Pa i Isus je potvrdio da je Bog.
Ego Eimi in John 8:58
"I AM"
In Greek, "ego eimi" means, "I AM." When Moses asked God His name, He said, "'I AM who I AM'; and He said, 'Thus you shall say to the sons of Israel, I AM has sent me to you.'" (Ex. 3:14)
Jesus continually called Himself "I AM" (ego eimi) throughout His ministry, which pointed to His deity. This is why the Jehovah's Witness New World Translation mistranslates ego eimi in John 8:58. The correct translation is "before Abraham was born, I AM (ego eimi)." The NWT purposely mistranslates it to "I have been" because they don't want Jehovah's Witnesses to see Jesus' claim of deity.
To be consistent, the New World Translation should have translated "ego eimi" as "I have been" in all other places where it appears. As you can see for the examples below, they translate ego eimi as I AM in all verses except John 8:58.
John 6:48-"I AM (ego eimi) the bread of life."
John 6:51-"I AM (ego eimi) the living bread that came down from heaven…"
John 8:12-"I Am (ego eimi) the light of the world…"
John 8:24-"For if you do not believe that I AM (ego eimi) he ('he' is added by NWT but isn't in the Greek manuscripts), you will die in your sins."
John 10:7-"I AM (ego eimi) the door of the sheep."
John 10:9-"I AM (ego eimi) the door…"
John 10:11-"I AM (ego eimi) the fine shepherd…"
John 10:14-"I AM (ego eimi) the fine shepherd…"
John 11:25-"I AM (ego eimi) the resurrection and the life."
John 14:6-"I AM (ego eimi) the way and the truth and the life."
John 15:1-"I AM (ego eimi) the true vine…"
John 18:5-"He said to them, I AM (ego eimi) he." ('he' is added by NWT but isn't in the Greek manuscripts).
John 8:58-"Before Abraham came into existence, I have been (ego eimi)."
BIBLE STUDY
Veliki “JA SAM“
Jedno od neobičnih obeležja Jovanovog Jevanđelja je okolnosti da Isus u više navrata koristi obrazac primenjen na Jahvea u Starom zavetu: “JA SAM“ (grčki: ego eimi). Ovaj snažni grčki izraz, uvek u Isusovim rečima, u Jevanđelju se koristi na tri načina.
(1) Za predstavljanje (sebe) na ljudskom nivou (6,20; 4,26). Učenici su u velikom strahu, gledajući Isusa kako se približava, ali On kaže: “Ja sam; ne bojte se“ (6,20 —
ego eimi). On im se predstavlja, izdvajajući sebe od drugih ljudskih bića.
(2) Za predstavljanje (sebe) na božanskom nivou. Isus koristi izraz “JA SAM“ uz opis svojih božanskih svojstava (“Ja sam Hleb života“, “Ja sam Pastir dobri“).
(3) Koristi se u apsolutnom smislu. On jednostavno kaže “JA SAM“, u očiglednoj tvrdnji da je isto što i Jahve Staroga zaveta. Da bi neko u potpunosti razumeo ovaj izraz u Jovanovom Jevanđelju, neophodno da ukratko skrenemo pažnju na starozavetnu pozadinu Isusove upotrebe tog izraza.
Božanske izjave JA SAM iz Starog zaveta takođe se primenjuju na tri načina, malo drugačije od ovog što je gore pomenuto.
(1) Neke od izjava JA SAM u Starom zavetu otkrivaju prirodu Jahvea (2. Mojsijeva 3,14; 6,2.3). On je uvek tu da zadovolji potrebe svog naroda.
(2) Izjave JA SAM koriste se i da se otkrije jedinstveni karakter Jahvea. On je jedini Spasitelj, jedini pravi Bog (Isaija 43,10.11). Nema Boga kao što je On, koji od početka vidi kraj. On je jedini koji može da vidi budućnost (Isaija 46,9.10).
(3) Izjave JA SAM koriste se i da se objave moćna dela budućeg spasenja, koja će Jahve učiniti u vremenu budućnosti (Jezekilj 34,20-31; 36,22-38).
U Jovanovom Jevanđelju se upotreba izjava JA SAM, kojima se opisuju Njegova božanska svojstva (tačka 2. gore), gradi na trećoj upotrebi u Starom zavetu.
U Jevanđelju te izjave JA SAM (o “božanskim svojstvima“) postaju izrazi onoga što Isus nudi. Buduće spasenje koje je Jahve obećao ispunjeno je u sadašnjosti [present] u Hristu.
On jeste Hleb žviota (6,33-58).
On jeste Videlo svetu (8,12; 9,5).
On jeste Vrata ovcama i Pastir dobri (10,7-18).
On jeste Vaskrsenje i život (11,25.26).
On jeste Put, Istina i Život (14,6).
On jeste Pravi čokot (15,1-8). Ono što je u Starom zavetu bilo budućnost, u Hristu je postalo sadašnjost. Na taj način, u tim izjavama JA SAM, mi vidimo drugi izraz Jovanovog koncepta ostvarene ili sadašnje eshatologije. Biti u vezi s Isusom, znači
sada, verom, imati obilje, bogatstvo budućeg carstva.
Apsolutne izjave JA SAM u Jovanovom Jevanđelju (tačka 3) grade se na starozavetnim izjavama JA SAM koje otkrivaju Jahveovu prirodu (tačka 1) i jedinstvenost (tačka 2). Isus otkriva prirodu i sva svojstva starozavetnog Jahvea. On je istinski Bog koji je postao telo. To je vidljivo po njegovom poznavanju budućnosti. On govori o stvarima pre nego što se dogode tako da, kad se dogode, ljudi veruju u JA SAM (13,19; vidi takođe Isaija 46,9.10).
Isusova božanska priroda evidentna je na osnovu činjenice da On poznaje budućnost.
Verovanje u Isusovu božansku prirodu bitno je za spasenje.
Oni koji ne veruju u JA SAM (Isusa) umreće u svojim gresima (8,24; vidi takođe Isaija 43,10.11).
Ako Isusovo poznavanje budućnosti nije dovoljan dokaz, Njegova božanska priroda postaće evidentna kad “podignete Sina čovečjega“ (8,28). Krst i vaskrsenje moćno će posvedočiti o tome ko je zapravo Isus.
Izraz JA SAM Isus koristi i da bi objavio ono što je već evidentno u Prologu Jevanđelju po Jovanu — da je On preegzistirao, postojao kroz celu večnost, kao božansko Biće. On je Veliki JA SAM, koji je postojao pre Avrama (8,58; vidi takođe 2. Mojsijeva 3,14).
U izrazima JA SAM u Četvrtom Jevanđelju Isus se otkriva kao Jahve Staroga zaveta.
On je u potpunosti i istinski Bog u najvišem smislu, bez obzira što hoda Zemljom u ljudskom telu. On je “preegzistirao“, postojao kroz celu večnost (8,58). Radosti budućeg carstva obećane u Starom zavetu On može da ispuni onima koji veruju u Njega sada (izjave JA SAM o božanskim svojstvima). Verovanje u Njegovu božansku prirodu bitno je za spasenje (8,24). To će postati evidentno, vidljivo u ispunjenju Njegovih proročanstava, naročito na krstu i u vaskrsenju (13,19; 8,28).
Kada sam, kao pastor, razgovarao s Jehovinim svedocima, često sam imao priliku da radim s ljudima koji su osporavali Isusov božanski status. Oni su imali unapred pripremljene odgovore za sve klasične tekstove koji upućuju na Isusovu božansku prirodu, kao što su Jovan 1,1; 8,58; Rimljanima 9,5 il Titu 2,13.
Njihov specijalni prevod Biblije izmenio je i ključne tekstove, kao što su Jovan 1,3 i Kološanima 1,16.17. Međutim, postoji dokaz koji se nikada ne može pobiti, a to je činjenica da su u celom Novom zavetu, a naročito u Jovanovom Jevanđelju, biblijski pisci u mnogo navrata Isusu pripisivali svojstva i dela, koja su se u Starom zavetu smatrala da odgovaraju jedino Bogu Jahveu, u najvišem smislu. Te vrste pripisivanja iz pera novozavetnih pisaca teku tako prirodno i često, da ne može biti nikakve sumnje da su za Isusa imali najviše moguće poštovanje.
Oni su nedvosmisleno želeli da svako Isusa poštuje na isti način na koji oni poštuju Oca (Jovan 5,23).
svetlostistine
Tako da su muslimani kao i JS prepravili Bibliju da bi prilkazali da Isus nije Bog i da nepostoje Sveta Trojica ili Sveto Trojstvo.