Одгонетање Србског језика

Učlanjen(a)
14.09.2012
Poruka
121
[h=5]Slavisa K Miljkovic
[/h][h=5]ЛОБОВАЊЕ ИСТИНЕ или ПОГАЂАЊЕ ЛАЖИ

У старогрчком језику βολη = ХИТАЦ. Одређење ове речи јесте србски јасно: БОЛ Ђ = БОЛОМ СПОЈЕН (најизворније, ловац упућује хитац да би уловио плен, тј. животињи нанео смртни бол; касније, ратник упућује хитац да би нанео бол противнику/непријатељу).

Сваки хитац има одређену лучну путању јер на њега делује Земљина тежа. Циљ хица који наноси БОЛ јесте да та лучност буде што мања јер то значи да је брзина хица велика.

Одакле људима идеја за хитац? Понављам: сваки хитац (мање или више) има ЛУЧНИ пут.

Најпознатији хитац јесте небески ЛУЧНИ Сунчев пут: б О л ђ = БОЖЈЕ СУНЦЕ ЉУДИ СПОЈИЛИ (тј. пресликали његов лучни небески пут у свој хитац: падом на западном небу, Сунце/хитац доноси ноћ/сан, тј. малу смрт).

Ако "грчки" хитац прочитамо здесна, добијемо Ђ ЛОБ = СПОЈЕН ЛОБ, тј. добијемо "енглески" ЛОБ (у спорту кретање лопте које има изразиту ЛУЧНУ путању са циљем да ПРЕБАЦИ противничког играча.

Занимљиво: "старогрчки" лучни бол-хитац има задатак да са ШТО МАЊЕ лучности ПОГОДИ и нанесе БОЛ противнику, "енглески" лоб-хитац има задатак да са ПУНО лучности ПРОМАШИ противника!

Једини језик чије речи почивају на оваквим правилима јесте србски језик !!!

Уосталом, кад то антички Старогрци ДОГОВАРАХУ речи са средњевековним Енглезима?
[/h]

 
Učlanjen(a)
14.09.2012
Poruka
121
[h=5]Slavisa K Miljkovic
[/h][h=5]БУНАР - да ли је то турска реч?
(објашњење желела Јасмина Мавреновић)

БУНАР = бу на р = ПЛАШИ ПОВРШИНСКО КРЕТАЊЕ (ако бунар није добро означен/обезбеђен, лако је могуће упасти у њега), отуд страх од њега.

У бунар изговорена реч враћа нам се као одјек, па нам се чини да бунар БУНи.

Истовремено, б ун ар = бог први Јар = Сунце. Ово одређење нас враћа на народну епску песму у којој Краљевић Марко САЗНАЈЕ КАД ЋЕ УМРЕТИ тако што је ПОГЛЕДАО У БУНАР.

Све србске неисторијске епске песме јесу КАЛЕНДАРСКЕ, где сваки стих представља један дан; у њима главни јунак јесте увек СУНЦЕ. И Марко Краљевић представља Сунце.

Кад Сунце може "завирити" у бунар?

Само кад је у зениту летњег солстиција!

Од тог тренутка Сунце опада, тј. започиње лагано Марково/Сунчево умирање.

Да је овде баш Сунце у питању, сведочи синоним ПУНАР (бунар): пун ар = ПУНО СУНЦЕ (најјаче Сунце (и месечина је најјача када је месец ПУН), тј. Сунце се може огледати у бунару само када је најјаче).

БУНАР јесте србска реч, јесте србизам у турском језику!
[/h]

 
Učlanjen(a)
14.09.2012
Poruka
121
[h=5]Slavisa K Miljkovic
[/h][h=5]АСИРИЈА ИЛИ СРБИЈА?

Опште је познато да је најчешћи антички назив за Асирију био Συρβανη = Сирвани. Међутим, пошто сада поуздано знамо (моје књиге то доказују) да је υ = у, β = б, η = ђ/дј/ди - следи да је име ове античке земље било СУРБАНДИ или СУРБАНЂ.

Пошто знамо и да је сугласничко СРБ одувек вило претешко за несрбе, јасно је да је Сурбанди < СРБАНДИ = срб ан ди = СРБСКО СУНЦЕ СИЈА, тј. срб ан ђ = СРБСКО БИЋЕ СПОЈЕНО.

Поново, по ко зна који пут, долазимо до закључка да је НЕКО дошапнуо нашим (да ли нашим?) званичницима у језику да србска античка Србанди = Србадија мора бити АСИРИЈА, а ови наши лижисани то једва дочекали!
[/h]

 
Učlanjen(a)
14.09.2012
Poruka
121
[h=5]Slavisa K Miljkovic
[/h][h=5]‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
ТРАЧАНИ

Тракија се пружала између Егејског мора и Дунава. На грчком је тракија била Θρακη (Тхраке). Међутим, пошто се иза грчког словва Θ крије србско слово Ж, пошто се иза грчког слова η крије србско ђ. ову реч треба преводити као ЖРАКЂ, тј. ж р ак Ђ = ЖИВО КРЕТАЊЕ ЈАКО СПОЈЕНО - ЈАСНА ПОРУКА ДА ЈЕ ТО БИЛА ВРЛО НАСЕЉЕНА ТЕРИТОРИЈА.

Истовремено, ж рак ђ = ЖИВО РАК СПОЈЕН. Пошто рак има ОКЛОП, закључујемо да су Трачки ратници носили оклопе, тј. да су добро познавали прераду метала. Рак се креће напред и назад, у води и по копну: Трачани јесу били и вешти морепловци и добро су пливали. Рак у ватри поцрвени - опет потврда да су Трачани били риђи, светлопути и светлоплави.

Пошто је Ђ = дј/ди, реч можемо сагледати као: ж р ак д и = живо кретање јако добро спојено (врло покретљиви).

Жр ак ди = СПОЈЕН ЈАКИМ СИЈАЊЕМ (спојен Сунцем и спојен светлом пути).

Јонци ову област називају Θρηκη (Тхреке). Ако и овде применимо горњу замену слова, долазимо до одређења: Ж рђ к ђ = ЖИВО РИЂ ПРАТИЛАЦ СПОЈЕН - ЈАСНА СРБСКА ПОРУКА ДА СУ СТАНОВНИЦИ БИЛИ СВЕТЛОКОСИ, СВЕТЛОРИЂИ, СВЕТЛЕ ПУТИ.

Становник тракије био је Θραξ (Тхракс). Међутим, пошто се иза слова ξ крије србско СТ, одређење ове речи гласи: ж раст = ЖИВ РАСТОМ (Срби јесу били много крупнији од Грка, често су нас називали Гигантима и Титанима).

Јонци трачко име пишу као Θρηιξ (Тхреикс). Ако и овде применимо србску шифру, долазимо до одређења: ж рђ ист = ЖИВО РИЂИ ИСТИНИТО, тј. природно риђи и светлопути, нису офарбани (јер је било и народа који су се фарбали)).

Јонци употребљавају и назив Θρηκιος (Тхрекиос) = ж р ђ ки = живо кретање спојено земљом (ОБРАЂИВАЛИ СУ ЗЕМЉУ).

Ето шта се све могло сазнати о Трачанима само из имена. Нажалост, није имао ко да сазна.
[/h]

 
Učlanjen(a)
14.09.2012
Poruka
121
[h=5]Slavisa K Miljkovic
[/h][h=5]‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
РАКИЈА

(МАКС је тржио објашњење речи РАКИЈА!
(дао сам!)
Сад траже и други !
(Ево понављам! - боље да свима дам објашњење, него да ми попијете сву ракију!)

РА (онај који даје; Сунце) + КИ (земља) + ЈА - јасна порука да ракија проистиче из плодова Земље и Сунца. Истовремено, РАК И ЈА = ЦРВЕНИЛОМ СПОЈЕНА ЈА (познато је да ракија тера црвенило у лице, некима у нос), НАЗАДНО КРЕТАЊЕ ЈА (алкохоличари слабо напредују (рак се брже креће уназад)). У реч РАКИЈА уграђен је зглавкар РАК: пијанац је у рачвању: на једној страни су његове стварне могућности, на другој је његова увереност да може све. Као и рак, и ракија има чврст омотач (буре, балон...). Кад се рак загреје - ПОЦРВЕНИ; кад се човек загреје ракијом - поцрвени. Здесна: АЈ (негација појма ЈА = пијанац) + ИК А Р (високо (усправно/право) кретање ја) = НЕГИРАМ ИСПРАВНО/ПРАВО КРЕТАЊЕ ЈА.

У мојим књигама има објашњења свих важних речи !!!
[/h]

 
Učlanjen(a)
14.09.2012
Poruka
121
[h=5]Slavisa K Miljkovic
[/h][h=5]‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
ЕУФЕМИЗАМ

ЕУФЕМИЗАМ (када се место правог израза користе блаже речи): еуфемизам је кад не кажемо за некога да је ЛОПОВ, већ кажемо да је СТИЦАТЕЉ ИМОВИНЕ НА НЕЗАКОНИТ НАЧИН.

Еуфемизам је од "грчке" речи ευφημια (говорити добра значења, молитва) = Е (јесте) + В (знање: кад се србско В нађе пред сугласником, "многоглагољиви" несрби и Europei га претварају у У) + φημι (говорити, рећи) + А (ја/Бог) = ЈЕСТЕ ЗНАЈУЋЕ ГОВОРЕЊЕ БОЖЈЕ/моје. Еуфемизам као стилска фигура јесте ЗНАЈУЋЕ ГОВОРЕЊЕ.

Остаје још да видимо да ли је грчко φημι (говорити, рећи) стварно грчка изворна тековина!

Овде треба знати да је грчко η (ее) прикривено србско Ђ (дј/ди) = СПОЈЕНОСТ.

ф Ђ М И = ВРТЕЋЕ КРЕТАЊЕ ВОДОМ СПОЈЕНО. Некоме ово никако не личи на одређење говора...

Међутим...

ВРТЕЋЕ КРЕТАЊЕ = ЈЕЗИК (он јесте у непрекидном кретању док говоримо, његово кретање јесте условно кружно - сигурно га не покрећемо "на квадрате").

ВОДА СПОЈЕНА = РЕЧИ. Немојте испустити из вида да су РЕКА и РЕЧ суштински исто (река и речи имају свој извор, теку и имају своје УШће/УШи), о томе нам сведоче облици РЕКА/РЕКНЕМ И РЕЧ/РЕЧНИ.

Наравно, старогрчка реч јесте настала у србској језичкој матрици (баш као и већина осталих старогрчких речи). И неке друге речи везане за ГОВОРЕЊЕ (из других страних језика) следе на сличан начин србску језичку матрицу.
[/h]

 
Učlanjen(a)
14.09.2012
Poruka
121
[h=5]Slavisa K Miljkovic
[/h][h=5]‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
ЗЕМЉА

Земља јесте МАЈКА ЗЕМЉА, тј. женски/доњи/пасивни оплодни принцип. Са Богом је у сталном оплодном односу. Бог је плоди водом, Земља рађа.

З Е М ЛЈ А = ЗЕМЉОМ ПОТВРДНО ВОДА ИСТУРЕНА БОЖЈА (највећи део Земљине површине прекрива вода).

У античком Сумеру Срби су Земљу називали Ки = к и = ПРАТИЛАЦ КРЕТАЊА/СПАЈАЊА (земљом се крећемо, земља нас спаја за себе својом привлачном силом).

У СВАКОЈ СРБСКОЈ РЕЧИ КОЈА САДРЖИ "КИ" ТО "КИ" ЗНАЧИ "ЗЕМЉА" !!! Пример: КИША = КИ (земља) + ША (вода) - јасна порука да је киша вода која припада Земљи/земљи.

Богиња КИБЕЛА (Земља) = ки Бел а = Земља Бел/Белог-бога ја (јер србски Врховни Бог = Бели (добар) Бог.

Србске одреднице које означавају Земљу/земљу јесу и: Та, Ла, Ле, Ли, Ш...; Анахита, Семела, Деметра, Артемеда...

То је огромна грађа коју ја овде у целини не могу објавити. Њу можете наћи у мојим књигама.
[/h]

 
Učlanjen(a)
14.09.2012
Poruka
121
Pogledaj te ovu adresu ima veoma korisnh i zanimljivih stvari koje sigurno niste znali.
 
Učlanjen(a)
14.09.2012
Poruka
121
[h=5]Slavisa K Miljkovic
[/h][h=5]‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
СЕКА

СЕКА = СЕСТРА (одмила) = С Е КА =СЛОВИ/ЗАКОНИ ПОТВРДНО ПРАТИОЦЕМ (секом нас може звати само наш пратилац, тј. брат).
[/h]

 
Učlanjen(a)
14.09.2012
Poruka
121
[h=5]Slavisa K Miljkovic
[/h][h=5]‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
КСЕНИЈА

Званично србско кукавно језикословље ТВРДИ да је ово име из ХРИШЋАНСКОГ НАСЛЕЂА, τј. да потиче из грч. Ξενια, тј. из изворног порекла речи ευξενε (гостољубив), тј. са приписаним значењем имена ГОСТОЉУБИВА, ТАЈАНСТВЕНА, СТРАНКИЊА.

Међутим, ова прича јесте ЗЛОНАМЕНО смишљена да отупи очигледно присуство србског језика у овом имену (а на тај начин и у старогрчком језику)!

У најизворнијем значењу СРБСКА реч ГОСТ = СТРАНАЦ (право Радгостово гостопримље је управо показивано према НЕПОЗНАТОМ госту, тј. према госту кога можда више никада нећемо срести, нити од њега очекивати било какву против-услугу).

Кад тако сагледамо име КСЕНИА, долазимо до одређење: к сен ја = ПРАТИЛАЦ СЕН/СЕНКА ЈА (сенка није испуњена светлошћу/сазнањем/видом), тј. јесте ТАЈАНСТВЕНА, НЕПОЗНАТА, несазнајна, СТРАНКИЊА.

Међутим, старогрчко КС (Ξ, ξ) јесте прикривено античко србско СТ. То значу да је КСЕНИЈА < СТЕНИЈА = стен и ја = СТЕНА/ЧВРСТИНА/НЕПОКРЕТНОСТ ЈА. Ово одређење значи да је гост ОНАЈ КОЈИ СЕ КРЕЋЕ (настао из активног/Божјег принципа (одатле следи да је гост у Срба епифанија Врховног Бога)), да је домаћин онај који МИРУЈЕ (као стена!) и прима госта који се креће, тј. гост је активни мушки принцип, тј. носи Божје кретање ради спајања).

Увиђамо да "грчко" одређење приказује ово име као ГОСТА, да србско одређење показје ово име као ДОМАЋИЦУ.

Пошто је србска језичка и духовна матрица старија од грчке, логично би било да прогласимо да је насловљено име везано за домаћинство/гостопримство (склон самвише том тумачењу).

Међутим, ако пођемо од тога да је највећи део Старогрка био србског порекла (србско становништво које је касније погрчено), можемо прихватити и друго одређење, тј. да се радило и о ГОСТУ.
у том случају, УКУПНО гледано, Ксениа/Стенија јесте ПРАТИЉА србског бога Радгоста (задуженог за гостопримље), отуд се истовремено јавља као домаћица и гост.
[/h]

 
Natrag
Top