Одгонетање Србског језика

Učlanjen(a)
14.09.2012
Poruka
121
[h=5]Slavisa K Miljkovic
[/h][h=5]‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)

БУВА (ситан инсект без крила који ПИЈЕ крв животиња и људи)

Велики број људи мисли да је време бува прошло. Није! има их свуда и само чекају прилику да нам се увуку у домове и да се намноже у стотине хиљада. То је пошаст! Имао сам прилике да уђем у једну просторију са бувама: у тренутку су ми се голе ноге зацрнеле од њих! Ову причу вам причам да би схватили основно одређење речи БУВА: бу ва = ПЛАШИ КРЕТАЊЕМ (бува која лази по телу испод одеће јесте напаст коју је тешко одстранити).

"Србска" бува је језички врло занимљива јер ПИЈЕ крв.

У француском језику BUVARD (који упија) = бува рд = БУВА ИСТУРЕНА (бува која истуреном рилицом пије крв).

Од француског глагола БУАР (BOIRE = пити) имамо облике nous BUVons (ми пијемо) и vous BUVez (ви пијете) - јасна србска повезаност за основну и вероватно најстарију крвопију људског рода.

БУВАТИ (бити, тући, ударати, трести, требити од бува) - опет јасна порука да се одећа тресла и ударала како би се из ње истресле буве.

БУВАЉКА (пратљача, дрвена лопатица којом се ударало пплатно при прању). Вероватно је том лопатицом најпре била ударана одећа да би се буве истресле, потом је њоме ударано рубље при прању (и тиме су се буве уклањале).

Суштински, мојим језичким коментарима желим да вам пустим БУВУ, да вам она неда мира, да додатно ослушкујете оно што изговарате или чујете.
[/h]

 
Učlanjen(a)
14.09.2012
Poruka
121
[h=5]Slavisa K Miljkovic
[/h][h=5]‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
ДЕЛИЈА (храбар човек, јуначина, крупан човек, телесно лепо развијен човек, наочит мушкарац).

Наши (да ли наши?) кукавни академичари ТВРДЕ да је ова реч пореклом турска. Немојте им веровати! Академичарима унутар језика и историје немојте ништа веровати !!!

У србском језику ДЕЛИ = храбар, смео, силовит, окретан, снаажан!
У "француском" језику delié = ВИТАК, ОКРЕТАН БИСТАР, тј. значења се поклапају са србским, тј. ФРАНЦУСКА РЕЧ ЈЕСТЕ СРБИЗАМ У ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ. Ево и зашто!

ДЕЛИЈА = ДЕЛИ ЈА = ХРАБАР/ОКРЕТАН/СНАЖАН... ЈА.
ДЕЛИ = д ел и = ДОБРО БОГ СПОЈЕН (делија има Божје особине). де л и = РАСТОМ ЧОВЕК СПОЈЕН (наочит и снажан мушкарац); д е ли = ДОБАР ЈЕСТЕ ТОКОМ/КРЕТАЊЕМ/ЗЕМЉОМ.

ДЕЛИЈА дели мегдан, дели правду, дели сиромашнима, дели савете, дели помоћ...

"ИГРАЛЕ СЕ ДЕЛИЈЕ НАСРЕД ЗЕМЉЕ СРБИЈЕ". Да ли било ко нормалан верује да би Срби СА ПОНОСОМ певали о Турцима који играју (србско!) коло све до Стамбола?

Уосталом, у турском језику ДЕЛИ = ПОМАХНИТАО, УМОБОЛАН, БЕЗУМНИК... Ова значења јесу последица следећег дешавања: кад год би србске делије упадале у непријатељске редови и правиле ршум међу турцима и Турцима, ови су правдали поразе чињеницом да су Срби ПОМАХНИТАЛИ, да су ЛУДИ/ЛУДАЦИ који се не боје за свој живот...

Уосталом, сваки окупатор устанике-родољубе назива бандом, ЛУДАЦИМА, шачицом болесника, криминалцима, убицама...

Име Делија забележено је још у преднемањићкој Србији и не може ни из тог разлога бити турцизам.
[/h]

 
Učlanjen(a)
14.09.2012
Poruka
121
[h=5]Slavisa K Miljkovic
[/h][h=5]‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
КАБАЛА

КАБАЛА (СИСТЕМ тајног ЗНАЊА којим се тумаче свете књиге) јесте реч која званично припада јеврејском језику.

АЛАБАК (будала) јесте реч која званично припада турском језику.

Србски језик се овде не пита, иако је то једини светски језик који има утемељење у узрочно-последичном односу левог и десног читања.

Дакле, КАБАЛА (систем знања) постаје десним читањем АЛАБАК (без знања).
[/h]

 
Učlanjen(a)
14.09.2012
Poruka
121
[h=5]Slavisa K Miljkovic
[/h][h=5]‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
АДУМ

АДУМ (евнух, ушкопљеник)

За ову реч наши (да ли наши?) вајни академичари тврде да је изворна турска тековина.

Сама реч оспорава њихову тврдњу!

Прочитана здесна, гласи: МУДА.

На делу видимо много пута помињану србску леву/десну супротност.

НЕКО ИХ ИМА, НЕКО ИХ НЕМА !!!
[/h]

 
Učlanjen(a)
14.09.2012
Poruka
121
[h=5]Slavisa K Miljkovic
[/h][h=5]‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
СУЦИЛИЈА

СИЦИЛИЈА (вулканско острво јужно од Италије) = С ИЦ (слови/закони испод) + ИЛИЈА (Илија - једно од имена србског Врховног Бога, Ватрени, Громовник, Перун...) = СЛОВИ/ЗАКОНИ ИСПОД ИЛИЈЕ (острво Сицилија се и буквално налази испод вулкана као највише тачке на острву).

Ово значи да су антички Срби са Сицилије и околине вулкан на острву звали именом свог ватреног бога Илије.

Вулкан на Сицилији носи име ЕТНА: ет н а = СПОЈЕН РАЂАЈУЂЕ ЈА (вулкан периодично "рађа", избацује садржину из своје унутрашњости); е тн а = ЈЕСАМ ИСТУРЕНОСТ ЈА (Етна јесте највиша планина на острву); ет на = СПОЈЕНА ПОВРШИНОМ (јер је у питању ОСТРВО спојено морском површином).

Србски језик јесте савршен у својој једноставности!
[/h]

 
Učlanjen(a)
14.09.2012
Poruka
121
[h=5]Slavisa K Miljkovic
[/h][h=5]‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
ВЕН-СРБИ

Србски народ се кроз историју јавља и под називима: Венди, Венети, Венаши, Венаји, Венделинци, Вендени, Вене, Венели, Венељани, Венеди, Венедичани, Венетани, Венити, Venaainen...

Примећујемо да је одредница ВЕН због нечега била веома важна Србима јер су је уграђивали у своје име.

В е н = знајући јесте наш/рођен/Прав. Ово одређење указује да су Вен-људи они који су рођени унутар наше заједнице којом господари принцип Прав. Истовремено, пошто је и Сунце оно које се рађа сваког дана и притом је и принцип Прав, Срби се једначе са Сунцем, тј. сматрају га делом свог народа. Напомињем, Сунце је Божји син - баш као што су и Срби Божја деца. Према овоме, Срби и Сунце јесу у братском односу.

В ен = знајући/видећи први/један. Ово одређење указује на Бога и Сунце, тј. Вен-народ изразито поштује Бога и Сунце.

Ве н = горе наш/рађајући/Прав (Бог и Сунце налазе се на небу).

Дакле, Вен-Срби јесу окренути Богу (који је Кур Јак), Сунцу и вредностима које из њих проистичу.

Како се то показује кроз језик?

Пошто је у вен-одредници садржано Сунце, вен-одредница носи неке Сунчеве атрибуте. Пре свега ОКРУГЛОСТ, КРУЖНО КРЕТАЊЕ и ЛУЧНОСТ, тј. ПОВИЈЕНОСТ (лук подразумева повијеност/кривоћу). Међутим, пошто вен-одредница у себи садржи и Бога који је Кур Јак, у многим вен-речима препознајемо курчеву активност директно или посредно. Ја у "Одгонетање србског језика 3" о овоме пишем на 15 страна. Овде ћу укратко само о једној речи.

ВЕНА (крвна жила која ДОВОДИ крв до срца). Дакле, вена је ДОВОДНИЦА. Наши (да ли наши?) вајни академичари птврде да је вена реч из латинског језика. Ово обара сама реч: ВЕНА је на преску у облику ВЕНЦА. Она је учесник животног КРУГА којим КОЛА течност позната као КРВ. КРВ и КРИВ су у директној вези: КРИВ јесте онај који пролије КРВ; тада постаје ВИН (крив, за разлику од онога који је неВИН). Најпознати испијалац КРВи јесте КРИВИ курац, тј. КРИВ постаје кад га испуни КРВ.

ВЕНА јесте принцип Прав јер њен округли пресек указује на круг који дели спољашњост од унутрашњости. Курац (синоним му је ЖИЛА јер кроз њега кола крв; и вена јесте крвна жила) јесте усПРАВно стање КРИВОГ органа. И он јесте принцип Прав јер се њиме врши спајање и одржава равнотежа између два различита оплодна принципа. И он јесте својеврсна ДОВОДНИЦА јер унутар женског принципа доводи оплодну воду. Језички, КРВ која пролази кроз ВЕНУ/ВЕНАЦ једнака је КУРЦУ који пролази кроз ПИЧКУ (која има облик вене).

Кад ово знамо, лако одгонетамо остале вен-речи!

ВЕНАЦ се изворно ставља на главу, тј. сликовито представља пичку кроз коју пролази курчева глава. Венчавање венцем/круном управо најављује то дешавање.

VENT (улазни или излазни отвор, енгл.) садржи улазни женски отвор у коме се налази излазни мушки отвор.

VEND (трговати, енгл.) подразумева УЛАЗ и ИЗЛАЗ робе.

VENTUS (ветар, лат.) јесте огроман ваздушни ВЕНАЦ/ВРТЛОГ - о томе нам сведоче сателитски снимци.

ВЕНУТИ (сахнути) подразумева лучност, тј. савијање, тј. добијање облика који се поклапа са Сунчевим небеским луком и Божјим кривим курцем.

ВЕНГА (врста врбе) јесте сва КРИВА/ПОВИЈЕНА јер воденом ерозијом нагнута над воду.

VENENUM (отров, лат.) = вене н ум = ВЕНЕ/КРИВИ НАШ УМ - чист србски језик!

VENIO, VENI, VENTUM (доћи, долазизи, лат.): кретање јесте од Бога ради плодног спајања које се у латинском језику зове:

VENUS (јебање, љубавна страст/сласт/уживање) где господари србски Вен-Криви КУР ЈАК.

Наставите, пријатељи, да проверавате ову србску суштину и на својим вен-примерима. Овим поздрављам и М. Милановића који је тражио ово објашњење
[/h]

 
Učlanjen(a)
14.09.2012
Poruka
121
[h=5]Slavisa K Miljkovic
[/h][h=5]‎(АРХЕОЛОГИЈА ИЛИ СКРИВАЛИЦЕ?)
ДА Л ЈЕ АТИЛА БИО БИЧ БОЖЈИ, ИЛИ ЛЕПТИР СРБСКИ ???

Кад год су у прошлости Срби војно поразили несрбе/Europee, ови су измишљали несрбско порекло победника!

Europei и њихова еуропичка наука кажу да је Атила био азијат (човек жуте расе!), варвар, злочинац, неписмен, страх и трепет свих умних/поштених/добрих/душевних... Europea.

Да ли је стварно било тако? Предлажем да проверимо (будале верују, паметни проверавају!).

Атила је исковао медаљу са својим ликом где је себе представио као лава, са гуском на глави и биком на грудима! Зашто би Атила-азијат присвојио за себе баш атрибуте СРБСКОГ бога Радгоста?

Атила је ковао и сввој новац: ни на једној кованици Атила није приказан са азијатским ликом!

Константин VII (912 - 959), византијски цар, у свом спису из 949. године стално помиње: "Sclavi sive Abari" (Слави или Авари, тј. Слави = Авари) и "Abari sive Huni" (Авари или Хуни, тј. Авари = Хуни), тј. Авари = Хуни = Слави = Срби.

Андрија Качић у будиму 1918. године издаје Летопис где, за период од 564. до 664. године, стално користи назив "Словинци-Абари", тј. "словенски Авари".

Речник "Mater verborum" (Праг) из X - XII века пише да Словенин (Zlovenin, Zloven) = Avarus, а Vandalus = Wints, тј. да су Словени, Авари, Вандали и Венди један исти народ.

Хуни/Авари на волшебан начин ничу и нестају са великих евро-азијских простора током више векова. Ево неких сведочења о томе!

Дионизије Периегет их помиње при крају другог века као "Уни" (Ounoi), а Клаудије Птоломеј, његов савременик, смешта их, не у азијске степе, где би по званичној науци требали бити, већ од ушћа Дунава до Азовског мора.

Етик (Aethicus) око 300. годинесмешта их између Алана и Фриза на северу Немачке (ЛИЧНО је пропутовао тим крајевима и уверио се у то!).

Кирилона, сиријски песник, у песми из 396. године, налази их на Кавказу.

Званична историја тврди да су Хуни уништени у бици на Каталаунским пољима (а они се опет јављају у Италији као освајачи), да би затим нестали у V и VI веку у степама на Волги, где их је наводно одвео Атилин син (како из ћиста мира и одједном може нестати једна народ?)

Историчар Павле Ђакон (Paulus Diakonus), Лангобард, пише да су Хуни напали Венецију 610. године и да су његовог деду одвели у земљу Авара, тј. Угарску или Хрватску.

Беда, црквени писац, умро 735. године, пише да се први трагови Словена могу наћи у северној Немачкој и назива их Хунима.

Вудикинда (X век) пише како је Хенрик I (912 - 936) подузео поход против Сораба јер су му као савезници Хуна представљали опасност.

Урнест, корушки летописац, пише да су, нешто пре 820. године, у Корушку упали Хуни, под којима подразумева "нехришћане из Хрватске и Босне".

Абулфараџ (1226 - 1286) зна да је 1141 - 1142. године султан Санџар повео рат против Хуна на реци Гихон (Oksus) и да је у том сукобу поражен.

У старој руској "Игоровој песми" пева се како су "хинске стреле злогласне", а то је XII век на доњој Волги и Дону.

У Валтаријевој песми из X века говори се о народу у Панонији "којег смо НАВИКЛИ звати Хунима" (дакле, народ је могао носити и друго име!!!), витешки и велики народ који се простирао све до Океана и како им је власт трајала хиљаду година, а Атила је био само један од краљева.

Презвитер Дукљанин у свом летопису наводи како је 800 - 850. године у Угарској владао један Атила, који је водио ратове са балканским краљевима Полиславом и Себиславом, да је освојио Скадар, а да се син Себислава Владимир оженио Атилином ћерком.

Форесто у "Историја светске карте" из 1720. године наводи да је неки Атила владао у VI веку у Шведској, а Атила II у VII веку.

Атила (из школских књига) оженио се бургундском принцезом Кримхилдом. Познато је да тај брак није био изнуђен од Атиле или краља Наполеона Франца. Да ли би принцеза из чиста мира пошла за дивљака? Свадба је трајала 17 дана, а онда се Атила са женом повукао у своју престоницу "где стоје лепе палате" (немачки извори).

Јорданес ("Историја Гота") каже за Атилу да је био ратник, али је био пажљив и ОТМЕН према таоцима, заробљеницима и пребезима.

Приск, византијски писац, био је на Атилином двору као посланик. Хвали "политичке и трговинске уговоре, ковани новац, споменице, јавну безбедност" (да ли је ово одлика номада и дивљих освајача???).

У "Епу о Нибелунзима" говори се о Атили који је БЛАГЕ нарави, да "влада над 12 краљевства и 30 војводства, да му немачки владари служе".

Алцог у својој књизи "Историја хришћанске цркве" (Мајнц 1860) пише о Хунима као "најнекултурнијем народу међу познатим словенским народима" (познато: чим те Europei не могу покорити - некултуран си!).

"Хун" је име наденуто од Немаца и значи "ЈАКО РАЗВИЈЕН ЧОВЕК". Сви знамо да су Азијати телом сушта супротност.

Званична историја крије да је Атилина престоница била Будим - одувек србски град! Пре њега је ту владао краљ Ђорић, његове краљевске атрибуте је у целости преузео Атила.

НАВОДНИ ПОЛАЗАК ХУНА ИЗ СТАРЕ ПОСТОЈБИНЕ У ОСВАЈАЊЕ ЕВРОПЕ НИЈЕ ЗАБЕЛЕЖЕН НИ У ЈЕДНОЈ ХРОНИЦИ, ЧАК НИ ПРЕЦИЗНИ КИНЕСКИ ХРОНИЧАРИ НИГДЕ ТО НЕ СПОМИЊУ, НИТИ ТУРЦИ, НИТИ АРАПИ...

Драги пријатељи, да ли још увек верујете у "истину" о Атили-варварину? Уосталом, у целокупној грчко-латинској култури Срби су били једини Варвари!

Поздравају вас Славиша и Даворин Жунковић!
[/h]

 
Učlanjen(a)
14.09.2012
Poruka
121
[h=5]Slavisa K Miljkovic
[/h][h=5]‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
ПРОФЕСОР или ДУПЕШИБАЧ ?

FESSER (истући по задњици, фр.) = Ф ЕС (вртеће/понављајуће јесте: задњица јесте вртећег/округлог кретања/облика; ударање по задњици јесте понављајуће кретање) + С ЕР (слови/закони творно - батина је из Раја изашла) = ЗАДЊИЦОМ/ПОНАВЉАЊЕМ СЛОВИ/ЗАКОНИ ТВОРНО (јер мења лоше навике); фес с ер = УСПРАВЉАЊЕМ СЛОВИ/ЗАКОНИ ТВОРНО (јер морално посрнуле тера на поновну усправност духа и тела).

Занимање ПРОФЕСОР јесте од фр. PROFESSER = PRO (за, лат.) + FESSER (истући по задњици) - јасна порука да је професор служио да бије непослушну децу по задњици.

Данашњи васпитачи јесу против дупешибања, али највећи број њих не жели да се одрекне свог дупешибајућег занимања, тј. дупешибајуће титуле... Занимљиво!

Пре него кренемо даље, да видимо да ли је латинско PRO = ЗА заиста латинско. У србском језику одредница ЗА = СПОЈЕНОСТ. Ако и ПРО значи исто, можемо закључити да се ради о истој (србској) језичкој матрици. Да видимо: пр о = СПОЈЕНОСТ ОН !!! Случајно ???

Још један је србски разлог што овде пишем о овој "страној" речи.

У србском језику словно се поклапају речи БИТИ (тући, ударати) и БИТИ (постојати). У латинском језику глагол sum, fui, ESSE = БИТИ, ПОСТОЈАТИ. Међутим, кад овај "латински" глагол применимо у "француској" речи FESSER (истући по задњици), видимо да и "латинско" ESSE носи значење ТУЋИ, УДАРАТИ. Дакле, потпуно иста (србска) матрица латинског и србског глагола БИТИ.

Узгред, и ESSE (бити, постојати) јесте србизам: ЕС (јесте = онај који јесте) + с е (слови/закони потврдно) = ОНАЈ КОЈИ ЈЕСТЕ СЛОВИ ЗАКОНИ ПОТВРДНО (јер престаје постојати ако не слови/закони по Божјим законима).

Поздрављам све професоре и ученике!
[/h]

 
Učlanjen(a)
14.09.2012
Poruka
121
[h=5]Slavisa K Miljkovic
[/h][h=5]‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
ПАЛИНДРОМ - истина о читању из оба смера!

ПАЛИНДРОМ (реч или стих који се чита једнако из оба смера) званично је реч-кованица од грчких речи παλιν (опет, поново) + δρομος (стаза, пут, друм), тј. πολινδρομια (који се враћа, повратан).

Званично србско и светско језикословље кажу да је ово класична грчка тековина!

Да ли је тако? Да ли им можемо веровати после толико лажи?

Глуп верује, паметан проверава! Да проверимо две поменуте грчке речи србском језичком шифром!

Παλιν (опет, поново) = ПА (опет, поново) + Л ИН (људско јесте) = ПОНАВЉАЊЕ ЉУДСКО ЈЕСТЕ - диван и необорив србизам у старогрчком језику!

Δρομος (друм, стаза, пут) = д р ом о с = ДОБРИМ КРЕТАЊЕМ УМНИМ ОН СЛОВИ ЗАКОНИ (јер је кретање од умног Бога ради умног/творног спајања); ДР О М (спојен он водом: пут јесте пратио водене токове или изворе јер је вода најчешћа људска потба) + О С (он слови/закони: пут слови/закони кретањем ради спајања; пут мора пратити воду јер је вода оплодни/творни Божји принцип); д ром о с = ДОБРО ПРОСТОРОМ ОН СЛОВИ/ЗАКОНИ (јер омогућава лако и безбедно кретање).

Независно од свих наведених одређења, јасно је србско сазвучје ДРУМ - ДРОМ.

Србски језик почива не неколико величанствених и једноставних језичких правила. Једно од најважнијих јесте: СРБСКЕ ДВОСЛОВНЕ И ТРОСЛОВНЕ ОДРЕДНИЦЕ ИМАЈУ ЛЕВО/ДЕСНО ЧИТАЊЕ КОЈЕ ЈЕ УВЕК У ПРЕПОЗНАТЉИВОМ УЗРОЧНО-ПОСЛЕДИЧНОМ ОДНОСУ.

Пример: србско ДРУМ (подразумева слободно и неспутано кретање, без препрека), за десну супротност има МУР Д = ЗИД ДОБАР (зид спречава несметано кретање (а мур-зид, званично није србска реч!)).

Пример: "грчко" ДРОМ (пут = ЛАКО И БЕЗБЕДНО КРЕТАЊЕ), за десну супротност има МОР Д = МОРИ ДОБРО, СМРТОНОСОАН ДОБРО - кретање које је крајње опасно, тј. супротно сигурном кретању.

ПАЛИНДРОМ ЈЕСТЕ КЛАСИЧНА СРБСКА РЕЧ!
[/h]

 
Učlanjen(a)
14.09.2012
Poruka
121
[h=5]Slavisa K Miljkovic
[/h][h=5]‎(АРХЕОЛОГИЈА ЈЕЗИКА)
ФЕНИЧАНИ или ВОЈНИЧАНИ ?

"Старогрци су добили писменост од Феничана..." - омиљена папагајска поштапалица нашег (да ли нашег?) званиног језикословља.

Наравно, за овакво наказно језичко-историјско утемељење нема ни једног доказа, сем злонамерне жеље да се сакрије истина о србској првописмености.

О Феничанима се поуздано зна да су били способни трговци који су имали развијену флоту, морске и копнене трговачке путеве, много лука и трговачких постаја широм евроафроазијског простора около Средоземља.

Да ли Феничани постоје као народ?

Чињеница јесте: да би неко у античко време могао контролисати трговину на тако широком простору, осигурати кретање каравана, спречити пљачке трговинских постаја и магацина, контролисати морске путеве и на њима осујетити напада гусара, морао је поседовати јаку војну силу која ће све то бранити/обезбеђивати.

И, ето, стигосмо до одредишта!

У античким документима Φеничани се редовно спомињу као Φοινικες (Фојникес). Ту је све србски јасно: ФОЈНИК (= војник, ф < в, јер Грци су одавно били избацили своје В из употребе и замењивали га, по потреби, словом Ф или Б) + ЕС (јес, јесте) = ВОЈНИК ЈЕСТЕ, тј. ФЕНИЧАНИ = ВОЈНИЧАНИ = ВОЈНИЦИ, тј. ВОЈНИ СТАЛЕЖ који је својом снагом и устројством омогућавао несметану трговину на три континента и Средоземљу.

Пошто је реч ВОЈНИК одувек припадала само србском језику, ето одговора ко су били ови антички трговци и они који су их штитили. Узгред, људи који су у себи објединили памет и поштење и објективно се бавили историјом, одавно су већ закључили да је антички "Поморски Народ" био други назив за србску морнарнарицу.

Поздрављам све војнике/чуваре Србства и њихове јатаке!
[/h]

 
Natrag
Top