Obicaji u Srbiji i drugim zemljama

[Adrian BG]

Проучавајући документа, сведочења, изјаве преживелих жртава, судско-медицинских и судско-антрополошких ископавања, објављених података, као и свих других доступних извора Међународна коисија за истину о Јасеновцу је донела закључак да су Хрвати и Муслимани у Независној држави Хрватској, после жестоког мучења, лишавања хране и воде, излагања хладноћи и мразу, излагања паразитима и инфекцијама побили преко 110 000 српске, јеврејске и ромске деце млађе од 14 година.

Хрватска је била једина земља на свету која је имала концентрационе логоре за истребљење мале деце. Нерођена деца, извађена из распорених трбуха трудних жена нису укључена у наведени број жртава. Имена, порекло и старост су утврђени за више од 33 000 деце, што је приближно једна трећина уморене деце.

Римокатолички свештеници (углавном Фрањевачког реда) и часне сестре, представљали су најгрозније убице, мучитеље и силеџије, који су мучили и убијали православну српску, јеврејску и ромску децу. Према законодавству које је донела Независна држава Хрватска, пљачкање, силовање, мучење и убијање Срба, Јевреја и Рома нису представљали кривично дело.

Римокатолички свештеници и бискупи су насилно покрштавали децу и преводили их у католичку веру. Многи сведоци, међу којима је било и католичких свештеника су потврдили да је Римокатолички надбискуп Загреба, иначе ратни злочинац Алојзије Степинац лично насилно покрштавао жртве. Римокатолички свештеници су силовали мале девојчице, а неки од њих су ове злочине записивали у своје дневнике, који су заплењени после Другог светског рата. Најпознатији католички свештеник који је убијао је био Фра Вјекослав-Томислав Мајсторовић-Филиповић из католичког самостана Петрићевац у Бања Луци, који је лично клао, мучио и касапио малу децу и пио крв из рана на њиховом врату. После Другог светског рата он је признао да је вршио ове злочине, био је осуђен и погубљен. Други католички свештеници су одсецали три прста десне руке деци тако да никада више не могу да се крсте на православни начин.

Удружење Јасеновац - Доња Градина

​

Сурова истина! Најсуровија могућа; да замишљам суровост људску, ово би ме било страх да и помислим. Мислиш да овим злотворима такође нису сметала три прста, шта мислиш због чега?

На жалост, за ово нико званично није тражио опроштај, чак се папа поклонио на гробу Степинца, а наше драге владике све заборављају и хрле у загрљај монстуму кога се Бог гади и описује још у Даниловој књизи, па све до Откривења где нам јасно каже ко је тај антихрист - звер, који поби вековима свеце Божије и уста на Највишег. Као да се ништа није десило, а покајања и опроштаја нема нигде, негде се затурило све то. Анатеме су скинуте, сад можемо у једну заједничку религију...туга и заборав на жртве невине!

Ништа не брини, ускоро се неће крстити са три прста, они који то раде из пркоса или националних побуда неће бити као они који спомињу Света Три Сведока. Мало их ико данас спомиње, а камоли у скоријој будућности...

 

[Laodikeja]

Проучавајући документа, сведочења, изјаве преживелих жртава, судско-медицинских и судско-антрополошких ископавања, објављених података, као и свих других доступних извора Међународна коисија за истину о Јасеновцу је донела закључак да су Хрвати и Муслимани у Независној држави Хрватској, после жестоког мучења, лишавања хране и воде, излагања хладноћи и мразу, излагања паразитима и инфекцијама побили преко 110 000 српске, јеврејске и ромске деце млађе од 14 година.

Хрватска је била једина земља на свету која је имала концентрационе логоре за истребљење мале деце. Нерођена деца, извађена из распорених трбуха трудних жена нису укључена у наведени број жртава. Имена, порекло и старост су утврђени за више од 33 000 деце, што је приближно једна трећина уморене деце.

Римокатолички свештеници (углавном Фрањевачког реда) и часне сестре, представљали су најгрозније убице, мучитеље и силеџије, који су мучили и убијали православну српску, јеврејску и ромску децу. Према законодавству које је донела Независна држава Хрватска, пљачкање, силовање, мучење и убијање Срба, Јевреја и Рома нису представљали кривично дело.

Римокатолички свештеници и бискупи су насилно покрштавали децу и преводили их у католичку веру. Многи сведоци, међу којима је било и католичких свештеника су потврдили да је Римокатолички надбискуп Загреба, иначе ратни злочинац Алојзије Степинац лично насилно покрштавао жртве. Римокатолички свештеници су силовали мале девојчице, а неки од њих су ове злочине записивали у своје дневнике, који су заплењени после Другог светског рата. Најпознатији католички свештеник који је убијао је био Фра Вјекослав-Томислав Мајсторовић-Филиповић из католичког самостана Петрићевац у Бања Луци, који је лично клао, мучио и касапио малу децу и пио крв из рана на њиховом врату. После Другог светског рата он је признао да је вршио ове злочине, био је осуђен и погубљен. Други католички свештеници су одсецали три прста десне руке деци тако да никада више не могу да се крсте на православни начин.

Удружење Јасеновац - Доња Градина

​

Сурова истина! Најсуровија могућа; да замишљам суровост људску, ово би ме било страх да и помислим. Мислиш да овим злотворима такође нису сметала три прста, шта мислиш због чега?

На жалост, за ово нико званично није тражио опроштај, чак се папа поклонио на гробу Степинца, а наше драге владике све заборављају и хрле у загрљај монстуму кога се Бог гади и описује још у Даниловој књизи, па све до Откривења где нам јасно каже ко је тај антихрист - звер, који поби вековима свеце Божије и уста на Највишег. Као да се ништа није десило, а покајања и опроштаја нема нигде, негде се затурило све то. Анатеме су скинуте, сад можемо у једну заједничку религију...туга и заборав на жртве невине!

Ништа не брини, ускоро се неће крстити са три прста, они који то раде из пркоса или националних побуда неће бити као они који спомињу Света Три Сведока. Мало их ико данас спомиње, а камоли у скоријој будућности...

Naravno Adrijane da sam proverio, i to je sve lepo dokumentovano i u mom licnom delu koje sam napisao pod naslovom "CRKVENI OBICAJI I UCENJA I NJIHOVO MNOGOBOZACKO I OKULTNO POREKLO, u kome sam dokumentovao poreklo odredjenih elemenata koje danas postoje unutar jednog dela Hriscanstva, nihovo poreklo, kao i istorijske podatke, odnosno ko i kada ih je uneo iz mnogobostva u Hriscansku crkvu i i iz kog razloga.

Sto se tice tekstova koje si postavio, naravno da je u starozavetnom hranu postojao obredni sistem prinosenja zrtava, beskvasnih hlebova, ulja, tamnjana, itd, ali je ovo bio sistem koji je bio vezan iskljucivo za starozavetnu svetinju.
Hristovim dolaskom ceo ovaj obredni sistem koji je podrazumevao prinosenje zrtava i kada - spaljivanje Ttmnjana je ukinut jer je pronasao svoje ispunjenje u Hristu i njegovoj zrtvi na krstu.
Hristos je ukinuo starozavetno svestenstvo i sam postao novozavetni prvosvestenik, ukinuo je starozavetnu svetinju i sam usao u nebesku svetinju da posreduje za coveka, ukinuo je zrtveni sistem i sam postao zrtva kojom se brisu ljudski gresi.

Sa druge strane sve ono sto sam napisao u vezi obicaja koji danas postoje unutar jednog dela Hriscanstva i njihovog mnogobozackog porekla i infiltriranja u Hriscansku crkvu je istina, jer postoje dokazi koji na to ukazuju, da je celokupna mnogobozacka praksa sa svim elementima u odredjenom istorijskom trenutku bila prenesena u Hriscansku crkvu, i samo preobucena u Hriscansko ruho i poprimila Hriscansku obojenost.
Tako se danas mnogi elementi i obicaji prikazuju kao Heiscanski, a u stvari sustina im je sasvim drugacija..

 

[Laodikeja]

Postoje jos neki obicaji i verovanja sto se licno tice ovog podnevlja, a koji su se ustaljili u narodu, a vezani su za odredjene praznike i tvrdju da ako se obavlja bilo kakav posao na odredjene dane praznika da ce vam se desiti nesto lose.

Naprimer postoji verovanje da ako se sije iglom na praznik zadusnica, da se tada mtvima bodu oci, ili ako se radi na Mitrovdan, da postoji opasnost da vam mis udje u kucu, iz tog razloga ovaj praznik je nazvan i Mistrovdan ili Misovdan.
Takodje ako se obavlja bilo kakav posao na Pavlovdan, ujesce vas pauk crna udovica, itd.
Ako se na primer upali sveca za mrtve u crkvi ili na grobu, veruje se da se ta svetlost tada vidi pred mrtvacem, u suprotnom on ostaje u tami, iz tog razloga se preporucuje paljenje sveca u crkvi za mrtve.

Ima i drugih obicaja koji se ticu ishrane u odredjene dane praznika, gde se sprema posebna vrsta hrane samo za te dane praznovanja, i gde se u odredjeni praznik ne jede bela ili crvena vrsta namirnica, kao sto su sir, mleko, jaja, meso, paradaiz, crvene jabuke, tresnje, jagode, i sve drugo sto je bele ili crvene boje.

Da li svi obicaji moraju u svakom slucaju imati negativne konotacije?
Na to pitanje moramo sami potraziti odgovor u bibliji, da li ona upucuje na potrebu da vernik danas praktikuje odredjene obicaje ili ne, moleci se Bogu da nas on prosvetli svojim Duhom i uputi nas na istinu sta znaci pravi Bogosluzbeni zivot koji je u Duhu Jevandjelja..

Pozdrav i sve najbolje.

 

[tum5e]

Протестантско виђење ствари је одбацивање свега и полазак "од нуле". То наводи човека да не види добро ни текст из Писма и да не проверава прво шта преписује од других. Рецимо, ја сам сада проверио ово што ти ниси, већ само "убацујеш" припремљен материјал без провере (!). Не сумњаш у то што преносиш, не испитујеш и срљаш, на жалост. Знам да су ти намере часне и да бринеш као и сви ми овде што се људи препуштају сујеверју, али прво неке ствари испитај и погледај да ли те добро уче. Не заборави да и проповедници су људи као и ми, они греше и велики број умисли да много зна, а Библију не консултује. Дакле, ево пар примера где се јасно види да ниси проверио:

11. И ушавши у кућу, видеше дете с Маријом матером Његовом, и падоше и поклонише Му се; па отворише даре своје и дариваше Га: златом, и тамјаном, и смирном. (Матеј 2)

8. И кад узе књигу, четири животиње и двадесет и четири старешине падоше пред Јагњетом, имајући сваки гусле, и златне чаше пуне тамјана, које су молитве светих. (Откривење 5)

3. И други анђео дође и стаде пред олтаром, и имаше кадионицу златну; и беше му дано много тамјана да да молитвама свих светих на олтар златни пред престолом. (Откривење 8)

1. Још начини олтар кадиони, од дрвета ситима начини га.
29. Тако ћеш их осветити, те ће бити светиња над светињом, и шта их се год дотакне биће свето.
34. И рече Господ Мојсију: Узми мириса, стакте, ониха и халвана мирисавог, и тамјана чистог, колико једног толико другог. 35. И од тога начини кад, састављен вештином апотекарском, чист и свет.
36. И истуцавши га наситно, метаћеш га пред сведочанством у шатору од састанка, где ћу се састајати с тобом; то нека вам буде светиња над светињама.(2.Мојсијева 30)

25. И начини олтар кадиони од дрвета ситима у дужину од једног лакта, и у ширину од једног лакта, четвороугласт, и од два лакта у висину; из њега излажаху му рогови.(2.Мојсијева 37)

4. И унеси сто, и уреди шта треба уредити на њему; унеси и свећњак, и запали жишке на њему.
5. И намести златни олтар кадиони пред ковчегом од сведочанства; и обеси завес на вратима од шатора.
6. И метни олтар за жртву паљеницу пред врата шатору, шатору од састанка,
7. И метни умиваоницу између шатора од састанка и олтара, и у њу налиј воде.(2.Мојсијева 40)

10. И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.(Лука 1)

20. Шта ће ми тамјан, што долази из Саве, и добри цимет из далеке земље?(Јеремија 6)

8. И беху многе свеће горе у соби где се бејасмо сабрали.(Дела 20)

2. Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња. 3. А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама,
4. Која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета. (Јеврејима 9)


"Пчелињи восак је нус-производ пчела радилица које га стварају лучењем воштаних жлезда како би направиле саће. Те воштане жлезде су трансформисане хипердермалне ћелије хитинског омотача и налазе се по четири пара на централној страни тела. Споља су покривене глатком прозирном кутикулом (тзв. огледалима).

За лучење воска пчелама је потребан мед и поленов прах. Восак се из воштаних жлезда испушта у облику танког секрета и у додиру са ваздухом стврдњава у облику ситних и прозирних плочица. Пчеле изграђују саће тако што жваћу воштане плочице и мешају их са пљувачком, па их дограђују у основе у облику петоугаоних ћелија. Боја воска је беле преко жуте до жуто мрке, што зависи од обојених материја које прелазе из поленових зрнаца у восак.

На првом Васељенском црквеном сабору 325. године у Никеји донето је правило да се од чистог воска праве свеће за верске обреде како би се "као жртве паљенице приносиле живом Богу за захваљивање за све савршене дарове које смо од њега примили" (пре тога уместо једне свећице, спаљиване су животиње, теле, овца, голубови и др.)."

Мр Пантелија Пантелић, "Азбука пчеларства",
​

Што се тиче стављања руку на људе, опет иста прича:

13. Тада приведоше к Њему децу да метне руке на њих, и да се помоли Богу; а ученици забрањиваху им.
14. А Исус рече: Оставите децу и не забрањујте им долазити к мени; јер је таквих царство небеско.
15. И метнувши на њих руке отиде оданде. (Матеј 19)

14. Не пусти у немар дар у себи који ти је дан по пророштву метнувши старешине руке на тебе. (1.Тимотију 4)

6. Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу метнуше руке на њих.(Дела 6)

Полагање руку у овој светој тајни преноси се на лице које се рукополаже духовна сила и тако се постиже законита веза црквене власти и свештенослужења.

50. И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
51. И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо. (Лука 24)

3. Тада постивши и помоливши се Богу метнуше руке на њих, и отпустише их. (Дела 13)

44. А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне; (Матеј 5)

14. Благосиљајте оне који вас гоне: благосиљајте, а не куните.(Римљанима 12)

9. Не враћајте зла за зло, ни псовке за псовку; него насупрот благосиљајте, знајући да сте на то позвани да наследите благослов. (1.Петрова 3)

12. И трудимо се радећи својим рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо;(1.Коринћанима 4)

1. Јер овај Мелхиседек беше цар салимски, свештеник Бога Највишег, који срете Авраама кад се враћаше с боја царева, и благослови га;
2. Коме и Авраам даде десетак од свега. Прво дакле значи цар правде, потом и цар салимски, то јест цар мира: (Јеврејима 7)


20. Вером благослови Исак Јакова и Исава у стварима које ће доћи.
21. Вером благослови Јаков умирући сваког сина Јосифовог, и поклони се врху палице његове.(Јеврејима 11)

18. И поставивши свештеник жену пред Господом нека јој открије главу и метне јој на руке дар за спомен који је дар за сумњу љубавну; а свештеник нека држи у руци својој горку воду, која носи проклетство. (4.Мојсијева 5)

А што се крстимо и покропљујемо водом, то ништа? То није ритуално прање? Па, крштење је и било ритуално прање, зато се Јевреји нису исчуђавали Јовану Крститељу када је крстио водом за покајање. Аух, мани се те науке док је још време...

"Када се крстимо са три прста тада ми исповедамо Свету Тројицу, а са остала два скупљена прста, исповедамо две природе Господа, и Бога, и Спаситеља нашег Исуса Христа. Једна је Божанска, а друга је наша - човечанска, и због тог питања се чак одржало неколико васељенских сабора." svetosavlje.org

Ч иста симболика, настало је у самом почетку када је један епископ или ђакон, не сећам се који, покушавао да објасни Три Сведока (Тројство) и спојио је три прста у једно. Ово је постало део цркве (тада целе) и веома практично за објашњавање. Зато се и крсти са три прста, без обзира на нацију, то је везано за Бога! Чак и да се човек не прекрсти, не ваља поредити неке свете ствари и симболе са паганским. Тако имамо много тројстава паганских, царицу небеску и њеног сина, али то није у вези са Христом. Све је то ђавоља подметачина да се људи саблазне.

...итд.. итд...

Ovde se potupuno slazem sa tobom
Jako me cudi tvoje dobro poznavanje Svetog pisma svaka cast!
Sto se tice prvog Vaseljenskog sabora monah koliko znam Makarije on je spojio 3 prsta i odjednom je zasijala svetlos izmedju prstiju pa su se tad cak i zapadnjaci tj. papa i katolici tako krstili
,iako je do rascepa doslo 1054. bila je skoro ista razlika i 325.
Tek kasnije su uneli jos neke nauke izmisljene i doveli ratove..........
Jos jednom svaka ti cast iznenadjuje me tvoje dobro poznavanje Svetog pisma
Sto se tice carice nebeske najverovatnije je u pitanju umetnost jer potoje i pravoslavne ikone Mucenica Evgenije Nedelje............
Koje takodje imaju krunu i mislim da je u pitanju samo isti nacin slikanja zenskih svetitelja kao kod Boginja kod pagana mada mi se ne svdja taj nacin slikanja
taj nacin se koliko ja znam nemoze naci u Vizantijskom stilu
A za Barok nisam siguran verovatno je Barok povezan sa stilom Vavilonaca
Ja uvek sve govorim provereno,a kad nisam bas 100% siguran ja napisem koliko ja nzam ili mislim

Pozdrav brate

 

[tum5e]

Проучавајући документа, сведочења, изјаве преживелих жртава, судско-медицинских и судско-антрополошких ископавања, објављених података, као и свих других доступних извора Међународна коисија за истину о Јасеновцу је донела закључак да су Хрвати и Муслимани у Независној држави Хрватској, после жестоког мучења, лишавања хране и воде, излагања хладноћи и мразу, излагања паразитима и инфекцијама побили преко 110 000 српске, јеврејске и ромске деце млађе од 14 година.

Хрватска је била једина земља на свету која је имала концентрационе логоре за истребљење мале деце. Нерођена деца, извађена из распорених трбуха трудних жена нису укључена у наведени број жртава. Имена, порекло и старост су утврђени за више од 33 000 деце, што је приближно једна трећина уморене деце.

Римокатолички свештеници (углавном Фрањевачког реда) и часне сестре, представљали су најгрозније убице, мучитеље и силеџије, који су мучили и убијали православну српску, јеврејску и ромску децу. Према законодавству које је донела Независна држава Хрватска, пљачкање, силовање, мучење и убијање Срба, Јевреја и Рома нису представљали кривично дело.

Римокатолички свештеници и бискупи су насилно покрштавали децу и преводили их у католичку веру. Многи сведоци, међу којима је било и католичких свештеника су потврдили да је Римокатолички надбискуп Загреба, иначе ратни злочинац Алојзије Степинац лично насилно покрштавао жртве. Римокатолички свештеници су силовали мале девојчице, а неки од њих су ове злочине записивали у своје дневнике, који су заплењени после Другог светског рата. Најпознатији католички свештеник који је убијао је био Фра Вјекослав-Томислав Мајсторовић-Филиповић из католичког самостана Петрићевац у Бања Луци, који је лично клао, мучио и касапио малу децу и пио крв из рана на њиховом врату. После Другог светског рата он је признао да је вршио ове злочине, био је осуђен и погубљен. Други католички свештеници су одсецали три прста десне руке деци тако да никада више не могу да се крсте на православни начин.

Удружење Јасеновац - Доња Градина

​

Сурова истина! Најсуровија могућа; да замишљам суровост људску, ово би ме било страх да и помислим. Мислиш да овим злотворима такође нису сметала три прста, шта мислиш због чега?

На жалост, за ово нико званично није тражио опроштај, чак се папа поклонио на гробу Степинца, а наше драге владике све заборављају и хрле у загрљај монстуму кога се Бог гади и описује још у Даниловој књизи, па све до Откривења где нам јасно каже ко је тај антихрист - звер, који поби вековима свеце Божије и уста на Највишег. Као да се ништа није десило, а покајања и опроштаја нема нигде, негде се затурило све то. Анатеме су скинуте, сад можемо у једну заједничку религију...туга и заборав на жртве невине!

Ништа не брини, ускоро се неће крстити са три прста, они који то раде из пркоса или националних побуда неће бити као они који спомињу Света Три Сведока. Мало их ико данас спомиње, а камоли у скоријој будућности...

Za sve ovo znam njihov papa u vreme ubijanja mislim Kliment neznam koji je blagosiljao oruzije za ubijanje srba strasno!!!
Sto se tice ovih prijema katolicke crkve i pravoslavne sada cu to reci ranije nisam jer nisam bio siguran

Pravoslavni crkveni oci su pozvani na prijem ali razlog prijema katolika je verovatno bio priblizavanje SPC kako bi doslo brze do Ekumenizma ali Episkopi i Patrijarh iako su znali njihove namere koliko znam ,ali sigurno znam da je vid posete Episkopa i Patrijarha imao drugi moto ,a to je bilo na neki nacin nametanje nase vere za Ekumenizam SPC ima uslove ovo su oni koje ja znam

1.Ne prihvatanje Pravoslavne crkve pape kao poglavara (jer bi prihvatanjem pape prihvatili sve)
2.Prihvatanje od strane katolika nase crkvene poglavare Patrijarha i Episkope
3.Prihvatanje naseg nacina prpremanja za pricest znaci postom (oni su to radili bez posta)
4.Da katolici odbace celibat kod svestenika
5.zavetovanje na siromastvo sto je u Pravoslavnoj crkvi zastupljeno

Znaci da bi doslo do sulude ideje Ekumenizma oni moraju da prihvate sve ove uslove i mnoge druge za koje neznam
Nasi oci se nazivaju Jereticima jer idu kod njih na prijem
Zasto?
Nasi oci na taj nacin propovedaju Hriscanstvo
To je kao kada bismo osudili nekog svestenika u Japanu kako prica sa Budistima nazvali jeretikom i antihristom a on zapravo kao i nasi oci u ovom slucaju propovedaju Hriscanstvo

Zato bi katolici prihvatili ove sulude uslove?

Kroz istoriju se vidi da su oni sve odbacili i uneli svoje obicaje
danas ce sve te obicaje izbaciti jer oni su pljackali Pravoslavce ,cak se i krune nasih vladara (careva zupana....) danas nalaze u Vatikanu
Oni su rasklapali nase crkve i nosili u njihove zemlje strasno!!!
oni su hteli da imaju Bozanstvo Boga kao sto ga mi imamo oni ga nisu imali nasa Liturgija je sveta i bozanstvena i oni joj se dive,dive se prisustvu Boga na nasim Bogosluzenjima!!!
Oni to nemaju ,a zele i zato zele spajanje a mi zelimo da prihavatimo njih kao ljude a ne njihovu veru ne zelimo da prihvatimo nista od njih nista samo njih kao ljude a oni sve nase kao masovni prelazak u Pravoslavlje iz katolicizma samo se ovo vise nece zvati pravoslavlje vec Hriscanstvo

To sto sam ovo napisao ne znaci da se slazem za potupuni Ekumenizam i nastanak nove Vere od svih u svetu ovde se radi samo o Pravoslavcima i Katolicima
Ja se slazem da cu ih prihavatiti kao ljude u nasu veru,ali ni na kraj pameti mi ne pada da prihavatim njihove obicaje a kamoli veru prihvatam da bude kao sto je bilo a ne prihavatanje njihove vere vec samo njiha kao ljudi
mada ce to ispasti jako tesko moja vizija spajanja nija bas kao ona koju neki od vas zamisljaju ali ako imam vasu viziju kako ce biti posle to cu smatrati pogresnim ali ja imam neku svoju viziju vec navedenu pokrstvanje katolika a ne spajanje vere kao sto vi imate viziju
inace brate Adrian zelim i tebe da poslusam i imacu vremena mozda usvojim tvoje misljnej jer zakljucim da si upravu oko Ekumenizma

Pozdrav zelim ti najbolje i da mi napises sta ti mislis o tome

 

[tum5e]

Postoje jos neki obicaji i verovanja sto se licno tice ovog podnevlja, a koji su se ustaljili u narodu, a vezani su za odredjene praznike i tvrdju da ako se obavlja bilo kakav posao na odredjene dane praznika da ce vam se desiti nesto lose.

Naprimer postoji verovanje da ako se sije iglom na praznik zadusnica, da se tada mtvima bodu oci, ili ako se radi na Mitrovdan, da postoji opasnost da vam mis udje u kucu, iz tog razloga ovaj praznik je nazvan i Mistrovdan ili Misovdan.
Takodje ako se obavlja bilo kakav posao na Pavlovdan, ujesce vas pauk crna udovica, itd.
Ako se na primer upali sveca za mrtve u crkvi ili na grobu, veruje se da se ta svetlost tada vidi pred mrtvacem, u suprotnom on ostaje u tami, iz tog razloga se preporucuje paljenje sveca u crkvi za mrtve.

Ima i drugih obicaja koji se ticu ishrane u odredjene dane praznika, gde se sprema posebna vrsta hrane samo za te dane praznovanja, i gde se u odredjeni praznik ne jede bela ili crvena vrsta namirnica, kao sto su sir, mleko, jaja, meso, paradaiz, crvene jabuke, tresnje, jagode, i sve drugo sto je bele ili crvene boje.

Da li svi obicaji moraju u svakom slucaju imati negativne konotacije?
Na to pitanje moramo sami potraziti odgovor u bibliji, da li ona upucuje na potrebu da vernik danas praktikuje odredjene obicaje ili ne, moleci se Bogu da nas on prosvetli svojim Duhom i uputi nas na istinu sta znaci pravi Bogosluzbeni zivot koji je u Duhu Jevandjelja..

Pozdrav i sve najbolje.

Mitrovdan se zove jer je na taj dan stradao Velikomucenik Dimitrije
a meni u kucu ulaze misevi i kad nije Mitrovdan

Obicaji nisu zabranjeni,ako nisu protiv onoga sto pise u Svetom pismu

 

[Adrian BG]

Naravno Adrijane da sam proverio, i to je sve lepo dokumentovano i u mom licnom delu koje sam napisao pod naslovom "CRKVENI OBICAJI I UCENJA I NJIHOVO MNOGOBOZACKO I OKULTNO POREKLO, u kome sam dokumentovao poreklo odredjenih elemenata koje danas postoje unutar jednog dela Hriscanstva, nihovo poreklo, kao i istorijske podatke, odnosno ko i kada ih je uneo iz mnogobostva u Hriscansku crkvu i i iz kog razloga.

Sto se tice tekstova koje si postavio, naravno da je u starozavetnom hranu postojao obredni sistem prinosenja zrtava, beskvasnih hlebova, ulja, tamnjana, itd, ali je ovo bio sistem koji je bio vezan iskljucivo za starozavetnu svetinju.
Hristovim dolaskom ceo ovaj obredni sistem koji je podrazumevao prinosenje zrtava i kada - spaljivanje Ttmnjana je ukinut jer je pronasao svoje ispunjenje u Hristu i njegovoj zrtvi na krstu.
Hristos je ukinuo starozavetno svestenstvo i sam postao novozavetni prvosvestenik, ukinuo je starozavetnu svetinju i sam usao u nebesku svetinju da posreduje za coveka, ukinuo je zrtveni sistem i sam postao zrtva kojom se brisu ljudski gresi.

Sa druge strane sve ono sto sam napisao u vezi obicaja koji danas postoje unutar jednog dela Hriscanstva i njihovog mnogobozackog porekla i infiltriranja u Hriscansku crkvu je istina, jer postoje dokazi koji na to ukazuju, da je celokupna mnogobozacka praksa sa svim elementima u odredjenom istorijskom trenutku bila prenesena u Hriscansku crkvu, i samo preobucena u Hriscansko ruho i poprimila Hriscansku obojenost.
Tako se danas mnogi elementi i obicaji prikazuju kao Heiscanski, a u stvari sustina im je sasvim drugacija..

Лаодикеја, брате. Сигуран сам да знаш да се и ја грозим од свих сујеверних и паганских обичаја, који чак и немају неку хришћанску симболику, а неки су лепо пришивени за нешто хришћанско. Стварно не знам шта више да ти додам што се тиче свештеничке службе, ако треба наћи ћу о првом епископу кога је лично Исус Христ поставио у Јерусалиму, Свог брата, о свештеничким понашањима из тог времена успона Цркве, о ономе што је апостол Јован као један од дванаест патријарха чинио (негде већ јесам, а у питању је вечера Господња), итд. Све могу ако си спреман да не пркосиш чињеницама које се тичу свештеничке службе. Ја знам да имаш много материјала који ти је предат у руке против сваке веће деноминације, али мораш да водиш рачуна пре свега о истини.

Ја немам никакав лични интерес да неког заступам или браним, једноставно оно што је истина то држим, без обзира о коме се ради. Адвентисте сам спреман да "браним" јер је исповедање вере потпуно исто као у православљу, као што и јесте у Библији. Постоје други догматски проблеми које ја овако небитан не могу ни да очешем, а камоли да променим, ни у једној деноминацији. Ипак, ко сам ја да то и пробам? Као што у адвентизму постоје различита тумачења проповедника и теолога, тако и у православљу не тврде сви исто. Много њих види све што и ми, и бори се колико је у моћи. То је и правилно, јер се прво балван вади из свог ока. Као што је Јован Златоусти сву своју науку полагао на Писмо, и само Писмо (зато су га и маргинализовали), тако Бог свуда има Своје исправне синове и слуге, тамо где Он мисли да треба да има. То се одмах види. Најлакше је бити "ресавац" и само товарити спремљен материјал. Тако могу да затрпам све ове теме на Религији. И шта сам постигао? Ово је ваљда заједничко учење у "ходу", а не презентација одређене деноминације против свих осталих.

Христ јесте положио Жртву и укинуо жртвовање, а шта ћемо са захваљивањем? Па, то и јесте поента - захвалити и благосиљати Господа, Оца, Сина и Духа Светога. Благосиљати ближње, али и непријатеље. Да ли ти захваљујеш Господу? Наравно! Чему постављање свештеника у Цркви, епископа и ђакона, ако не обављају свештеничке дужности? Оно што је укинуто се не ради, оно што не треба да буде укинуто није. Тако и ти заступаш страну као и ја, да све није укинуто. Како сад устајеш против свештеника који то раде нешто мање од 2000 година, а све знаш од задњих 200, и мање? Почињем да страхујем да ово личи на неке што имају исте одбојне ставове без разлога јер им је неко то усадио.

Ако тако гледаш на "окултно порекло" које ти је неко доказао, то значи и да нападаш Тројство које је далеко познато у паганштини! Како сад? Све што је везано за православље или било кога другог је паганско, само ви имате истину, а овамо верујеш да је Господ Исус арханђел Михаило. Немој тако...

Ја сам дуго пратио неке одређене адвентистичке проповеднике, и видео велике промене у тумачењу. Огромне! Али зато има и одличних и искрених људи који сведоче о томе како их је Исус променио и читав њихов живот. Они не заступају ове догме које износиш. Ни један! Не желим да нападам твоју деноминацију, али ме присиљаваш када основне хришћанске фундаменте (темеље) називаш паганским. Довољно је да се окомим на тему Михаила и готова ствар. Све се некако надам да ћеш отворити ум и одбацити предрасуде јер видим да си искрен и коректан.

Шансе да допрем до некога ко верује да је "изабран" (а вероватно и јесте, само не мисли да су остали који не прихвате догме) су минималне, тако вам латентно усађују одређену одбојност и уздржаност од православаца, а појма ниси имао да постоје и православци који следе Писмо. Зар не? Опет кажем, предрасуде су опасне и растурају браћу, поготову догме које су кључне. Ја не могу да се помирим да понижаваш Жртвеник (Крст) где је Јагње (Исус) жртвовано.

Тако је Шарди напао догме које заступаш, не да тебе понизи или твоју цркву, већ да проба да те отргне бар на час од тих догми да отвориш ум. Када је мени на другој теми написао: "Значи врат", мислиш да сам то схватио као лицемерни цинизам? Напротив! Можда мисли да сам и ја пао под догму или тако нешто, али дефинитивно се нисам ни трунку наљутио или томе слично. Имао сам осећај као да причамо очи у очи, као права браћа у Христу, што и јесмо. Види само Гера и tum5e као се братски дописују, а Гера је одлично убацио као да је знао:

[SUP]"8[/SUP] A vi se ne zovite Ravi; jer je u vas jedan Ravi Hristos, a vi ste svi braća.

[SUP]9[/SUP] I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima.

[SUP]10[/SUP] Niti se zovite Učitelji; jer je u vas jedan učitelj Hristos.
[SUP]11[/SUP] A najveći između vas da vam bude sluga.

Ovo je dovoljno da me shvatis mislim ako hoces,ovi stihovi su dobri i za tebe"


Немаш појма колико ја учим од вас, ако и видим да нешто није како ме сећање служи, ја истражим и науку утврђујем са вама. Сви учимо један од другога, само јеси ли ти спреман да учиш и од нас нешто, а не само да следиш туђу доктрину? Чисто да знам да ли има смисла дописивање, да не буде као са Сведоцима или Харијем.

17. Јер Христос не посла мене да крстим, него да проповедам јеванђеље, не премудрим речима, да не изгуби силу крст (Жртва) Христов(а). 18. Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама је који се спасавамо сила Божија. (1.Коринћанима 1)

12. Који хоће да се хвале по телу они вас нагоне да се обрезујете, само да не буду гоњени за крст Христов.
13. Јер ни они сами који се обрезују не држе закон, него хоће да се ви обрезујете да се вашим телом хвале.
14. А ја Боже сачувај да се чим другим хвалим осми крстом Господа нашег Исуса Христа, ког ради разапе се мени свет, и ја свету. (Галатима 6)

Поента крста (Жртве) је да се све измири, како на небу, тако и на земљи, како Бог са човеком, тако и ми међу собом. Е, то је оно што ја изгледа не умем баш најбоље да искажем увек. Ако и нападнем неку догму и доктрину, институцију, то није да понизим брата или сестру, већ да виде где се налазе и да пазе на душу своју, ако је могуће и да пробају да нешто промене.

Велики поздрав, и ако је могуће да ми одговориш, да знам (иста боја).

Опрости за овај "роман", понесе ме...

​

 

[Adrian BG]

a meni u kucu ulaze misevi i kad nije mitrovdan

Е, свака ти част. изузетно си духовит (духован), стварно мислим то. :d

Сад да се уозбиљим.

Zato bi katolici prihvatili ove sulude uslove?


To sto sam ovo napisao ne znaci da se slazem za potupuni Ekumenizam i nastanak nove Vere od svih u svetu ovde se radi samo o Pravoslavcima i Katolicima
Ja se slazem da cu ih prihavatiti kao ljude u nasu veru,ali ni na kraj pameti mi ne pada da prihavatim njihove obicaje a kamoli veru prihvatam da bude kao sto je bilo a ne prihavatanje njihove vere vec samo njiha kao ljudi
mada ce to ispasti jako tesko moja vizija spajanja nija bas kao ona koju neki od vas zamisljaju ali ako imam vasu viziju kako ce biti posle to cu smatrati pogresnim ali ja imam neku svoju viziju vec navedenu pokrstvanje katolika a ne spajanje vere kao sto vi imate viziju
inace brate Adrian zelim i tebe da poslusam i imacu vremena mozda usvojim tvoje misljnej jer zakljucim da si upravu oko Ekumenizma

Pozdrav zelim ti najbolje i da mi napises sta ti mislis o tome

Мораш прво да схватиш шта је то уопште. Католичка црква је упорно покушавала да унијати (унијаћење), тј. да припоји све остале цркве, тако што их прво ослаби и расцепка (тај римски систем - зверин сам већ описао више пута, тако је и ЕУ настала, Азијска унија, Афричка унија, Америчка унија (Северна и Јужна). Све те уније ће прерасти у једно тело (ту је већ) - УН. Први пут УН има председника. Све изгледа као да се ни једна држава не мења, али све се руководи из центра (моћи). Е, тако иде и са религијом.

1965. године, католичка црква одустаје од унијаћења и заузима се за екуменизам. Ево са мог блога:

Екуменизам је званично настао као покрет основан у 19. веку унутар протестантских цркава, након Другог ватиканског концила (1962—1965) Католичка црква прихвата основна начела екуменизма и одриче се унијаћења (прелажења из једне цркву у другу-покатоличавање), 1938. године у Utrehtu – настао је Светски савет цркава (World Council of Churces – WCC).
7.12. 1965. године Цариград и Рим укидају узајамне анатеме из 1054. године, а православне цркве приступају без нашег знања:

1. Цариградска патријаршија – Цариград, август 1947.
2. Александријска патријаршија – Египат 1948.
3. Антиохијска патријаршија – Дамаск, децембар 1946. и 1952.
4. Јерусалимска патријаршија – децембар 1946, и 1961.
5. Руска патријаршија – Њу Делхи, 1961.
6. Српска патријаршија – Београд 1965.
7. Румунска патријаршија – Њу Делхи 1961.
8. Кипарска црква, Никозија, новембар 1946.
9. Грчка црква – Атина 1947.
10. Пољска православна црква – Њу Делхи 1961.
11. Грузијска православна црква – Париз 1962.
12. Чехосоловачка црква – Женева 1966.
13. Америчка православна црква – Еванстон 1954.
14. Јапанска православна црква – Женева 1973.
15. Православна антиохијска архиепископија у Америци – Еванстон 1954.

Постоји један проблем, ту се прикључују и остале религије, култови, секте, па чак и врачеви, шамани…
Врше се заједничке службе и молитве и тиме представља слика о добрим намерама овог покрета. Људи у великом броју широм света поздрављају такав вид комуникације између верских вођа и верују да је то корак напред у налажењу решења да се зауставе верске нетрпељивости и ратови.
Тако да могу слободно да тврдим да су се сви сложили да свако задржава свој пут “до истог циља”. Тако се одбацује: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јован 14:6).
То је једна пијаца где узимате шта вам се свиђа од свега и правите сопствену религију, зато и не чуди што нам понављају по цео дан преко медија ону сотонину реченицу која нас је довела у смрт: веруј у себе (не треба ти Бог, буди Богу раван)!

Од 1965. године велики број православних свештеника покушава да изађе из Савеза (Сабор), али Синод (владике) обара одлуку. С обзиром да је Бог поставио Свог слугу, никако нису успевали потпуно да преузму Српску православну цркву, јер све православне цркве функционишу равноправно, и све морају да се сложе око нечега да би то било усвојено. Е, тај човек је "кочио" процес, а након његове смрти све је одрађено веома брзо и лако. О њему могу на другој теми, јер заслужује и веома је битан, не само за Српску православну цркву, већ за цео свет. Отом-потом.

Шта је кључно овде у екуменизму и по чему се разликује од унијаћења? У екуменизму се скоро ништа и не мења! Постоје само заједничке службе (свих религија, са све окултистима, паганима, и да не набрајам) неких представника. Ти можеш слободно да посећујеш било који (чији) храм или цркву (џамију, синагогу) и све је то укључено у "поруку мира и братске љубави." Могао си, као и ја, да сазнаш од Исабелете како то од прилике изгледа безазлено и добронамерно.

Свака црква (религија) задржава своје, али постоји нешто подло и лукаво смишљено: признање врховног патријарха (знаш и ко је тај). Чак не мора ни да буде озваничено (као што и није, а народ нема појма о томе). Не знају чак ни свештеници многи. Мења се нешто литургија код нас, али све је то скоро неприметно за обичног човека који оде понекад и запали свећу, помоли се...

Нема крштавања зароњавањем (неки се још држе тога, али неће још дуго), тако да крстионице седе празне без воде. Креће и размена уметности, реликвија, икона, фресака, кипова итд. Шта је последица? Расцеп православља, то се десило у свим православним црквама, код нас на самом крају (управо због оног човека који је "кочио"). Све у свему, ништа битно за обичне људе који и немају много интересовања за Бога, а камоли цркву и "лоше свештенике" и "покварене попове", а то је све циљно рађено.

Мења се и настава на богословском факултету, избацују се они који су били против екуменизма и сл. Све то може много боље да ти каже неко ко је у цркви, јер ја стварно више не могу. Дуго сам и ћутао мислећи да нисам битан, да ја ту немам баш никаква права да говорим, а кад јесам, свештеник је рачунао да ли имам три шестице кад ми прерачуна име и презиме. Тако да сам морао да послушам заповест Божију да напустим вавилон. Нисам имао куд, а веруј ми, много ми је лакше јер бар не гледам браћу и сестре како се клањају рукотворинама и све што иде уз то.

Такође не морам да гледам "кокошке" које улазе у мини сукњи у манастир, иако на сваких пар метара стоји молба да се људи (а нарочито жене) прописно обуку пре уласка у манастир и сл. Велика је туга била у мом срцу, али сад је велика слобода. Како је Пилат урадио, тако нешто и ја:

24. А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети.
25. И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу. (Матеј 27)

Не могу да учествујем у издаји Господа Исуса Христа, па макар ме цео свет звао секташем и отпадником, ето тако. Постојала је нада у мени да ће се нешто променити, али сад тек видим да не може ништа, јер биће оно што ће бити. У мени је само исчекивање Господа да се појави у слави, са свим анђелима небеским и славом њиховом. Да буде Дан Господњи најсрећнији дан у мом животу, ако не у животу, онда у Васкрсењу (ако не буде ускоро). Није на мени да знам, али на мени је да исчекујем у нади и вери, а пре свега, у љубави према Богу и свим људима, јер Господ ми показа како се и непријатељ може волети, што је лудост за овај свет, а и за мене бејаше.

Ето, брате. Укратко речено, неће се много тога мењати, неће то бити нека велика трансформација религија или деноминација (цркава), већ одрицање од силе Божије, Исуса Христа - Сина Божијег, Духа Светог и чисто служење мамону и спиритизму, комбинацији свега, по сопственом избору: бираш шта ти се свиђа.Што ти се не свиђа не прихваташ, баш као што и ми понекад побрљавимо па пробирамо. Чак ће људи веровати (и верују) да у екуменизму лежи помирење, а не у крсту (Жртви Христовој), као што "бомбардујем" Лаодикеју да схвати коначно да ће се све преломити на крсту, јер од крста и поче Откуп и Спасење, полагањем Жртве која је једина могла да нас искупи од наших заблуда и грехова.

 

[tum5e]

Koji covek?
reci mi molim te
To je tvoja vizija
Moja je vizija prihavatanje nase vere od strane katolika takvu viziju ima i SPC a oni u SPC koji nisu imali takvu viziju su se sami odcepili kao Vladika Artemije
Ja da imam njegovu i tvoju viziju verovatno bih bio protiv toga kao i ti i on i njegovi monasi i narod koji je povukao za sobom

Ovde se radi samo o Pravoslavcima i Katolicima ostale religije se ne ubrajaju u ovo ujedinjenje

Ne bi me cudilo da je tako kako kazes i da papa i katolici imaju tajni moto jer su oni sluge sotone i to tvrde neki teolozi koji se zalazu za Ekumenizam ove dve crkve

ALi nadam se tj. verujem da Patrijarh i Episkopi nece da nasednu na te fazone jer istom brzino za koju mozemo da se spojimo sa njima e istom tom brzinom se mozemo razdvojiti

A sto se tice skupova nasih Vladika i Budistickih,Hinduistickih i Islamskih verskih vodja to je diskutovanje i nabedjivanje njih sa nase strane prepiranje kao sto recimo ja i harry radimo tj. radili smo on se povukao
tako i oni diskutuju


Brate molim te da nebi doslo do problema sa Moderatorima i Jurivakom da mi odgovoris na temi Ekumenizam ok?

Pozdrav brate

 

[gerakules2]

Е, свака ти част. изузетно си духовит (духован), стварно мислим то. :d

Сад да се уозбиљим.



Мораш прво да схватиш шта је то уопште. Католичка црква је упорно покушавала да унијати (унијаћење), тј. да припоји све остале цркве, тако што их прво ослаби и расцепка (тај римски систем - зверин сам већ описао више пута, тако је и ЕУ настала, Азијска унија, Афричка унија, Америчка унија (Северна и Јужна). Све те уније ће прерасти у једно тело (ту је већ) - УН. Први пут УН има председника. Све изгледа као да се ни једна држава не мења, али све се руководи из центра (моћи). Е, тако иде и са религијом.

1965. године, католичка црква одустаје од унијаћења и заузима се за екуменизам. Ево са мог блога:

Екуменизам је званично настао као покрет основан у 19. веку унутар протестантских цркава, након Другог ватиканског концила (1962—1965) Католичка црква прихвата основна начела екуменизма и одриче се унијаћења (прелажења из једне цркву у другу-покатоличавање), 1938. године у Utrehtu – настао је Светски савет цркава (World Council of Churces – WCC).
7.12. 1965. године Цариград и Рим укидају узајамне анатеме из 1054. године, а православне цркве приступају без нашег знања:

1. Цариградска патријаршија – Цариград, август 1947.
2. Александријска патријаршија – Египат 1948.
3. Антиохијска патријаршија – Дамаск, децембар 1946. и 1952.
4. Јерусалимска патријаршија – децембар 1946, и 1961.
5. Руска патријаршија – Њу Делхи, 1961.
6. Српска патријаршија – Београд 1965.
7. Румунска патријаршија – Њу Делхи 1961.
8. Кипарска црква, Никозија, новембар 1946.
9. Грчка црква – Атина 1947.
10. Пољска православна црква – Њу Делхи 1961.
11. Грузијска православна црква – Париз 1962.
12. Чехосоловачка црква – Женева 1966.
13. Америчка православна црква – Еванстон 1954.
14. Јапанска православна црква – Женева 1973.
15. Православна антиохијска архиепископија у Америци – Еванстон 1954.

Постоји један проблем, ту се прикључују и остале религије, култови, секте, па чак и врачеви, шамани…
Врше се заједничке службе и молитве и тиме представља слика о добрим намерама овог покрета. Људи у великом броју широм света поздрављају такав вид комуникације између верских вођа и верују да је то корак напред у налажењу решења да се зауставе верске нетрпељивости и ратови.
Тако да могу слободно да тврдим да су се сви сложили да свако задржава свој пут “до истог циља”. Тако се одбацује: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јован 14:6).
То је једна пијаца где узимате шта вам се свиђа од свега и правите сопствену религију, зато и не чуди што нам понављају по цео дан преко медија ону сотонину реченицу која нас је довела у смрт: веруј у себе (не треба ти Бог, буди Богу раван)!

Од 1965. године велики број православних свештеника покушава да изађе из Савеза (Сабор), али Синод (владике) обара одлуку. С обзиром да је Бог поставио Свог слугу, никако нису успевали потпуно да преузму Српску православну цркву, јер све православне цркве функционишу равноправно, и све морају да се сложе око нечега да би то било усвојено. Е, тај човек је "кочио" процес, а након његове смрти све је одрађено веома брзо и лако. О њему могу на другој теми, јер заслужује и веома је битан, не само за Српску православну цркву, већ за цео свет. Отом-потом.

Шта је кључно овде у екуменизму и по чему се разликује од унијаћења? У екуменизму се скоро ништа и не мења! Постоје само заједничке службе (свих религија, са све окултистима, паганима, и да не набрајам) неких представника. Ти можеш слободно да посећујеш било који (чији) храм или цркву (џамију, синагогу) и све је то укључено у "поруку мира и братске љубави." Могао си, као и ја, да сазнаш од Исабелете како то од прилике изгледа безазлено и добронамерно.
Pogledajte prilog 27642Pogledajte prilog 27643Pogledajte prilog 27644
Свака црква (религија) задржава своје, али постоји нешто подло и лукаво смишљено: признање врховног патријарха (знаш и ко је тај). Чак не мора ни да буде озваничено (као што и није, а народ нема појма о томе). Не знају чак ни свештеници многи. Мења се нешто литургија код нас, али све је то скоро неприметно за обичног човека који оде понекад и запали свећу, помоли се...

Нема крштавања зароњавањем (неки се још држе тога, али неће још дуго), тако да крстионице седе празне без воде. Креће и размена уметности, реликвија, икона, фресака, кипова итд. Шта је последица? Расцеп православља, то се десило у свим православним црквама, код нас на самом крају (управо због оног човека који је "кочио"). Све у свему, ништа битно за обичне људе који и немају много интересовања за Бога, а камоли цркву и "лоше свештенике" и "покварене попове", а то је све циљно рађено.

Мења се и настава на богословском факултету, избацују се они који су били против екуменизма и сл. Све то може много боље да ти каже неко ко је у цркви, јер ја стварно више не могу. Дуго сам и ћутао мислећи да нисам битан, да ја ту немам баш никаква права да говорим, а кад јесам, свештеник је рачунао да ли имам три шестице кад ми прерачуна име и презиме. Тако да сам морао да послушам заповест Божију да напустим вавилон. Нисам имао куд, а веруј ми, много ми је лакше јер бар не гледам браћу и сестре како се клањају рукотворинама и све што иде уз то.

Такође не морам да гледам "кокошке" које улазе у мини сукњи у манастир, иако на сваких пар метара стоји молба да се људи (а нарочито жене) прописно обуку пре уласка у манастир и сл. Велика је туга била у мом срцу, али сад је велика слобода. Како је Пилат урадио, тако нешто и ја:

24. А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети.
25. И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу. (Матеј 27)

Не могу да учествујем у издаји Господа Исуса Христа, па макар ме цео свет звао секташем и отпадником, ето тако. Постојала је нада у мени да ће се нешто променити, али сад тек видим да не може ништа, јер биће оно што ће бити. У мени је само исчекивање Господа да се појави у слави, са свим анђелима небеским и славом њиховом. Да буде Дан Господњи најсрећнији дан у мом животу, ако не у животу, онда у Васкрсењу (ако не буде ускоро). Није на мени да знам, али на мени је да исчекујем у нади и вери, а пре свега, у љубави према Богу и свим људима, јер Господ ми показа како се и непријатељ може волети, што је лудост за овај свет, а и за мене бејаше.

Ето, брате. Укратко речено, неће се много тога мењати, неће то бити нека велика трансформација религија или деноминација (цркава), већ одрицање од силе Божије, Исуса Христа - Сина Божијег, Духа Светог и чисто служење мамону и спиритизму, комбинацији свега, по сопственом избору: бираш шта ти се свиђа.Што ти се не свиђа не прихваташ, баш као што и ми понекад побрљавимо па пробирамо. Чак ће људи веровати (и верују) да у екуменизму лежи помирење, а не у крсту (Жртви Христовој), као што "бомбардујем" Лаодикеју да схвати коначно да ће се све преломити на крсту, јер од крста и поче Откуп и Спасење, полагањем Жртве која је једина могла да нас искупи од наших заблуда и грехова.

Nemam sta da dodam! napisao si upravo to sto bih i sam napisao! potpuno podrzavam ovaj post,jer imam takodje takvo misljenje o svemu navedenom.

Pozdrav od Gere.