Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Iako ističe vreme za pregovore, na stolu novi predlog za izbegavanje američkog bankrota
Predsednik Barak Obama ipak spreman na određene ustupke
Vašington – „Kongres nastavlja debatu da li naša nacija treba da bude ekonomski ruinirana”, naslov je koji najpreciznije odslikava političke prilike u Vašingtonu. Potiče iz satiričnog lista „Onion”, pa tako ispada da je humor sasvim verno ogledalo sumorne zbilje. Iako vreme ističe, neophodno je da se kompromis između republikanaca i demokrata oko povećanja limita za zaduživanje američke vlade postigne „juče”, kako bi do 2. avgusta mogla da se obavi neophodna procedura – na stolu se našao još jedan predlog, u njihovoj seriji, za prevazilaženje krize, za koji se tvrdi da ima dosad najbolje izglede da prođe. O njemu pregovaraju predsednik Barak Obama i predsedavajući Predstavničkog doma Kongresa republikanac Džon Bejner. On podrazumeva da se u idućih 10 godina vladin budžet skreše za tri biliona dolara, dok pitanje novih prihoda ostavlja otvorenim za neko buduće vreme. To bi, navodno, bila formula da republikanska većina u Predstavničkom domu ispoštuje svoj zavet da neće glasati za bilo kakvo povećanje poreza i odobri ovakvo rešenje, čije su konture velikim gunđanjem dočekane među kongresmenima Demokratske partije, koji smatraju da je njihov lider opet popustio pred „ucenom” opozicije. Smanjivanje budžeta, pre svega, donelo bi udar na socijalne programe zdravstvenog osiguranja i penzionih dodataka namenjenim starijim građanima i siromašnim Amerikancima, što je važan deo političkog programa Obamine partije. Obe strane su, poučene iskustvima iz ove političke drame, kojoj se ne vidi kraj, oprezne u izjavama koliko su blizu dogovora, da i najnoviji predlog ne bi zadesila sudbina ranijih – koji su proteklih dana prvo visoko uzletali, da bi odmah posle toga bili prizemljeni. Ovaj triler se izuzetnom pažnjom prati – kako ovde, tako i u ostatku sveta, koji je, na neki način, u ulozi taoca jednog od najvećih ideoloških sukoba na u Vašingtonu u novijoj istoriji. U pogledu budžeta, deficita i poreza, sukobljene su, naime, dve vizije šta treba da bude uloga države u ekonomiji i društvu. Konzervativci, pri tome, smatraju da Obama brani jedan sistem državnog aktivizma i „reakcionarnog liberalizma”, koji ovih dana svoje mane pokazuje i na drugim stranama – u Grčkoj, Portugaliji, Italiji… Drugo, radikalnije levo (ovde ne postoji istinska levica) krilo političkog spektra polazi od toga da postoje dva načina da se smanji državni dug, odnosno njegov udeo u bruto nacionalnom proizvodu – da se smanje troškovi države ili da se poveća ekonomski rast. Ne može, tvrde, i jedno i drugo. „Ako vladine troškove previše smanjimo, izvlačimo tepih ispod nogu ekonomskog oporavka i povećavamo zahteve za skupe državne usluge, kao što su nadoknade nezaposlenima”, piše u „Vašington postu” komentator Eugen Robinson. „Moramo da se odlučimo da li je danas važnije da ekonomija raste ili da smanjimo troškove. Ako se pretvaramo da ćemo uraditi oba, završićemo tako što nećemo postići nijedno.” Robinsonov kolega Džordž Vil, koji se smatra glasnogovornikom republikanaca, na istoj strani konstatuje da se sada „više nego ikad od Reganovog dolaska pre 30 godina, debata u Vašingtonu vodi rečnikom konzervativaca”. Konzervativci, međutim, imaju i jedan sasvim praktičan cilj, koji najbolje opisuje izjava senatora Mekonela, drugog u hijerarhiji ove partije, data još prošle godine: „Najvažnija pojedinačna stvar koju želimo da ostvarimo jeste da Obama bude predsednik jednog mandata.” Berze su, ipak, povoljno reagovale na vesti da bi Obama i Bejner konačno mogli da se dogovore, mada su na Volstritu uveliko u toku pripreme za situaciju da se kompromis ne postigne i da 2. avgusta vlada više ne bude u mogućnosti da izmiruje sve dospele obaveze, pa i isplaćuje obveznice svog duga. Važno upozorenje stiglo je i iz Američke privredne komore, inače nesklone Obami. Brus Džonsten, njen potpredsednik za vladine poslove, mogućnost bankrota vlade ocenio je kao „realnu, sasvim blisku, sa potencijalno katastrofalnim posledicama”.
Ništa od proslave ako se republikanci i demokrate ne dogovore
Obama propušta rođendan zbog pregovora oko duga
Tanjug | 25. 07. 2011. - 20:41h | Foto: AFP
Naporni pregovori u Kongresu između republikanaca i demokrata u vezi sa povećanjem granice za zaduživanje SAD mogli bi da spreče predsednika Baraka Obamu da sledećeg meseca prisustvuje proslavi svog 50. rođendana u Čikagu.
Obama je ovog meseca otkazao niz poseta predviđenih za prikupljanje priloga za finansiranje predizborne kampanje da bi bio u Vašingtonu zbog napetih pregovora koji su izazvali gnev američke javnosti i zabrinutost finansijskih tržišta i probudili strah da bi, prvi put u istoriji, moglo doći do tehničkog bankrota SAD, preneo je Rojters.
Predsednik se neće pojaviti na rođendanskoj zabavi u Čikagu 3. avgusta ukoliko dogovor ne bude postignut, rekao je predstavnik kampanje.
Obama 4. avgusta puni 50 godina, a 3. avgusta je planirao priredbu u tom gradu da bi prikupio novac za predsedničku kampanju 2012.
Čikaški "San tajms" objavio je da je bi slavlje trebalo da uključuje rođendanski koncert sa čuvenim izvođačima, kao i večeru s predsednikom. Karte za ovaj događaj kreću se od 50 dolara po osobi do 35.800 dolara za dvoje.
Obamino vanredno obraćanje naciji preko televizije
Obama traži podizanje granice zaduženosti SAD
Beta, AP | 26. 07. 2011. - 12:10h
Predsednik SAD Barak Obama optužio je danas republikanske poslanike za krizu do koje dovela bitka oko podizanja granice zuduženosti države,što je neophodno da bi se izbeglo kašnjenje u ispunjavanju finansijskh obaveza Vašingtona.
U vanrednom obraćanju naciji preko televizije, Obama je rekao da su SAD "blizu neispunjenju obaveze plaćanja duga" i opomenuo na "opasan i neodgovoran" ishod ako kompromisno rešene ne bude postignuto do isteka roka, 2. avgusta.
Predsednik je pozvao Amerikance da dignu glas i svojim predstavnicima u Kongresu stave na znanje da podržavaju "uravnotežen pristup smanjenju deficita."
Čelnik republikanske većine Predstavničkog doma, Dzon Bener odmah je odgovorio, optužujući Obamu da "danas traži blanko ček," što se, kako je objavio, "neće desiti."
Obama je rekao da vođi Kongresa moraju da postignu kompromis koji bi se našao ne njegovom stolu pre 2. avgusta. Bez potpisanog zakona do kraja tog dana, državna blagajna neće biti u stanju da plati sve račune, što bi značilo neispunjenje obaveze bez presedana koje može teško da povredu privredu koja se sa mukom oporavlja od krize.
Uprkos Benerovom suprostavljanju, američka finansijska tržišta se nisu osvrnula na ova politička manevrsanja - za sad. Akcije na Vol Strit jesu pale ali bez naznaka panike medju ulagačima.
Republikanci zahtevaju duboke rezove u državnim izdacima u zamenu za svoje glasove za podizanje granice zaduženosti.
Pod snažim uticajem pokreta "čajanke" koji zagovara malu vladu i male poreze, republikanci uporno odbijaju Obamin zahtev za uravnoteženim pristupom smanjenju deficita koji uključuje manje državne trškove uz povećanje poreza.
"Jedini razlog zašto uravnoteženi pristup nije na putu da postane zakon je što veliki broj republikanaca u Kongresu insistira isključiovo na prilazu smanjenja - prilazu koji od najbogatijih Amerikanaca ili najvećih koroporacija ne traži da bilo šta doprinesu," kaže Obama.
Obmama želi da se sadašnja granica do koje država može da se zaduži - koja je zakonom postavljena na 14.300 milijardi dolara - podigne za najmanje još 2.400 milijardu dolara.
To bi bi bilo dovoljno da zadovlji potrebe trezora do 2013. godine, odnoso posle sledećih izbora.
Istovremeno, Obamin pristup poziva na smanjenje federalnih troškova od 2.700 milijardi dolara, koje ujključuje i 1.000 milijardi dolara uštede od okončanja ratova u Iraku i Avganistanu.
Bela kuća je u utorak zapretila da će staviti veto na zakon koji je u proceduri u Predstavničkom domu Kongresa SAD, a cilj mu je da se izbegne opasnost proglašenja moratorijuma na plaćanje savezne vlade.
Rok za podizanje limita na zaduživanje savezne vlade je 2. avgust.
Ukoliko limit ne bude podignut, savezna vlada od tog dana neće moći da plaća račune što se tumači i kao "bankrot".
Upozorenje Bele kuće je izdato kao preventivno, da bi se sprečilo da republikanski lideri donjeg doma okupe glasove da proguraju tu meru.
Predsednik Predstavničkog doma Džon Bejner je i na meti kritike nekih konzervativaca uoči glasanja očekivanog u sredu.
Taj zakon bi podigao granicu zaduživanja savezne vlade za 1.000 milijardi dolara, uz veliko kresanje rashoda na nivou savezne vlsti za 1.200 milijardi dolara što konzervativci smatraju nedovoljnim.
Ta mera bi takođe uspostavila odbor poslanika koji bi preporučio još 1.800 milijardi dolara uštede a za uzvrat bi se podiglo ograničenja za zaduživanje savezne vlade za još 1.600 milijardi dolara.
Vlada predsednika Obame međutim traži uravnoteženiji predlog koji ne bi ugrozio izdatke savezne vlade, delom povećane i reformom zdravstvenog osiguranja i paketom mra za prevazilaženje privredne recesije.
Ni američki Predstavnički dom ni Senat nemaju jasan plan o tome šta da urade kako bi bio usvojen zakon koji bi vladi omogućio da nastavi pozajmljivanje novca radi otplate prispelih računa. Zbog toga raste napetost kako među poslanicima, tako i na berzama jer je ostalo manje od nedelju dana pre krajnjeg roka za sprečavanje prvog bankrota u istoriji SAD.
Džon Bejner, predsednik Predstavničkog doma Kongresa, morao je u utorak uveče da odloži glasanje o planu republikanaca za smanjenje budžetskih troškova zbog toga što su finansijski stručnjaci izračunali da bi u skladu s tim predlogom rashodi bili smanjeni za 850 milijardi dolara, a ne za 1,2 biliona dolara u narednih 10 godina, koliko je neophodno da bi mogao da se podigne plafon zaduživanja. Glasanje je zakazano za danas, što znači da su smanjene šanse da se dogovor postigne do 2. avgusta, kada u američkoj državnoj kasi više neće biti novca za otplatu duga, koji je dostigao rekordnih 14 miliona i 300 milijardi dolara. Istovremeno, Bela kuća je upozorila da bi predsednik Obama mogao da stavi veto na plan republikanskog čelnika za smanjenje budžetskog deficita, koji ove godine iznosi 1,5 milijardi dolara.
Mada većina analitičara smatra da će sporazum o podizanju granice zaduživanja biti postignut u poslednjem trenutku kako bi se sprečilo nezamislivo, odnosno bankrot SAD, žučna rasprava između republikanaca i demokrata povećala je izglede za sniženje kreditnog rejtinga najveće svetske ekonomije.
Poslednja runda prepucavanja počela je u ponedeljak, kada su Bejner i demokrate iz Senata ponudili dva rivalska plana za postizanje cilja. Bejnerov plan predviđa da se posle šest meseci ponovo postigne sporazum o limitu i usvoje nove mere štednje, što je Obama javno odbio. Hari Rid, vođa demokrata u Senatu, predlaže uštedu od dva biliona i 700 milijardi dolara i podizanje granice zaduženja i posle 2012.
Politički ćorsokak unosi nervozu među investitore širom sveta. Američke akcije su juče zabeležile pad, treći dan uzastopce, dolar je oslabio, a zlato poskupelo na rekordni nivo, šesti put u poslednje dve sedmice.
Obama sa prvom damom i ćerkama Maliom i Sašom
Predsednik koji ne slavi rođendan
Predsednik Barak Obama 4. avgusta puni 50 godina, ali je odlučio da ne prisustvuje rođendanskom slavlju zakazanom za 3. avgust u Čikagu ukoliko se ne postigne sporazum o podizanju plafona zaduživanja. Proslava bi uključivala koncert sa čuvenim izvođačima i večeru s predsednikom. Karte se kreću od 50 dolara po osobi do 38.000 za dvoje. Novac od manifestacije bio bi upotrebljen za predizbornu kampanju 2012.
Najveće banke u SAD traže dogovor o povećanju limita duga
Najveće banke u SAD traže dogovor o povećanju limita duga
Tanjug
NJUJORK - Čelnici najvećih američkih banaka zatražili su danas od predsednika Baraka Obame i Kongresa da postignu dogovor o povećanju granice državnog zaduživanja, upozoravajući na "veoma teške posledice" ukoliko takav dogovor izostane.
Izvršni direktori banaka "Bank of America", "Sitigrup", "Goldman Saks", "Džej Pi Morgan Čejs", "Morgan Stenli", "Vels Fargo" i drugih velikih finansijskih firmi su u zajedničkom pismu istakli da odlučno traže da se ove sedmice postigne dogovor, prenela je agencija AFP.
"Posledice odsustva dogovora po našu privredu, tržište rada - koje je već ionako u teškom stanju, finansijsko stanje američkih kompanija i domaćinstava, kao i liderski položaj privrede SAD u svetu bi mogle da budu veoma teške", istakli su bankari.
Oni su upozorili da bi tehnički bankrot vlade ili sniženje trenutno vrhunskog rejtinga SAD-a predstavljalo "ogroman udarac" za tržište akcija, izazvalo bi slabljenje dolara i ozbiljno ugrozilo krhku američku privredu.
"S obzirom na ovaj veoma realan rizik, vlasti moraju odmah da promene pravac u kojem se kreću na fiskalnom planu, podstaknu poverenje tržišta time što će na vreme platiti sve svoje obaveze i da pokažu da je Amerika demokratska zemlja, sposobna da zanemari razmimoilaženja u stavovima u cilju rešenja naših najvećih problema", navodi se u pismu.
Vašington -- Čelnici najvećih američkih banaka su zatražili od predsednika Baraka Obame i Kongresa da postignu dogovor o povećanju granice državnog zaduživanja.
Oni upozoravaju na "veoma teške posledice" ukoliko takav dogovor izostane. Izvršni direktori banaka "Benk ov Amerika", "Sitigrup", "Goldman Saks", "Džej Pi Morgan Čejs", "Morgan Stenli", "Vels Fargo" i drugih velikih finansijskih firmi su u zajedničkom pismu istakli da odlučno traže da se ove sedmice postigne dogovor. "Posledice odsustva dogovora po našu privredu, tržište rada - koje je već ionako u teškom stanju, finansijsko stanje američkih kompanija i domaćinstava, kao i liderski položaj privrede SAD u svetu bi mogle da budu veoma teške", istakli su bankari.
Oni su upozorili da bi tehnički bankrot vlade ili sniženje trenutno vrhunskog rejtinga SAD-a predstavljalo "ogroman udarac" za tržište akcija, izazvalo bi slabljenje dolara i ozbiljno ugrozilo krhku američku privredu.
"S obzirom na ovaj veoma realan rizik, vlasti moraju odmah da promene pravac u kojem se kreću na fiskalnom planu, podstaknu poverenje tržišta time što će na vreme platiti sve svoje obaveze i da pokažu da je Amerika demokratska zemlja, sposobna da zanemari razmimoilaženja u stavovima u cilju rešenja naših najvećih problema", navodi se u pismu.
Kreditni rejting SAD bi ipak mogao da padne
Finansijski analitičari upozoravaju da Sjedinjenim Državama preti smanjenje kreditnog rejtinga sa najviše AAA pozicije, čak i ako predsednik Obama i Kongres narednih dana postignu dogovor o povećanju granice zaduživanja države.
Glavne agencije za kreditni rejting kažu da proveravaju zaduženost američke administracije radi mogućeg smanjenja rejtinga. Posledice smanjenja rejtinga bi bile dalekosežne. Sjedinjene Države su do sada imale najbolji mogući kreditni rejting, trostruko A, još od 1917. godine.
Većina analitičara predviđa da će se predsednik i zakonodavci u poslednjem trenutku dogovoriti
Uprkos tome, moguće je da agencije koje rangiraju zemlje po pouzdanosti da će otplaćivati pozajmice, smanje rejting Sjedinjenih Država, jer dogovor o povećanju granice zaduživanja možda neće još godinama uticati na smanjenje državnih troškova.
da povećaju granicu zaduživanja koja sada iznosi 14,3 biliona (hiljada milijardi) dolara, pre nego što u utorak istekne rok. Povećanjem te granice izbegla bi se mogućnost da zemlja prestane da otplaćuje dugove. Krajnji rok za postizanje dogovora je 2. avgust. Tada će američke Federalne rezerve da objave da više nemaju novac da odgovore na sve svoje finansijske obaveze.
SAD: Demokrate protiv plana štednje
Pedeset tri senatora američkog kongresa tvrde da neće glasati za plan smanjenja budžetskog deficita predsednika Predstavničkog doma Kongresa SAD Džona Bejnera. Pismo sa tom namerom je potpisao 51 senator iz Demokratske stranke i dva nezavisna senatora koja uvek glasaju sa njima.
Predstavnički dom američkog Kongresa trebalo bi danas da glasa o zahtevu republikanaca za smanjenje budžetskih rashoda. Bejnerov plan predviđa da javni troškovi tokom narednih 10 godina budu smanjeni za 917 milijardi dolara, dok bi limit zaduženja bio povećan na 900 milijardi dolara.
Predsednik Predstavničkog doma Kongresa je morao da već jednom odloži glasanje jer su finansijski stručnjaci izračunali da bi njegovim predlogom rashodi bili smanjeni za 850 milijardi dolara, a ne za 1,2 biliona dolara u narednih 10 godina, koliko je neophodno da bi mogao da se podigne plafon zaduživanja.
Istovremeno, Bela kuća je upozorila da bi predsednik Obama mogao da stavi veto na plan republikanskog čelnika za smanjenje budžetskog deficita, koji ove godine iznosi 1,5 milijardi dolara.
Američki predsednik Barak Obama i ministar finansija Timoti Gajtner već nedeljama ukazuju da će vlada sledećeg utorka ostati bez mogućnosti da pozajmljuje i upozoravaju na teške posledice ukoliko Kongres do tada ne poveća limit za dug koji sada iznosi 14,3 biliona dolara.
Republikanci su pozvali Obamine demokrate na ogromna kresanja budžetskih troškova kako bi se smanjio narastajući budžetski deficit u zamenu za povećanje granice za zaduživanje, ali su odbili bilo kakvo dizanje poreza radi povećanja budžetskih prihoda.
Poslednja runda prepucavanja počela je u ponedeljak, kada su Bejner i demokrate iz Senata ponudili dva rivalska plana za postizanje cilja. Bejnerov plan predviđa da se posle šest meseci ponovo postigne sporazum o limitu i usvoje nove mere štednje, što je Obama javno odbio. Hari Rid, vođa demokrata u Senatu, predlaže uštedu od dva biliona i 700 milijardi dolara i podizanje granice zaduženja i posle 2012.
Čak i ako se zakonodavci dogovore da podignu granicu duga i izbegnu kašnjenje, agencije za kreditni rejting kažu da opasnost od smanjenja rejtinga i dalje traje - sve dok se ne usvoji dugoročni plan za rešavanje federalnog deficita.
VAŠINGTON - Predsednik SAD Barak Obama pozvao je danas svoje saveznike demokrate i suparnike republikance da postignu kompromis i izbegnu da SAD budu u nemogućnosti da ispunjavaju svoje finansijske obaveze i istakao da stavovi dve strane u Kongresu nisu toliko udaljeni.
U kraktom obraćanju iz Bele kuće Obama je takođe podvukao koliko je situacija urgentna i pozvao Amerikance da održe pritisak na poslanike u Vašingtonu da što hitnije nađu rešenje sadašnje krize.
"Skoro više nemamo vremena", upozorio je Obama.
Suočeni sa pobunom u sopstvenim redovima vođe republikanske stranke u Kongresu SAD neočekivano su prošle noći odustali od glasanja o zakonu koji bi podigao granicu do koje država može da se zaduži.
Republikanci će ponovo pokušati danas da usvoje zakon o podizanju nivoa zaduženja dok je vođa demokrata u Senatu Hari Rid najavio planove da se u gornjem domu glasa o demokratskoj verziji zakona pre isteka roka. Republikanci imaju većinu u Donjem domu Kongresa, a demokrate imaju većinu u gornjem domu Senatu.
Predsednik Obama želi da se sadašnja granica do koje država može da se zaduži - koja je zakonom postavljena na 14.300 milijardi dolara - podigne za najmanje još 2.400 milijardu dolara, što bi bilo dovoljno da zadovolji potrebe trezora do 2013.
Rok do koga je moguće izbeći bankrotstvo državnog trezora ističe 2. avgusta.
"Ono što je sada jasno je da je jedini način da se izbegne moratorijum na plaćanje obaveza da rešenje podrže obe stranke", rekao je Obama.
On je početkom sedmice rekao da vođe Kongresa moraju da postignu kompromis koji bi se našao na njegovom stolu pre 2. avgusta. Bez potpisanog zakona do kraja tog dana, državna blagajna neće biti u stanju da plati sve račune, što bi značilo neisunjenje obaveza bez presedana.
Republikanci zahtevaju duboke rezove u državnim izdacima i uporno odbijaju Obamin zahtev za uravnoteženim pristupom smanjenju deficit koji uključuje manje državne troškove uz povećanje poreza.
Bela kuća: SAD vec osećaju posledice nepostojanja kompromisa
Bela kuća je saopštila danas da ekonomija SAD već trpi posledice zbog toga što u Kongresu nema dogovora oko podizanja nivoa zaduživanja, četiri dana pre nego što istekne rok posle čega Amerika može postati nelikvidna.
"Postoje pokazatelji da ekonomija trpi zbog neizvesnosti u Kongresu", rekao je portparol američkog predsednika Džej Karni.
SAD zbog velikog duga moraju da podignu nivo zaduživanja do 2. avgusta, ali republikanci svoj pristanak uslovljavaju smanjenjem potrošnje, posebno u socijalnim izdacima.
Karni je rekao da je Bela kuća u kontaktu s članovima Kongresa, ali da čeka da Predstavnički dom glasa o planu Džona Bejnera, voĐe republikanaca u tom domu.
Obama predstavio nove standarde potrošnje goriva
Američki predsednik predstavio je danas novi sporazum o standardima potrošnje goriva, postignut sa proizvođačima automobila, ocenjujući ga kao ključni korak prema smanjenju zavisnosti SAD od uvozne nafte. Obama, kome su se na konferenciji za novinare pridružili rukovodioci kompanija "Ford", "Dženeral motors", "Krajsler", "Honda" i "Tojota", rekao je da će novi zahtevi koji se tiču potrošnje goriva pomoći ljudima da uštede novac, uz napomenu da visoke cene benzina na pumpama "ubijaju narod u pojam".
On je dodao da će se do 2025. godine prosečna razdaljina koju automobili mogu da pređu sa litrom benzina udvostručiti na 23,4 kilometra.
"Odredili smo veoma ambiciozan cilj, a predstavnici ovde prisutnih kompanija se trude da ga ostvare", rekao je Obama.
Ako nijedan nacrt zakona za podizanje nivoa zaduženja ne stigne do Bele kuće pre 2. avgusta, američkoj administraciji će prema mišljenju analitičara ostati samo nekoliko dana da plaća svoje računa pre nego što iscrpi novčane rezerve.
Vašington -- Predstavnički dom američkog Kongresa je usvojio plan da limit zaduženja bude povećan na 900 milijardi dolara sa 218 glasova, dok je 210 poslanika bilo protiv.
(Novosti)
Ipak, plan je momentalno blokiran u Senatu, gde većinu čine demokrate. Demokrate su jo ranije najavile su da će blokirati ovaj predlog republikanaca. Plan predsednika Predstavničkog doma američkog Kongresa Džona Bejnera, inače, predviđa da javni troškovi tokom narednih 10 godina budu smanjeni za 917 milijardi dolara. Sjedinjene Države sada su ponovo suočene sa iščekivanjem kako će se situacija razvijati tokom vikenda, jer rok za dogovor ističe već 2. avgusta.
Američki predsednik Barak Obama i ministar finansija Timoti Gajtner već nedeljama ukazuju da će vlada tada ostati bez mogućnosti da pozajmljuje i upozoravaju na teške posledice ukoliko Kongres do tada ne poveća limit za dug koji sada iznosi 14,3 biliona dolara.
Republikanci su pozvali Obamine demokrate na ogromna kresanja budžetskih troškova kako bi se smanjio narastajući budžetski deficit u zamenu za privremeno povećanje granice za zaduživanje, ali su odbili bilo kakvo dizanje poreza radi povećanja budžetskih prihoda.
Ideja vodilja te inicijative bila je kombinacija da se ova politički eksplozivna tema vrati u javnost početkom sledeće godine. Konkretno - kad bude počela da se zahuktava kampanja za novembarske izbore - i time ugroze kako Obamine šanse za još jedan mandata u Beloj kući, tako i perspektiva njegove Demokratske partije da održi svoju sadašnju solidnu većinu u Senatu.
Što se cifara tiče, Bejnerov plan predvideo je da se u predloženom periodu poveća za nekih 900 milijardi dolara dozvoljeni nivo maksimalnog zaduživanja SAD i da se, istovremeno, administrativno obezbedi u istom iznosu smanjenje sadašnjih budžetskih rashoda.
S druge strane, potpuno je bila ignorisana Obamina inicijativa za korekciju izuzetno niske osnovice na primanja one kategorije Amerikanaca koji godišnje zarađuju više od četvrt miliona dolara (negde oko jedan procenat stanovništva).
Pregovori u američkom kongresu kako bi se izbegao bankrot
Beta | 31. 07. 2011. - 09:09h
Bela kuća i vođe opozicionih republikanaca u američkom Kongresu postigli su značajan napredak ka sporazumu da se državi omogući veće zaduživanje, kako bi se izbegao njen bankrot. Pregovori o povećanju granice zaduživanja traju već nekoliko nedelja.
Kako su naveli neimenovani izvori u Vašingtonu, planom je predviđeno da se ograničenje zaduživanja poveća u dve faze, za oko 2,4 hiljade milijardi dolara, dok će potrošnja biti smanjena za nešto više od te sume.
Prva faza, od oko hiljadu milijardi dolara, počeće odmah, a druga u kasnije, tokom godine.
Planom je predviđeno i da se u Kongresu glasa o amandmanu na Ustav, ali povećanje granice zaduživanja neće zavisiti od usvajanja amandmana o uravnoteženom budžetu.
Predsednik SAD Barak Obama traži da se ograničenje zaduživanja poveća i zapretio je da će staviti veto na bilo koji zakon koji će omogućiti ponavljanje trenutne krize, podseća agencija Asošiejted pres (AP).
Obama je pristao na zahteve republikanaca da se deficit smanji bez povećanja poreza u zamenu za veću sposobnost SAD da se zadužuju.
Ako kompromis ne bude postignut do utorka, 2. avgusta, američko ministarstvo finansija će ostati bez sredstava da plaća sve obaveze države.
Posledični bankrot države mogao bi da bude poguban po američku privredu jer bi došlo do povećanja kamatnih stopa i sloma finansijskog tržišta, što bi se osetilo i u ostatku sveta, dodaje AP.
Jedan zvaničnik je, komentarišući sinoćnje pregovore, rekao da su se dve strane saglasile o opštim principima, ali da ima još detalja koje treba razraditi.
Ranije nije bilo problema za povećanje ograničenja zaduživanja, ali su republikanci, pozivajući se na ogromni budžetski deficit SAD, tražili drastično smanjenje troškova kao uslov za prihvatanje povećanja.
