Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
U Otavi su u četvrtak uveče prikazani rani srpski filmovi "Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa" i "Proslava 550 godišnjice Kosovske bitke".
"Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa"
Prvi je najstariji igrani srpski film iz 1911. godine, otkriven tek 2003. u austrijskom filmskom arhivu, a drugi je dokumentarni iz 1939. godine.
Filmovi su deo dvodelne prezentacije starog srpskog filma u čast 100. godišnjice prvog javnog prikazivanja igranog filma u Beogradu i 60. godišnjice Jugoslovenske kinoteke.
Mini festival ranog srpskog filma organizovali su Katedra savremenih jezika i književnosti Univerzitta Otava čiji je šef Agata Švarc i Slavistička istraživačka grupa istog univerziteta koju predvodi profesor Andrej Donskov, a u saradnji sa ambasadom Srbije u Otavi.
O istoriji starog srpskog filma govorio je gost iz Beograda, filmski kritičar Pavle Simjanović.
Projekcijama su prisustvovali profesori i studenti Univerziteta Otava, gosti po pozivu organizatora, pripadnici srpske iseljeničke zajednice i kanadski filmofili, ljubitelji raRitetnih dela filmske umetnosti.
Idućeg četvrtka, 13. oktobra na programu su igrani film "... I život teče dalje" (1935) i dokumentarni "Srpska seoska svadba" (1911).
Bredu Pitu antiteroristička jedinica u Budimpešti zaplenila 85 pušaka
[h=1]Bredu Pitu antiteroristička jedinica u Budimpešti zaplenila 85 pušaka [/h]Specijane mađarske antiterorističke jedinice zaplenile su juče u Budimpešti oružje koje je trebalo da se koristi za snimanje filma “World War Z” čiji je producent Bred Pit.
Bred Pit na setu
Iako Pred Pit nije terorista, u Mađarskoj prema njemu postupaju kao da jeste. Policija je juče zaplenila 85 potpuno ispravnih, automatskih pušaka koje su stigle za potrebe snimanje filma "World War Z".
- Oružje je zaplenjeno na aerodromu - potvrdili su Hajdi Janoš i Zolt Bodnar, direktor i njegov zamenik mađarske antiterorističke jedinice. Njih dvojica objasnili su da je problem nastao jer u papirima piše da oružje nije ispravno, a u stvari je u odličnom stanju. Transport takvog oružja je ilegalan čak iako se koristi za potrebe filmskog seta. Izvor blizak filmskoj ekipi kaže da nije u pitanju greška Breda Pita.
Zaplenjeno oružje
- Zaposleni u filmskoj kompaniji su napravili grešku i dovezli oružje za koje nemaju dozvolu antiterorističke jedinice - kaže obavešteni izvor. Mađarska policija trenutno ispituje svedoke kako bi razrešila misteriju oko vatrenog oružja.
Premijera filma "World War Z" očekuje se u decembru iduće godine. Međutim, navodno je Bred Pit jako besan zbog svega što se desilo, ali i prekoračenog budžeta i probijenih rokova.
Na snimanju filma Pritajeno zlo povređeno 16 glumaca
Na snimanju filma Pritajeno zlo povređeno 16 glumaca
Tanjug |
Ekipe hitne pomoći su konstatovale povrede nogu, leđa i ruku, a 12 glumaca je prebačeno u bolnicu
TORONTO - Šesnaest glumaca maskiranih u zombije povređeni su kada su pali sa platforme tokom snimanja novog filma iz serijala "Pritajeno zlo" (Resident evil), saopštili su zvaničnici. Bolničari iz hitne pomoći, koji su došli u studio "Sinespejs film", bili su zaprepašćeni naizgled katastrofičnom scenom ali su, prema rečima policije, brzo utvrdili koji su glumci povređeni, a koji samo maskirani, preneo je AP. Ekipe hitne pomoći su konstatovale povrede nogu, leđa i ruku, a 12 glumaca je prebačeno u bolnicu. Glumci su snimali scenu na visokoj platformi, koja se pomerila u trenutku kada je trebalo da pređu na drugu, što je ostavilo jaz u koji su pali. Producent filma, kompanija "Dejvis films/Impakt pikčrs" je saopštila da su u incidentu povređeni statisti - jednom glumcu je naprslo rebro, jedan je slomio nogu, a jedan povredio leđa. Film "Pritajeno zlo: Odmazda" (Resident Evil: Retribution) peti je nastavak serijala zasnovanog na popularnoj video igri. Glavna glumica Mila Jovović nije bila na setu u trenutku nesreće, saopštila je njena predstavnica.
Rade Šerbedžija igra sa Lijamom Nisonom u nastavku filma "Taken"
[h=1]Rade Šerbedžija igra sa Lijamom Nisonom u nastavku filma "Taken" [/h]Nakon uloge u rediteljskom debiju Andželine Džoli, "U zemlji krvi i meda", Rade Šerbedžija dobio je glavnu ulogu pored Lijama Nisona u drugom delu akcionog filma "Taken".
Šerbedžija, koji je u Holivudu poznat i po ulogama koje je ostvario u filmovima "Svetac", "Sneč", "Hari Poter", te seriji "CSI:Majami", sada je dobio novu glavnu ulogu u akcionom trileru "Taken".
On će igrati glavnog negativca u drugom delu filma, koji će se ponovo baviti svetom vrhuske špijunaže. Glavna ženska uloga pripala je fatalnoj Famke Jensen, a film će uskoro početi da se snima u Francuskoj, dok se premijera očekuje 2013. godine.
LOS ANDJELES, 19. oktobra 2011. (Beta) - Američki glumac Nikolas Kejdž glumiće pored Veronike Feres u psihološkom trileru "Black Butterfly" nemačke producentske kompanije Bavariapul, objavio je Holivud riporter.
Kejdž će glumiti Pola, povučenog pisca koji se sprijateljujue sa skitnicom Džekom, uz fatalne posledice. Film je prvi projekat kompanije Bavariapul na engleskom jeziku. Zasnovan je na francuskom televizijskom filmu "Papillon noir", u kome su glumili Stefan Frajs i bivši fudbaler Erik Kantona.
Film će režirati američki glumac Brajan Gudman, kome će ovo biti druga režija u karijeri. Njegov režiserski debi bio je film "What Doesn't Kill You". Snimanje filma "Black Butterfly" počeće u prvim mesecima 2012. u istočnoj Nemačkoj.
beta
[h=1]Dragojević: Film može menjati ljude [/h] Izvor: Tanjug
Reditelj i scenarista Srđan Dragojević, čiji će igrani film "Parada" biti premijerno prikazan 31. oktobra u Beogradu, izjavio je da to nije provokativan već ,,jako dobronameran, osećajan film".
,,Bojim se da to što se doživljava kao provokativan, pokazuje da nešto s nama nije u redu", rekao je autor duhovitog i društveno kritičkog filma o pokušaju organizovanja gej parade i o rađanju ljudskog razumevanja između gej aktivista i ratnih veterana privatno angažovanih da obezbeđuju paradu.
Dragojević je istakao da duboko veruje da umetnost može da menja ljude. ,,Ne verujem da može da menja svet, ali mislim da može da menja ljude. Nekad se desi da može da menja značajan broj ljudi".
,,Budući da sam uvek bio čovek leve orijentacije, koji misli da o važnim stvarima treba da se otvori diskusija, da ne treba ostavljati centrima moći da odlučuju o vašoj sudbini, pravim takve filmove koji izazivaju polemike i diskusije. One su nekada suviše glasne, nekada pune besa, ali mislim da su uvek potrebne i uvek rezultiraju nekim plodom", izjavio je on.
Reditelj je izrazio uverenje da će i ovaj film izazvati polemiku. ,,Ljudi će se javljati, pričati, sukobljavati, ali nadam se ne na ulici, nego će sukobljavati mišljenja".
Na pitanje o centralnoj temi filma, odgovorio je da "Parada" ima ,,okosnicu u odnosu, sukobu i saradnji dva potpuno različita sveta".
,,Ona počiva na karakterima Miše Samolova (gej aktivista Radmilo) i Nikole Koje (ratni veteran Limun) i to je priča koju sam imao u vidu da sve vreme držim konzistentno i jasno".
Film sadrži i dosta drugih aktuelnih tema, ali samo dodirnutih.
,,Često pravim filmove tako da postoje drugi, treći plan koji neko primeti, neko ne primeti. Meni je drago kad se primeti, ali prosto ja volim da prosečna publika može da uživa u priči. Nemam pretenzija da pravim film prepun nekih metafora, skrivenih značenja. Ne kažem da ih nema, ja ih ugrađujem, ali tako da to ne ometa normalnu publiku", objasnio je reditelj.
Povodom utiska da u mnoštvu živopisnih likova najnegativnije deluje policijski funkcioner (igra ga Radoslav Milenković), Dragojević je izjavio da je to tačno, ali da ,,valja reći da se radnja filma događa 2009. godine".
,,Kod nas se odgovornost prebacuje tamo-vamo, posebno u izbornoj godini, a ja mislim da odgovornost mora se da se konkretizuje i da joj se da ljudski oblik", dodao je reditelj.
Povodom komentara da će za Evropu ovaj film koji zagovara nenasilnu komunikaciju biti politički korektan, izjavio je da ne zna šta da kaže.
,,Ja uvek pravim film prvo za sebe i neki svoj uzak krug prijatelja do čijeg mi je mišljenja stalo, pa onda za publiku ovde, u zemlji u kojoj živim, ne pravim film za festivale", rekao je on, dodavši da ,,ipak i produkcija za festivale ima svoj rezon".
,,Postoje ovde autori koji tako vešto prave film, sa očekivanjima, sa određenom veštinom i znanjem šta će reći neki festivali. Ja nikad nisam imao tu ambiciju niti tu sposobnost. Ja mogu da napravim film kakav bi se meni svideo, mojoj deci, mojim prijateljima", istakao je on.
Dragojević je izjavio da mu je ,,sve na snimanju bilo lepo".
"Zaista mnogo volim da snimam i predivno mi je bilo što smo radili na Pagu, Rabu, Obrovcu, u Bitolju koji glumi Bosnu i selima oko Bitolja koja glume Kosovo. Divno mi je bilo i što sam radio sa glumcima, prvi put, iz okruženja. Osvežavajuće je videti da postoji ta ogromna glumačka scena i van ove zemlje", rekao je on.
,,Budući da se ja osećam Jugoslovenom, ja sam rođen u toj zemlji, svi gradovi i države bivše Jugoslavije su mi dragi, volim da idem tamo i onda je divno kad snimajući film prosto živite tu svoju ideju da ovo jeste Jugoslavija", zaključio je Dragojević.
Još jedna u nizu ekranizacija bajke „Snežana i sedam patuljaka“, ovoga puta sa Džulijom Roberts u ulozi zle veštice, premijerno će biti prikazana 16. marta sledeće godine, i to pod nazivom „Ogledalce, ogledalce“.
O filmu koji priprema producentska kuća „Relativity Media“ već mesecima piše svetska štampa, ali su producenti tek sada otkrili naziv ostvarenja u kojem će Snežanu glumiti mlada Lili Kolins. Takođe premijera filma pomerena je mesecima unapred, a sve to zbog još jedne „Snežane i sedam patuljaka“ koja se kuva u kuhinji studija „Universal“.
U toj verziji Snežanu će glumiti mlada zvezda Kristen Stjuart, dok ulogu zle veštice tumači Šarliz Teron. „Universal“ je premijeru filma prvobitno zakazao za decembar sledeće godine. Ovaj film svoj naziv dobio je mnogo ranije, pa će u bioskope ući pod imenom „Snežana i lovac“.
Ipak, datum njegovog ulaska u bioskopske dvorane još uvek nije siguran. Naime, kada su iz „Relativity Media“ saopštili da njihova „Snežana“ stiže u bioskope 29. juna, „Universal“ je zakazao novi datum premijere, 1. jun 2012. godine. Ipak, „Relativity Media“ je iznenadio konkurenciju novim terminom zakazanim za 16. mart.
Međutim, iz obe producentske kuće tvrde da nema mesta konkurenciji, jer je reč o filmovima namenjenim različitoj publici. Verzija u kojoj glumi Džulija Roberts namenjena je porodici, pa je time mnogo „blaža“, dok će Šarliz Teron glumiti u verziji koja je mnogo surovija i sa više avanturističkih elemenata.
Za sada najpoznatija verzija ove bajke je ujedno i najstarija. Reč je o animiranom filmu koji je 1937. godine izašao iz tvronice „Disney“. Bio je to prvi animirani film iz serije o princezama, koji se danas smatra jednim od klasika svetske kinematografije.
[h=1]Miki Rurk: Mnogo sam propao [/h]Glumac Miki Rurk priznao je da je postao depresivan kada je shvatio da više ne izgleda dobro kao u mladosti.
Glumac, bokser u penziji i scenarista poslednje dve decenije kao da je izbrisan sa holivudske A liste. Na vrh se vratio 2008. godine ulogom u filmu "Rvač" za koju je nominovan za Oskara.
- Gledanje mojih starih filmova me uznemirava. Pre sam mnogo, mnogo bolje izgledao. Užasno je kada vidim koliko sam propao - rekao je Miki misleći na svoj film "Čudotvorac" iz 1997. godine.
- Gledao sam ga u jednom hotelu i pomislio sam "Gledaj kako dobro izgledam u tom filmu". I onda pao u depresiju - rekao je Miki. Međutim, bez obzira što je nezadovoljan svojim izgledom poznatom glumcu ne nedostaje posla. Trenutno ga bioskopska publika može videti u ostvarenju "Besmrtnici", a priprema se i za ulogu ragbi zvezde Gareta Tomasa.
- Biće tu puno posla. U Londonu sam upoznao nekoliko ragbista i obarali smo ruke. Fali mi još šest meseci treninga. Mogao bih jedino da imam poteškoća sa skidanjem velškog naglaska - rekao je Miki.
[h=1]Dani srpskog filma u Rusiji [/h] Izvor: Tanjug
Manifestacija "Dani srpskog filma" biće održana od 23. do 30. novembra u Moskvi i Velikom Novgorodu, čime će se zaokružiti predstavljanje srpske kulture u Rusiji, najavilo je Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva.
Scena iz filma Montevideo Bog te video (Foto: FoNet)
Ministar kulture Predrag Marković zvanično će 23. novembra otvoriti manifestaciju "Dani srpskog filma", u bioskopu "Hudožestvenji", a u nastavku posete Moskvi sastaće se u četvrtak, 24. novembra, sa ministrom kulture Ruske Federacije Aleksandrom Avdejevim.
Moskovska publika imaće priliku da pogleda filmove "Crna mačka, beli mačor" Emira Kusturice, "Žena sa slomljenin nosem" Srđana Koljevića, "Besa" Srđana Karanovića, "Medeni mesec" Gorana Paskaljevića, "Šišanje" Stevana Filipovića, "O, Gringo" Darka Bajića, "Montevideo, Bog te video" Dragana Bjelogrlića, "Beli beli svet" Olega Novkovića.
U Velikom Novgorodu na repertoaru će biti ostvarenja "Žena sa slomljenim nosem", "Šišanje" i "O, Gringo".
Predstavljanje srpske kulture u Rusiji počelo je 15. septembra koncertom Slobodana Trkulje i "Balkanopolisa" u Sankt Peterburgu, a nastavljeno kroz izložbe "Svetsko nasleđe - Srbija" i "Tolstoj i Dostojevski u srpskoj kulturi".
"Dani Srbije" u Rusiji održavaju se pod pokroviteljstvom ministarstava kulture dve zemlje.
Reditelj Radivoje Raša Andrić sprema nove TV i filmske projekte. Serija “Hajduci” po motivima Nušića i scenariju Vladimira Andrića
Raša Andrić
ZA SEBE kaže da nije urban, iako njegovi filmovi to jesu, ali samo zato što je tako najjeftinije. Možda je nekada uz pomoć prijatelja i “štapa i kanapa” mogao da radi i režira filmove - “Tri palme za dve bitange i ribicu”, “Munje” i “Kad porastem biću kengur” - ali reditelj Radivoje Raša Andrić za “Novosti” kaže da bi, iako se i danas replike iz njegovih ostvarenja prepričavaju, rad na četvrtom filmu morao biti drugačiji. Da makar ima dva reflektora... Poslednje filmsko ostvarenje snimio je 2004, i od tada je više u svetu reklama i pomaže drugim rediteljima. - Ritam sam, čini mi se, izgubio zato što sam posle “Kengura” bio dve-tri godine u Upravnom odboru Filmskog centra i, mada mi to niko nije tražio, bilo mi je glupo da radim dok sedim u toj fotelji. Izgubio sam korak, a u međuvremenu su me otkrile marketinške agencije i shvatio sam da je praviti reklame veoma ugodan posao.
* Nedostaje li vam rad na filmu? - Rediteljima je uglavnom “preloman” drugi film, a ispostavilo se, eto, da je meni četvrti. Kad ga se uželim, tražim da budem nekome pomoćnik režije. Pre nekoliko nedelja završeno je snimanje filma “Artiljero” Srđana Anđelića, gde sam bio supervizor. Pomažem i mladom reditelju Gordanu Matiću, koji je uradio dokumentarni film sa dosta rekonstrukcije o Radivoju Koraću. Zvali su me u međuvremenu iz Partizana da pravim dokumentarac povodom 20 godina od osvajanja titule prvaka Evrope u košarci 1992. u Istanbulu. Rekao sam im da je bolje da to uradi neko drugi, a ja ću da budem pomoćnik. Tako je i bilo.
* Koliko bi vaših kolega reklo tako nešto? - U vremenu kad smo mi išli u školu, biti ambiciozan nosilo je negativnu konotaciju. Često i za neke reklame kažem da nisu za mene. Volim da pomažem, nekad i bez honorara. Našu kinematografiju sam uvek doživljavao kao malu, čak i kada smo imali Jugoslaviju, i mislim da jedni druge moramo da podržavamo.
* Zašto insistirate na tome da ste filmski radnik a ne umetnik? - Uvek sam bio u ekipi koja je “ispod linije”. Kad si reditelj, upućen si na glumce, direktora fotografije i pomoćnika. Kao pomoćnik, mogu da pričam sa slikarem, čistačem ulice, vozačem helikoptera... A to je veliko iskustvo.
* U kom momentu pomoćnik odluči da bude reditelj? - To uglavnom ne zavisi od mene, jer ja ne umem da nađem novac. Divim se, na primer, Srdanu Goluboviću, koji je i producent i reditelj. Meni je to nezamislivo. Uvek se šalim da je moj mozak veličine graška zato što je otekao.
* Ipak, planovi za film postoje? - Trenutno sam se više usmerio na TV projekte. Bioskopi odumiru, a onako kako smo mi napravili prethodna tri filma, ne može više da se radi. Za prvi film mi je producent rekao da mora da ima 170.000 gledalaca. Ako bude više, zaradićemo nešto, a ako ne, propali smo. Srećom, sve je prošlo dobro.
* Filmovi poput “Montevidea” Dragana Bjelogrlića i “Parade” Srđana Dragojevića ulivaju veru u opstanak bioskopa? - Naravno, ali razlika je ogromna, jer filmovi koje sam ja snimao bili su do 40 puta jeftiniji od ta dva. Dakle, mi smo mogli da zaradimo. Toliko gledani filmovi su mnogo skupi i nema šanse da vrate novac.
* Da li ste gledali “Paradu”? - Nisam, jer ako neki film ne gledam u montaži, što se često događa, onda ga pogledam kad prođe halabuka oko premijere.
* Šta novo spremate? - Dve stvari su mi trenutno u igri, i nijedna nije daleko odmakla što se produkcije tiče, ali jedna je potpuno napisana. To je serija “Hajduci”, po motivima Nušića, i ima 14 epizoda. Scenario je pisao moj otac Vladimir Andrić. Ima tu malo i “Autobiografije” i “Gospođe ministarke” i mnogo toga što nije Nušić. Od toga su napisani i scenariji za tri nastavka filma. Sve je spremno, stoji u fioci. Nušić je nacionalno dobro, do sada takva priča nije rađena, pa bi morala malo i država da stane iza ovog projekta.
* A drugi projekat? - To je takođe serija, na osnovu knjige koja je sama po sebi vrlo kompaktna i dobra. To je knjiga Bore Dežulovića “J..o sad hiljadu dinara”. Šta da radim, tako se zove, nisam ja bezobrazan. Imaće 12 epizoda i 13. “gratis”, uz planove da se od toga napravi film. I knjiga i pisac su divni. Nadamo se da će i film i serija biti takvi.
SANJAM “BESNILO” - “Besnilo” i dalje sanjam, ali se nikad nisam uhvatio ukoštac sa tim. Njega bi morao da režira neki veliki reditelj, toliko je dobra ta knjiga. Naravno da želim, ali to bi bilo ludilo. U međuvremenu sam sanjao svašta. Sanjao sam “Gospodara prstenova”, pa je snimljen, sanjao sam “Pesme leda i vatre” Džordža R. R. Martina, pa je i to snimljeno. Sanjam ja, i to naveliko!
LJUBA TADIĆ - SEĆAM se da je za film “Munje” scenograf imao nemoguć zadatak. Rekao nam je šta nam sve treba, ali u ulicama gde poznajemo nekoga, da bismo mogli malo struje da ukrademo. Nismo imali love za agregat i slično. Našli smo fenomenalnu ulicu, idealnu za snimanje, ali nismo poznavali nikoga. Muvali smo se tuda, tražili ne znam ni sam šta, kad na prozoru - divni Ljuba Tadić! Kaže nam: “O, samo se vi javite.” Javili smo se, a on nam je dao struju i kuvao nam čajeve. Bilo je divno - seća se Andrić.
