Tata nije bio mnogo strog na snimanju
Tata nije bio mnogo strog na snimanju
Jovana Balašević uoči premijere filma „Kao rani mraz“ za „Blic“
30.08.2009. 00:01
Dugometražni igrani film „Kao rani mraz“ u režiji kantautora, pisca i pesnika Đorđa Balaševića, koji govori o ljubavi čuvenog Vase Ladačkog, trebalo bi da ima premijeru sredinom septembra. I dok publika s nestrpljenjem očekuje ostvarenje u kome su učestvovali Rade Šerbedžija, Mira Banjac, Mustafa Nadarević, Petar Bjelac i drugi… glumica Jovana Balašević, Đoletova ćerka koja tumači lik Male Vidre, ispričala je za „Blic“ kako je bilo snimati pod Đoletovom rediteljskom palicom i šta očekuje od filma na kojem je radila cela porodica Balašević – mama Olja kao producent, sestra Jelena kao asistent režije i brat Aleksa kao glumac..
– Nisam od ljudi koji govore unapred. Ono što znam je da nakon filma niko neće biti ravnodušan. To je sigurno – počinje priču za „Blic“ atraktivna Novosađanka, i objašnjava:
Evropski pokret
– Mala Vidra je veliki izazov za glumicu mojih godina. Za mene posebno jer je to moja prva uloga na filmu. Uloga koja je bogata promenama, zahvalna za glumca jer je veoma zahtevna, od akcenta kojim govorim pa sve do specifičnih scena. Mala Vidra je jedna visprena, duhovita, pomalo uobražena devojka koja je odrasla na brodu sa svojim ocem i trojicom braće koji je čuvaju. Njen lik sam dugo i postepeno gradila uz pomoć sestre Bebe koja je reditelj i koja je sjajna za rad sa glumcima.
Da li je tata Đorđe bio strog kao reditelj i koliko vam je prijao rad s porodicom?
– Otac nikada nije bio strog prema meni, govorim to sa iskustvom najbezobraznijeg deteta od nas troje. Čak i kada sam zasluživala batine, tata je bio diplomata i rešavao je to rečima koje sam tek kasnije shvatala kao izvrsne lekcije. Tako da on ni na snimanju nije čovek od dreke, drila, divljanja, vređanja…
Nije od onih koji moraju da naprave problem na setu, probi, da bi „proradili“, što inače susrećem na poslu. Naprotiv. Dokazao je da ako su pravi ljudi oko tebe koji se razumeju pogledom ili sa svega par rečenica – sve teče. Rad s porodicom je nešto što ću pamtiti kao vrhunac našeg razumevanja, nadopunjavanja koje je postojalo svih 28 godina.
Koliko se razlikovao porodičan odnos na snimanju u odnosu na ponašanje kod kuće?
– Nismo mi kod kuće bili jedno, a kada bismo se pojavili na setu postajali neko drugi, namršteni s nekim ozbiljnim facama. To sam naučila upravo od oca, koji me je šokirao koliko je visokoprofesionalno radio svoje koncerte i nastupe od po četiri sata držeći pažnju publike, a zapravo se nimalo nije razlikovao od onog Đoleta s kojim živimo. Zadržati autentičnost, ma kakva da je, nešto je najteže i najvrednije.
Pretpostavljamo da ste se porodično savetovali i pomagali?
– U našoj kući se o svemu otvoreno priča. Možda nekada čak i previše, al’ to kad ja pričam. Samo smo na taj način i rešavali probleme i opstali, jer smo o svemu razgovarali i svačije mišljenje je ravnopravno uvažavano i analizirano bez obzira na godine i iskustvo. Ipak, ja se tu ne mešam mnogo jer se pored majke, oca i sestre koji su vrlo inteligentni osećam malo inferiorno i zapravo slušam i učim.
Da li je tokom snimanja bilo čarki, svađica…?
– Nije to ta atmosfera, pa bilo bi glupo, zar ne? Film koji radi Đole, koji se snima u Vojvodini i govori o ljubavi... Moj otac je na prvom mestu pesnik. Kako onda zamišljate da se iko tu „potuče“? Bio bi smešan nama Lalama... Mi se ne laktamo.
Na snimanju ste imali priliku da radite s legendarnim glumcima poput Radeta Šerbedžije. Koliko vam je to iskustvo dragoceno?
– Ceo ovaj film je za mene bio velika škola. Ta prilika je neprocenjiva. Onda shvatite zašto je Rade – Rade Šerbedžija, i zašto je tamo gde jeste. I ne samo on. Nisam imala direktne scene ni sa jednim od njih, ali sam bila prisutna kada su snimali Mustafa Nadarević, Peđa Bjelac i Šerbedžija i puno sam toga naučila kao posmatrač.
Da li vam je prezime Balašević tokom života previše smetalo ili pomoglo u ostvarivanju ciljeva?
– Zaista ne znam. To verovatno znaju oni koji su imali prilike da odlučuju „jesam li ili nisam za...“ Često mi ljudi kažu: „Pa da, sigurno ti je to jako otežalo i sve bi bilo drugačije da si...“ ili „Ma šta te briga, svi ti gledaju kroz prste jer si Balaševićeva“.
Istina je verovatno negde ne sredini.
Koji su vaši dalji planovi?
– Preda mnom je još jedna sezona u SNP-u gde sam zaposlena, predstave koje igram su i dalje na repertoaru. Raduju me rasprodate predstave za „Miris kiše na Balkanu“ koji će početi da se igra u „Madlenijanumu“ od oktobra.
Da li ste od oca nasledili talenat za muziku i da li biste voleli da se oprobate u tim vodama?
– Ne, bavila bih se muzikom da jesam. Od oca sam nasledila, citiram njegove reči, „visok pritisak i zaliske“.
Zaljubljena sam
– Ljubav mi je u životu veoma bitna – otkriva Jovana Balašević, koja je trenutno zaljubljena.
– Toliko mi je bitna, da ne marim za posledice. Uvek kažem, mislim i pevam „Non, je ne regrette rein!“ (Ne, nikada se ne kajem) – priča lepa Novosađanka koja bi volela da se ostvari u ulozi supruge i majke.
– Naravno da bih volela da postanem majka. Arapska poslovica kaže: „Šapat bebe glasniji je od lavlje rike“.
Izvor: Blic
