Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Posle 30 godina Beogradska filharmonija obnovila saradnju sa filhar
Posle 30 godina Beogradska filharmonija obnovila saradnju sa filharmonijama u regionu
Beogradska filharmonija sa litvanskim dirigentom Gintarasom Rinkevičijusom i solistom, makedonskim pijanistom Simonom Trpčeskim u okviru ciklusa "Pika-Točka-Tačka" održaće tri koncerta sa istim programom sutra uveče u Beogradu, 26. maja u Ljubljani i 27. maja u Zagrebu.
Nakon tri decenije pauze Beogradska filharmonija prošle godine obnovila je saradnju sa filharmonijama u regionu, Zagrebačkom i Ljubljanskom, gostovala na njihovim scenama sa svojim programima i primila u goste dva orkestra koja su takođe nakon decenijskog izostanka nastupili pred beogradskom publikom.
U najavi završnog koncerta drugog cuklusa "Pika-Točka-Tačka" Beogradska filharmonija je podsetila da su prošlogodišnji koncert beogradskog orkestra sa Muhajem Tangom u Lisinskom regionalni mediji ocenili kao "trijumf kulture i muzike, zahvaljujući mladom, raspoloženom, uvežbanom, uverljivom i pre svega srčanom i strastvenom orkestru Beogradske filharmonije.”
Podjednako snažni utisci ostali su i posle koncerta u Ljubljani, tako da su, u susret ovom putovanju, pred orkestrom Beogradske filharmonije velika očekivanja, istakla je u najavi Beogradska filharmonija.
Na tri koncerta Beogradska filharmonija će nastupiti u najboljem sastavu, sa oba koncertmajstora i svim vođama, izvešće "Poemu Beograd" Dragutina Gostuškog, sa solistom Trpčeskim Četvrti koncert Sergeja Rahmanjinova. U drugom delu večeri Beogradska filharmonija izvešće Simfonijsku poemu Nikolaja Rimskog-Korsakova "Šeherezada".
Saradnja tri nacionalne filharmonije nastaviće se i u narednim sezonama.
Beograd ponovo ugostio jednog od najznačajnijih dirigenata današnjice. Slavni muzičar predvodio je orkestar Beogradske filharmonije
SLAVNI dirigent Zubin Mehta nastupio je u ponedeljak veče sa Beogradskom filharmonijom u prepunoj velikoj sali Kolarčeve zadužbine. Na donatorskoj večeri, koja je nakon nastupa usledila, prikupljala su se sredstva za prvu američku turneju ovog orkestra, planiranu za jesen sledeće godine. Ovo je već peti put da Mehta, čije ime nosi i Fondacija Beogradske filharmonije, predvodi ovaj orkestar, a na programu su bila dela Franca Šuberta - i to "Uvertira za Rozamundu" i "8. simfonija", kao i "Posvećenje proleća", kompozitora Igora Stravinskog. Pre početka koncerta prisutnima se obratio Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije, koji je rekao da se ovim nastupom ispisuje nova stranica u istoriji srpske filharmonije. Čim je indijski dirigent, jedini iz sveta klasične muzike, koji ima zvezdu na holivudskom Bulevaru slavnih izašao na scenu, publika ga je nagradila ogromnim aplauzom, koji ništa manji nije bio ni nakon svake izvedene kompozicije. Prvi put, Mehta je pred orkestar Beogradske filharmonija stao pre 55 godina, takođe u Kolarčevoj zadužbini, i od tada se uvek rado vraća u našu prestonicu. Poslednji put, on je u Srbiji dirigovao 2010. godine. Koncertu su prisustvovale mnoge ličnosti iz političkog, kulturnog, javnog života, kao i predstavnici diplomatskog kora. Između ostalih gala koncert, pod dirigentskom palicom Zibina Mehte slušali su princeza Jelisaveta Karađorđević, novinarka Mirjana Adanja-Polak, biznismen Milan Beko, bračni par Ivana Mišković i Goran Karić, kao i bivši predsednik Srbije Boris Tadić.
POLA VEKA DIRIGOVANjA
JEDAN od najvećih dirigenata današnjice prošlog meseca je napunio 77 godina. Zubin Mehta je obeležio 50 godina rada sa Bečkom, Berlinskom, Losanđeleskom i Izraelskom filharmonijom, čiji je doživotni muzički direktor. Na čelu Njujorške filharmonije Mehta je proveo 13 godina i to najduže u istoriji tog orekstra.
Dani orgulja od 30. juna do 6. jula na Crvenom krstu
Dani orgulja od 30. juna do 6. jula na Crvenom krstu
XIII Međunarodni festival Dani orgulja – Dies Organorum ove godine biće održan od 30. juna do 6. jula u Crkvi Svetog Antuna na Crvenom krstu, a ne u Katedrali Blažene Djevice Marije na Neimaru, kako je publika navikla.
Za ovo izdanje Festivala organizator Kulturni centar Beograda pripremio je bogat i raznolik program orguljskih resitala i kamerne muzike. Beogradskoj publici predstaviće se mladi orguljaši iz naše zemlje koji su stasavali i u okviru Letnje škole orgulja, kao i gosti iz inostranstva.
Prvi put publika će imati priliku da čuje tradicionalni švedski instrument nikelharp i pozitiv – male pokretne orgulje.
Specijalno za decu biće organizovano predstavljanje orgulja i sviranje na ovom instrumentu.
Izvor: Blic Online
Glumcu, reditelju i velikom ljubitelju dzeza Klintu Istvudu biće na ovogodišnjem “Nišvilu” dodeljena specijalna nagrada tog međunarodnog festivala za promociju džez kulture - statueta Car Konstantin , saopštio je organizator te manifestacije.
Poziv Instvudu da bude specijalni gost festivala upućen je još početkom godine, aukoliko on bude sprečen da dođe u Niš, nagradu će primiti njegov sin Kajl Istvud koji sa svojim bendom nastupa na Nišvilu, navode iz organizacionog odbora.
U čast Klinta Istvuda na Nišvilu će biti prikazani njegovi filmovi, napominju organizatori i dodaju da je manje poznato da laureat komponije i kao klavirista izvodi izvodi dobar deo muzike za svoje filmove.
Hju Lori , najpoznatiji po ulozi dr Hausa sinoć je nastupio u Ljubljani. Sva mesta na letnjoj pozornici na Križankama bila su popunjena. Glumac je svirao dva sata i petnaest minuta i predstavio pesme sa svoja dva albuma “Let Them Talk” i “Didn’t it rain”.
Britanac koji je nakon glumačke karijere otkrio ljubav prema južnjačkom bluzu, privukao je ljude svih generacija, a mnogi su došli iz čiste radoznalosti, a na kraju su bili sasvim oduševljeni.
Nakon koncerta Hju je izdvojio 10 minuta za fanove.
Glumac i njegov bend “The Copper Bottom Band” u Sloveniju su stigli autobusom iz Beča,a večeras nastupaju u Pragu.
Klavijaturista i kompozitor Enco Leseć preminuo je u Splitu. Enco će ostati upamćen po svojoj pesmi “Sve ove godine dala bi za jednu noć”, koju su pevali “Indeksi” i kasnije”Bijelo dugme”.
Početkom sedamdesetih bio je član sarajevske grupe “Indeksi”. U januaru 1972. godine u muzičkoj emisiji „Maksimetar“ TV Beograd, Indeksi su prvi put otpevali pomenutu pesmu Enca lesića. Lesić je ubrzo napustio “Indekse” i u Zagrebu osnovao grupu Spektar.
Osamdesetih godina dolazi u Beograd gde otvara studio “Druga maca” koji će postati odskočna daska bendovima novog talasa. Slavni “Paket aranžman” snimljen je 1981. godine u Encovom studiju, a on je bio i u ulozi glavnog producenta albuma koji je stvorio “Idole”, “Električni orgazam” i “Šarla Akrobatu”.
Kasnije su u njegovom studiju snimali “Ekaterina velika” i grupa “U Škripcu”. Komponovao je muziku za osam dugometražnih filmova među kojima su “Poltron”, “Lepe žene prolaze kroz grad”, “Sulude godine”. Devedesetih godina Enco je zatvorio studio i vratio se u Split.
Počeo je 11. Bir fest nastupom mladih bendova "Ućuti pas" i "Grate". Na beogradskom Ušću još uvek nema gužve.
Postioci polako pristižu na Ušće, pa za sada stotinak ljudi ispred bine uživa u besplatnim koncertima izvođača. Na štanovima sa pivom još uvek nema gužve, a očekuju se nastupi Zvonka Bogdana, Masima Savića, "Atomskog skloništa", kao i Ramba Amadeusa i ostalih večerašnjih muzičkih zvezda.
Šveđanin Jan slučajno je došao na festival, ali planira da obiđe sve štandove sa pivom. -Došao sam u Beograd na pet dana i u hostelu su mi rekli da dođem i vidim ovo. Prvi put sam na "Bir festu" i planiram da obiđem sve štandove sa pivom. Posle će i muzika da mi se svidi - kaže raspoloženi mladić. ZA DESET PIVA POKLON ŠAJKAČA
- Kokice koštaju 100, 150 i 200 dinara. - Pljeskavice koštaju 250 dinara. -Austrijska kobasica košta 200 dinara. - Pojedine vrste piva na festivalo dostižu cenu od 230 dinara. - Na štandu "BIP" za kupovinu 10 piva možete dobiti na poklon šajkaču, a za šest piva na poklon se dobija majica.
"Još uvek niko nije kupio 10 piva, rano je još. Za sada samo mi nosimo šajkače", kaže nasmejana prodavačica.
Moji roditelji su ljubitelji muzike i posebno džeza. Odrastao sam uz muziku, a neki od prvih koncerata na koje sam išao bili su džez koncerti. Tako sam se zainteresovao za džez. Ja volim sve vrste muzike, ali mi je džez posebno interesantan jer sam prvo naučio da sviram klavir. Džez mi daje i puno slobode kao muzičaru - rekao je Kajl Istvud pre sinoćnog nastupa na Nišvilu.
Kajl Istvud (45) juče u Nišu
Džez muzičar i sin slavnog holivudskog glumca, reditelja i velikog ljubitelja džeza Klinta Istvuda primio je pre koncerta umesto svog oca statueta cara Konstantina, specijalne nagrade festivala koja se dodeljuje za promociju džez kulture Kakva je bila reakcija vašeg oca Klinta Istvuda kada je čuo da je dobitnik nagrade Nišvila za promociju džez kulture?
- On je bio veoma srećan. On je veliki ljubitelj muzike, i sam svira klavir i piše muziku.
Jedan dan na festivalu proglašen je „Istvud danom“ u čast vašeg oca. Kakvo je vaše mišljenje o tome?
- Ja sam obožavalac rada moga oca. Veoma sam ponosan na njega. Imao je zaista impresivnu karijeru, i još uvek je ima. Iako u godinama, još uvek je veoma kreativan i radi veoma dobro.
Da li je teško bilo za vas da budete deo Istvud familije, da imate Klinta za oca?
- Ima u tome prednosti i nedostataka, kao i kod većine stvari u životu. On je na prvom mestu moj otac, pa posle toga filmski glumac. Posebno je srećan što sam i ja mogao da nađem put kao muzičar i da postanem profesionalac. Kako je živeti u Parizu i baviti se džezom?
- Pariz je divan grad za džez, ali i za muziku generalno. Puno muzičara iz Londona je tamo sa kojima ja sarađujem. Prisutno je mnogo muzičkih uticaja iz severne i istočne Afrike. Da li volite više klupske svirke ili festivale?
- Volim oboje. Klubovi su veoma mali i pružaju jednu intimnu atmosferu. Muzički festivali su dosta zabavni i uzbudljivi. Lepo je svirati na letnjim festivalima na lepim mestima kao što je ovo. Dok vas ljudi ne čuju, vi ste sin Klinta Istvuda, nakon toga postajete Kajl Istvud. Koja je vaša najveća satisfakcija kao muzičara?
- Veoma sam ponosan na dva poslednja albuma sa bendom, i na način na koji je bend napredovao u radu. Posebno sam ponosan i na neku filnmski muziku koju sam pisao, kao što je to muzika za film „Pisma iz Ivo Džime“. Prvi utisci o Nišu i organizaciji Nišvila?
- Niš je divan grad. Ovo što sam video mi se dopada. Nadam se da ću posle koncerta imati priliku da ga upoznam još bolje. Čuo sam ranije za Nišvil, srećan sam što sam ovde i što sviram u Srbiji.
Đoković je fantastičan
Velika vam je pasija tenis. Volite da pratite Rolan Garos i Novaka Đokovića?
- On je zaista jedan fantastičan igrač. Ja sam odrastao uz tenis kao dete. Tenis je oduvek bio moj sport omiljeni i za igranje i za gledanje.
Istvud dan
Prvi dan niškog džez festivala 2013 - proglašen je za „Eastwood day“. Nišvil je odao počast čoveku koji je režirao jedan od najboljih filmova o džezu „Bird“ (o jednom od najznačajnijih džez muzičara Čarliju Parkeru), autoru dokumentarnog filma „Piano blues“ o tradiciji bluza.
Nišvil - drugi dan
Krug Vladice Stojiljkovića 19:30 - 20:10h E
Damir out loud 20:15 - 21:05h S
Sergej Trifunovic & Big Band 21:10 - 22:10h E
Ginger Baker Jazz Confusion 22:15 - 23:25h Dodela nagrade za fuziju džeza - Šaban
Bobby Carcasses 23:30 - 00:25h E
DLM 00:30 - 01:30h S
Klint ga učio muzici i glumi
U Kajlovoj biografiji stoji da je prve muzičke korake napravio upravio uz oca Klinta koji mu je na klaviru pokazao bugi-vugi bas liniju za levu ruku, dok bi Klint desnom svirao solo. Kroz zajedničko muziciranje sa ocem, inače više nego solidnim klaviristom, Kajl je shvatio važnost i lepotu bas linija u muzici, što je, kako se pokazalo, presudno uticalo na izbor instrumenta. Kao dečak igrao je u nekoliko filmova uz svog oca (najvažnija uloga u filmu “Honky Tonk Man”) bilo je i logično kada je upisao filmsku akademiju na Univerzitetu Južne Kalifornije. Međutim, još od srednjoškolskih dana je svirao bas gitaru u soul i rege sastavima. Posle časova koje je dobio od francuskog kontrabasiste Bani Brunel, Kajl počinje sa džez nastupima u Los Anđelesu i Njujorku, što je definitivno značilo da se opredelio za “put kojim se teže ide”, odnosno za karijeru profesionalnog džez muzičara, a što je njegov otac prihvatio sa odobravanjem.
Harizmatični violinista Najdžel Kenedi nastupiće ponovo u Beogradu 9. oktobra u velikoj sali Kolarčeve zadužbine.
Britanski virtuoz na novoj turneji nastupa u manjim, akustičnim dvoranama i u prvom delu koncerta izvodi Bahov preludijum iz Partite broj tri, u E duru, kao i drugi, treći i četvrti stav (Fugue, Andante, Allegro) iz Bahove Sonate broj dva, u a molu.
U drugom delu koncerta publika će uživati u izvođenju džez klasika Fats Valera. Njegove kompozicije i izvodjenje uticali su na razvoj džez muzike kakvu danas poznajemo.
Najdželovi mentori, Jehudi Menjuhin i Stefan Grapeli, bili su inspiracija za ovaj jedinstveni program i podelu koncerta na klasičnu muziku i džez izvođenje.
Na sceni Kolarca Najdžel će nastupiti sa još tri muzičara. To su Rolf Busalb (gitara), Jaron Stavi (bas) i Kristof Dziedzic (bubnjevi).
Koncert je u organizaciji "Maj vej" agencije, a ulaznice su u prodaji od 12. septembra na blagajni Kolarca.
Već više od 25 godina Kenedi važi za jednog od najpriznatijih virtuoza na svetu. Njegov jedinstveni talenat uneo je novu perspektivu kako u klasičan tako i u savremeni koncertni repertoar, a on je postao violinista sa najviše prodatih albuma na svetu.
Naša publika pamti da je on prvi strani umetnik koji je održao koncert u Beogradu posle bombardovanja 1999. godine. Inače, prvi put je svirao u Beogradu 1997. godine. U glavnom gradu Srbije svirao je sedam puta, a po jednom u Nišu i Novom Sadu i svi su koncerti bili rasprodati.
Od brojnih uspeha koje je ostvario izdvaja se njegovo izvodjenje "Četiri godišnja doba" Vivaldija, što je i najprodavaniji album klasične muzike ikada, zabeležen u "Ginisovoj knjizi rekorda", zatim izvođenje Elgara za koje je dobio nagradu "Album godine", kao i izvođenje Bramsovog violinskog koncerta (album koji je bio na vrhu Vulvortove top liste).
U decembru prošle godine snimio je album u "Ebi Roud" studiju pod nazivom "Recital", sa izvodjenjima Fatsa Valera i Baha, što je repertoar sa kojim nastupa na koncertnoj turneji.
Povodom svog jubileja, šest decenija postojanja, Niški simfonijski orkestar priređuje gala koncert. Osnovan 1953. orkestar je danas jedini takve vrste van Beograda
Niški simfonijski orkestar
PREMIJERNIM gala koncertom „60 godina klasike u Konstantinovom gradu“, koji će biti održan 18. septembra u Klubu vojske Srbije u Nišu, Niški simfonijski orkestar obeležiće dva jubileja - šest decenija svog postojanja i 1700 godina od donošenja Milanskog edikta.
Kako je najavljeno, ovom prilikom, orkestrom će dirigovati Anatolij Novicki, Danijele Đulio Moles, Dejan Savić, Le Fi Fi, Milena Injac, Srboljub Dinić, Suzana Kostić, Svilen Simeonov i Zoran Stanisavljević. Inače, ovim koncertom biće otvorena nova sezona Simfonijskog orkestra, tokom koje će biti održani premijerni koncerti planirani za 26. septembar, 10.oktobar, 28. novembar i 26. decembar. Niški simfonijski orkestar, osnovan 1953. godine, danas je jedna od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji i jedini takve vrste van Beograda. U orkestru trenutno rade 44 profesionalna muzičara. Za ovo vreme niški simfoničari sarađivali su sa značajnim umetnicima iz zemlje i inostranstva, kao što su dirigenti Jurij Temirkanov, Vančo Čavdarski, Emin Hačaturijan, Nikolaj Bojadžijev, Janis Adamidis, Tadeuš Hahau, Andrej Andrejev, zatim solisti Viktor Tatjakov, Grigorij Sokolov, Stefan Milenković, Naumštarkman, Mario Hosen, Elizabeta Šahovskaja, Ljubiša Jovanović i mnogi drugi. Na repertoaru orkestra nalaze se dela od baroka do muzike 20. veka, kao i vokalno-instrumentalna dela, opere i kamerna muzika. U svojoj bogatoj koncertnoj delatnosti, niški simfoničari nastupali su u Beogradu, Novom Sadu, Podgorici, Skoplju, Mostaru, Rumuniji, Bugarskoj, Italiji, Austriji, kao i na značajnim festivalima kao što su Dubrovačke letnje igre, „Mokranjčevi dani“ u Negotinu, „Olimpus festival“ u Grčkoj... Svuda su, baš kao i u svom rodnom gradu, bili nagrađeni ovacijama. Valja istaći da je Niški simfonijski orkestar osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala koji ima tri decenije dugu tradiciju. Za višedecenijski rad, niški simfoničari su dobili značajne nagrade i priznanja, među kojima su i Nagrada Oslobođenja grada Niša, Zlatna značka Jugoslovenskih horskih svečanosti i Zlatna plaketa KPZ Srbije. - Niški simfonijski orkestar je pravo kulturno blago ne samo Niša, već i ovog dela Srbije. Ponosni smo na svoj jubilej i dosadašnji rad i na zadovoljstvo svih onih koji nas vole i slušaju - bićemo još bolji. Dajemo šansu studentima, kao i učenicima iz muzičkih škola da pred publikom predstave svoje umeće - kaže direktorka Vesna Bratić.
