ON JE UVEDEN PRE 17 VEKOVA.
Jevreji imaju ZNAK saveza dok ne dođu u NOVI SAVEZ onda im neće subota biti znak već DUH ISUSOV po krvi i telu kao žrtvi.
Oni imaju svoje vreme kao i bezakonik što ima svoje vreme i to ti je lepo rečeno u 11 glavi Otk. A opis tog početka ide od 7-me glave Otk.
Papa neće Rimljanima reći da moraju odmarati nedeljom već JEVREJIMA.
On će sebe podići za boga i tražiće obožavanje.
Načiniće se spomen toj osobi koji će biti postavljen u hram i svi će trebati da se poklone inače ubistvo.
Žig i broj odavno funkcionišu u zverinoj oblasti koju je od zmije dobila i tu će vladati i vladaju carevi sa hulnim imenima u državi koja ima careve a sedište joj je u VELIKOM GRADU na 7 gora a to je velika luka u Italiji i grad zovu večitim.
Od maja 50 kad je oformljeno jedinstvo zveri kao carstva one 4 iz Danila koja dolazi ponovo kao gvozdeno carstvo ujedinjeno na čeliku.
Istog meseca štampaju papire kao kartice koje će menjati novac i samo preko tog sredstva će se moći finansijski obavljati kupo-prodaja.
Uznapredovali su i sad elektonski se preko istog sredstva i mikročipova jedino može kupovati i raspolagati novcem preko broja na kartici i žigom odnosno mikročipom.
Kad dođe čovek bezakonja tad će svi MORATI primiti ta znamenja a do tad svi čija imena nisu u knjizi života primaju dobrovoljno jer im je novac gospodar i klanjaju se svom bogu i njegovom poretku.
MNOGI imaju u sebi mikročipove baš kao sredstvo raspolaganja novcem.
Kartice takođe služe samo kao sredstvo raspolaganja novcem.
Nedelja nije ni mikročip niti kartica već prvi Božiji dan koji će bezakonik kao ZNAK SAVEZA Jevrejima želeti da ukine i daće mu se u ruke.
To nikakve veze nema sa paganima jer oni su već odavno kao i Jevreji na ispiti ko im je gospodar i uglavnom svi što misle da stoje padaju pod vlast novca i zverinog sistema klanjajući se zveri kao carstvu na čijem čelu su carevi sa hulnim imenima dok ne izađe onaj iu bezdana da udivi narode i da ga obožavaju kao Boga.
Adv. će poslednji saznati šta je žig i broj zveri jer ih masonka prevari.
Nedelja jos uvek nije uvedena kao obavezan zakonski dan odmora, ali je to u procesu.
Tada svako ko bude radio u ovaj dan snosice zakonske posledice, to se danas jos uvek ne desava...
Ali dopustimo da vreme to pokaze, pa ce onda svaki covek na olaneti morati da donese tada svoju odluku, da li ce postovati Bozje zapovesti, ili zakon antihrista, subota ce tada biti proba sa svakoga da li ce da sluzi Bogu ili instituciji koja stoji nasuprot njemu.. jer nece moci da kupuje ni prodaje ako ne praznuje nedelju..
Nedelja po zakonu?
Objavljeno
april 21, 2011 od strane
urednik
Komisija katoličkih biskupskih konferencija zemalja članica Evropske Unije (COMECE) zauzima se za to da se u evropskoj direktivi o radnom vremenu, nedjelja definiše kao neradni dan. Ovo tijelo katoličke crkve na svom novembarskom zasjedanju navelo je da je finansijska kriza u kojoj se nalazi i Evropa samo otkrila dublju duhovnu krizu i pogrešna mjerila vrijednosti.
U duhu umjerenosti, kako se dalje navodi u medijima, biskupi su zatražili od EU da uvede poštivanje nedjelje za dan od odmora kao jednog od temelja evropskog socijalnog modela pa i balansa između radnog i porodičnog vremena. U kontekstu prisutne ekonomske krize, konferencija biskupa tražila je od članova evropskog parlamenta da se prihvate odgovornosti i uključe zaštitu nedjelje na proteklom decembarskom zasjedanju evropske skupštine.
Međutim do prihvatanja ovog predloga od strane EU parlamenta ipak nije došlo. Generalni sekretar konferencije biskupskih zemalja Europske unije (COMECE) prof. Piotr Mazurkiewicz saopštio je juče, da neradna nedjelja neće biti uključena u buduću evropsku direktivu o radnom vremenu, premda je usklađivanje rada i porodičnog života jedan od glavnih ciljeva te direktive. Odluku EU parlamenta prof. Mazurkiewicz je ocijenio nedosljednom i “propuštenom prilikom” kad se uzme u obzir šta danas evropski građani očekuju u socijalnoj Evropi koja štiti radnike i njihove porodice. Zahvalio je svima koji su se zauzeli u prilog nedjeljnoga odmora – prenosi KTA (Katolička novinska agenicija biskupske konferencije BiH).
Zastupnici Marie Panayotopoulos-Cassiotou, Thomas Mann i Hubert Pirker predložili su dva amandmana o uvođenju nedjelje kao nedjeljnog dana za odmor. Amandmane je potpisalo više od 40 zastupnika svih političkih usmjerenja, a podržali su ih crkveni predstavnici, udruženja za zaštitu nedjelje i sindikati više zemalja članica. Mazurkiewicz izražava žaljenje što se zbog proceduralnih razloga nisu mogli izjasniti o
amandmanima te je tako popuštena prilika za raspravu o tom za evropske građane važnom pitanju. „S obzirom na snage koje su se zauzele za pitanje slobodne nedjelje u izglasavanju evropske direktive o radnom vremenu, važno je da Crkve, nevladine organizacije i sindikati ostanu budni i nastave se u svojim zemljama zajednički i složno zauzimati naročito kada su u pitanju temeljna socijalna prava“, poručio je Mazurkiewicz – dodaje agencija.
Početkom novembra u Bruxellesu je predsjedavajući odbora Evropskoga parlamenta za zapošljavanje i socijalna pitanja odbio da u glasanje uvrsti amandmane grupe zastupnika o uključivanju neradne nedjelje u buduću evropsku direktivu o radnom vremenu. Generalni sekretar COMECE-a tada je pozvao zastupnike da iskoriste mogućnost da do rasprave dođe na plenumu sredinom decembra u Strasbourgu, istaknuvši kako je neradna nedjelja ključna za izgradnju evropskoga socijalnog modela te ima centralno značenje za mnoštvo evropskih radnika i njihove porodice – donosi KTA.
Vatikan zahteva da se donese zakon o praznovanju Nedelje
U pronalazenju razloga sadasnje globalne ekonomske krize, Vatikan je izjavio da je jedan od uzroka nepostovanje Nedelje.
Konferencija biskupa podnela je zahtev Evropskom parlamentu da ulozi napore u „zastiti Nedelje“ i ovaj zakljucak treba da podnese Parlamentu na glasanje.
Zvanican dokument na engleskom jeziku mozete preuzeti sa sledeceg linka:
http://www.catholic-ew.org.uk/ccb/content/pdf/4049
„Nedeljni zakon“ na snazi u Hrvatskoj
(Associated Press) Hrvatski parlament doneo je odluku o stupanju na snagu tzv. Nedeljnog zakona – javljaju svetski mediji. Na redovnom sastanku parlamenta zakonodavci, uz dopustenje Rimokatolicke crkve, izglasali su zakon kojim se zabranjuje rad nedeljom.
Katolicka crkva u Hrvatskoj godinama je vodila borbu kako bi nedeljni dan posvetili Misi i porodici koja u 90 odsto slucajeva pripada ovoj verskoj zajednici. Hrvati su do sada vikend uglavnom provodili kupujuci po trgovackim centrima koji su preplavili zemlju sa otvorenim vratima u svih sedam dana.
Medjutim novi zakon, koji je usvojen drugom polovinom jula, stupa na snagu vec 1. januara iduce godine i nece tolerisati prekrsioce. Izuzetci pravila bice trgovci u vreme letnje turisticke sezone i bozicnih praznika – pisu mediji.
Nedeljni rad dopustice se onima koji drze standove i klupe za prodaju cveca i sveca te kioska za prodaju stampe kao i pekarama. „Na ovakve se odredbe dugo cekalo jer“, kako je rekao premijer Hrvatske Ivo Sanader, „trebalo je usaglasiti stavove svih socijalnih partnera“.
