НИШ - Обележавање 1700-годишњице Миланског едикта

Član
Učlanjen(a)
03.08.2010
Poruka
1.037
Милански едикт је законски акт који је донео цар Константин Велики, а којим је проглашена верска равноправност и престанак гоњења хришћана које је трајало три стотине година. Проглашен је у Медиолану (данашњи Милано) 313. године. Њиме хришћанство није постало државна религија, нити је било привилеговано, али им је дозвољено да могу јавно да исповедају своју веру а да за то не сносе никакве последице.
Закон није само забранио прогоне хришћана, већ наређује да се онима којима је имовина по том основу била конфискована – врати, што укључује и имовину која је припадала Цркви. У њему се, између осталог, каже:
„Одлучили смо да дозволимо и хришћанима и свима другима слободу избора и да следују вери којој би они желели... и да не треба апсолутно нико оодбијати право да следује и изабере побожност и веру хришћана.“ ({{{2}}})
Обележавање 1700-годишњице

2013. обележава се 1700 година миланског едикта. Град кандидат за обележавање тог јубилеја је Ниш, родни град Константина Великог, који је узаконио тај едикт.

Dodato posle 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Proslava Milanskog edikta

konstantin-veliki.jpg
Gradonačelnik Niša Miloš Simonović formirao je Savet za realizaciju pripremnih aktivnosti Grada Niša za organizovanje proslave i obeležavanje 1700 godina Milanskog edikta 2013. godine. Zadatak Saveta je da koordiniše aktivnosti i poslove vezane za organizovanje proslave i obeležavanje 1700 godina od donošenja Milanskog edikta.

Grad Niš započeo je veliku kampanju koja će biti vođena do 2013. godine , kada će biti obeleženo 1700 godina od proglašenja hrišćanstva kao zakonite vere. Do centralnog događaja 2013. godine Grad Niš će obnoviti sve kulturno-istorijske spomenike i izletišta i staviti ih u funkciju razvoja turizma i promocije grada. Kroz partnerski odnos sa republičkim institucijama i realizacijom projekata za unapređenje kulture, Niš će zauzeti centralno mesto na kulturnoj mapi.

Obeležavanjem godišnjice Milanskog edikta Niš će, zajedno sa italijanskim Milanom, britanskim Jorkom i nemačkim Trirom biti kulturni centar Evrope. Za tu manifestaciju očekuje se i podrška Evropske unije i evropskih gradova. Grad Niš je početkom ove godine organizovao konferenciju pod nazivom „Pravci i modaliteti međunarodne saradnje grada Niša u oblasti kulture" koja je bila posvećena prezentacijama i razmeni iskustva na polju istraživanja, zaštite, valorizacije i promocije kulturnog nasleđa Konstantinovih gradova. Konferenciji su prisustvovali relevantni predstavnici Konstantinovih gradova: Trir (Nemačka), Arl (Francuska), Milano (Italija), Izmit (Turska), Karnuntum-Petrpneli (Austrija), Jork (Velika Britanija) i Niš (Srbija). Ovaj skup bio je početak umrežavanja svih Konstantinovih gradova u nameri da svi zajedno učestvuju u organizaciji velikog hrišćanskog jubileja-obeležavanja 1700 godina od donošenja Milanskog edikta.

U okviru prve zvanične posete Milanu, gradonačelnik Niša Miloš Simonović razgovarao je, u prisustvu državne delegacije, sa gradonačelnicom italijanskog grada Leticijom Morati o pripremama Grada Niša za obeležavanje godišnjice Milanskog edikta.

U okviru saradnje sa gradom Trirom, delegacija nemačkog grada koju su činili Ulrih Holkenbrik, zamenik gradonačelnika Trira, resorno zadužen za projekte iz kulture i Erkart Kune, direktor Narodnog Muzeja u Triru, autor izložbe o Konstantinu, posetila je Grad Niš. Cilj posete je uspostavljanje međunarodne mreže saradnje gradova i istorijskih lokaliteta vezanih za rimske careve, među kojima svoje mesto ima i Niš. Ova poseta bila je nastavak već uspostavljene saradnje sa Trirom. Predstavnici delegacija dva grada, Niša i Trira, prezentovali su svoje kulturno nasleđe i razgovarali o umrežavanju gradova koji su povezani istorijskim činjenicama sa rimskim carevima.

Predstavnici Grada Niša učestvovali su na simpozijumu u arheološkpm parku Karnuntum-Petronel, u Austriji. Simpozijum je predstavljao prvi korak u uspostavljanju međunarodne mreže saradnje Konstantinovih gradova i istorijskih lokaliteta u organizovanju zajedničkih umetničkih događaja za obeležavanje 17 vekova od potpisivanja Milanskog edikta.

Do proslave 1700 godina Milanskog edikta hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene biće u potpunosti završen i spremno će dočekati ovaj veliki jubilej.

Grad Niš započeo je realizaciju velikih infrastrukturnih projekata , rekonstrukciju Bulevara dr Zorana Đinđića kao i radovi na Bulevaru svetog cara Konstantina. koji će povezati naše najznačajnije kulturnoistorijske spomenike - Tvrđavu, Ćele Kulu i arheološki park Medijana.

Gradonačelnik Niša Miloš Simonović podržao je inicijativu niških privrednika da se na brdu Vinik podigne krst u čast cara Konstantina, povodom obeležavanja 1700 godina od potpisivanja Milanskog edikta.

Predstavnici Srpske pravoslavne crkve, svih političkih stranaka, Vojske Srbije, policije i niški privrednici potpisali su Dekleraciju o crkveno-narodnom jedinstvu kojom su se zavetovali na jedinstvo i pozvali sve Srbe i ostale pravoslavne hrišćane da doprinesu izgradnji krsta Svetog cara Konstantina.

Krst od čeličnih profila biće visok 80 metara i biće najveće obeležje ove vrste na Balkanu, snabdeven adekvatnim osvetljenjem kako bi bio vidljiv i noću.

Na arheološkom lokalitetu Medijana započeti su radovi na projektu Konstantinova vila na Medijani. Ovim projektom predviđeni su obimni radovi na prezentaciji lokaliteta Medijana povodom proslave velikog hrišćanskog jubileja 1700 od Milanskog edikta.

Cilj Projekta je prezentacija, popularizacija i promocija kulturnog nasleđa i on će biti ostvaren kroz arheološka i arhitektonska istraživanja, konzervatorsko-restauratorske radove, konzervaciju i prezentaciju fresaka i mozaika i pokretnog arheološkog materijala.
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
03.08.2010
Poruka
1.037


Muzej Медијана

ugogl1.gif
nista.gif
ugogd1.gif
nista.gif
kit2.jpg

Цар Константин и царица Теодора
med3.jpg

Медијана
nista.gif
ugodl1.gif
nista.gif
ugodd1.gif
Медијана је била царско имање у предграђу античког Ниша - Наисуса - са раскошком резиденцијом и високо организованом економијом.
Крајем III и почетком IV века почиње рездобље тетрархије - четворовлашћа када су неки од царева рођених на просторима данашње Србије, владали огромним Царством чије су се границе протезале од Британских острва до Мале Азије, од Дунава, Рајне и Мајне до Северне Африке. Максимилијан Херкулије, Констанције Хлор, Галерије, Лициније и Константин Велики у неколико деценија своје владавине, учинили су свој завичај средиштем Империје и саградили у њему градове, палате, виле и друге грађевине равне онима у дотадашњим центрима античког света. Неке од ових грађевина добро су познате, друге се тек сада откривају, а не мали број чека будуће истраживаче.
Конастантин Велики (280.-337.г.н.е) рођен је у Нишу. Одрастао је и васпитаван у њему. Мајка Хелена била је скромног порекла. Његов отац Флавиус Валеријус Константијус Хлорус, утемељивач династије, водио је порекло од Илирика. Константин Велики је управљао Римском царством од 306.-337. године. Успео је да консолидује границе царства и среди унутрашње прилике у војсци и администрацији. 313. године Миланским едиктом признао је хришћанство као државну религију. Пренео је престоницу на исток у Константинопољ 330. године и поставио темеље новом византијском царству. Као цар, Константин се одужио свом родном граду изградивши раскошну резиденцију у луксузном предграђу античког Ниша - Медијана. Константин је често боравио у њој и ту завршавао државничке послове. Историјски списи сведоче о законима из 315. 319. 324. и 334. године, потписаним у Наису. Имао је два сина Констанција и Констанса који су наставили очеву традицију.
 
Član
Učlanjen(a)
03.08.2010
Poruka
1.037
Sabor SPC će odlučivati o pozivima na proslavu Milanskog edikta

Beta | 16. 03. 2011. - 15:59h |


Poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej rekao je danas da će Sabor SPC odlučivati o pozivima predstavnicima crkava za proslavu 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta kojim je hrišćanstvo priznato kao religija.
Proslava 1.700 godina od Milanskog edikta trebalo bi da bude održana u Nišu 2013. godine, a spekuliše se da bi poziv za dolazak u Srbiju tom prilikom mogao dobiti i papa.



"Predstavnike crkava će pozvati naša crkva, naš Arhijerejski sabor koji donosi o tome odluku", rekao je srpski patrijarh.

Dodao je da je "njegovo mišljenje" da bi proslava bila prilika da se pozovu predstavnici svih priznatih crkava i crkvenih zajednica.
 
Član
Učlanjen(a)
03.08.2010
Poruka
1.037
У сусрет 1700. годишњици Миланског едикта - 28. април 2011.

Научни скуп на Феликс Ромулијани: У сусрет 1700. годишњици Миланског едикта


На касноантичком локалитету Феликс Ромулијана код Зајечара (IV век), који се налази на УНЕСКО листи светске културне баштине, од 29. априла до 1. маја 2011. године биће одржан научни скуп под називом „Хришћанско наслеђе Ромулијане - У сусрет 1700. годишњици Миланског едикта".
Како је саопштено на конфернцији за новинаре одржане тим поводом, на централној свечаности 1. маја на остацима хришћанске цркве из 6. века на овом локалитету Свету Литургију ће служити Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, уз саслужење свештенства и Епископа СПЦ. Свечаност на Ромулијани ће пратити и бројна културна дешавања.
Његово Преосвештенство Епископ тимочки Г. Јустин је објаснио да се овај, како га је назвао, велики народно-црквени сабор на Ромулијани, који ће уједно бити и највећи и најзначајнији културни догађај у овој години у Србији, спроводи по прошлогодишњем предлогу Светог Сабора СПЦ да се у свим епархијама у којима постоје старохришћанска обележја одрже свечаности и научни скупови на којима ће се говорити у светлости годишњице Миланског едикта. Тако је Тимочка епархија прва која ће организовати свечаност у сусрет централној прослави у Нишу 2013. године.
На научном скупу ће бити речи о „Указу толеранције вера" који је 311. године, две године пре Миланског едиката, донео римски тетрарх Галерије, градитељ царске палате Феликс Ромулијане код Зајечара.
Ово је свакако изузетан догађај, рекао је Бора Димитријевић, директор Народног музеја „Зајечар". - Последњи пагански владар Галерије је 30. априла 311. године у тадашњој Никомидији, у Малој Азији, донео први Указ о толеранцији вера. Тако је Феликс Ромулијана, чија је градња почела негде око 278. године до 311-313. године била паганска. Од 313. године, која представља камен-међаш у историји човечанства и од које свет више није био исти, Феликс Ромулијана постаје хришћанска. Наша радост је већа, јер је овај тектонски датум у историји везан за Ромулијану и Зајечар. Крајем прошле године некако сам изгубио наду да ће Ромулијана са својим хришћанским наслеђем бити укључена у обележавање великог јубилеја 1700. годишњице доношења Миланског едикта. Међутим, захваљујући Његовом Преосвештенству Епископу тимочком Г. Јустину, јануара ове године ствар је покренута са мртве тачке и ево припреме за одржавање ове велике свечаности већ увелико трају.
Преосвећени Владика Јустин је нагласио да је доношење Галеријевог указа и Миланског едикта, значило макрокосмичке промене у свету, али је свакако битан микрокосмички догађај који се десио у души последњег паганског владара Галерија Максимијана, звероподобног гонитеља Хришћана, а то је његово унутрашње преумљење пред саму смрт и доношење Указа о толеранцији вера. - Да ли због искреног покајања или из политичких разлога, ми људи не можемо да судимо, рекао је Пресвећени Владика Јустин. - Владари долазе и пролазе, али оно што остаје то су вечне вредности - божанске и творачке. Оно што је битно је да су житељи овог краја Галеријевим указом добили једну вишу димензију - нису више били пагани, незнабошци. Народ овог краја има своју културу која досеже у IV-V век.
Његово Преосвештенство Епископ тимочки Г. Јустин је рекао да свечаност која ће бити одржана на касноантичком локалитету Феликс Ромулијана треба у правој светлости да представи културу овог краја домаћој и светској јавности. - Са великим одушевљењем смо предузели све што је потребно да би овај догађај добио своју димензију, јер је у питању и догађај и место и време које наше поднебље приноси и преставља општој светској култури и светској јавности, а све у сусрет 1700. годишњици Миланског едикта.
Преосвећени Владика Јустин се захвалио градоначелнику Зајечара г. Бошку Ничићу и г. Бори Димитријевићу, директору Народног музеја „Зајечар", који су имали разумевање да презентују свој град и локалитет који имају велику вредност у домаћој и светској култури. - Град је са задовољством прихватио иницијативу коју је покренуо Преосвећени Владика Јустин и логистички све је спремно за овај велики догађај, рекао је градоначелник Зајечара г. Бошко Ничић. - Након ових свечаности на Ромулијани ће почети реконструкција једне од четири хришћанске цркве, чији се темељи налазе унутар локалитета и то оне мање из 4. века. Овим Ромулијна добија једну нову димензију.
Како је на конференцији речено, на темељима велике хришћанске базилике из 6. века, на којој ће бити служена Литургија предходно ће бити обављено мало освећење. Ван зидина касноантичког локалитета постоје темељи још три цркве, тако да је до сада откривено укупно седам хришћанских базилика. Предпоставља се да их је знатно више.
Према програму 29. априла у 19 часова у Народном музеју биће отворена изложба слика Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију. У 20 часова у Позоришту Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић" биће одржан свечани концерт вокалне групе „Мариника" из Неготина ( Влашке народне песме). У суботу 30. априла у 9,30 часова планирано је свечано отварање научног скупа на Феликс Ромулијани. Од 10 до 11 часова биће одржан Округли сто ,,Хришћанско наслеђе Феликс Ромулијане - у сусрет 1700. годишњици Миланског едикта". Од 17 до 19 часова следи разговор на тему ,,Од римске толеранције до европског разумевања". Концерт етно-групе ,,Балканика" планиран је за 21 час. Сутрадан, 1. маја, за 9 сати на темељима храма из 6. века заказана је Света Архијерејска Литургија.
Учесници научног скупа су: Епископ умировљени захумско-херцеговачки др Атанасије (Јевић), Манастир Тврдош, Требиње: Галеријев едикт о толеранцији и његов контекст и домет; др Жарко Петковић, Филозофски факултет, Београд: Auctoritas maiorum и Галеријев едикт; др Миша Ракоција, Завод за заштиту споменика културе, Ниш: О црквеним приликама и простирању архитектонских облика старохришћанске Ромулијане и Наисуса; Горан Јанићијевић, Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, Београд: Касноантичка - ранохришћанска уметност 1700 година после (анализа стила на основу репрезентативног узорка Феликс Ромулијане); Елена Васић Петровић, Завод за заштиту споменика културе, Ниш: Касноантичко наслеђе у оквирима савременог Ниша; мр Маја Живић, Народни музеј, Зајечар: Рановизантијски Гамзиград (оквирна тема); др Радомир Поповић, Висока школа - Академијa Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, Београд: Приказ новог издања Лактанцијевог дела „О смрти прогонитеља"; мр Велибор Џомић, Митрополија црногорско-приморска, Цетиње: Верска толеранција: од Миланског едикта до Европске конвенције о људским правима; Бора Димитријевић, Народни музеј Зајечар: Лактанције као извор за историју тетрархије.
Славица Марковић
Ивор: СПЦО Зајечар
 
Član
Učlanjen(a)
03.08.2010
Poruka
1.037
SPC: Nema saglasnosti Sabora za poziv papi

Tanjug

Srpska pravoslavna crkva najverovatnije neće uputiti poziv papi Benediktu XVI da prisustvuje proslavi 1700 godina Milanskog edikta, 2013. godine u Nišu, jer o tome nije postignuta saglasnost Sabora, rečeno je Tanjugu u Srpskoj patrijaršiji.
Papa bi možda i dobio poziv da je prilikom posete Hrvatskoj, ovog vikenda, obišao Jasenovac i odao poštu žrtvama koncentracionog logora u kojem je, prema najčešće citiranim podacima i izveštaju Komisije za utvrđivanje istine o tom logoru, ubijeno 700.000 Srba i oko 100.000 Jevreja i Roma.

Kako se to nije dogodilo, a poglavar Rimokatoličke crkve obišao grob hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca, kome je posle Drugog svetskog rata suđeno zbog saradnje sa nacistima, izvesno je da će “poziv papi za dolazak u Srbiju morati da sačeka neka druga vremena”, navode u Patrijaršiji.



Papin prethodnik Jovan Pavle Drugi je 1998. godine proglasio Stepinca “blaženim”, a vernici u Hrvatskoj sada očekuju i da bude proglašen svecem.

Zvaničan stav SPC o pitanju učešća pape na proslavi u Nišu nije danas bilo moguće dobiti, ali "izvor u Patrijaršiji" ukazuje da na negativan stav SPC upućuje i kalendar događaja.

Naime, da poziva papi za Niš nema jasno je, kažu u SPC, već i iz činjenice da bi sada za to bilo kasno, jer protokoli najviših crkvenih velikodostojnika nalažu da se njihove posete ugovaraju i po nekoliko godina unapred.
 
Član
Učlanjen(a)
31.05.2011
Poruka
481
Ekumenizam želi da ponovo vrati kćeri u okrilje majke samo su ćerke malo postale potrošačko društvo pa vole da imaju svoje novčanike i to je problem bar za sad.
Sve je isto ujedinile se ili ne čine isti posao pod različitim imenima i lepo se uklapaju u sve opise koje Bog dade preko proroka.
Jadnici apostoli nisu bili toliko prosvetljeni da nose ,časni krst, već im to bi nečista vavilonska naprava. Ne samo to pa oni nisu znali ni da je Marija bezgrešna pa ni Bog to nije znao pa reče (valjda lapsus) da su svi sagrešili...
Ima tih bisera mnogo,da su znali ko je carica nebeska pobsgli bi odmah od nje znajući reči koje Jeremija napisa u 7 gl. ali u neznanju su bili...valjda.
Apostoli nisu imali predstave o ikonama i tolikim svetcima inače se nebi morali toliko brinuti za narod i još nagoveštavati neke vukove grabljive kojih ..nema...niko ne uzima to na sebe koga god pitate...mora da i tu omašiše jer nema ni lažnih učitelja ni proroka...au bre apostoli pa kako se ogrešiste o ovoliku svetinju???
 
Učlanjen(a)
22.12.2010
Poruka
1.500
I kakve veze ima Nis sa Milanom?
I sta kazete papa nece doci u Srbiju???
Ma doci ce on ,cim ga je Boris Tadic pozvao,a pozvace ga i Irinej.,a to sto se neckaju,to je zbog verskih fundamentolaca,da ne kazem navijaca-huligana.
Ja bi bas voleo da se svi okupe,i ruski,i grcki,i svi pravoslavni popovi,i papa,i svi katolicki popovi katolicke,protestantske,anglikanske i svih ostalih sektaskih crkvi.Barem ce da legne dobra para za nas u Srbiji.
A sto se tice ponasanja njihovog dobro je poznato_Osim sto su mnogobosci jer veruju u trojednog boga,oni velicaju i Konstantina jer ih je sve -SEKTASE-ujedinio u progonu pravih hriscana.Setite se samo da tada pocinje tamno doba srednjeg veka i CRKVENE Inkvizicije.A evo malo i slika koje sve govore.
krstasko-hriscanska nedela.jpgrusi klece pred ikonom za rat.jpgspaljivanje ljudi i biblije.jpgpopovi na recima i delima.jpg
 
Natrag
Top