Ja verujem da je Isus pre rodjenja na zemlji - na nebu bio bespocetan ( bez pocetka ), da je postojao oduvek, i da njegovo bitisanje ne zavisi od bilo koga niti od bilo cega, sto je obelezje i ostalih dve licnosti, Oca, i Svetog Duha, koji svi zajedno cine jednog Boga Jahvea.
To znaci da Isus nije stvoren, rodjen, iznjendren iz Ocevog bica.. i bilo sta drugo sto bi prikazalo kako on nije postojao pa je odjednom nastao Bozjom intervencijom jednim od opisanih nacina.
Mislim da je to stav i Nikeje i Atanasijevog stava koji je prihvacen na Nikejskom saboru, za razliku od Arija koji je tvrdio da je Isus postao u jednom trenutku u vecnosti.
Isus je Mešijah koji je "dat" od Boga nama radi spasenja našega. To je prvo što bih istako kao bitno. Ali kao što rekoh to je ona ranije tema koju sam otvorio tj. Da li je Isus Bog na zemlji. Kada dakle govorim o Božanskim Bićima na nebu u tom smislu ne ubrajam zemaljskog Mešijaha Isusa..sa kojim pak je na jedan nepoznat ljudima način povezano Jedno od Božanskih Bića. Ali to je tema za tamo.
Što se tiče Atanasija..i razumevanja Bog Sin termina za ono što bismo mi rekli Jedno od Božanskih Bića, Nikejski simvol vere ne ide baš u tom pravcu koji si ti opisao. Ti si izneo Biblijski stav...tj. onako kako bi trebalo da se razume taj odnos među Tri Božanska Bića. Ali ako preispitamo Nikeju i ostale duhovne pisce od Nikeje pa do Jovana Damaskina(VIII vek) videćemo da se tako ne doživaljava Sin Bog. Sin Bog je u hijerarhijskom pogledu "niži" od Otac Bog. Niži opet kažem u tim Božanskim relacijama. To znači da nama u našim ovozemaljskim i ljudskim(relacijama stvorenog) Otac i Sin izgledaju isto..Obojica se "Svemoćni", Obojica su "Sveznajući", Obojica su "Večni". Međutim, tu se krije jedan tako previdan problem koji ne vide oni koji su na liniji Nikeje direktno, ni oni koji su "primili" Nikeju zdravo za gotovo kao protestanti. A to je da Nikeja kada razmatra taj odnos među Božanskim Bićima..kada se ovo sagledava "u Božasnkim relacijama" Otac Bog i Sin Bog nisu isti tj. Sin Bog je ZAVISTAN od Oca Boga. Isto je i za Duha Svetoga. Ta zavisnost je izražena kroz dva izraza-"ROĐENJE" za Sina Boga i "PROSIHOĐENJE" za Boga Duha. I Sin Bog i Duh Bog DUGUJU Ocu Bogu svoju projavu, svoje projavljivanje i svoje POSTOJANJE.
Tako Nikeja ima ovaj stav koji je u biti suprotan Bibliji. Jahve u Bibliji niti PROISHODI niti je ROĐAN od drugog Jahve. Kao što rekoh ovo DUGOVANJE svoje projave kroz Oca Boga druga Dva Božanska Bića su u inferiornijem položaju i bukvalno su podređeni Jednom.
Nikeja je ovo učinila zato da ne bi bili optuženi da veruju u više Bogova tj. da bi mogli reći mi verujemo u JEDNOG Boga...tj. Taj Jedan je Otac. Sa druge strane da bi ostali na pozicijama Biblije da je Bog plural, Nikeja daje Božanstvo Sinu i Duhu i tako su svi zadovljni. Ako dođu oni koji insistiraju na Jednom Bogu imaju Oca, ali da neko ko veruje u Božanski plural kao većina Hrišćana ne bi bili obeshrabreni u svojoj dotadašnjoj veri Sin i Duh su proglašeni Božanstvom s tim da je Njihovo Božanstvo posredno ili izvedeno a ne direktno.
Tako da Nikeja nije ono što ljudi misle-originalno izvorište punog Božanstva Tri Božanska Bića već i svojoj biti ona naučava posredno Božanstvo Sina i Duha.
Tu postoje brojni benefiti za teološku misao...princip "oboženja" se kasnije primenjuje masovno(po istom principu) na svete ljude i predmete po ovom istom principu jer "pripadaju Hristu" koji je obožen na nebu i na zemlji i tako sveti čin koji se Bogu samo može odati dodaje se i njima uz konstataciju da se Bogu molimo a ne njima jer su oni "oboženi". Dakle, Nikeja je osnov ne samo verovanju u Božanstvo Hrista na zemlji, već i stvarstvima na kojima počiva Božanska blagodat koja se završava oboženjem.
Naravno, površno razumevanje ovih stvari može izjednačiti veru Nikje sa pravoverjem koje i mnogi Adventisti primaju. Ne vidi se odmah na prvi pogled velika razlika u Biblijskom stavu i stavu Nikeje.
