Upravo je odredjen deseti deo, jer je to Bozja zapovest data jos u starom zavetu, i na tu zapovest misli apostol Pavle u 9 poglavlju 1 Korincanima poslanice.
Hajde da vidimo sta tekst kaze:
"Ko vojuje kad o svom trošku? Ili ko sadi vinograd i od rodova njegovih da ne jede? Ili ko pase stado i od mleka stada da ne jede?
Eda li ovo govorim po čoveku? Ne govori li ovo i zakon?
Jer je u Mojsijevom zakonu napisano: Da ne zavežeš usta volu koji vrše. Eda li se Bog brine za volove?
Ili jamačno govori za nas? Jer se za nas napisa: Koji ore treba u nadanju da ore; i koji vrše u nadanju da će dobiti od onog što vrše.
Kada mi vama duhovna sejasmo, je li to šta veliko ako mi vama telesna požnjemo?
Kad se drugi mešaju u vašu vlast, a kamoli ne bi mi? Ali ne učinismo po vlasti ovoj nego sve trpimo da ne učinimo kakvu smetnju jevanđelju Hristovom.
Ne znate li da oni koji čine svetu službu od svetinje se hrane? I koji oltaru služe s oltarom dele?
Tako i Gospod zapovedi da oni koji jevanđelje propovedaju od jevanđelja žive" ( 1 Korincanima 1. 9 - 14 )
U ovom tekstu se jasno vidi da apostol Pavle napominje da je zakon o desetku dat od Boga u starom zavetu, i da je on bio namenjen za potrebe zemaljske svetinje i izdrzavanje svestenstva koje je sluzilo u toj svetinji.
Pomenuvsi ovo, apostol zatim u daljem tekstu nastavlja i kaze, da je po toj slici Bog i u novom zavetu zapovedio da taj sistem finansiranja bude namenjen onima koji propovedaju jevandjelje.
Prema tome, ovo uporedjenje i sama zapovest, je data kako u starom tako i novom zavetu, i nije nikada promenjena, na to ovaj tekst jasno upucuje.
Ti kazes da nije bas 10 deo.
Sta mislis, koliko su novca davali prvi Hriscani u pomenutom tekstu?
Iz konteksta se vidi da je to bilo mnogo vise od desetine.
To je upravo ideal kome zajednica treba da tezi - dati vecinu i imati sve zajedno sa bracom i sestrama.
"А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно.
И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.
И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца,
Хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво оних који се спасаваху" ( Dela apostolska 2. 44 - 47 )