Član
- Učlanjen(a)
- 24.10.2009
- Poruka
- 434
Trka u svemiru bila je i ostala u domenu nauke i najve'eg uspeha čoveka ikad. Logično je sumnjati. To je u ljudskoj prirodi. Znam kako je Jugin to prenosio, znam sve što je navedeno u ranijim pro sletanja argumentima i naravno da se sažem sa tim.
Ali, razglabajući ovu tezu, iz zezanja, polako se otvaraju mnoga pitanja koja dovode pod znak sumnje čitavu rabotu. Ne bi se ja tu bavio Van Alenovim pojasima, ali kad staviš prst na čelo i pod sumnju ono što ti je servirano preko tlevizije, pokušaš da se vratiš (rekonstrušeš) opšte stanje tehnike i geopolitčku situaciju onog vremna... Spakovati ljude u konzervu, pa uz to staviti opremu koja je, priznaćete gabaritna, pa sve to spičiti prema svemirskom telu, to da sleti pa ponovo poleti i vrati se modul, uz to da se snimak emituje prvi put preko stacioniranih satelita ( za njih je dobrim delom A. Klark zaslužan kao naučnik) uz kompjuter koji je na nivou digitrona, a da sve to bude rađeno in vivo, uz potpunu svest da se može pretvoriti u totalni debakl tom istorijskom trenu ( vreme Kenedija, početak rata u Vjetnamu, Kenedi ide i priča ono Ja sam berlinac, početak kubanske krize, zakuvavanje sa mafijom, niz ranijih kntinuranih neuspeha u svemirskom programu u odnosu na SSSR) akle, direktan presnos i čitav šou ne bi bio priređen da nije se verovalo u 100% uspeh. U suprotnom, da je Apolo buknuo u amosferi, da je makar jedna kamera zatajila, neko od kosmonauta se ugušio pred licem javnosti... pa taman da sva američka vlada uzme konopče i obesi se jer bi dokazala kako je totalno nesposobna. Njima je trebao uspeh. Zicer. To je bio isuviše veliki zicer da bi se uz svu ondašnju tehnologiju izveo 100% uspešno. A izveden je. Direktno. Takav rizik bi samo lud čovek preuzeo, a oprostite, u to vreme SAD nisu bile baš toliko blesave. Osnovi sumnje su u činjenici da je trebao, očajnički, bilo kakav uspeh. pa makar ga izmislili. Odatle tolko sumnji i osporavanja. Uzgred, kad se malo pregledaju snimci na yu tubu ( dobar je onaj štos snimak, ali kad ga odgleate nastvite sa drugima, gde ima zanimljivijih i stvarno zabrinjavajućih sekvenci stvarnih snimaka) stvarno se čovek zamisli.
Dodato posle 5 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Uzgred, NASA je nacionalni projekat, finansiran od države i veoma je rentabilan u kontekstu ekonomskog Mekenzijevkog razmišljnja, gde proizvodiš da bi trošio, a potrošnja, unštavanje skupih aparta je i te kako rentabilno. Amerika ekonomija počiva na ratu kao klasičnom simbolu potrošačkog društva: praviš potrošnu robu: municjiju, oružije, hranu i to moraš da praviš iznova i iznova. Uvek se traže potrošačke grane koje će moći brzo da "pojedu" stvoreno i traže nova ulaganja. Naftaši se tu, u tom delu, malko slabije pitaju. oni finasiraju ratove i medisjku podršku radi naftonosnih i polja uglja (po nestanku nafte, praviće se sintetičko gorivo od uglja po već postojećoj formuli iz 40 godina). zato se otimaju i zemlje sa rudnicima uglja a ne samo sa naftom.
Ali, razglabajući ovu tezu, iz zezanja, polako se otvaraju mnoga pitanja koja dovode pod znak sumnje čitavu rabotu. Ne bi se ja tu bavio Van Alenovim pojasima, ali kad staviš prst na čelo i pod sumnju ono što ti je servirano preko tlevizije, pokušaš da se vratiš (rekonstrušeš) opšte stanje tehnike i geopolitčku situaciju onog vremna... Spakovati ljude u konzervu, pa uz to staviti opremu koja je, priznaćete gabaritna, pa sve to spičiti prema svemirskom telu, to da sleti pa ponovo poleti i vrati se modul, uz to da se snimak emituje prvi put preko stacioniranih satelita ( za njih je dobrim delom A. Klark zaslužan kao naučnik) uz kompjuter koji je na nivou digitrona, a da sve to bude rađeno in vivo, uz potpunu svest da se može pretvoriti u totalni debakl tom istorijskom trenu ( vreme Kenedija, početak rata u Vjetnamu, Kenedi ide i priča ono Ja sam berlinac, početak kubanske krize, zakuvavanje sa mafijom, niz ranijih kntinuranih neuspeha u svemirskom programu u odnosu na SSSR) akle, direktan presnos i čitav šou ne bi bio priređen da nije se verovalo u 100% uspeh. U suprotnom, da je Apolo buknuo u amosferi, da je makar jedna kamera zatajila, neko od kosmonauta se ugušio pred licem javnosti... pa taman da sva američka vlada uzme konopče i obesi se jer bi dokazala kako je totalno nesposobna. Njima je trebao uspeh. Zicer. To je bio isuviše veliki zicer da bi se uz svu ondašnju tehnologiju izveo 100% uspešno. A izveden je. Direktno. Takav rizik bi samo lud čovek preuzeo, a oprostite, u to vreme SAD nisu bile baš toliko blesave. Osnovi sumnje su u činjenici da je trebao, očajnički, bilo kakav uspeh. pa makar ga izmislili. Odatle tolko sumnji i osporavanja. Uzgred, kad se malo pregledaju snimci na yu tubu ( dobar je onaj štos snimak, ali kad ga odgleate nastvite sa drugima, gde ima zanimljivijih i stvarno zabrinjavajućih sekvenci stvarnih snimaka) stvarno se čovek zamisli.
Dodato posle 5 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Uzgred, NASA je nacionalni projekat, finansiran od države i veoma je rentabilan u kontekstu ekonomskog Mekenzijevkog razmišljnja, gde proizvodiš da bi trošio, a potrošnja, unštavanje skupih aparta je i te kako rentabilno. Amerika ekonomija počiva na ratu kao klasičnom simbolu potrošačkog društva: praviš potrošnu robu: municjiju, oružije, hranu i to moraš da praviš iznova i iznova. Uvek se traže potrošačke grane koje će moći brzo da "pojedu" stvoreno i traže nova ulaganja. Naftaši se tu, u tom delu, malko slabije pitaju. oni finasiraju ratove i medisjku podršku radi naftonosnih i polja uglja (po nestanku nafte, praviće se sintetičko gorivo od uglja po već postojećoj formuli iz 40 godina). zato se otimaju i zemlje sa rudnicima uglja a ne samo sa naftom.
Poslednja izmena:
