Gde to pise molim te pronadji mi u Bibliji za Adama i Evu da nisu smeli raditi subotu, i da je stvoreno u raju kako ti kazes,
na koga se onda ovde odnosi ako ne na Izraelce : 2. Mojs. 31:16, 17: “Sinovi Izraelovi neka drže dan počinka, svetkujući ga iz naraštaja u naraštaj, kao savez trajan [“vječni savez”, JB]. To neka bude trajan znak između mene i sinova Izraelovih.
5. Mojs. 5:15: “Sjeti se da si i ti [Izrael] bio rob u zemlji egipatskoj i da te Jehova, Bog tvoj, izveo odande rukom snažnom i mišicom podignutom. Zato ti je Jehova, Bog tvoj, zapovjedio da držiš dan počinka.” (Ovdje Jehova povezuje davanje propisa o danu počinka s izbavljenjem Izraela iz egipatskog ropstva, a ne s događajima u Edenu.)
nadalje , Hebrejska riječ koja je prevedena s “vječni” glasi olam i u osnovi označava vremensko razdoblje koje je sa stajališta sadašnjosti nedogledno ili nepoznato, ali je u svakom slučaju vrlo dugo. Taj izraz može označavati vječnost, ali to ne mora nužno biti tako. U 4. Mojsijevoj 25:13 ista se hebrejska riječ odnosi na svećeničku službu, koja je naposljetku prestala postojati, na što ukazuju riječi iz Hebrejima 7:12.)
Kol. 2:13-16: “Dobrostivo nam je [Bog] oprostio sve naše prijestupe i izbrisao pisanu ispravu koja je svojim odredbama bila protiv nas, koja nam se protivila. (...) Zato neka vam nitko ne govori što da jedete i pijete i neka vam ne zapovijeda da slavite blagdane ili mlađake ili subote.” (Ako bi osoba koja je bila pod Mojsijevim zakonom bila proglašena krivom za oskvrnjivanje dana počinka, cijeli ju je narod trebao pogubiti kamenovanjem, prema 2. Mojsijevoj 31:14 i 4. Mojsijevoj 15:32-35. Mnogi koji zagovaraju držanje dana počinka mogu biti sretni što nismo pod Mojsijevim zakonom. Citirani biblijski reci jasno pokazuju da više ne trebamo držati dan počinka kako bismo stekli Božje priznanje, jer je ta zapovijed vrijedila samo za Izraelce.)
Rim. 10:4: “Krist je svršetak Zakona, da bi svatko tko vjeruje stekao pravednost.” (Držanje dana počinka bilo je sastavni dio Mojsijevog zakona. Taj je Zakon Bog ukinuo posredstvom Krista. Bog će nas smatrati pravednima ako vjerujemo u Krista, a ne ako držimo tjedni dan počinka.) (Vidi i
Galaćanima 4:9-11; :Ali sada kad ste upoznali Boga — zapravo sada kad je Bog upoznao vas — kako to da se ponovno vraćate ispraznim i bijednim načelima i opet im, ponovno, želite robovati? 10 Vi pomno držite dane i mjesece i razdoblja i godine. 11 Bojim se za vas, da se možda nisam uzalud trudio oko vas.
Primetio sam da nisam odgovorio na jos neka pitanja koja su mi upucena.
Kao prvo, subota jeste stvorena jos u raju, i predata Adamu praocu ljudskog rada, pa prema tome ima opste ljudsku univerzalnu vaznost za celo covecanstvo, jer u raju nije stvoren predak Jevrejske nacije, vec predak svih ljudi koji ce naseliti planetu, pa s tim u vezi ona vazi za sve ljude bilo u proslosti ili sadasnjosti.
Sledeci tekst potvrdjuje da su Adam i Jeva jos u raju postovali Subotu, onako kako je Bog kasnije i nalozio u cetvrtoj zapovesti moralnog zakona:
Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova.
I svrši Bog do SEDMOGA DANA dela svoja, koja učini; I POCINU U SEDMI
DAN od svih dela svojih, koja učini;
I BLAGOSLOVI BOG SEDMI DAN, I POSVETI GA, jer u taj dan počinu od svih
dela svojih, koja učini;
To je postanje neba i zemlje, kad postaše, kad Gospod Bog stvori
zemlju i nebo,
I svaku biljku poljsku, dokle je još ne beše na zemlji, i svaku
travku poljsku, dokle još ne nicaše; jer Gospod Bog još ne pusti dažda
na zemlju, NITI BESE COVEKA DA RADI ZEMLJU.
Ali se podizaše para sa zemlje da natapa svu zemlju.
A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos
duh životni; i posta čovek duša živa.
I nasadi Gospod Bog vrt u Edemu na istoku; i onde namesti čoveka,
kog stvori.
I učini Gospod Bog, te nikoše iz zemlje svakakva drveća lepa za
gledanje i dobra za jelo, i drvo od života usred vrta i drvo od znanja
dobra i zla.
A voda tečaše iz Edema natapajući vrt, i odande se deliše u četiri reke.
Jednoj je ime Fison, ona teče oko cele zemlje evilske, a onde ima zlata,
I zlato je one zemlje vrlo dobro; onde ima i bdela i dragog kamena oniha.
A drugoj je reci ime Geon, ona teče oko cele zemlje huske.
A trećoj je reci ime Hidekel, ona teče k asirskoj. A četvrta je reka Efrat.
I UZEVSI GOSPOD BOG COVEKA NAMESTI GA U VRTU EDEMSKOM, DA GA RADI I DA GA CUVA. ( 1 knjiga Mojsijeva 2. 1 - 14 ).
Dobro si rekao da je subota data Izraelcima kao cuvarima istinske vere u jednoga Boga, kao savez VECAN.
Bog je naime preko Izraela zeleo da istinu o pravom Bogu prenese svim okolnim narodima, pa time i subotu kao Bogom odabrani sveti dan.
Sigurno ti je poznat tekst koji kaze:
Ovako veli Gospod: Pazite na sud, i tvorite pravdu, jer će skoro
doći spasenje moje, i pravda će se moja objaviti.
Blago čoveku koji tako čini, i sinu čovečjem koji se drži toga
čuvajući subotu da se ne oskvrni, čuvajući ruku svoju da ne učini zlo.
I neka ne govori tuđin koji pristane uz Gospoda: Gospod me je odlučio
od svog naroda; i neka ne govori uškopljenik: Gle, ja sam suvo drvo.
Jer ovako veli Gospod za uškopljenike: Koji drže subote moje i
izbiraju šta je meni ugodno, i drže zavet moj,
Njima ću dati u domu svom i među zidovima svojim mesto i ime bolje
nego sinova i kćeri, ime večno daću svakome od njih, koje se neće
zatrti.
A tuđine koji pristanu uz Gospoda da Mu služe i da ljube ime
Gospodnje, da Mu budu sluge, koji god drže subotu da je ne oskvrne i
drže zavet moj,
Njih ću dovesti na svetu goru svoju i razveseliću ih u domu svom
molitvenom; žrtve njihove paljenice i druge žrtve biće ugodne na
oltaru mom, jer će se dom moj zvati dom molitve svim narodima. ( knjiga proroka Isaije 56. 2 - 7 ).
Iz prethodnog teksta koji govori o stvartanju, moze se videti da je subota simbol stvaranja, to jasno pise i u cetvrtoj zapovesti:
Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ.
Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje.
A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi
nijednog posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni
sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima
tvojim.
Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je
god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od
odmora i posvetio ga. ( 2 knjiga Mojsijeva 20. 8 - 11 ).
Bog je kasnije pridodao jos jedan elemenat, a to je simbol izlaska iz Misira, sto je u Duhovnom smislu simbol izlaska svakog coveka iz ropstva greha.
Sto se tice ostalih pitanja, kao prvo mora se poznavati starozavetna tipologija da bi se videlo o kom zakonu govori Apostol Pavle kada kaze da jee zakon bio SEN, ili da je Hrist svrsetak zakona
Ovaj izraz SEN, upravo znaci TIPOS - Tip ili simbol necega sto treba da se pojavi, a to je u kontekstu biblije Hristos.
Prema tome, Apostol Pavle ovde, ili u drugim tekstovima ne misli na moralni zakon - deset zapovesti, vec na obredni zakon koji je u svojim elementima ukazivao na Hrista, zrtve paljenice, prinosi, itd...
Dolaskom Hrista ovaj obredni sistem je prestao da vazi jer je nasao svoje ispunjenje u Hristu i njegovoj zrtvi na krstu, on je postao zrtveno Bozje jagnje koje je preuzelo ljudske grehe na sebe,
Svi tekstovi koji naizgled mogu ukazivati da se tu odnosi na moralni zakon i subotu, ustvari govore o obrednom zakonu i propisima vezanim
za njega, kao i na obredne svetkovine, i subote kojih je bilo sedam, a ne na Bozji zakon i subotu kao cetvrtu Bozju zapovest koje su vecne i
nepromenjive za sva vremena.
Sto se tice teksta u kome apostol kaze sledece:
` Ali sada kad steupoznali Boga -- zapravo sada kad je Bog upoznao vas
kako to da seponovno vraćate ispraznim i
bijednim načelima i opet im, ponovno, želite robovati? 10 Vi pomno
držite dane i mjesece i razdoblja i godine. 11 Bojim se za vas, da se
možda nisam uzalud trudio oko vas. Galaćanima 4:9-11;
Ovaj tekst si namerno ili slucajno pogresno pretstavio.
U ovom tekstiu Apostol Pavle se ne obraca Hriscanima, vec Galatskim mnogoboscima, koji su u svojoj mnogobozackoj praksi imali obicaje da slave odredjene paganske svetkovine, kao sto je svetkovina poznatija
kao `DAN JELE.. kao i da putem kretanja nebeskih tela odredjuju buduce dogadjaje,
Posto su upoznali istinu o pravom Bogu, ovi Galati su nastavili da praktikuju ove paganske obicaje, i iz tog razloga je usledila ova reakcija Apostola Pavla, koji im je uputio ukor.
Apostol Pavle je sam postovao subotu sest dana radeci u cilimarskoj radionici, a sedmi dan odlazeci u hram i propovedajuci Hrista..
A potom se odluči Pavle od Atine i dođe u Korint,
I nađe jednog Jevrejina, po imenu Akilu, rodom iz Ponta, koji beše skoro došao iz Talijanske sa ženom svojom Priskilom (jer beše zapovedio Klaudije da svi Jevreji idu iz Rima), i dođe k njima.
I budući da beše onog istog zanata, osta kod njih i rađaše, jer behu ćilimarskog zanata.
A prepiraše se u zbornicama svake subote, i nadgovaraše Jevreje i Grke. ( Dela apostolska 18. 2 - 4 ).
Zato molimo se Bogu da nam on sam svojim Duhom razjasni odredjene tekstove u pismu, a nemojmo sami tumaciti po svom licnom nahodjenju, i u neznanju zavoditi i sebe i druge.
