Dum
Član
Učlanjen(a)
24.02.2010
Poruka
2.775
Sa ovim se apsolutno slazem.S jedne strane nas podstice da se borimo,da istrajemo radi postizanja nekog cilja a sa druge strane nam ponekad namece neke gotovo nedostizne ciljeve koji kao takvi nisu posledica nase nemoci vec nasih realnih mogucnosti i datih okolnosti u kojima se nalazimo.Mislim da razocarenje cesto ide "u paketu" sa nadom ali isto tako verujem da tada nije kriva nada vec nas ego koji ne moze da pretrpi poraz....
Tačno sendi, nada može voditi i u agoniju...To je onaj momenat kada onome čemu ''stremiš'' nema nikakvog osnova, i svaka dalja dešavanja dokazuju da je nada neosnovana. A onda se umeša i okolina koja te navodno ''ohrabruje'' i na neki način ti pomaže da i dalje toneš u još veću agoniju...
Treba biti realan i naravno siguran u sebe....
 
Član
Učlanjen(a)
03.12.2009
Poruka
5.036
Ne mogu zamisliti život bez nade! Ali one nade koja neumoljivo vodi napred ka cilju.
Tera me da učinim sve kako bih uspela! Pomaže da pomognem drugima koji je gube.
Čini me jačom i hrabrijom.

Ipak, iskusila sam i onu gorku vrstu nadanja. Kada ne priznaješ da će se desiti nešto protiv čega ne možeš.
Možda to i nije nada već neka vrsta inata, otpor nesreći koja čeka drage osobe.
Ne dozvoljavam -
vrištalo je moje biće nadajući se u pogrešne procene, u čuda... Bilo je uzalud.
 
Član
Učlanjen(a)
18.06.2010
Poruka
5.646
Nada je nesto cime odise celo moje bice..
Uvek se nadam dobrom,nekad opravdano nekad neopravdano ali se nadam.
Mislim da covek dok se nada ima zelju za zivotom i da nesto u njemu promeni na bolje.
Nekada stvarno, nadanje moze biti uzaludno ali..to je zivot..splet okolnosti ,malo,srece,ali bez obzira na sve zivot ode svojim tokom.
Ortimista sam po prirodi cak i onda kad mislim da je sve izgubljeno,ne dam se i borim do poslednjeg daha.
Na nesto mozemo uticati sami na nesto uticu okolnosti ali lepo je ziveti u nadi,jer ona ..umire poslednja.
 
Dum
Član
Učlanjen(a)
24.02.2010
Poruka
2.775
Nada

Po stoti put moja se misao pita – kao što zalutao i zatvoren leptir po stoti put bije o staklo – šta je to što mi ne da da živim ni da se životu radujem.

To je kajanje zbog nečega što nismo mogli da ne učinimo, što možda nismo ni učinili, i strah od nečega što nikad ne dolazi i ne nastupa, a neprestano se primiče i prijeti.

To je nauk koji se nikad ne može do kraja shvatiti ni naučiti.

To je svršen čin sa kojim se ne mirimo.

To je nada, neodređena i bezizgledna nada, koja nas više muči i boli nego što nas tiješi i krijepi, a koja nas nikad ne napušta.

To je slika potpunog nesklada između nas onakvih kakvi jesmo i onog što živi u nama i što nas okružuje sa svih strana.

Ivo Andrić (Znakovi pored puta)
 
Član
Učlanjen(a)
26.04.2011
Poruka
277
Nadam se kad u postelju lezem,da ce sutra sijati sunce,da cu biti zdrava,da cu zavrsiti neke obaveze,da ce moji biti zdravi,sretni,da cu sresti drage ljude,da ce bolesni ozdraviti,da cu nekom,pomoci,nekog usreciti,nadam se da cu uspeti,nadam se,nadam se...i kad se nadanje ispuni i dalje se nadam....i umiruci covek se nada da nece boleti da nece jos.....nada ipak umire poslednja.
 
Član
Učlanjen(a)
20.12.2010
Poruka
892
Nada je moj životni problem. :)
Ne znam koliko je povezana s optimizmom, ali ja sam zbilja nadalica. :lol: I to zna poprilično zakomplicirati život. Čim mi se da (ili je sama nađem) i najmanja nada, ja se za nju hvatam kao utopljenik. I ne puštam je dok me ne potopi. A nekad ni to nije sasvim konačna i jasna situacija. :vorred:
 
Natrag
Top