Nadanje

[sendi]

Kazu da nada umire poslednja.Cesto se nadamo necemu,nekad sa razlogom ali isto tako cesto se nadamo necemu a vec unapred znamo da je uzaludno.Da li je nada neka vrsta pokretacke snage ili samo dokaz nase slabosti da se suocimo sa nekim situacijama i da ih prihvatimo,iluzija...?Mislite li da je nada nesto slicno ambiciji,volji,nesto sto nas "tera" da idemo napred?

 

[besherat]

Nada je nešto što nas i održava, ali i zavarava. Fini mehanizam koji gura čovjeka da ide naprijed. Nekada to bude uspješno, pa nada postane opravdana i realna, a nekada neuspješno, ali je bila dobra zaštita od nekih loših osjećanja u trenucima kada je to bilo potrebno. U svakom slučaju treba i u nadanjima imati mjeru. Ja imam bolji mehanizam , suprotan nadanju. Ne nadam se ničemu, pa kad me nešto dobro zapadne, još se više obradujem, a doživim manje razočarenje kada se ničemu ne nadam, onda me ništa i ne može razočarati. Nije ovo rečeno u smislu pesimizma, nego što ni od koga ništa ne očekujem. Uzdam se u se i u svoje kljuse i malu vjerovatnoću da će mi iko išta pomoći u životu.

 

[zjovan29]

Nada napuni rupu u kojoj je pamet trebala ostaviti makar trag.
Gde nema mozga tamo je samo nada
Gde ima mozga tamo je znanje ili hoće ili neće.
Nada je iluzija koja uvek ostane nada.

 

[besherat]

Nada napuni rupu u kojoj je pamet trebala ostaviti makar trag.
Gde nema mozga tamo je samo nada
Gde ima mozga tamo je znanje ili hoće ili neće.
Nada je iluzija koja uvek ostane nada.

Pa vidi ovako. Kada sam rekla da nas nada zavarava jedno vrijeme,štedeći naše emocije u tom trenutku, konkretno sam mislila na primjer oboljenja od teške bolesti.I uopšte, kada o bilo čemu govorim na forumu, govorim o onome što imam u iskustvu i kroz šta sam prošla. Kada mi se prvi muž razbolio od cancera, moj svijet se promjenio. To je okolnost koja je promjenila i moj način razmišljanja i ponašanje i emocije. Kako bi ti reagovao na takvu situaciju, kada ovako nadmeno kažeš đe nema mozga, ima nade?
I kako bismo prošli sve muke od tih godinu dana, da nas nije držala nada, jer smo čuli za masu slučajeva koji su uspjeli da prežive? Daješ vrlo teške izjave i zastupaš neke izričite stavove, a nešto mi se ovaj tvoj avatar nikako ne slaže sa tvojim izjavama, koje sam primjetila na više tema. Ali dobro, svako ima pravo na svoje mišljenje.

 

[dumspirospero]

Sam moj nick govori o tome šta mislim o nadi :''Dok dišem, nadam se''. I za mene ima bukvalno značenje...U momentu kada sam se zaista rastajala sa životom, kada su me svi osećaji napustili, kada me je napustila vera, ostala je samo ''jaka nada'', kao pomisao '' biće sve u redu''. Tako je i bilo. Nada je u tom momentu bila vezana sa voljom i uspela sam...

Prava nada u nekim momentima može čoveka osnažiti.Ali ipak, nada ima 2 strane medalje. Pozitivna je ova gore koju sam navela, a druga je potpuno negativna... A to je ono kada se uzalud nadamo...T.j.u podsvesti nekako znamo da je naša nada neosnovana, ali i dalje nastavljamo da lažemo sebe, da će se ta želja ispuniti...Nada je usko vezana sa našim željama, i očekivanjem da će se ta želja i ispuniti.
Suviše nadanja i očekivanja nije dobro. Treba biti umeren. Ako se nada ostvari, ne treba biti euforičan, a ako ne, ne treba pasti u depresiju.

E sada bi neko mogao posmisliti, da treba ići na časove iz nadanja...Pa tako nekako. Jakoj mentalnoj osobi koja je sigurna u sebe, nada može biti veliki pokretač. Sve što smo nesigurniji u sebe, više smo skloni da lažemo sebe, odnosno da se neosnovano nadamo!yes3

 

[Jurivaka]

Ja bih se u potpunosti mogao složiti sa ovom tvojom rečenicom: "Prava nada u nekim momentima može čoveka osnažiti.", samo da iz nje izbacim dvije riječi - "prava" i "nekim". Naime, U svim momentima nada osnažuje čovjeka, daje mu podsticaj, a mi ne možemo unaprijed znati da li je naša nada prava ili "kriva", jer kada bi to znali, onda ne bi smo govorili o nadi nego o izvjesnosti koju očekujemo.
Nada je jedan od motora koji pokreće našu aktivnost. Ono što je krasi jeste njeno svojstvo da uvijek zrači optimizmom i u svim "očekivanim" pojavama ili događajima traži i nalazi njihovu bolju stranu. Samim tim nas obogaćuje pozitivnim nabojem, što opet doprinosi našem boljem raspoloženju.
Mislim, u principu, da čovjek ne treba bježati ni od najsmjelijih nadanja. A oni koji se plaše razočarenja, plaše se života.

 

[Byk]

Kazu da nada umire poslednja.Cesto se nadamo necemu,nekad sa razlogom ali isto tako cesto se nadamo necemu a vec unapred znamo da je uzaludno.Da li je nada neka vrsta pokretacke snage ili samo dokaz nase slabosti da se suocimo sa nekim situacijama i da ih prihvatimo,iluzija...?Mislite li da je nada nesto slicno ambiciji,volji,nesto sto nas "tera" da idemo napred?

Sve zavisi od toga kakva si osoba... A nada,ona umire poslednja i ona je doza snage za coveka kada su svi drugi izvori te iste snage iscrpljeni... Mislim da je nada neka mala lampica u glavi koja se pali da bi nam dala do znanja da "jos nista nije gotovo".
Mislim da su ljudi bez nade depresivni ljudi...

 

[nency2]

Nazalost, izgubila sam nadu da ce se neke stvari promeniti i da ce biti bolje nego sto jeste. Ali, optimista sam, i ne predajem se tako lako. Imam snage i zelje nesto da promenim i trudim se koliko mogu. Koliko cu u tom mom pokusaju biti uspesna zavisi samo od mene.

 

[dumspirospero]

U svim momentima nada osnažuje čovjeka, daje mu podsticaj, a mi ne možemo unaprijed znati da li je naša nada prava ili "kriva", jer kada bi to znali, onda ne bi smo govorili o nadi nego o izvjesnosti koju očekujemo.
Nada je jedan od motora koji pokreće našu aktivnost.

Zašto sam rekla ''prava'' nada...Zato što mnogi ljudi sumnjaju u svoju nadu. Znači, požele nešto (Nada je povezana sa željom, zar ne?), ali su nesigurni pre svega u sebe, a zatim u ispunjenje istog. Navodno se potajno nadaju, a na neki način se već mire sa sobom, da se bespotrebno nadaju...To je onaj momenat kada ''sumnja savlada nadu'' i u potpunosti je obezvredi. Takvi ljudi su skloni depresiji...Nažalost, ovakvi ljudi su mnogo brojniji u ovom ''savremenom svetu''.

Kada se ''pravo nadaš'', ti si u glavi realizovao ono što želiš i nadaš se da će se ta tvoja želja realizovati i u realnom životu...Takva nada te podstiče i onsnažuje još više...Ne kloneš duhom, teraš dalje... bez sumnje u istu...

A opet sa druge strane ima i ona čuvena rečenica: ''Kako sam se nadao, dobro sam prošao''. To je momenat kada čovek realno želi mnogo više, ali sumnja da je dorastao takvoj želji...

 

[sendi]

Ali ipak, nada ima 2 strane medalje...

Sa ovim se apsolutno slazem.S jedne strane nas podstice da se borimo,da istrajemo radi postizanja nekog cilja a sa druge strane nam ponekad namece neke gotovo nedostizne ciljeve koji kao takvi nisu posledica nase nemoci vec nasih realnih mogucnosti i datih okolnosti u kojima se nalazimo.Mislim da razocarenje cesto ide "u paketu" sa nadom ali isto tako verujem da tada nije kriva nada vec nas ego koji ne moze da pretrpi poraz.
'Nada je najgore zlo jer produzava ljudsku agoniju'' -Nice.Mozda cu zvucati kao poslednji pesimista,sto nisam,ali mislim da u ovoj njegovoj cuvenoj izreci ima prilicno istine...