Na današnji dan

[sendi]

Na današnji dan, 6. februar

[h=1]Na današnji dan, 6. februar
[/h] Izvor: Beta


1515 - Umro je venecijanski izdavač i štampar Aldo Manucio (Manuzio), poznat po tome što je prvi upotrebio kurzivna slova (italic) i uveo mali praktičan format. Njegova izdanja (aldine) danas su bibliofilske retkosti.

1701 - Počeo je rat za špansko nasleđe nakon kojeg je Španija izgubila Gibraltar, posede u Holandiji, Milano, Napulj i Sardiniju. Rat je vođen na evropskom tlu i u kolonijama, a završen je Utrehtskim mirovnim ugovorom 1715.

1793 - Umro je italijanski pisac Karlo Goldoni (Carlo), reformator italijanskog pozorišta. Napisao je preko sto pozorišnih komada i smatra se osnivačem italijanske realističke komedije ("Mirandolina", "Ribarske svađe", "Tvrdica", "Kockar", "Laskavac").

1830 - U Srbiji je objavljen hatišerif turskog sultana Mahmuda II o autonomiji Srbije u okviru Otomanskog carstva. Krajem septembra sultan je izdao berat kojim je knezu Milošu Obrenoviću priznato nasledno kneževsko dostojanstvo, pod turskim suverenitetom i ruskom zaštitom.

1864 - U Beču je umro Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika i pravopisa. Izdao je više zbirki narodnih pesama i pripovedaka, prvu srpsku gramatiku ("Pismenica") i rečnik (1818). Njegovi posmrtni ostaci su 1897. preneti iz Beča i sahranjeni uz Dositeja Obradovića ispred Saborne crkve u Beogradu.

1876 - U Srbiji je osnovano Društvo Crvenog krsta, nepunih 13 godina posle prve Međunarodne konferencije Crvenog krsta u Ženevi. Inicijator je bio vojni lekar Vladan Đorđević, a za prvog predsednika je izabran mitropolit Mihajlo.

1905 - Rođen je poljski političar Vladislav Gomulka (Wladyslaw Gomolka), vođa Poljske radničke partije (komunisti) od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970, kada je podneo ostavku pod pritiskom radničkih nemira. Godine 1949. bio je sklonjen iz partijskog rukovodstva i potom uhapšen kao nacionalista. Iz zatvora je pušten krajem 1954. Važio je za simbol otpora sovjetskoj vlasti.

1931 - Rođena je Marija Estela Isabelita Martines (Martinez), kasnije poznata kao Isabela Peron, predsednik Argentine od 1974, kada je na tom položaju nasledila preminulog supruga Huana Dominga Perona (Juan). S vlasti je zbačena vojnim udarom 1976, posle čega je na osnovu odluke vojne hunte bila u zatvoru do 1981.

1932 - Rođen je francuski filmski režiser Fransoa Trifo (Francois Truffaut), jedan od tvoraca "novog talasa" francuskog filma. Svetsku slavu stekao je prvim filmom "400 udaraca", snimljenim 1959, a za film "Američka noć" dobio je Oskara.

1952 - Umro je britanski kralj Džordž VI (George) tokom čije vladavine je Indija stekla nezavisnost (1947), a britanski kraljevi izgubili titulu "car Indije". Nasledila ga je ćerka, kraljica Elizabeta II (Elizabeth).

1958 - U avionskoj nesreći na minhenskom aerodromu poginula su 23 putnika, među kojima osam igrača engleskog fudbalskog kluba "Mančester junajted". Nesreća se dogodila pri povratku iz Beograda gde je engleski tim igrao utakmicu evropskog Kupa šampiona s "Crvenom zvezdom".

1993 - Umro je američki teniser Artur Eš (Arthur Ashe), prvi crni igrač koji je pobedio u Vimbldonu 1975.

1993 - Predstavnici tri zaraćene strane u Bosni odbili su na pregovorima u Njujorku mirovni plan kopredsednika Konferencije o bivšoj Jugoslaviji. Kopredsednici Vens i Oven zatražili su od Saveta bezbednosti UN da obavezujućom rezolucijom podrži taj plan, a predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) najavio je alternativni plan za rešavanje bosanske krize.

1994 - Šef opozicionih socijaldemokrata Marti Ahtisari (Martti Ahtisaari) dobio je prve direktne predsedničke izbore u Finskoj, pobedivši ministarku odbrane Elizabet Ren (Elisabeth Renh).

1999 - U zamku Rambuje kod Pariza predsednik Francuske Žak Širak (Jacques Shirac) otvorio je mirovnu konferenciju o Kosovu. Jugoslovensku delegaciju predvodio je potpredsednik vlade Srbije Ratko Marković, a albansku jedan od lidera Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači (Hashim Thaqi).

2000 - Finska je dobila prvu ženu predsednika države Tarju Halonen, dotadašnjeg ministra inostranih poslova.

2000 - Rusija je objavila završetak vojnih operacija u glavnom gradu Čečenije, Groznom.

2001 - Na izborima u Izraelu pobedila je desničarska partija Likud, a njen lider Arijel Šaron (Sharon) je izabran za premijera, umesto Ehuda Baraka, čija je laburistička partija pretrpela poraz.

2001 - Nakon pedeset godina, po prvi put je kineski brod legalno uplovio i ukotvio se na ostrvu Chuemoj, koje se nalazilo pod tajvanskom vlašću.

2002 - Katolički sveštenik Atanas (Athanase) Seromba predao se Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za genocid u Ruandi koji su 1994. izvršili pripadnici etničke zajednice Hutu nad Tutsima.

2004 - U samoubilačkom bombaškom napadu u moskovskom metrou poginulo je 41 osoba, a povređeno više od 100 osoba.

 

[sendi]

Na današnji dan, 7. februar

[h=1]Na današnji dan, 7. februar
[/h] Izvor: Beta

​

1478 - Rođen je engleski humanista i državnik Tomas Mor, diplomata i lord-kancelar Henrija VIII (1529-32). Pao je u nemilost kada je uskratio podršku kralju u njegovom sporu s papom, a 1535. odbio je da prizna Henrija poglavarom engleske crkve. Nakon toga je osuđen na smrt i pogubljen. Kao pisac poznat je po delu "Utopija" (1516) u kojem je dao viziju idealnog društva.

1792 - Austrija i Pruska su sklopile savez protiv revolucionarne Francuske u strahu od širenja ideja građanske revolucije. To je bila prva od šest koalicija u koje su kasnije, protiv Napoleona, ušle i Rusija, Engleska i Turska i druge manje evropske zemlje.

1812 - Rođen je Čarls Dikens, rodonačelnik socijalnog romana, jedan od najznačajnijih, najuticajnijih i najčitanijih engleskih pisaca ("Dejvid Koperfild", "Oliver Tvist", "Pikvikov klub", "Stara prodavnica retkosti").

1837 - Umro je švedski kralj Gustav IV tokom čije je vladavine (1792-1809) Švedska bila u gotovo potpunoj izolaciji. Nakon neuspeha u ratovima s Rusijom i Danskom (1808), zbačen je s prestola u oficirskoj zaveri (1809), posle čega je živeo u izgnanstvu.

1863 - Na britanskom vojnom brodu "Orfej", koji je potonuo pored obala Novog Zelanda, poginulo je 190 ljudi.

1878 - Umro je papa Pije IX, čiji je pontifikat trajao 31 godinu i 236 dana, najduže u istoriji katoličke crkve. Za vreme njegovog pontifikata crkvena (papska) država izgubila je najveći deo svojih teritorija, a papa se povukao u Vatikan (1870). Proglasio je 1854. dogmu o bezgrešnom začeću Bogorodice, a 1870. o infabilitetu (nepogrešivosti) pape.

1894 - Umro je belgijski proizvođač duvačkih instrumenata Adolf Saks, koji je 1840. izumeo muzički instrument nazvan po njemu saksofon.

1913 - Crnogorska vojska i srpski Primorski odred su u Prvom balkanskom ratu počeli napad na Skadar koji su držali Turci. Crnogorci su u aprilu prisilili Esad-pašu da preda grad, ali su se u maju morali povući, jer su evropske sile donele odluku da Skadar pripadne Albaniji.

1947 - Britanski plan o podeli Palestine na arapski i jevrejski deo odbacili su i Jevreji i Arapi.

1962 - U eksploziji u rudniku uglja kod Sarbrikena u Zapadnoj Nemačkoj poginulo je 298 rudara.

1964 - Popularna britanska pop grupa "Bitlsi" prvi put je gostovala u SAD.

1968 - Premijeri svih 10 kanadskih provincija odobrili su nacrt ustava prema kojem je status francuskog jezika u celoj Kanadi izjednačen s engleskim.

1969 - Nigerijski avioni bombardovali su prepunu tržnicu u jednom selu u pobunjenoj Bijafri. Poginulo je više od 200 ljudi.

1971 - Žene su u Švajcarskoj referendumom dobile pravo glasa.

1984 - Američki kosmonaut Brus Mekendls je napustio svemirski brod "Čelendzer" i postao prvi čovek koji je "prošetao" svemirom.

1986 - Predsednik Haitija Žan Klod Divalije pobegao je iz zemlje, okončavši 29-godišnju diktaturu porodice Divalije u toj karipskoj zemlji.

1990 - Plenum Centralnog komiteta Komunističke partije SSSR prihvatio je predlog lidera Mihaila Gorbačova da se ukine 70-godišnji monopol na vlast te partije, čime je otvoren put za višepartijski politički sistem.

1991 - Sveštenik Žan Bertran Aristid proglašen je predsednikom Haitija, kao prvi demokratski izabran šef države.

1995 - U Islamabadu, u Pakistanu uhapšen je Ramzi Jusuf, glavni osumnjičeni za napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku 1993, kada je poginulo šest osoba, a više od 1.000 povređeno. Za taj napad optuženo je i na doživotnu robiju osuđeno šest islamskih ekstremista.

1996 - U "Boingu 757", koji se srušio nekoliko minuta posle poletanja iz Dominikanske Republike ka Nemačkoj, poginulo je svih 189 putnika i članova posade. Većina putnika bili su nemački turisti.

1999 - Umro je jordanski kralj Husein, koji je vladao Jordanom od 1952. Nasledio ga je sin, princ Abdulah.

2000 - U Beogradu je ubijen ministar odbrane SR Jugoslavije Pavle Bulatović.

2001 - Umrla je američka pevačica i glumica Dejl Evans, koja je sa svojim suprugom, Rojem Rodžersom, igrala u 27 vestern filmova i napisala njihovu pesmu "Tragovi sreće".

2003 - Umro je Augusto Monteroso pisac iz Gvatemale i poznati majstor kratke priče, koji je 2000. osvojio špansku nagradu za literatutu "Princ od Asturije".

2010 - Umro je akademik Mihajlo Marković, jedan od najpoznatijih jugoslovenskih disidenata i intelektualaca. Bio je visoki funkcioner i jedan od osnivača Socijalističke partije Srbije (SPS) i autor programskih načela te stranke.

 

[sendi]

Na današnji dan, 8. februar

[h=1]Na današnji dan, 8. februar
[/h] Izvor: Beta

​

1560. Turske galije naterale su u bekstvo špansku flotu pod komandom vojvode Medine u bici u Sredozemnom moru kod grada Tripolija, koji su Turci 1551. preuzeli od Španije.

1587. Nakon 19 godina zatočeništva pogubljena je škotska kraljica Meri Stjuart, optužena zbog učešća u zaveri za zbacivanje s prestola engleske kraljice Elizabete I.

1676. Umro je ruski car Aleksej Mihajlovič Romanov, otac PetraVelikog, koji je tokom vladavine od 1645. do smrti ugušio pobune kmetova i pobunu donskih kozaka pod Stepanom Razinom. Proširio je teritoriju pripojivši Rusiji Ukrajinu do reke Dnjepar i istočne
delove Sibira.

1725. Umro je ruski car Petar I Aleksejevič Romanov. Po dolasku na presto 1682. sproveo je, prema evropskim uzorima, dalekosežne reforme države i društva. Ratovima je obezbedio Rusiji jak položaj na Baltiku, izlaz na Crno more i zapadnu obalu Kaspijskog jezera. Osnovao je Akademiju nauka, pokrenuo prve novine ("Vedomosti"), a 1703. na ušću Neve podigao je novu prestonicu - Sankt Peterburg.

1828. Rođen je Žil Vern, francuski pisac naučno-fantastičnih romana. Zaokupljen naučnim otkrićima, dalekim zemljama i istraživačkim podvizima, napisao je više od 50 romana među kojima su najpoznatiji "Put oko sveta za 80 dana", "20.000 milja pod morem", "Put na Mesec", "Put u središte Zemlje", "Carev glasnik", "Pet nedelja u balonu", "Deca kapetana Granta").

1861. Južne države SAD odvojile su se od Unije i osnovale Konfederaciju država Amerike s DŽefersonom Dejvisom kao predsednikom, što je dovelo do Američkog građanskog rata (1861-65).

1863. Pruska i Rusija sklopile su savez da bi ugušule revoluciju u Poljskoj.

1894. Rođen je američki filmski režiser King Volis Vidor. Njegov nemi film "Gomila" smatra se remek delom svetske kinematografije. Veliki uspeh postigao je i filmom "Haleluja" u kojem su glavne uloge igrali crnci.

1921. Umro je ruski revolucionar i geograf Petar Aleksejevič Kropotkin, jedan od najznačajnjih teoretičara anarhizma. Godine 1872. napustio je uspešno bavljenje naukom, prišao Bakunjinu u Ženevi i posvetio se idejama anarhizma ("Anarhija i njena filozofija", "Velika Francuska revolucija", "Zapisi revolucionara").

1924. Prilikom pogubljenja Gija Džona u američkoj državi Nevada prvi put je upotrebljena gasna komora za izvršenje smrtne kazne.

1937. U Španskom građanskom ratu trupe generala Fransiska Franka zauzele su Malagu uz pomoć 15.000 italijanskih vojnika.

1940. Nacisti su u Drugom svetskom ratu streljali svakog desetog stanovnika iz dva poljska sela u blizini Varšave zbog ubistva dva nemačka vojnika.

1942. U manastiru Ostrog održana je skupština sa koje je upućen poziv svim Crnogorcima i Bokeljima, bez obzira na političke i partijske podele, na ustanak protiv okupatora u Drugom svetskom ratu.

1943. Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila grad Kursk koji su Nemci okupirali 1941.

1963. U Iraku je izvršen državni udar. Predsednik Iraka general Abdul Karim Kasem je streljan, a novi šef države je postao pukovnik Abdul Salem Muhamad Aref.

1975. Sovjetski i američki kosmonauti su počeli zajedničke pripreme za letove "Sojuz-Apolo".

1984. Na stadionu "Koševo" u Sarajevu u prisustvu 50.000 gledalaca otvorene su 14. zimske Olimpijske igre. Na prvim olimpijskim igrama održanim u Jugoslaviji učestvovali su sportisti iz 49 država, najveći broj u istoriji ZOI.

1989. U blizini atlantskih ostrva Azori pao je američki putnički avion s italijanskim turistima i poginulo je svih 144 putnika i članova posade.

1992. Članice Evropske zajednice potpisale su u Mastrihtu, u Holandiji ugovor kojim je ova ekonomska zajednica postala i političko-pravna unija (Evropska unija).

1993. U nesreći izazvanoj sudarom vojnog aviona "Suhoj" i putničkog "Tupoljev" blizu Teherana, poginuli su svi putnici i članovi posade, njih 132, pilot i kopilot vojnog aviona.

1994. Dve grupe ilegalnih imigranata ("ljudi iz čamaca"),pristigavši do obala SAD dobile su različit tretman američkih vlasti - Kubanci su prihvaćeni, a Haićani su bili prisiljeni da se vrate.

2002. U mestu Salt Lejk Siti (SAD) otvorene su 19. Zimske olimpijske igre.

2004. Britanski prestolonaslednik princ Čarls doputovao je u Iran u svojstvu predsednika britanskog Crvenog krsta i obišao grad Bam, koji je krajem 2003. razoren u katastrofalnom zemljotresu, u kome je stradalo 43.000 ljudi. Princ Čarls je prvi član britanske kraljevske porodice koji je posetio Iran od revolucije 1979. godine.

 

[sendi]

Na današnji dan, 9. februar

[h=1]Na današnji dan, 9. februar
[/h] Izvor: Beta

​

1540 - U Rudaj Fildsu kod Čestera u Engleskoj održana je prva trka konja.

1788 - Austrijski car Josif II objavio je rat Turskoj. U ratu, koji je završen 1791. po Austriju nepovoljnim Svištovskim mirom, na austrijskoj strani učestvovali su i srpski dobrovoljci pod vođstvom Koče Anđelkovića.

1801 - Mirovnim ugovorom između Austrije i Napoleonove Francuske u Linevilu na severoistoku Francuske prestalo je da postoji Sveto rimsko carstvo, iako se car Franc II Habsburg odrekao titule rimskog cara nemačkog naroda pet godina kasnije.

1849 - Italijanski revolucionar Đuzepe Macini (Giuseppe Mažini) proglasio je Rim republikom.

1881 - Umro je Fjodor Mihajlovič Dostojevski, jedan od najvećih ruskih i svetskih književnika, čije je delo u 20. veku postalo neiscrpan izvor za najraznovrsnije književno-teorijske, estetičke, psihološke i filozofske studije i tumačenja. Uticao je na ukupnu evropsku i američku književnost, a posebno su se na njega pozivali ekspresionisti u književnosti i egzistencijalisti u filozofiji ("Zločin i kazna", "Braća Karamazovi", "Bedni ljudi", "Poniženi i uvređeni", "Zapisi iz mrtvog doma", "Idiot").

1909 - Francuska i Nemačka su postigle sporazum o Maroku, kojim je Berlin priznao posebne interese Pariza u toj zemlji, u zamenu za ekonomske koncesije.

1917 - Zbog pokušaja bugarske vojske da izvrši mobilizaciju srpskih regruta u okupiranim oblastima u južnoj Srbiji u Prvom svetskom ratu, izbio je Toplički ustanak. Pored početnih uspeha i stvaranja slobodne teritorije sa sedištem u Toplici, ustanak je krajem marta ugušen. Bugari su za odmazdu pobili oko 20.000 ljudi, uključujući žene i decu i uništili nekoliko desetina sela između Prokuplja i Leskovca.

1934 - Jugoslavija, Grčka, Turska i Rumunija potpisale su u Atini Balkanski pakt (Balkanska antanta), odbrambeni savez od bugarskih i italijanskih aspiracija. Izbijanjem Drugog svetskog rata savez je oslabio zbog različitih stavova zemalja članica prema Nemačkoj i Italiji, a pristupanjem Rumunije i Jugoslavije Trojnom paktu sasvim se raspao.

1942 - U njujorškoj luci izbio je požar na francuskom putničkom brodu "Normandija", tada najvećem i najelegantnijem u svetu, posle čega je brod potonuo.

1943 - Teške borbe za pacifičko ostrvo Gvadalkanal okončane su u Drugom svetskom ratu pobedom američkih snaga nad japanskom armijom.

1943 - Počeo je protivnapad partizana u Drugom svetskom ratu protiv združenih nemačkih, italijanskih i hrvatskih snaga na Neretvi, poznat kao "Bitka za ranjenike". Početkom marta osam partizanskih brigada odbacilo je glavninu nemačkih trupa i svih 3.500 ranjenika je prebačeno na levu obalu Neretve.

1957 - U Portugaliji je umro Mikloš Horti (Miklos Horthy, mađarski diktator (1920-44). Kao zapovednik krstarice "Navara" učestvovao je u gušenju pobune mornara u Boki Kotorskoj 1918, uveo je Mađarsku u rat na strani Hitlera i učestvovao u agresiji na Jugoslaviju. Odgovoran za istrebljenje Jevreja i zločine nad civilima, nakon zbacivanja s vlasti pobegao je u Portugaliju. U Jugoslaviji je bio proglašen za ratnog zločinca zbog masovnih likvidacija civila u Vojvodini.

1962 - Jamajka je postala nezavisna država u okviru britanskog Komonvelta.

1969 - Boing 747 džambo džet izvršio je prvi probni let.

1977 - Umro je ruski konstruktor aviona Sergej Vladimirovič Iljušin, koji je tokom tri decenije konstruisao više od 50 tipova aviona. Posebno je poznat po oklopnom jurišnom avionu "Il-2" za potrebe sovjetskog ratnog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu.

1981 - General Vojćeh Jaruzelski (Wojciech) postao je predsednik poljske vlade.

1984 - Umro je Jurij Vladimirovič Andropov, šef sovjetske države i vladajuće Komunističke partije. Bivši šef Komiteta državne bezbednosti (KGB), koji je nasledio Leonida Brežnjeva krajem 1982, bio je na vlasti manje od 16 meseci.

1991 - Na referendumu u Litvaniji, iz kojeg su bili isključeni građani ruske nacionalnosti, više od 90 odsto birača glasalo je za otcepljenje od ŠSR.

1996 - U snažnoj eksploziji u Londonu, koju su podmetnuli pripadnici Irske republikanske armije, poginule su dve osobe, a oko sto je ranjeno. Tim napadom prekinuto je 17-mesečno primirje.

1999 - Kina je prekinula diplomatske odnose s Makedonijom zbog odluke vlade u Skoplju da uspostavi diplomatske odnose s Tajvanom.

2002 - Umrla je britanska princeza Margaret, sestra kraljice Elizabete, poznata po glamuroznom i burnom životu.

 

[sendi]

Na današnji dan, 10. februar

[h=1]Na današnji dan, 10. februar
[/h] Izvor: Beta

​

1258. Mongoli su zauzeli Bagdad, tadašnji centar islamskog sveta, spalili grad i pobili 10.000 ljudi.

1763. Mirovnim ugovorom u Parizu završen je Sedmogodišnji rat,prvi oružani sukob svih evropskih sila. Sporazumom, koji su potpisale Velika Britanija, Francuska i Španija, Francuska se gotovo sasvim povukla iz Indije, a Velikoj Britaniji je prepustila i Kanadu. Španija je dobila Luizijanu i Kubu, a Pruska je zadržala Šleziju, koju je preuzela od Austrije.

1837. U dvoboju je ubijen ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik realizma u ruskoj prozi i jedan od najvećih liričara svetske književnosti ("Evgenije Onjegin", "Boris Godunov", "Pikova dama", "kapetanova kći").

1878. Konvencijom u El Zanjonu okončan je desetogodišnji ustanak protiv španske kolonijalne vlasti na Kubi.

1879. U Velikom Trnovu otvoreno je zasedanje prvog bugarskog parlamenta posle oslobođenja od Turaka.

1891. Zaslugom čuvenog srpskog geologa Jovana Žujovića, na Velikoj školi u Beogradu osnovano je Srpsko geološko društvo, jedno od najstarijih naučnih društava u Srbiji.

1901. U Beču je umro srpski državnik Milan Obrenović, knez(1872-82), a potom kralj Srbije (1982-89). Tokom njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878, kada su joj pripojena i četiri okruga. Zaključio je s Bečom Tajnu konvenciju 1881. kojom je ograničena nezavisnost Srbije u korist Austro-Ugarske. Abdicirao je 1889. u korist maloletnog sina Aleksandra.

1942. Američki džez muzičar Glen Miler postao je prvi muzičar koji je dobio "zlatnu ploču" za prodaju milionitog primerka kompozicije "Chattanooga Choo Choo".

1947. U Parizu su potpisani mirovni ugovori zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu i bivših saveznika Hitlerove Nemačke.

1962. Američki pilot Frensis Geri Pauers, oboren 1960. dok je preletao ŠSR špijunskim avionom U-2, u Berlinu je zamenjen za sovjetskog obaveštajca Rudolfa Abela.

1964. U sudaru dva australijska ratna broda u zalivu Džervispotonuo je razarač "Vojadžer" i poginulo je više od 80 mornara.

1979. U Ljubljani je umro slovenački političar Edvard Kardelj,visoki funkcioner Saveza komunista Jugoslavije i jedan od najbližih saradnika predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita. Od 1963. do 1967. bio je predsednik Skupštine SFR Jugoslavije.

1996. IMB kompjuter nazvan "Duboko plavo" ušao je u istoriju šaha pobedom nad svetskim prvakom Garijem Kasparovom.

1997. Hrvati iz zapadnog dela Mostara otvorili su vatru na Muslimane iz istočnog dela grada koji su na hrvatsku stranu došli da posete groblje. Dve osobe su poginule, a 38 je ranjeno. Mostar je u bosanskom ratu, nakon što su Srbi bili prisiljeni da napuste grad, podeljen 1993. na muslimanski i hrvatski deo.

1998. Umro je bivši francuski ministar inostranih poslova MorisŠuman, tvorac projekta Evropske unije ("Šumanov plan").

2000. Lider Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj optužio je nezavisne medije da su "američki plaćenici" i "kriminalci", čime je najavio početak žestoke režimske kampanje protiv nezavisnih medija u Srbiji.

2001. Tokom antivladinih protesta u Teheranu, u sukobu s policijom ranjeno je više desetina studenata, a oko 100 je uhapšeno.

2004. SAD su obnovile svoje diplomatsko predstavništvo u Tripoliju, posle desetogodišnjih neprijateljskih odnosa dve zemlje, a nakon odluke Libije da napusti program za razvoj oružja za masovno uništenje. Zvanični Vašington je opozvao svog ambasadora u Libiji 1980. godine.

2005. Umro je poznati televizijski i radijski novinar Milovan Ilić Minimaks (67).

2005. Severna Koreja je prvi put saopštila da poseduje nuklearno oružje i suspendovala svoje učešće u pregovorima o spornom nuklearnom programu te zemlje.

2005. Umro je Artur Miler, velikan američkogpozorišta koji je napisao "Smrt trgovačkog putnika" i čija su dela uglavnom govorila o običnim ljudima.

2006. Za predsednika Kosova izabran je Fatmir Sejdiu, visoki funkcioner Demokratskog saveza Kosova.

2006. Umro je meksički slikar i vajar Huan Soriano, čije se velike skulpture nalaze na značajnijim mestima u glavnom gradu Meksika.

 

[sendi]

Na današnji dan, 11. ferbuar

[h=1]Na današnji dan, 11. ferbuar
[/h] Izvor: Beta

​

1847 - Rođen je američki pronalazač Tomas Alva Ediso. Registrovao je više od hiljadu patenata, uključujući sijalicu s ugljenim vlaknom, fonograf (gramofon), mikrofon, megafon, fonometar.

1858 - Tokom rata za reformu (1856-61) Benito Huarez proglašen je u Vera Kruzu ustavnim predsednikom Meksika.

1868 - Umro je francuski fizičar Žan Bernar Leon Fuko, koji je s Armanom Fizoom izmerio brzinu svetlosti. Ogledom s klatnom (Fukoov eksperiment) dokazao je obrtanje Zemlje, pronašao je žiroskop i usavršio teleskop.

1873 - Pod pritiskom republikanaca abdicirao je španski kralj Amadeo i proglašena je prva španska republika.

1879 - Umro je francuski slikar i vajar Onore Domije, najveći karikaturista 19. veka. Godine 1832. proveo je šest meseci u zatvoru zbog karikature kralja Luja Filipa.

1889 - U Japanu je usvojen ustav, kojim je predviđen dvodomni parlament, ali je car zadržao izvršnu vlast.

1919 - Fridrih Ebert je izabran za prvog predsednika Nemačke, koja je posle Prvog svetskog rata postala republika.

1929 - Sporazumom u Luteranu između Italije i Svete stolice stvorena je nezavisna papska država Vatikan. Time je rešeno "Rimsko pitanje" - spor italijanske države i Svete stolice nastao 1870, posle priključenja Italiji papske države i grada Rima.

1945 - U Jalti na Krimu završena je konferencija lidera triju velikih sila antihitlerovske koalicije. Predsednik SAD Ruzvelt, lider SSSR Staljin i britanski premijer Čerčil uskladili su vojne planove za okončanje Drugog svetskog rata, odredili nove odnose u Evropi i dogovorili se o osnivanju Ujedinjenih nacija.

1967 - Umro je crnogorski slikar Milo Milunović, jedan od osnivača i prvih nastavnika Akademije likovnih umetnosti u Beogradu (1937). Posle Drugog svetskog rata organizovao je Umetničku školu na Cetinju. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1970 - Japan je postao četvrta zemlja u svetu koja je lansirala veštački satelit.

1971 - Predstavnici 63 zemlje potpisali su sporazum o zabrani skladištenja nuklearnog oružja na dnu mora i okeana.

1975 - Margaret Tačer izabrana je za predsednikaKonzervativne stranke, kao prva žena koja je u Velikoj Britaniji postala šef političke partije.

1990 - Lider Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) Nelson Mandela pušten je na slobodu nakon 27 godina provedenih u južnoafričkim zatvorima.

1993 - Umrla je srpska književnica Desanka Maksimović, koja je svojim delom doprinela afirmaciji ženskog literarnog stvaranja. Uz Isidoru Sekulić smatra se najznačajnijom srpskom književnicom 20. veka ("Zeleni vitez", "Tražim pomilovanje", "Nemam više vremena").

1994 - Pet američkih kosmonauta (Čarls Bolden, Kenet Rajter,Jan Dejvis, Čang Dijaz Franklin, Ronald Sega) i jedan ruski spustili su se u šatlu "Diskaveri" na Zemlju, okončavši prvu američko-rusku spejs šatl misiju.

1997 - Pod pritiskom međunarodne javnosti i tromesečnih građanskih i studentskih protesta predsednik Srbije Slobodan Milošević je posebnim zakonom (lex specialis) priznao rezultate lokalnih izbora na kojima je pobedila opoziciona koalicija "Zajedno".

2000 - U Parizu je u 72. godini umro francuski reditelj RožeVadim.

2001 - Oko 7.500 ljudi demonstriralo je u Nemačkoj protiv marša neonacista koji je okupio oko 250 pristalica.

2002 - U Zagrebu je u 82. godini umro kardinal i bivši zagrebački nadbiskup (1970-97) Franjo Kuharić.

2004 - Južnokorejski i američki istraživači su objavili da su uspešno klonirali ljudski embrion koji će se koristiti u medicinske svrhe.

2008 - Umro je američki glumac Roj Šajdernajpoznatiji kao šerif Brodi iz filma "Ajkula".

2011 - Predsednik Egipta Hosni Mubarak podneo je ostavku podpritiskom građana. Mubarak je na tom položaju bio od 1981. godine. U sukobu vlasti i demonstranata tokom višednevnih protesta protiv vlasti i predsednika Mubaraka poginulo je blizu 900 osoba.

 

[sendi]

Na današnji dan, 12. februar

[h=1]Na današnji dan, 12. februar
[/h] Izvor: Beta

​

1804 - Umro je nemački filozof Imanuel Kant začetnik nemačke klasične filozofije, jedan od najuticajnijih filozofa čije je delo donelo revolucionarne promene u modernoj filozofiji ("Kritika čistog uma", "Kritika praktičnog uma", "Kritika rasudne snage", "Opšta istorija prirode i teorije neba").

1809 - Rođen je američki državnik Abraham Linkoln (Abraham Lincoln), predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865, kada ga je u Vašingtonu ubio jedan fanatični pristalica ropstva. Od 1861. do 1865. vodio je građanski rat protiv otcepljenih južnih država i uspeo sačuvati Uniju, a 1863. je proglasio ukidanje ropstva u SAD.

1818 - Čile je proglasio nezavisnost od Španije.

1832 - Pacifička ostrva Galapagos su pripojena Ekvadoru.

1851 - Edvard Hargrejvs je pronašao zlato u Samerhil Kriku u Novom Južnom Velsu, izazvavši zlatnu groznicu u Australiji.

1882 - Rođen je srpski slikar Ljubomir Ivanović. Značajno je doprineo razvoju grafike i crteža u srpskom slikarstvu, a njegovi radovi s motivima iz Srbije i Makedonije, pored umetničke imaju i izuzetnu dokumentarnu vrednost.

1899 - Nemačka je kupila od Španije ostrvo Karolina i Marijanina ostrva u Pacifiku.

1912 - Poslednji kineski car Pu Ji iz dinastije Manču abdicirao je, Kina je postala republika, a prvi predsednik Sun Jat Sen.

1942 - Prilikom bekstva iz logora kod Niša u Drugom svetskom ratu nemački vojnici ubili su 42 logoraša, a 105 je uspelo da pobegne. Za odmazdu je streljano 850 ljudi.

1953 - ŠSR je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom posle bombaškog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu.

1961 - Saopšteno je da su pripadnici separatitičkog pokreta Katange ubili kongoanskog premijera i nacionalnog heroja Patrisa Lumumbu (Patrice). Tačan datum i okolnosti pod kojima je ubijen nikada nisu otkriveni.

1973 - Severni Vijetnam je tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika.

1974 - U Moskvi je uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Narednog dana oduzeto mu je sovjetsko državljanstvo i proteran je iz zemlje. Nakon dve decenije provedene u emigraciji u Vermontu (SAD), u Rusiju se vratio 1994.

1979 - U Rodeziji je poginulo 59 ljudi u putničkom avionu "Er Rodezija" kojeg su oborili gerilci.

1986 - SAD su izručile SFR Jugoslaviji ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova ustaške vlade Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenske vlasti su Artukovića, koji je posle rata pobegao iz zemlje, optužile za ratne zločine počinjene nad civilima, među kojima je bilo najviše Srba i Jevreja.

1993 - Bivši predsednik Malija Musa Traore i trojica visokih oficira osuđeni su na smrt nakon što ih je sud proglasio krivim za masovna ubistva izvršena 1991.

1999 - Senat SAD oslobodio je predsednika Bila Klintona optužbi za krivokletstvo i opstrukciju pravde, čime je, posle godinu dana, okončana "seksualna afera" sa Monikom Levinski i izbegnut impičment.

1999 - Poljska, Mađarska i Češka, prve od bivših članica Sovjetskog bloka, priključile su se NATO-u.

2002 - Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo je suđenje bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, prvom šefu države kojem se sudilo pred Međunarodnim sudom. Milošević je u maju 1999. optužen za zločin protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1992, Bosni 1992-95. i na Kosovu 1999. Početak "procesa stoleća" pratilo je više od hiljadu najvećih svetskih medija. Na zahtev Haškog tribunala srpske vlasti isporučile su Miloševića sudu u Hagu 28. juna 2001.

2002 - Pakistanske vlasti uhapsile su militantnog islamistu Ahmada Omara Saeda Šeika, britanskog državljanina, koji je glavni osumnjičeni za otmicu američkog reportera Danijela Perla, koji je izvestavao za Vol strit džornal.

2003 - U sukobima vojske i pobunjenih pripadnika policije i drugih demonstranata tokom protesta u La Pazu (Bolivija) najmanje 30 ljudi je poginulo, a 160 je povređeno.

2004 - Svetska zdravstvena organizacija potvrdila je testove koji su dokazali da smrtonosni ptičji grip, koji je usmrtio mnogo ljudi, ne može da se prenese sa čoveka na čoveka.

 

[sendi]

Na današnji dan, 13. februar

[h=1]Na današnji dan, 13. februar
[/h] Izvor: Beta

​

1199 - U Hilandaru je umro Stefan Nemanja, rodonačelnik dinastije Nemanjića koja je vladala Srbijom dvesta godina. Veliki župan od 1166. postavio je osnove državne samostalnosti Srbije i njene političke moći. Povukao se sa prestola 1196. u korist sina Stefana (kasnije prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog) i zamonašio se pod imenom Simeon u manastiru Studenici. Srpska pravoslavna crkva slavi ga kao Svetog Simeona Mirotočivog, prvog sveca iz loze Nemanjića.

1571 - Umro je italijanski vajar i pisac Benvenuto Čelini dvorski zlatar Kozima Medičija, rimskih papa i francuskog kralja Fransoa I, najbolji izrađivač sitnih
zlatarskih predmeta u svoje vreme. Njegova autobiografija "Moj život" predstavlja značajan dokument za kulturnu istoriju renesanse.

1633 - Inkvizicija rimokatoličke crkve u Rimu lišila je slobodea stronoma Galilea Galileja zbog njegovog zalaganja za Kopernikov heliocentrični sistem. Ostatak života naučnik je proveo pod stalnim nadzorom Inkvizicije, a zabrana s njegovih dela skinuta je
1757.

1668 - Sporazumom potpisanim u Lisabonu Španija je priznala nezavisnost Portugala.

1689 - Kralj Engleske i Škotske Vilijam III od Oranža i njegova žena Meri, kćerka svrgnutog engleskog prokatoličkog kralja Džejmsa II, proglasili su suverenitet
nad Velikom Britanijom i Irskom.

1787 - Umro je dubrovački matematičar, fizičar, astronom,filozof i diplomata Ruđer Bošković, osnivač i direktor Brerske astronomske opservatorije kod Milana i direktor Optičkog instituta francuske mornarice, jedan od najvećih naučnika svoga doba.

1793 - Velika Britanija, Pruska, Austrija, Holandija, Španija i Sardinska kraljevina (Pijemont) sklopile su savez protiv revolucionarne Francuske.

1831 - Rođen je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić,vođa desnog krila Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih političara 19. veka. Bio je namesnik maloletnom knezu Milanu Obrenoviću (1868-72), predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878, predsednik vlade kneževine i kraljevine Srbije (između 1873. i 1887)
i namesnik maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića (1889-93). Napisao je "Diplomatsku istoriju Srbije".

1883 - Umro je nemački kompozitor Rihard Vagner, stvaralac kasnog romantizma, koji je srušio tradicionalnu strukturu opere da bi ostvario svoju zamisao o sveobuhvatnom umetničkom delu - "muzičkoj drami" ("Holanđanin lutalica", "Tristan i Izolda",
"Loengrin", "Nirnberški majstori pevači", "Nibelunški prsten").

1945 - Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Budimpeštu, posle 50 dana opsade tokom koje je poginulo 50.000 nemačkih vojnika.

1945 - Američki i britanski avioni su u Drugom svetskom ratu počeli bombardovanje nemačkog grada Drezdena. Grad je tokom dva dana bombardovanja razoren, a računa se da je poginulo oko 135.000 ljudi.

1961 - Savet bezbednosti UN doneo je odluku da se u Kongo upute međunarodne mirovne snage da bi se sprečilo izbijanje građanskog rata u toj zemlji.

1974 - Umro je slikar Petar Lubarda, jedan od najznačajnijihjugoslovenskih likovnih umetnika 20. veka.

1975 - Kiparski Turci su u severnom delu ostrva, koji je sedam meseci ranije okupirala Turska, proglasili "Tursku federalnu državu Kipar" i formirali ustavotvornu skupštinu. Za prvog predsednika skupštine izabran je vođa kiparskih Turaka Rauf Denktaš.

1984 - Šef Komunističke partije SSSR-a i države postao je Konstantin Černjenko, nasledivši preminulog Jurija Andropova. Posle Černjenkove smrti, koji je vladao manje od godinu dana, na vlast je stupio Mihail Gorbačov, sedmi i poslednji lider SSSR-a.

1990 - SSSR, SAD, Velika Britanija, Francuska i dve nemačke države su objavili plan o ujedinjenju Nemačke.

1991 - Američki bombarderi su razorili sklonište u Bagdadu identifikovano kao vojni položaj, a u kojem su, međutim, civili potražili spas od napada iz vazduha. Prema iračkim izvorima, poginulo je oko 500 ljudi, među kojima veliki broj dece i žena.

1999 - U Beogradu je sahranjen Peko Dapčević, jedan od prvih komandanata Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Učesnik je i Španskog građanskog rata (1936-39). Posle rata bio je načelnik Generalštaba Jugoslovenske narodne armije, državni funkcioner i diplomata.

2000 - Papa Jovan Pavle II zatražio je oproštaj za sve grehove Rimokatoličke crkve u prošlosti, uključujući i odnos prema Jevrejima i jereticima.

2001 - Amerikanka En Bankroft i Norvežanka Liv Arnesen postale su prve žene koje su na skijama prešle Antarktik. Njihovo "putovanje" od 2.700 kilometara trajalo je 90 dana.

2004 - U bombaškom napadu na njegov automobil u Dohi (Katar) ubijen je bivši predsednik Čečenije u egzilu Zelimkan Jandarbijev njegov maloletni sin je ranjen. Rusija je više puta tražila njegovo izručenje, smatrajući ga odgovornim za smrt više
stotina građana u Čečeniji i zbog veza sa al-Kaidom.

 

[sendi]

Na današnji dan, 14. februar

[h=1]Na današnji dan, 14. februar
[/h] Izvor: Beta

​

269 - Tokom progona hrišćana, u vreme cara Klaudija II spaljen je na lomači rimski sveštenik i lekar Valentin, kasnije hrišćanski mučenik Sv. Valentin. Taj datum katolici slave kao Dan zaljubljenih.

869 - Umro je slovenski prosvetitelj poznat po monaškom imenu Kirilo, Grk iz Soluna rođen kao Konstantin. S bratom Metodijem širio je hrišćanstvo među Slovenima, te se smatraju i osnivačima njihove pismenosti i književnosti. Veruje se da je Kirilo tvorac oble glagoljice. Braća su na slovenski jezik prevela veliki broj biblijskih tekstova i crkvenih rukopisa.

1468 - Umro je nemački štampar Johan Gutenberg, pronalazač tipografije, izuma koji je označio civilizacijski preokret. Usavršio je štamparsku mašinu i osnovao štampariju u rodnom Majncu. Štampao je 1455. Bibliju u više od 100 primeraka, od kojih je četrdesetak sačuvano.

1663 - Kanada je postala francuska kraljevska provincija.

1779 - Engleski moreplovac i istraživač Džejms Kuk ubijen je na Havajima u okršaju sa ostrvljanima. Njegova putovanja i otkrića značajno su doprinela širenju britanskog kolonijalnog carstva.

1797 - Britanska flota pod komandom admirala Džona Džervisa i Horacija Nelsona potukla je špansku armadu kod rta Sent Vinsent na krajnjem jugu Portugalije.

1804 - Na skupštini srpskih starešina u Orašcu kod Aranđelovca doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka. Za vođu je izabran Đorđe Petrović - Karađorđe.

1835 - Na inicijativu dramskog pisca Joakima Vujića, uz novčanu pomoć kneza Miloša Obrenovića, u Kragujevcu je osnovano prvo pozorište u Srbiji. "Knjaževsko-serbski teatar" priređivao je jednom sedmično i prazničnim danima predstave za kneza i njegove činovnike i goste, a na repertoaru su bili Vujićevi komadi ili njegovi prevodi stranih dela.

1922 - Italijanski inženjer Đulielmo Markoni počeo je prvo redovno emitovanje radio programa iz Engleske.

1929 - Al Kaponeovi gangsteri ubili su u Čikagu sedmoricu članova rivalske bande Bagsa Morena da bi sprečili krađu krijumčarenog viskija. Taj događaj nazvan je “Masakr na dan svetog Valentina”.

1943 - Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Rostov od Nemaca.

1946 - Na američkom univerzitetu Pensilvanija počeo je da radi elektronski mozak – kompjuter koji je sate računanja pretvorio u sekunde. Nazvan je ENIAC (Elektronski numerički integrator i kompjuter).

1956 - U Moskvi je počeo 20. kongres Komunističke partije SSSR, na kojem je šef partije Nikita Hruščov osudio politiku Staljina i otvorio put procesu destaljinizacije Sovjetskog Saveza.

1958 - Irački kralj Fejsal i jordanski kralj Husein objavili su ujedinjenje dva kraljevstva u Arapsku Federaciju s Fejsalom kao šefom države. Monarhija u Iraku oborena je u julu iste godine, kralj je ubijen i Federacija se raspala.

1972 - Sovjetski svemirski brod bez ljudske posade "Luna 20" lansiran je ka Mesecu, odakle je 11 dana kasnije doneo uzorke Mesečevog tla.

1989 - Iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini je fatvom (edikt) naredio smrtnu kaznu engleskom piscu indijskog porekla Salmanu Rušdiju zbog njegovog dela "Satanski stihovi" koje je u Iranu ocenjeno kao blasfemija islama. Iranska vlada se 1998. javno ogradila od primene smrtne kazne.

1997 - Međunarodna arbitražna komisija je donela odluku da sporno područje grada Brčko u Bosni bude stavljeno pod međunarodni nadzor do marta 1998.

1998 - Bosanski Srbi Miroslav Tadić i Milan Simić predali su se dobrovoljno Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. To su bili prvi optuženi za ratne zločine tokom ratova u SFRJ 1991-95. koji su se dobrovoljno predali tom sudu.

2000 - U nastojanju da izoluje predsednika SRJ Slobodana Miloševića, Evropska unija je proširila spisak lica, saradnika predsednika i ljudi bliskih njegovom režimu, kojima je zabranjen ulazak u zemlje EU sa 600 na 900 imena.

2001 - Skupština Srbije je ukinula Zakon o javnom informisanju na osnovu kojeg je vlast Slobodana Miloševića vršila represiju nad slobodnim i nezavisnim medijima u Srbiji. Od oktobra 1998, kada je Zakon usvojen do septembra 2000. mediji su kažnjeni sa više od 30 miliona dinara, a jednom broju je zabranjen rad.

2002 - Istraživači američkog univerziteta Teksas A&M izvršili su uspešno kloniranje mačke, od šest različitih rasa mačaka.

2002 - Umro je nemački dirigent Ginter Vand, poznat po zahtevnom stilu rada i velikom broju koncerata Bruknera, Betovena i Mocarta.

2003 - Tribunal u Hagu podigao je optužnicu protiv lidera Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata. Šešelj se dobrovoljno predao tom sudu 24. februara te godine.

2003 - Nakon šest godina života prvom kloniranom sisaru, ovci Doli, ubrizgana je smrtonosna injekcija zbog simptoma progresivne bolesti pluća.

2004 - Predsednik Srbije Boris Tadić je posetio srpske enklave na Kosovu, a u Prištini je razgovarao sa šefom UNMIK-a Sorenom Jesen-Petersonom. On je prvi predsednik Srbije koji je posetio Kosovo od 1999, kada su vlast u toj pokrajini preuzele UN.

2005 - U eksploziji bombe u Bejrutu, poginuo je bivši libanski premijer Rafik al Hariri.

 

[sendi]

Na današnji dan, 15. februar

[h=1]Na današnji dan, 15. februar
[/h] Izvor: Beta

​

1115 - Papa Paskal II priznao je red Malteških vitezova osnovan u Jerusalimu, gde su pored crkve Svetog Jovana imali samostan i azil za bolesnike i putnike. Kasnije su dobili zadatak da brane Svetu zemlju.

1573 - U Zagrebu je, nakon sloma seljačke bune, pogubljen vođa ustanka Matija Gubec.

1763 - Mirovnim ugovorom u Hubertsburgu okončana su neprijateljstva Austrije i Pruske u Sedmogodišnjem ratu. Pruska je zadržala Šleziju koju je preuzela od Austrije i postala je jedna od vodećih evropskih vojnih sila.

1835 - U Kneževini Srbiji usvojen je Sretenjski ustav, prvi ustav u modernoj srpskoj istoriji. Napisao ga je sekretar kneza Miloša Obrenovića Dimitrije Davidović, po uzoru na francuski i belgijski ustav. Koristeći negodovanje Austrije i Rusije, koje nisu imale razumevanja za liberalizam Davidovićevog dokumenta, knez je u martu ukinuo ustav.

1857 - Umro je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka, tvorac ruskog nacionalnog stila romantičarske epohe. Njegove opere "Život za cara" i "Ruslan i Ljudmila" imale su značajan uticaj na razvoj ruske opere u 19. veku.

1922 - U Hagu je održana prva sednica stalnog Međunarodnog suda pravde koji je 1920. osnovala Liga naroda radi rešavanja sporova među državama. Novi Međunarodni sud osnovan je pri Ujedinjenim nacijama posle Drugog svetskog rata kada je ukinuta Liga naroda.

1928 - Iz Beograda prema Zagrebu poleteo je prvi avion jugoslovenske civilne avijacije "Potez 29-2", jedina letelica prve jugoslovenske avio-kompanije "Aeroput". Prvi putnici bili su direktor avio-kompanije i pet novinara.

1942 - Umro je srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor "Marša na Drinu", direktor Beogradske opere (1920-25). Godine 1899. osnovao je Beogradski vojni orkestar, a sa Stevanom Mokranjcem Srpsku muzičku školu. Komponovao je prvu izvedenu srpsku operu "Na uranku" (1903), na tekst Branislava Nušića.

1942 - Procenivši da nisu u stanju da odbrane grad, Britanci su u Drugom svetskom ratu predali Singapur japanskim snagama. To se smatra najvećim vojnim porazom Velike Britanije u njenoj vojnoj istoriji.

1944 - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele Solomonska ostrva u Pacifiku. Britanski avioni izbacili su oko 1.000 bombi na Berlin.

1965 - Umro je popularni američki džez pevač i pijanist Nat King Kol.

1971 - Velika Britanija je prešla na decimalni novčani sistem, umesto dotadašnjih funti, šilinga i penija.

1988 - Predsednik Austrije Kurt Valdhajm, optužen da je, kao pripadnik Š jedinica u Drugom svetskom ratu, odgovoran za ratne zločine počinjen u Bosni i Grčkoj, odbio je da podnese ostavku.

1989 - Deset godina nakon što je Moskva poslala svoje trupe da podrže prokomunističku vladu u Kabulu, poslednji sovjetski vojnici napustili su Avganistan. U desetogodišnjem neobjavljenom ratu poginulo je 15.000 sovjetskih vojnika i najmanje 100.000 Avganistanaca.

1990 - Velika Britanija i Argentina obnovile su diplomatske odnose, prekinute 1982. u vreme rata za Foklandska ostrva.

1993 - Slovački parlament izabrao je ekonomistu Mihala Kovača za prvog predsednika novoformirane države Slovačke, nakon raspada Čehoslovačke.

1996 - Bosanska vlada je saopštila da je u ratu 1992-95. nestalo oko 30.000 ljudi, od kojih više od 22.000 civila i oko 2.500 pripadnika oružanih snaga.

1997 - Srpska opoziciona koalicija "Zajedno" održala je poslednji, 88. dan protesta pošto je 11. februara ispunjen njen osnovni zahtev - priznavanje rezultata lokalnih izbora u Srbiji iz novembra 1996.

1999 - U Keniji je uhapšen lider kurdskih pobunjenika Abdulah Odžalan i isporučen Turskoj, gde je osuđen na smrt zbog izdaje i prebačen u ostrvski zatvor Imrali.

2002 - Predsednik SAD Džordž Buš objavio je da njegova zemlja ima alternativni plan za smanjenje emisije gasova, koje je regulisano Protokolom o globalnom zagrevanju u Kjotou 1997. Iako emituju četvrtinu količine gasova koji stvaraja efekat "staklene bašte", SAD su odbacile Protokol iz Kjotoa zbog štete po nacionalnu industriju.

2003 - U talasu demonstracija, najvećim od vijetnamskog rata, više od šest miliona ljudi, u više od 600 gradova u svetu, protestovalo je protiv rata u Iraku.

2003 - Vatikan je otvorio zapečaćenu arhivu o vezama te države sa Nemačkom između 1922. i 1939. godine, kada je Euđenio Pačeli (kasnije papa Pije XII) bio državni sekretar Vatikana. Otvaranje arhiva usledilo je kao odgovor kritičarima pape da nije dovoljno učinio da zaustavi ubijanje miliona Jevreja od strane nacističke Nemačke tokom holokausta.

2004 - U Kini je pogubljen Jang Ksinhai jedan od najvećih serijskih ubica, čovek koji je za četiri godine ubio 67 osoba i silovao 12 žena.

2011 - U Libiji su u gradu Al Baidi izbili antivladini pretesti inspirisani događajima u Egiptu i Tunisu, koji su se potom proširili na celu zemlju u kojoj je u poslednje 42 godine na vlasti bio Moamer el Gadafi. Gadafi je svrhnut sa vlasti 23. avgusta kada su pobunjeničke trupe zauzele njegovu rezidenciju u Tripoliju. Uhvaćen je i ubijen pod nerazjašnjenim okolnostima 20. oktobra 2011. u svom rodnom gradu Sirtu i sahranjen u pustinji na tajnoj lokaciji.