Mislim,dakle postojim...

[paradizo]

Nisam siguran da uvek treba misliti-razmisljati.Da li vam se desilo da propustite nesto lepo zato sto ste malo vise razmisljali,da li se bas uvek treba kontrolisati ili jednostavno se prepustiti.Nakon toga imamo o cemu misliti,da li sam napomenuo "ponekad"?Odoh ja.Pozz

 

[sendi]

Nisam siguran da uvek treba misliti-razmisljati.Da li vam se desilo da propustite nesto lepo zato sto ste malo vise razmisljali,da li se bas uvek treba kontrolisati ili jednostavno se prepustiti.Nakon toga imamo o cemu misliti,da li sam napomenuo "ponekad"?Odoh ja.Pozz

A da li moze da se desi nesto negativno kao posledica nerazmisljanja?Napomenuo si "ponekad" sto moze da vazi i u ovom slucaju.Prepustanje ali razmisliti cemu se prepustas.

 

[barbara1]

Mislim da je važno imati svoje mišljenje,a ne da li je ono ''ispravno'' ili nije,i da jedino tako zaista postojimo.

 

[death row]

Mislim da je važno imati svoje mišljenje,a ne da li je ono ''ispravno'' ili nije,i da jedino tako zaista postojimo.

Da, ali to je samo početni korak. Imati mišljenje i donositi na osnovu njega odluke je neprekidan proces koji podrazumeva i nadgradnju svega prethodnog. Ako se postavi uslovna podela na bitne i nebitne stvari onda bi donošenje odluka vezanih za bitne stvari nužno moralo imati kontinuitet i što manja odstupanja da bih postojao. Jer ako neko nije sposoban da na osnovu iskustva i znanja koje poseduje donose ispravnu odluku on ne zna da misli. To ne znači da sve odluke moraju biti ispravne da bi uslov bio ispunjen ali odstupanja ne smeju biti velika jer svaka odluka je značajna i dokaz je uspešnosti prethodne.
Nemogućnost povremenog usmeravanja na objektivno definisane stvari ne znači trenutno negiranje stava, s obzirom na moć podsvesnog. Jer ipak život čine i sitne stvari u kojima se nekad nalazi i najveće zadovoljstvo i koje često predstavljaju one male, presudne pokretače. A i kad bi mozak stalno bio usmeren na nešto što je u jednom trenutku ocenjeno kao jedino bitno onda bi po prirodi stvari ponovo moralo da se vrši izdvajanje.... iz bitnog ono što je još bitnije...

 

[PONJAVICA]

оно што мисли јесте! али.. да ли и оно што не мисли ! може бити?

занимљиво је да се сам декарт, експлицитно не бави тим проблемом!!у ком смислу оно што мисли треба да јесте. његова аргументација је у том саморефлексивном акту , самим тим што сумњам ( мислим ), тим самог себе потврђујем .

како може оно што мисли да ( самим тим ) у себи имплицира бивство?
то подсећа на хегелову поставку .. " мишљење и битак су исто "

али : да ли и оно што не мисли може бити?
​

 

[seheresada]

Čovekov um nikad nije prazan..tamo uvek postoje misli..koja je i najbrža brža od svetlosti..kakvim mislima ćemo ispuniti svoj um odredićemo i smer našeg života...važno je misao držati privezanu za onu temu koju mi želimo i okrtati je u nama željenom pravcu..to je jako težak proces..probajte deset minuta držati um da ne luta...što se tiče ličnih razmišljanja mi smo jedinstveni po nečemu i ne ponovljivi i svako ima to u sebi...treba negovati tu svoju posebnost...i na taj način postojimo kao jedinstvena jedinka...

 

[death row]

Ma sve to stoji samo postoje različiti nivoi gledanja, nezavisno od onoga na šta je Dekart primarno mislio...
Bez obzira na forumu se mnogo puta čulo, doduše često biranim rečima... "Da mi imam tvoj mozak par dana, da se malo i ja odmorim"...sl yes3

 

[dumspirospero]

''Mislim, dakle postojim''....svakako definiše postojanje...Međutim, sad se postavlja pitanje, da li je dobro mnogo misliti, odnosno razmišljati? Često čujemo, ''Žao mi je što nisam glup, mnogo bi srećniji bio, jer ne bi toliko razmišljao''. Mnogi kažu, da je život mnogo jednostavniji, kada ne bi ulazili u duboke analize i razmišljanja!!!