Mislim,dakle postojim...
- Začetnik teme Angie83
- Datum pokretanja
- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.640
Postojim dogod svesno mislim,kad prestanem svesno misliti onda ću biti mrtva ne u bukvalnom smislu te reči,već ću živeti i postojati mehanički da se tako izrazim.
Postojanje se po meni ne može idenifikovati i poistovetiti sa bilo čim drugim osim sa samim sobom,jel čim se identifikuješ sa nečim drugim to više nisi ti.
To je moje mišljenje .
Postojanje se po meni ne može idenifikovati i poistovetiti sa bilo čim drugim osim sa samim sobom,jel čim se identifikuješ sa nečim drugim to više nisi ti.
To je moje mišljenje .
- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.640
Upravo tako.
Član
- Učlanjen(a)
- 12.04.2010
- Poruka
- 591
Postojim da bih mislila...
Postojim sve dok sam svesna sebe i stvari koje se desavaju oko mene...Eto nekog mog tumacenja...
Da , da Sendi
Dok god mi svojim razmisljanjem tumacimo svet oko sebe i stvaramo sopstvene slike o njemu (pa makar ceo taj svet bio nestvaran) nase slike zasigurno postoje,samim tim i mi yes3
Član
- Učlanjen(a)
- 27.06.2010
- Poruka
- 7
taj je stav izveden iz onog 'sumnjam-dakle jesam'....soo....kako god okrenes, 90%, a ako ne i vise ljudi, nema zapravo sto raditi na ovoj nasoj divnoj Zemljici...
ali,nije li divno misliti....jedino tad se zapravo mozemo nazvati zivima. ne postojecima...vec zivima. jer jedino se tad nalazimo u sebi...potpuno. i ne treba nam nitko od onih 90% da nam dokaze da mi Jesmo...jer deep down to osjecamo.
i nije bitno postojimo li u tom trenutku misljenja ostatku svijeta, jer tada pripadamo, zivimo i jesmo samo sebi.
nadam se...
ali,nije li divno misliti....jedino tad se zapravo mozemo nazvati zivima. ne postojecima...vec zivima. jer jedino se tad nalazimo u sebi...potpuno. i ne treba nam nitko od onih 90% da nam dokaze da mi Jesmo...jer deep down to osjecamo.
i nije bitno postojimo li u tom trenutku misljenja ostatku svijeta, jer tada pripadamo, zivimo i jesmo samo sebi.
nadam se...
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
ali,nije li divno misliti....jedino tad se zapravo mozemo nazvati zivima. ne postojecima...vec zivima. jer jedino se tad nalazimo u sebi...potpuno. i ne treba nam nitko od onih 90% da nam dokaze da mi Jesmo...jer deep down to osjecamo.i nije bitno postojimo li u tom trenutku misljenja ostatku svijeta, jer tada pripadamo, zivimo i jesmo samo sebi. nadam se...
Naravno da je divno,cak i neophodno.Zasto nam je,inace,dat taj dar u vidu razuma?Ima mnogih koji smatraju tu Dekartovu "izreku" besmislenom,jer cemu razmisljanje,treba se opustiti i uzivati u zivotu.Sa tim se apsolutno ne slazem,razmisljanje ne osporava uzivanje u zivotu.Samo treba znati gde usmeriti misli...A,hteli mi ili ne,mislimo/razmisljamo stalno...Zato,opet,treba znati usmeriti misli,zaobici ono ne bitno i skoncentrisati se na bitno...
Član
- Učlanjen(a)
- 27.06.2010
- Poruka
- 7
...Zato,opet,treba znati usmeriti misli,zaobici ono ne bitno i skoncentrisati se na bitno...
hmmm....koliko smo mi sposobni zapravo razlučiti bitno od nebitnoga? smatram da smo jos daleko premaleni da bismo mogli takve dileme rjesavati....naravno, mislim na ono univerzalno bitno. sto se tice nas samih, i onoga bitnog sto je nama bitno, to je vec nesto drugacija stvar. mislim, ne dogodi li ti se da ti je jednostavno nemoguce misliti o necemu o cemu bi u tom trenutku trebala misliti, tj na sto bi se trebala skoncentrirati (one vanjske stvari bez kojih ne bismo mogli postojati, a mozda nas ne ispunjavaju: skola, faks, posao....), i mislis o necemu za sto bi te mnogi ismijali. na to sam mislila kad sam rekla da smo samo svoji u trenutku tog misljenja....
imamo mi detektore za bitno i nebitno, ali tesko je izabrati...tesko je usmjeriti misli. tesko je...oni hindu/buddha likovi cijeli zivot rade na tome da usmjere svoje misli u određenom zeljenom smjeru....ili da ne misle uopce. mozes li se zamisliti da ne mislis uopce?? katastrofa...ja ne mogu. voljela bih pokusati, ali ne mogu ni zamisliti da ne mislim, a kamoli to zaista staviti u praxis...:dntknw:smile3
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Naravno da ne mogu da zamislim da ne mislim,rekla bih da sam to vec u prethodnom postu i napisala.
Sto se tice toga da li smo sposobni da razdvojimo bitno od nebitnoga,mislim da jesmo.Tu,naravno stoji i to sta neko smatra bitnim...
Banalan primer.Da li je problem razdvojiti besmislena tracarenja,koja se odnose na nas i ne obracati paznju na to,od recimo faksa koji si pomenula i usmeriti razmisljanja vezana za isti?
Smatram da iole razumnim osobama to nije problem.
Ne mislim da je tesko izabrati vec mozda nekada postoji namerna potreba (nesto kao samoobmana ili odbrambeni mehanizam) da misli skrenemo sa bitnih stvari na one ne bitne...
Sto se tice toga da li smo sposobni da razdvojimo bitno od nebitnoga,mislim da jesmo.Tu,naravno stoji i to sta neko smatra bitnim...
Banalan primer.Da li je problem razdvojiti besmislena tracarenja,koja se odnose na nas i ne obracati paznju na to,od recimo faksa koji si pomenula i usmeriti razmisljanja vezana za isti?
Smatram da iole razumnim osobama to nije problem.
Ne mislim da je tesko izabrati vec mozda nekada postoji namerna potreba (nesto kao samoobmana ili odbrambeni mehanizam) da misli skrenemo sa bitnih stvari na one ne bitne...