Mira Alečković

[MilaNova]

JA JOŠ NE ZNAM KO SI

Tebe sam jedino uvek volela,
i tobom uvek punila dane,
za tebe jedinog sam ruke izgorela,
u noći ih utapala besane.

Ko si ti? Da li moja ljubav prva
pod snijegom što sipa ispod drvoreda?
Ili tek čežnja koja me ophrva
od jednog pogleda?

Jesam li ti ona ljubav prikrivena,
pritajena mirom što iznutra plamti,
ljubav koju nosi od rođenja žena,
reci mi, šta sam ti?

I ko si ti, kaži, ja još ne znam ko si,
možda sva maštanja rođena u meni?
svi strahovi moji nestašni i bosi?
najdublji koreni

iz kojih će nići svi snovi budući? ...
Još te nisam srela, tako mi se čini ...
a živim stalno ja u tvojoj kući,
u tvojoj blizini.

 

[MilaNova]

CIKLAME

Aprilska rosa ciklame mije,
ja idem kroz šumu sama,
i tužno mi je i milo mi je
što je izmakla tama:

sinoć sam opet sanjala tebe
u snu bez sklopljenih zena,
pa mi je krivo što je noć prošla
s poplavom večernjih sena,

a milo mi je, kroz odsjaj plavi
aprilske srebrne pene,
kad mi se tvoje oko javi
uvijek budno za mene.

Aprilska rosa latice mije
modrih šumskih ciklama.
Koliko snova žena krije
kad ide kroz šumu sama ...