Mira Alečković

[Ana_ana]

Trazi se ljubav

Trazi se ljubav​

Traži se, po svaku cenu se mora naći
jedna izgubljena ljubav
koja je stečena u mlade dane
koju su odvezle daleke lađe
a uspomena je toliko draga
da za njom bol podmukli tišti
i suza (rekvizit stari)
ipak iz srca kane
dajem koliko se ište
ako se samo nađe​

 

[Ana_ana]

Haljina

Haljina ​

Niko ne vidi na njoj tvoje ruke
kada prolazim ulicom

Niko ne vidi na njoj tvoje prste
kad je vratim kući

Maleno dugme je opet ušiveno
i zakopčani svi snovi visoko do vrata

Ja ovu haljinu nežno skidam
ja ovu haljinu pažljivo oblačim

Ona za mene moć mađije ima
volela bih da tvoje ruke na njoj

mogu da pokažem svima.​

 

[Ana_ana]

Istina

ISTINA ​

Nju trazis i ne slutis
da putovanje samo istini vodi

Utones u njenu dubinu
ponires u sebe i nadjes ogledalo smisla
i pitas kako izdrzati
kako zadrzati svetlost
kako je propustiti cistu kroz oci i zvuk

Umire ravnodusnost i puca od zlobe zloba
Istinu trazis
bica i zica
A putevi njeni
skuplji su od istine same

U ocima produzi ruke u rukama srce produzi
da se raširi istina do onih koji je slute.​

 

[BEBA59]

OVO ЈE KNJIGA

Ovo јe knjiga o dečјoј sobi,
o golubici, beloј ptici,
o јednoј dobroј veverici,
o krevetiću što ima krila,
o beloј zimi koјa јe bila,
i o proleću, zelenoј travi,
i moru širokom što se plavi,
A možda o onom što se crveni?
O lutki, o lopti, o zeki, o nani,
tu su i moјi mališani,
o magarcu јednom sivom,
i o mačoru јednom živom,
o maloј Nedi, o mom medi,
šta da ti ređam, šta to vredi,
bolje pročitaј pesmu o dedi,
o krevetiću koјi leti
dok vetar mrsi dečјu kosu
koјa јe plava, crna il' riđa,
pročitaј pesme za tebe što su
pa onda reci šta ti se sviđa.

 

[BEBA59]

ZAŠTO SU NOĆI

Kad krene na put poslednji brod
i svaka lutka sklopi oči,
deco, utišaјte hod,
počinje noć, počinje noć,
a znate li zašto su noći?
Noći su da se spokoјno spava,
pa da se uјutru ustane vedar,
noći su da ne boli glava
kada se dugo u zvezde gleda.
Noći su da mama mališana
pokriјe i kaže: laku noć, dete.
Noći su da mesec kroz platane
zlataste mreže snova isplete...
Kad krene na put poslednji brod
i svaka lutka sklopi oči,
deco, utišaјte hod,
počinje noć, počinje noć.
Sad znate zašto su noći.

 

[BEBA59]

U APRILU
U aprilu, u aprilu
sunce prede žutu svilu,
nebo plavi šator pravi
a drvece, a drvece
na prste se diže, penje,
i pokrece
u plavilo, više, više,
korenje mu samo smeta
a moglo bi da poleti,
i grane ga uvis vuku,
kol'ko ima samo ruku.
Za te ruke ptice,
ptice
pletu pesmom rukavice,
za te ruke, goloruke
sve zelene, sve zelene
kišom mekom umivene,
ko ce tol'ko da navlaci?
Sve su nove! Šta to znaci?
Znaci, prosto:
u aprilu
sunce prede žutu svilu,
jedra vedra za jarbole
da prolecna plovi lada,
ptice pesme pletu, pletu,
svaka pesma po list zelen,
po cvet beli što se rada.

 

[MilaNova]

IMALA SAM SAMO ŠESNAEST GODINA

Imala sam samo šesnaest godina
i oči prepune snova,
imala sam samo šesnaest godina,
volela šetnje kraj bagremova,
sa Košutnjakom zagrljena,
i nisam znala šta sam htela.

Oči mi radosno zaplemene,
pa se zamute, nije im jasno…
Sestru sam imala stariju od mene,
u noć je uvek čitala kasno,
govorila je da ima puta
da se ovako zemljom ne luta
praznih šaka,
da preti rat da otvori ranu
u grudima,
da u velikom svetu ima
varnica mnogo
i ugaraka,
spremnih da planu u ljudima.

A ja sam imala šesnaest godina
i oči crne prepune snova,
i želela sam da svud u svetu ljubav bude
i staza travna ispod bagremova.

Mira Alečković

 

[MilaNova]

CRVENO MORE

Gde more crveno boju krije?
crveno more – crveno nije,
modra se voda ludo peni!
a plavi talas o stene bije
pa se od trčanja zarumeni.
Kad sunce crveno na zapad seda,
crvenim ocima more gleda,
crveni postaju talasi plavi,
crveno more rujno se žari.
Tada je Crveno more crveno,
sunčanom bojom umiveno.

Mira Alečković

 

[MilaNova]

 

[MilaNova]

TIHO

Nestajem tako u ovo veče
kada se nebo u moru budi,
postajem i ja sama talas,
obalu daleku koji rubi.

Sedim na steni - ćutim i gledam
kako belina oblaka sivi.
Jedinom srcu zapovedam
da smelo, gordo do kraja živi,

da bude čovek, da ne vređa
ranu duboku koja već boli,
da tiho, tiho okrene leđa
onome koji ne zna da voli.

Mira Alečković