- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Miloje Milojević
Miloje Milojević (28. oktobar 1884. - 16. jun 1946.) je bio kompozitor i muzikolog. Pohađao je gimnaziju u Beogradu i Novom Sadu. Studirao je u Beogradu i Minhenu a jedno vreme je boravio i u Francuskoj. Bio je profesor Beogradske muzičke škole i Beogradskog univerziteta, muzički kritičar u „Srpskom književnom glasniku“ i u „Politici“, a napisao je i prvi muzički udžbenik kao i dela „Osnove muzičke umetnosti“, „Nauka o harmoniji“ i „Bedžih Smetana“,
Prošao je mnogo stilskih promena. Njegov boravak u pojedinim muzičkim centrima određuje njegov stil. On je učenik i idejni sledbenik Stevana Mokranjca. Svoje muzičko stvaralaštvo je postavio na čvrstu podlogu narodne muzike a inspiraciju je tražio u autentičnom folklornom motivu. Uticaji Vagnera i Štrausa, francuskih impresionista i moderne češke muzike i slovenskog ekspresionizma Musorgskog i Stravinskog učinili su liniju njegovog stvaralačkog razvoja krivudavom, ali su joj dali širinu, složenost i raznovrsnost. Komponovao je u romantičaskom stilu i pod uticajem narodnog melosa.
Bio je veliki predstavnik solo pesme (zbirka „Pred veličanstvenom prirodom“) i autor klavirskih kompozicija (zbirke „Melodije i ritmovi sa Balkana“ i „Svite“). On je otišao najdalje ka modernom, savremenom usavršavanju kompozicione tehnike, ka slobodnoj primeni tonskog oblikovajna i sadržajnoj izražajnosti u oblasti zvuka. Milojević se ogledao i u velikim formama ali je ipak ostao majstor malog muzičkog oblika, naročito solo pesama na tekstove srpskih, francuskih, nemačkih i japanskih pesnika kao i u klavirskim minijaturama u kojima je postavio moderni klavirski stav u Srbiji.
Posle folklorom obojenih početaka, zatim varijante štrausovskog izraza i tehnike u baladi ’Slavuj’ ili simfonijskoj poemi ’Smrt majke Jugovića’, piše niz izrazito ekspresionističkih klavirskih dela, a zatim se u poslednjem stvaralačkom periodu ponovo vraća foklornim izvorima.
Ekspresionistički uticaj dobija kao posledicu praške avangardističke atmosfere. On koristi ekspresionistička sredstva posebno u trećoj, poslednjoj etapi stvaranja.
- tri pesme na nemačke stihove za visoki glas pripadaju domenu impresionističkih utisaka koje karakteriše mešanje neoromantičnih, impresionističkih i ekspresionističkih stilskih atributa.Miloje Milojević (28. oktobar 1884. - 16. jun 1946.) je bio kompozitor i muzikolog. Pohađao je gimnaziju u Beogradu i Novom Sadu. Studirao je u Beogradu i Minhenu a jedno vreme je boravio i u Francuskoj. Bio je profesor Beogradske muzičke škole i Beogradskog univerziteta, muzički kritičar u „Srpskom književnom glasniku“ i u „Politici“, a napisao je i prvi muzički udžbenik kao i dela „Osnove muzičke umetnosti“, „Nauka o harmoniji“ i „Bedžih Smetana“,
Prošao je mnogo stilskih promena. Njegov boravak u pojedinim muzičkim centrima određuje njegov stil. On je učenik i idejni sledbenik Stevana Mokranjca. Svoje muzičko stvaralaštvo je postavio na čvrstu podlogu narodne muzike a inspiraciju je tražio u autentičnom folklornom motivu. Uticaji Vagnera i Štrausa, francuskih impresionista i moderne češke muzike i slovenskog ekspresionizma Musorgskog i Stravinskog učinili su liniju njegovog stvaralačkog razvoja krivudavom, ali su joj dali širinu, složenost i raznovrsnost. Komponovao je u romantičaskom stilu i pod uticajem narodnog melosa.
Bio je veliki predstavnik solo pesme (zbirka „Pred veličanstvenom prirodom“) i autor klavirskih kompozicija (zbirke „Melodije i ritmovi sa Balkana“ i „Svite“). On je otišao najdalje ka modernom, savremenom usavršavanju kompozicione tehnike, ka slobodnoj primeni tonskog oblikovajna i sadržajnoj izražajnosti u oblasti zvuka. Milojević se ogledao i u velikim formama ali je ipak ostao majstor malog muzičkog oblika, naročito solo pesama na tekstove srpskih, francuskih, nemačkih i japanskih pesnika kao i u klavirskim minijaturama u kojima je postavio moderni klavirski stav u Srbiji.
Posle folklorom obojenih početaka, zatim varijante štrausovskog izraza i tehnike u baladi ’Slavuj’ ili simfonijskoj poemi ’Smrt majke Jugovića’, piše niz izrazito ekspresionističkih klavirskih dela, a zatim se u poslednjem stvaralačkom periodu ponovo vraća foklornim izvorima.
Ekspresionistički uticaj dobija kao posledicu praške avangardističke atmosfere. On koristi ekspresionistička sredstva posebno u trećoj, poslednjoj etapi stvaranja.
- klavirski ciklus ’Ritmičke grimase’ donosi napuštanje tonaliteta, zvučnu reskost, promenljivu ritmiku i slobodan način tematske obrade.
- ciklus horova ’Pir iluzija’ za muški i mešoviti hor na stihove Miroslava Krleže po utisku interpretativnih ostvarenja čeških horova karakteriše bujna hromatika, gubi se tonalno jedinstvo i ima nagle kontraste.
Od horskih dela komponovao je i svetovnu i crkvenu miziku. Jedno od poznatijih dela mu je horska kompozicija „Muha i komarac“.
Izvor: Muzička centrala