Šta je novo?
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.556
Miloje Milojević

miloje_milojevic_.jpg


Miloje Milojević (28. oktobar 1884. - 16. jun 1946.) je bio kompozitor i muzikolog. Pohađao je gimnaziju u Beogradu i Novom Sadu. Studirao je u Beogradu i Minhenu a jedno vreme je boravio i u Francuskoj. Bio je profesor Beogradske muzičke škole i Beogradskog univerziteta, muzički kritičar u „Srpskom književnom glasniku“ i u „Politici“, a napisao je i prvi muzički udžbenik kao i dela „Osnove muzičke umetnosti“, „Nauka o harmoniji“ i „Bedžih Smetana“,
Prošao je mnogo stilskih promena. Njegov boravak u pojedinim muzičkim centrima određuje njegov stil. On je učenik i idejni sledbenik Stevana Mokranjca. Svoje muzičko stvaralaštvo je postavio na čvrstu podlogu narodne muzike a inspiraciju je tražio u autentičnom folklornom motivu. Uticaji Vagnera i Štrausa, francuskih impresionista i moderne češke muzike i slovenskog ekspresionizma Musorgskog i Stravinskog učinili su liniju njegovog stvaralačkog razvoja krivudavom, ali su joj dali širinu, složenost i raznovrsnost. Komponovao je u romantičaskom stilu i pod uticajem narodnog melosa.
Bio je veliki predstavnik solo pesme (zbirka „Pred veličanstvenom prirodom“) i autor klavirskih kompozicija (zbirke „Melodije i ritmovi sa Balkana“ i „Svite“). On je otišao najdalje ka modernom, savremenom usavršavanju kompozicione tehnike, ka slobodnoj primeni tonskog oblikovajna i sadržajnoj izražajnosti u oblasti zvuka. Milojević se ogledao i u velikim formama ali je ipak ostao majstor malog muzičkog oblika, naročito solo pesama na tekstove srpskih, francuskih, nemačkih i japanskih pesnika kao i u klavirskim minijaturama u kojima je postavio moderni klavirski stav u Srbiji.
Posle folklorom obojenih početaka, zatim varijante štrausovskog izraza i tehnike u baladi ’Slavuj’ ili simfonijskoj poemi ’Smrt majke Jugovića’, piše niz izrazito ekspresionističkih klavirskih dela, a zatim se u poslednjem stvaralačkom periodu ponovo vraća foklornim izvorima.
Ekspresionistički uticaj dobija kao posledicu praške avangardističke atmosfere. On koristi ekspresionistička sredstva posebno u trećoj, poslednjoj etapi stvaranja.

- tri pesme na nemačke stihove za visoki glas pripadaju domenu impresionističkih utisaka koje karakteriše mešanje neoromantičnih, impresionističkih i ekspresionističkih stilskih atributa.
- klavirski ciklus ’Ritmičke grimase’ donosi napuštanje tonaliteta, zvučnu reskost, promenljivu ritmiku i slobodan način tematske obrade.
- ciklus horova ’Pir iluzija’ za muški i mešoviti hor na stihove Miroslava Krleže po utisku interpretativnih ostvarenja čeških horova karakteriše bujna hromatika, gubi se tonalno jedinstvo i ima nagle kontraste.

Od horskih dela komponovao je i svetovnu i crkvenu miziku. Jedno od poznatijih dela mu je horska kompozicija „Muha i komarac“.

Izvor: Muzička centrala


 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.556
Miloje Milojević

Miloje Milojević
(Beograd, 28. oktobar 1884 – 16. jun 1946) je bio srpski kompozitor i muzikolog. Pohađao je gimnaziju u Beogradu i Novom Sadu, a muziku je studirao u Minhenu. Učitelj pevanja u gimnaziji, profesor Muzičke škole, asistent i docent za istoriju muzike na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1925-39) i profesor Muzičke akademije (1941-46). Organizator Kamernog udruženja nastavnika Srpske muzičke škole (1911), osnivač i umetnički rukovodilac univerzitetskog kamernog udruženja Collegium musicum (1925), dirigent Prvog Beogradskog pevačkog društva i Obilića, muzički kritičar Politike (1921-41) i Srpskog književnog glasnika (1908-41), pokretač i glavni urednik časopisa Muzika (1928).
Učenik i idejni nastavljač Stevana Mokranjca, Milojević je postavio svoje muzičko stvaralaštvo na široku i čvrstu podlogu narodne muzike; u autentičnom folklornom motivu tražio je samo inspiraciju za originalno stvaranje u duhu onih ritmova, melodijskih i psiholoških osobenosti koje narodna muzika nosi u sebi. Uticaji Riharda Vagnera i Riharda Štrausa (hromatika i kompoziciona tehnika), francuskog impresionizma, moderne češke muzike i slovenskog ekspresionizma (Modest Musorgski, Igor Stravinski) učinili su liniju njegovog stvaralačkog razvoja vijugavom, ali su joj dali širinu, složenost i raznolikost.
Polazeći sa pozicija idealističke muzičke estetike, Milojević je kao muzički kritičar, i pored izvesnih subjektivnih stavova, uspeo da održi strogi i objektivni kriterijum i da bude regulator muzičkog života u prelaznom periodu iz primitive u veći, širi i sveobuhvatniji zamah evropskog karaktera. On nije bio samo pasivni hroničar; uočavao je goruća pitanja i ključne probleme muzičkog života i angažovano se borio za njihovo rešenje. Njegove kritike pisane su literarno rečitim, bujnim, romantičarski nadahnutim stilom.

Dela


  • Minijature op.2 (1914)
  • Liturgija u B-duru, op.37 (1915-16)
  • Simfonijska poema Smrt majke Jugovića (1921)
  • Intima za gudački orkestar op.56 (1937)
  • Kosovska svita op.68 (1942)
Izvor: Vikipedija



 
Top