Maroko

[crvendac_011]

Gradovi mističnog crvenila, lepih ljudi i gnava muzike

Gradovi mističnog crvenila, lepih ljudi i gnava muzike

Moj početni entuzijazam splasnuo je kao i moja kosa na ovom vlažnom vazduhu. Kazablanka odiše bedom, a miris buđi prisutan je i u mom hotelu s četiri zvezdice. Vlaga dolazi od okeana, a okean izgleda moćno. Ne bih se usudila da plivam u njemu. Iznenadilo me je što miriše. Miriše poznato, kao more u Crnoj Gori.
Večera me donekle vraća u dobro raspoloženje. Mesna supa koja se služi s urmama pravi je delikates!
Grad je ružan, nema ni naznaka romantične predstave koju većina nas ima o mestu u kojem su Hemfri Bogart i Ingrid Bergman razmenjivali strasne i tužne ljubavne reči. Ali, lica ljudi su izuzetna. Mogla sam da se zakunem da sam videla Žanu Moro u marokanskoj đelabi kako sedi i ćaska na trgu Muhameda Petog! Boje đelaba koje žene nose vesele su, što ostavlja utisak da je prostor istačkan žutom, crvenom, narandžastom, plavom i zelenom bojom. Deca su prelepa i isto tako obučena u odeću živahnih boja. Želim da kupim sebi jednu lepu đelabu.

Rabat, glavni grad
Pravo je osveženje posle ružne Kazablanke. Ulice su široke, čiste i oivičene palmama. I ponovo boje – mnoštvo tačkica u raznim bojama igra oko mene kao čestice prašine na suncu. U ovom gradu te šarene čestice nisu samo vesele đelabe već i cveće. Slapovi bugenvilija raznih boja vise s prozora i zidova kojima su bašte kuća okružene. Na nekim kućama ulazna vrata su poluotvorena i ja krišom zavirujem u jednu, kao lopov koji hoće da ukrade jedan trenutak, jednu sliku. Čujem klepet ženskih papučica i brzo se povlačim. Utisci padaju na mene kao lagana kiša i ja ih upijam kao sunđer. Ne treba mi fotoaparat. Ove slike će ostati zapamćene.

Meknes, grad Mule Ismaila
Gradić izgleda vanvremenski, kao da je poklopljen staklenim zvonom koje ga čuva od promena. Dopada mi se. Sve u njemu obeleženo je likom njegovog najvećeg vladara, Mule Ismaila. Ismail je romantičan lik čija je velika ljubav, jedna hrišćanka, sahranjena pored njega u veličanstvenoj grobnici. U grobnici su takođe izloženi i satovi koje je Kralj Sunce, Luj Četrnaesti, poklonio Muli Ismailu koji je bio njegov savremenik. Ostaci carskih konjušnica i dalje deluju monumentalno. Konji su bili velika strast ovog vladara i priča kaže da ih je ponekad voleo više od svojih ljubavnica kojih je imao na stotine!
Ulice su prašnjave i bučne i osim ostataka carske palate nema šta da se vidi. Međutim, energija mesta ima magično dejstvo i ja stojim na ulici dok mi vetar nanosi prašinu na lice i u kosu i osećam da ne želim još da odem odavde.
Ipak, pokrećem se i kupujem sebi u jednoj maloj radnji par marokanskih papučica u boji tirkiza. Priča se da je hiršćanska ljubavnica Mule Ismaila imala oči boje tirkiza.

Fes, centar duhovnosti
Budi me mujezinov poziv vernicima da ustanu i pomole se Bogu. Slušam njegovo pevanje, a zatim ponovo padam u san. Drugi put me bude glasovi raznih ptica. Jutro je divno prohladno. Stara medina otvara mi svoje kapije i ulazim u drugačiju vremensku dimenziju. Uske uličice, u kojima se dvoje jedva mimoilaze, ispunjene su raznim mirisima. Gužva je, ljudi užurbano prolaze, nose tovare na leđima ili glavama, dovikuju se. Ovo je pravi lavirint. Jedan trenutak nepažnje i već mogu da se nađem u sokaku u koji nisam želela da uđem! Svaki čas nailazim na vrata. Mala vrata, velika vrata, kapije. Neke od njih su prava arhitektonska remek-dela, ali u njima ima najviše simbolike. Prolazak kroz nova vrata, prolazak kroz još jedan ciklus života sve do onih zadnjih vrata, na kraju puta, kroz koja ćemo svi proći.
Povremeno srećem gnava muzičare (gnava muzika je kombinacija podsaharske, berberske i arapske ritualne muzike i sastoji se od muzike i akrobatskog plesa. Izvodi se uglavnom u Maroku i Alžiru - prim. autora) i svaki put me prožmu žmarci kada ih čujem. Potpuno razumem da je nekada ta muzika mogla da ima isceliteljsko dejstvo kada bi je pevali
afrički plemenski vrači.

Marakeš, crveni grad
Pejzaž se menja kako idemo na jug ka Marakešu. Puno je crvene boje. Kuće u naseobinama pored kojih se vozimo napravljene su od gline crveno-roze boje. Ovo je već pejzaž koji prepoznajem, koji sam viđala u filmovima snimljenim u Maroku. Zaista deluje pomalo hipnotički. Marakeš je sav obojen ovom crvenkastom bojom. U njemu se nalazi, kako kažu, najveći trg u Africi, Džema el Fna. Prvog dana u Marakešu na trgu vrvi kao u košnici. Tu su krotitelji zmija i majmuna, fijakeristi koji čekaju mušterije, proročice, slikarke kanom koje će za pola minuta nacrtati šaru na nadlanici neke turistkinje, gnava muzičari, tezge s hranom, restorani i mnogobrojni turisti iz celog sveta. Kao deo ove velike košnice tu sam i ja pred veličanstvenim zalaskom sunca. Ceo trg emituje hipnotičku energiju, a zalazak sunca izgleda mistično.
Drugog dana u Marakešu ulazim u medinu. Kao i svaka medina, i ova ima svoj suk koji je tematski raspodeljen. Suk začina i lekovitih biljaka, suk ćilima, suk grnčarije, itd. Kupujem ogledalo u jednom dućanu i pokušavam da razgovaram s prodavcem na arapskom. On je oduševljen, a ja se naprežem da se setim davno naučenih reči i fraza na ovom jeziku, koji sam studirala na Filološkom fakultetu u Beogradu davnih osamdesetih godina. Prodavac je veoma zadovoljan što neko iz Srbije govori njegov jezik, a ja odlazim iz prodavnice zadovoljna jer sam dobila dobar popust na cenu divnog ogledala sa intarzijom od sedefa u mahagoniju!
Ostavljamo Marakeš i njegovo mistično crvenilo i krećemo put Agadira.

Agadir, grad na okeanu
Pejzaž se ponovo menja. Prolazimo pored Visokog Atlasa, čiji se pejzaž dosta razlikuje od pejzaža Srednjeg Atlasa kroz koji smo prolazili do tada. Boje nisu tako intenzivne, ali planine i rastinje plene svojom lepotom i zelenom bojom. Agadir je potpuno moderan i nov grad. Ništa od starovekovnih starina i mističnosti nema u njemu. Ali sam ja, došavši u njega, imala priliku da prvi put u životu prošetam obalom Atlantskog okeana. Iako ne volim pesak, bilo je zadovoljstvo osetiti ga pod stopalima i šetati se bosih nogu dok su mi talasi okeana zapljuskivali stopala. U jednom tržnom centru kupujem par srebrnih minđuša sa karneolom. Izrada je gruba, prava afrička i deluju magično, skoro kao talismani. Izradili su ih ljudi koji pripadaju jednom saharskom plemenu i koji su, po rečima prodavca, prilično divlji. Ja ih odmah stavljam na uši i dobro se osećam, jer želim da verujem u reči proroka Muhameda, kome je karneol bio omiljeni kamen, da ovaj kamen ima isceliteljsku moć.
Raznobojne i raskošne bugenvilije spuštaju se niz zidove, balkone i kapije ovog grada. Grad ima i neobičan zoološki vrt u kojem ima mnoštvo egzotičnih ptica i zelenila sa potočićima. Najviše liči na neki mali rajski vrt. Zelena pijaca u Agadiru je otkrovenje. Velika je i puna raznog voća, povrća i drugih poslastica. Kupujem ukusne urme i masline uz obavezno cenkanje i prodavac mi daje kompliment za tu veštinu! Moje minđuše ne ostaju neprimećene. Dvojica muškaraca iznenadila su se videvši ih na mojim ušima, uz primedbe koje su se odnosile na one koji su ih izradili. Shvatam da, zapravo, stanovnici ovog grada malo zaziru od plemena koje pravi ovaj nakit i zbog toga mi se još više sviđaju!

Esauira - sardele, marihuana i purpuna boja
Putujemo duž obale i okean izgleda fascinantno i zastrašujuće na pojedinim mestima. Esauira je mali lučki grad koji posećuju mnogobrojni turisti, a najviše oni koji vole da jedre u vazduhu, jer su vetrovi ovde za to idealni, i oni koji vole da uživaju marihuanu. Zapravo, marihuana se ovde toliko konzumira da se njen miris meša sa vaduhom koji se udiše tako da i oni koji ne žele da je konzumiraju nisu izuzeti iz opšteg uživanja. Sardele koje probam po preporuci najveće su sardele koje sam ikada videla! Inače, one se smatraju specijalitetom ovog mesta. Istorijski, Esauira je poznata kao luka u kojoj su se prodavali robovi iz Afrike i mesto u kojem se proizvodila skupocena tkanina purpurne boje. Boja se dobijala iz određene vrste školjki koje su živele u okeanu. Robova više nema, hvala bogu, samo se još na trgu mogu videti ostaci lanaca kojima su bili vezivani. Razni komadi tkanine u purpurnoj boji mogu se videti u skoro svim prodavnicama, ali se ona više ne dobija od školjki. Ja sebi kupujem jednu ešarpu u nekoliko boja među kojima je i purpurna.
Sutra ujutru se vraćamo u Kazablanku i tako će se krug zatvoriti tamo gde je započeo.
Kada sad pomislim na svoj prvi dan u Kazablanki, setim se prvo pojedinih ljudi koje sam videla, a neke od njih i fotografisala. Njihova lica su mi se urezala u sećanje. Oni nose u sebi nešto posebno, nešto što ne mogu da definišem, ali dopire do mene i dotiče me. Rano je jutro. Slušam kako mujezin poziva vernike na molitvu. Vreme je da se krene na put.

 

[sumadinac80]

U Kazablanci mada je prilicno velika nema se bog zna sta videti.Ko ide u Marakes obavezno treba da poseti suk,a trg Dzam el fna je najlepsi uvece.Preporucio bi takodje i Mazorel,vrt tj botanicka basta u okviru koje je i muzej islamske umetnosti.Jedino sto mi se ne svidja je veliki broj dilera koji ce pokusati da ti prodaju travu ili hasis.Agadir ima fenomenalnu plazu,a i u okolini grada takodje ima odlicnih plaza.Mene je najvise odusevio put prema Zagori.Izmedju Arzezata i Zagore u kanjonu neke reke ima suma palmi koja se proteze kilometrima duz puta.Takodje sela u toj oblasti su veoma neobicna.

 

[crvendac_011]

Hotel u kojem će vam dovesti i Šeherezadu

30. 07. 2010. 08:00h| Vestionline

Hotel u kojem će vam dovesti i Šeherezadu

Kolumnist Toni Bentli je za "The Wall Street Journal" doneo fantastičnu priču o fascinantnoj palati "Royal Mansour" u Maroku. On svoju priču počinje rečima kako je jednom davno postojao mladi kralj Maroka, za koga se govorilo da je sedmi najbogatiji vladar na svetu.

"Kralj Mohammed VI, koji je došao na presto 1999, potomak je više od 1.000 godina stare loze sultana, ali, kao savremeni čovek, on danas vozi svoj automobil, zalaže se za prava žena i ima samo jednu suprugu. Uprkos brojnim palatama koje je nasledio, ipak je pre nekoliko godina odlučio da podigne novu. Za tu prelepu građevinu nikad nije bilo postavljeno pitanje koliko će koštati, postojao je samo kraljevski ukaz da to bude najlepši primer marokanske arhitekture u svetu. Ona je delo 1.200 zanatlija koji su koristili najbolji kamen, mramor, pločice, svilu, saten, perle, perje i kedar. Niko, do danas, ne zna koliko je sve to koštalo", piše Bentli.


Hotel nema plan za oglašavanje, a veb-stranica tek treba da bude oformljena. Radi se o hotelu za koji se saznaje preporukom "od usta do usta", a nije nimalo jeftin: za noćenje ćete platiti od 1.928 do čak 38.552 dolara.
Palata "Royal Mansour" konačno je završena, a u tom hotelu, smatra kolumnist Bentli, čak bi i Šeherezada našla dovoljno udobnih uglova u kojima bi pričala priče svake noći.

Iskustvo o kojem govori Bentli počinje sletanjem na aerodrom u Marakešu, nakon čega vas odvajaju u posebnu prostoriju i bivaju na usluzi dok vam uzimaju prtljag i pasoš. U roku od nekoliko minuta po vas dolazi sjajni crni mercedes, prilično diskretno. Torbe su u prtljažniku, a pasoš vam vraćaju u auto. Sve se to radi u obrnutom smeru u odlasku, a kući dolazite sa saznanjem kako je to boraviti negde sa kraljevskim tretmanom.

Za 15-ak minuta vožnje dolazite do zidina iz 13. veka s ogromnim otvorima, u starom delu Marakeša. "Royal Mansour" je smešten unutar jednog od ulaza. Masivna i čudesna ulazna vrata koja teže četiri tone izgrađena su od drveta, a potom optočena bronzom. Otvaraju se poput Sezama.

Iako su članovi kraljevske porodice česti gosti, osoblje hotela još uvek čeka na prvu posetu kralja.

Hotel je dizajniran kao stari marokanski grad s vijugavim putevima i stazama obrubljenim sa ljiljanima i fontanama koje se otvaraju iznenada u sunčanim trgovima sa palmama i aromatičnim stablima masline i limuna. Tu su luksuzni javni prostori saloni, kafići, biblioteke i restorani, kao i 53 apartmana, prema kojima vode rezbareni lukovi.

Tepisi su izrađeni od antilopine kože, zavese su svilene, a kauči i stolice presvučene baršunom. U centralnom dvorištu je kružna fontana, na vodi plutaju bele ruže i crveni karanfili. Okružuju ga dnevni boravak, mala kuhinja i prostor sa jastučićima. Na drugom spratu su raskošne sobe, sa kraljevskim kupaonicama i staklom zatvorenim balkonima koji gledaju na dvorište.

U jednom od triju restorana možete probati brojne specijalitete marokanske i francuske kuhinje. Naravno, na raspolaganju vam je i spa-centar, a nikako ne propustite tursko kupatilo. Osećaćete se preporođeno, možda poput sultanovog deteta. A gde je prekrasna Šeherazada? Verujemo da bi je osoblje stvorilo za vas!

 

[crvendac_011]

Marakeš - igra senki

Marakeš - igra senki







Dragomir Vlajsević – 29.10.2010.

Marakeš, nekadašnja prestonica Maroka, nastao je u 11. veku, kada je veliki saharski Berber Jusuf Ibn Tasuvin podigao prvo naselje na mestu današnjeg grada. Nakon toga niče grad koji danas privlači radoznalce i turiste iz svih krajeva sveta, nudeći zabavu i provod koji se retko gde mogu sresti. Grad ovako duge istorije bio je stecište mnogih kultura, tako da je današnji Marakeš pravi raj za arheologe. Glavne zidine grada, na primer, gradili su Almoravidi, ali su i svi koji su došli posle njih ostavili ponešto u istorijsko nasleđe Marakeša. Ovaj grad, smešten na obroncima Srednjih Atlaskih planina, danas je mesto koje privlači kako svojom arhitekturom tako i ekskluzivnošću njegovih stalnih žitelja ali i onih povremenih, iz sveta džet-seta.
Maroko je zaista zanimljiva i velika zemlja koja vas sigurno neće ostaviti ravnodušnim, a u okviru marokanskog kraljevstva Marakeš zauzima posebno mesto. Danas je on stecište svetski poznatih imena iz sveta mode, tu povremeno borave i veliki svetski glumci, kao i predstavnici mnogih monarhija, bivši kraljevi i svrgnuti prinčevi.
Zabava u ovom gradu počinje od samog jutra, a centar svih zbivanja je trg Džema el fna (Djemaa el Fna), gde najpre trgovci iznose tezge sa svojom robom, najčešće povrćem i voćem. Međutim, na pijaci možete kupiti najrazličitiju robu, a ako je prodavac trenutno nema, doviknuće nekoga od sitne dečice koja se tu muvaju, ona će u trenutku odjuriti i doneti vam ono što ste tražili. Marakeška pijaca je jedinstvena pojava u svetu, tako da skoro svaka malo bolje opremljena TV ili radio stanica poseduje tonske zapise s nje. Zvukovi ove pijace u kombinaciji s molitvom s minareta korišćeni su i za razne muzičke kompozicije. Nakon dnevne gužve, trg se polako prazni i svi se spremaju za veče, koje ovom gradu daje veličanstvenu mističnu notu. Pošto se popale ulična svetla, izlaze lokalni Marokanci, opet na trg Džema el fna. Odeveni u svečane odore lagano uživaju na improvizovanim soframa, gde opušteno jedu kus-kus s komadima kukuruzne pite iz plehanih sudova - prizor koji danas svakome sigurno deluje vanvremenski, ali to je deo tradicije.
Sam grad predstavlja čudan spoj evropskog duha i marokansko-berbersko-nomadskog mentaliteta. Tu se sve češće održavaju zabave s gostujućim DJ-evima, najčešće iz Francuske. Tada grad postaje velika diskoteka koja nema radno vreme. Noć u ovom gradu je zaista fascinantna; može se videti sve ono o čemu smo slušali u pričama iz arapske mitologije. Žongliranje užarenim kuglama, ples i muzika u pratnji majmuna dok kraj vas prolaze prelepe Marokanke dugih crnih kosa, obasjane sjajem zvezda s kristalno čistog noćnog neba, odvešće vas u neki drugi svet, u neko drugo vreme.
Što se tiče njegovih stanovnika, posebno onih iz sveta džet-seta, Marakeš je mondensko mesto. Kuće koje su u vlasništvu svetskih bogataša mogu se iznajmiti kada njihovi poznati vlasnici nisu tu. Svaka od tih predivnih kuća je malo arhitektonsko čudo; i vi možete uživati u njima, naravno, ako imate novca. Običaj je da se ispred tih kuća pale fenjeri koji gore do zore kada se u njima nalaze gosti, a ako nema gostiju, fenjeri se gase oko ponoći. Ugledniji stanovnici Marakeša, njihovi gosti i prijatelji preko vikenda odlaze u svoje vile, koje se u Maroku nazivaju ville nouvelle (pojam koji se koristi za sve novoizgrađene vile i vikendice). Bez obzira na sve, ovaj grad nije namenjen samo onima dubljeg džepa. U Marakešu postoji i nekoliko palata koje su preuređene u hostele, tako da ovaj grad možete posetiti i s rancem na leđima.

Veliki karneval Marakeša obiluje cvećem, hranom i pićem, uz prisustvo lepotica dugih crnih kosa, koje kao da su upravo pobegle iz neke arapske bajke. Za vreme karnevala grad vrvi, kroz ulice je gotovo nemoguće proći. I tada je centralno mesto svih događaja trg Džema el fna. Prepunim trgom obasjanim sjajem zvezda s predivnog afričkog neba dominiraju igre senki ljudi koji u uglovima puše vodene nargile i pričaju priče. Scena koliko nestvarna, toliko i tipična za ovaj svet, koji kao da je i dalje u nekom drugom vremenu, u nekom drugom prostoru. Ono što je karakteristično za ovaj grad, a zajedničko je za sve arapske gradove, jeste to da u njemu nema puno kafića i restorana; većina njih nalazi se u skrovitim delovima grada i treba ih pronaći, a u onim poznatijim potrebna je i rezervacija.
Noć je vreme koje ovom gradu daje nestvarnu notu i sve u njemu čini mističnim. Igre senki na velikom gradskom trgu koje se razvejavaju u dimu nargila i naglo nestaju na afričkom nebu ostaće vam u sećanju, a vi svakako nikada više nećete biti isti posle posete ovom gradu.

Izvor: Krstarica

 

[crvendac_011]

Fes, grad nazvan po pijuku

Fes, grad nazvan po pijuku

Danas 02.12.2010 10:59



Sa domaćinom i prijateljem Mehmedom i vozačem Ibrahimom, koji je inače Berber, krenuli smo put Fesa, i najpre svratili u drevni kraljevski grad u podnožju planine Atlas koji je jedno vreme, pre Fesa, bio glavni grad Maroka. Iz Meknesa smo nastavili ka Fesu, najstarijem i najkompletnijem gradu arapskog sveta, čije ime znači pijuk i vezuje se za osnivanje grada za vreme dinastije Idriza Prvog 789. godine.

Najspektakularniji deo Fesa je Medina, Fes el Bali u kojoj živi oko 200.000 ljudi, gde je bukvalno vreme stalo, gde se vratite u srednji vek i gde sve vrvi od ljudi, trgovaca, turista, gde se sve događa na ulicama koje su pravi lavirinti. Čini mi se da nigde na svetu ne može da se sretne takav kolorit, takva simfonija najrazličitijih zvukova i takva mešavina najneverovatnijih mirisa od raznih nerafinisanih biljaka i začina. Da ne govorim o drevnoj arhitekturi i trgovačkoj ponudi svega i svačega.
Na krovu jedne trgovine krznom dovitljivi trgovci napravili su malu terasu odakle se na jednom prostranom platou ispod može posmatrati proces farbanja kože po drevnoj tehnologiji. Miris ili bolje rečeno smrad koji se oseća prosto je nesnosan, pa da vam to ne bi odvraćalo pažnju od čitavog doživljaja daju vam grančicu nane koju držite ispod nosa i tako ublažite tu neprijatnost. Ipak, to nas nije sprečilo da vidimo ovu nesvakidašnju atrakciju.
Fes je inače pored Meke i Medine bio treći najsvetiji grad muslimanskog sveta. O kakvom centru u civilizacijskom smislu se radi, svedoči i činjenica da se u Fesu nalazi najstariji univerzitet na svetu osnovan 859. godine ili poređenja radi, sedam vekova pre otkrića Amerike.
Prepuni apsolutno neverovatnih utisaka krenuli smo nazad ka Rabatu, ali je naš domaćin ambasador Mehmed opet imao jedno iznenađenje za nas rekavši da svraćamo u grad Kenitru da večeramo u restoranu jednog njegovog prijatelja. Kenitra se inače nalazi na obali Atlantika blizu Rabata i poznata je u svetu surfera koji zbog visokih talasa ovde dolaze iz celog sveta.
I tako smo upoznali Jasmina, magistra agronomije, rodom iz ugledne podgoričke porodice. Završio je poljoprivredni fakultet u Sarajevu, dobio stipendiju za poslediplomske studije u Italiji gde je upoznao svoju sadašnju suprugu Marokanku. Kada je ona dobila nameštenje u tamošnjem ministarstvu poljoprivrede, on je otišao sa njom u Maroko, zasnovali su porodicu, radili na važnim državnim projektima, potom za neke strane kompanije, onda se osamostalili i započeli privatni biznis.
Bilo je to jedno izuzetno prijatno veče u njegovom restoranu gde smo uz izvanrednu kuhinju ustanovili da imamo zajedničke poznanike i prijatelje. Tako se završio jedan izuzetan dan na našem putu po Maroku.

 

[sendi]

Čudesni plavi i zeleni gradovi Maroka

Čudesni plavi i zeleni gradovi Maroka


Novosti

U carskim gradovima Maroka Fesu i Meknesu: Fes je bio najveći grad na svetu, naučni i verski centar gde su studirali i muslimani i hrišćani iz cele Evrope


Fes

Fes, najstariju carsku prestonicu Maroka, sa oko milion stanovnika, Marokanci nazivaju plavim gradom, zbog Plave kapije, Bab Bojeloud, koja deli stari deo grada, Fes el Bali, od Fes el Žadida, novog grada. Ovaj deo grada, sa kazbom, izgradili su Francuzi. Arhitekta Anri Prost novi grad „izveo” je iz zidina i medine, a za vreme vlade generala Lio Tija, do sticanja nezavisnosti 1956. godine, svi marokanski gradovi dobili su novi deo grada, pravljen prema evropskim urbanističkim planovima.

Ali, kada stupite nogom u Fes el Bali, kao da uđete u drugačije stanje, čula registruju sve mirise, i prijatne i isto toliko neprijatne, oči “zumiraju” toliko drugačiju, moćnu i snažnu koloritnost ovog čudesnog mesta. Ceo Maroko, izuzev Aleksandrije i Rabata, je poseban, sve pokreće intenzivan doživljaj ovog kraljevstva.
„Ako želite avanturu, ovde ćete je naći“ - citat je iz filma “Kazablanka”, a mi smo u tu avanturu krenuli sa turističkom agencijom “Sun Line” i odličnim znalcem Maroka, Anom Kron. Avantura će vam se dogoditi ako ste otvoreni za čaroliju Maroka, a on će već znati kako da vas omami, jer on je živopisan, uzbudljiv, mističan, tajanstven, zavodljiv i prepun omamljujućih mirisa.

Avantura su i njegove medine i dinastije, i istorija koja svedoči o osvajačima, i berberski i arapski vladari, sultani i kraljevi, sukovi i medrese, vrtovi i rijadi, sve je u Maroku moćno i sugestivno. Slikovito i puno naboja, intenzivno u doživljaju i isto toliko u slikama koje se urežu u sećanja, a koja će, verujemo, ponovo da nas dovedu u zemlju belih crvenih i plavih gradova, kuća i kapija. Ušuškan između plodnih dolina Saisa i šuma Srednjeg Atlasa, Fes je bio najveći grad na svetu od 1170. do 1180. godine, naučni i verski centar gde su studirali i muslimani i hrišćani iz cele Evrope. Nazivaju ga i Atinom Afrike i Mekom Zapada, jer ima i najstariji univerzitet, osnovan 859. godine.
Carski grad Fes ima više od 800 džamija, a najvažnija i najveća je keruanska, delimično pretvorena u univerzitet, jer je grad, kao centar nauke, privlačio učene ljude iz celoga sveta.

Petkom, neradnim danom, nema velike gužve, pa smo se lakše probijali kroz medinu u starom delu grada, isprepletanu i ispresecanu bezbrojnim bočnim uličicama, zapravo sokacima.
Da bi se obišao ovaj svojevrsni kulturno istorijski spomenik, potrebno je čitavih nedelju dana pešačenja, i uvek u pratnji vodiča, jer se, upozorava nas naš vodič Ana Kron, neverovatno lako može izgubiti i zalutati. Jer sa više od 2.000 uskih uličica, sukova i prolaza, Fes el Bali, najstarija je i najduže konstantno naseljena medina na svetu, pod zaštitom UNESKO.

U ovom pravom malom gradu, unutar najčuvenijih zidina Maroka, imate utisak da je vreme stalo, a to se najbolje oseti i vidi kada se u uskim i strmim uličicama jedva mimoilazite sa natovarenim magarcima, dok posmatrate “bakalnice” na otvorenom, “izloge” stare vekovima, na kojima se prodaje voće, povrće, meso, iako je vrelo i sparno, a o fridžideru nema ni govora ...

Kuće su bez prozora, ali stekli smo utisak kao da su graditelji u Maroku, a takođe i u Fesu, negovali kult vrata. Ona su, prosto, lepa, izuzetno lepa. U zanatskim, grnčarskim, obućarskim radnjicama sve je prastaro, kao kada je nastajalo, jer po propisima UNESKO ni jedan ekser, pregrada, greda, ni najmanji detalj ne sme da se promeni ili osavremeni.

Medina Fesa je najveća pešačka zona na svetu i, podrazumeva se, nikakvo prevozno sredstvo ne može da se koristi. Osim magaraca. Prodavci, uobičajeno muškarci, obučeni u dželabe, u tradicionalnim žutim kožnim papučama, uglavnom govore francuski, engleski slabije, a ako vam se pogled zaustavi na nekom od proizvoda, uporno će ići za vama ne bi li vas zainteresovali da nešto kupite. Pred pogledima radoznalih turista zanatlije na srebrnim poslužavnicima ručno izrađuju ornamente, u trošnim “izlozima” fasciniraju prelepi komadi berberskog srebrnog i zlatnog nakita. Mnogi žitelji medine nikada nisu napuštali zidine tog i danas srednjevekovnog grada, i sve to ostavlja bez daha i najviše iznenađuje koliko god da ste se pripremali za susret sa Marokom. A napolju, izvan zidina medine, na širokim bulevarima, živopisne suvenirnice i radnje sa nakitom, a u ulici koja vodi ka medini nalaze se fantastični hoteli.
Stanovnici medine bave se zanatima na isti, tradicionalni, način kao pre sto godina, pa tako, na primer, u krojačkim radnjama i radionicama uvek rade muškarci, jer je šivenje muški posao ne samo u Maroku, već i u celom arapskom svetu. Ali po ženskim pravima, Maroko je jedinstvena muslimanska zemlja, jer su se Marokanke za svoja prava same izborile, pa danas imaju najpovlašćenije uslove u čitavom arapskom svetu.

KERAMIKA I KOŽA IZ FESA
Poznat vam je, verujemo, fes, crveni šešir sa crnom kićankom, koji ste viđali na muškim glavama, prevashodno u arapskim zemljama. E, pa on je dobio ime po ovom gradu, koji je bio jedino mesto njegove proizvodnje, a kasnije je počeo da se proizvodi i u Francuskoj i Turskoj. Prvoklasna koža, keramika i krupan mozaik, zelid, koji se proizvode u Fesu smatraju se najboljim i najkvalitetnijim u Maroku.

Koža je ipak glavno obeležje ovog grada, odnosno farbara kože, 20-ak bazena sa najrazličitijim bojama u kojima stoje ljudi, nagi do pojasa i boje tkanine, kožu, vunu, onako kako se to radilo od davnina, vekovima unazad. I dok sunce prži miris boja i presnih tkanina se meša tako da je nemoguće izdržati neprijatnost tih mirisa.

Spašavamo se mirišući svežu nanu, koju u grančicama dobijamo na ulazu u kožaru...I baš na tom mestu prave se najbolji proizvodi od kože, obuća, odeća, tašne, u celom Maroku, pa zato turisti u redovima čekaju da uđu u trgovinu ove kožare da bi pazarili tašne, novčanike, torbe, rance u najrazličitijim bojama. Poslednjih godina, Fes je dobio na popularnosti i zato što je današnja kraljica, lala (lejdi) Salma Benani, inženjerka informatike rođena u tom gradu, ali i zbog Svetskog festivala duhovne muzike koji se tu održava od 1994. godine.

[SIZE=+0][/SIZE]ZELENI CARSKI GRAD MEKNES

Meknes je najmanji je i najbolje očuvan carski grad i pod zaštitom je UNESKO, a prestonica Maroka bio je za vreme vladavine sultana Mule Ismaila, od 1672. do 1727. godine. U njemu živi oko 500.000 stanovnika, i sve što se danas može videti u Meknesu uglavnom potiče iz vremena njegove vladavine, ali toga nema baš mnogo osim ostataka carske palate.
Trijumfalna kapija, ulaz u nekadašnji imperijalni grad, jedna je od najlepših gradskih kapija u Maroku, po čijoj boji Meknes nazivaju i zelenim gradom. Hrišćanin koji je služio Muli Ismailu, sagradio je kapiju sa velikim korintskim stubovima, jer je pobednik, Mula Ismail, kroz nju prošao. Bio je to poslednji graditeljski poduhvat Mule Ismaila.
Meknes je nazivan i marokanskim Versajem, zbog ekstravagancije svog graditelja. Inače, čuveni kralj ratnik, osim po svojim vojnim veštinama koje su mu pomogle da proširi marokansko kraljevstvo, bio je veliki ljubitelj konja i posedovao je štalu sa 12 hiljada grla. Takođe, bio je i veliki zavodnik i ljubavnik, imao je četiri zvanične žene i oko 500 konkubina iz celog sveta u svom haremu, i sa njima 800 dece.
Sultan Mula Ismail, kaže predanje, od svog savremenika, francuskog kralja Luja XIV tražio je ruku An Mari od Burbona, njegove rođake, ali francuski kralj ga je odbio. Ali, zauzvrat, dobio je na poklon dragoceni sat, jedan od mnogih koje je imao u svojoj bogatoj kolekciji, koje je toliko obožavao da je želeo da i oni budu sahranjeni uz njega. Da li se tako dogodilo, ne zna se, ali priča o ekscentričnom i harizmatičnom Muli Ismailu lepo je začinjena opojnim mirisom nane u čaju koji ispijamo.

 

[sendi]

Fantastični ostaci Rima u Maroku (FOTO)

[h=1]Fantastični ostaci Rima u Maroku (FOTO)
[/h]B92



Turisti u Maroku obično idu samo na plaže ili pak na egzotične pijace u srednjovekovnom stilu, ali ova bogata severnoafrička zemlja ima i svoju istoriju u doba kada je bila kolonija Rimske imperije.

Volubilis, Foto: Beta


​

Samo mali broj turista posećuje ove 2000 godina stare ostatke, ali one su vredne puta, ne samo zato što su graditelji birali najlepše lokacije za svoje gradove, već malo broj ljudi samo povećava osećaj neotkrivenog i tajnovitog blaga. Najlepši gradiovi, tj njihovi ostaci Volubilis i Lixus se na laze na dva sata vožnje od prestonice Rabata, a treći grad Sala Colonia baš u Rabatu.

Možda nisu tako hvaljeni kao turski Efes ili Kartagina u Tunisu, ali ove ruševine imaju jedinstveni šarmm delom zato što su tako često zaobilažene. Ovde jedino možete videti ponekog magarca koji skače po korovom obraslom mozaiku koji predstavlja 12 Herkulovih zadataka.

[B][URL="http://www.b92.net/putovanja/zoom.php?nav_category=160&image_id=145591"]Pogledajte sve fotografije u Galeriji[/URL][/B]

Volubilis

Nalazi se samo 30 km severno od glavne turističke destinacije Meknesa.

Ovo je možda najlepše mesto kada su u pitanju ostaci rimskog carstva u ovom delu sveta, a nalaze se u podnožju Atlasovih planina u dolini punoj drveća maslina i badema.

Grad sa oko 20 000 stanovnika bio je najzapadnije mesto imperije koja se prostirala do kapija Persije. Prostrani podovi i briljantni mozaici ukazuju na nekadašnje veliko blagostanje ovog mesta. Lokalitetom dominiraju ostaci zgrada oko foruma, sa imresivnim lukovima sudske bazilike koja se nalazi ispred stubova hrama psovećenom bogu Jupiteru, koje sada rode koriste za svoja gnezda.

Svaka ruševina u Maroku sada je dom rodama koje obleću okolo ili doteruju gnezda dok ih turisti snimaju. Kada počnu da kljucaju kao u horu, napravi se jeziva buka nad drevnim kamenjem. Stari rimski trijumfalni luk, uovom slučaju posvećen caru Karakali koji je dodelio državljanstvo stanovnicima carstva 212. Godine obeležava početak glavne ulice u gradu.

[B][URL="http://www.b92.net/putovanja/zoom.php?nav_category=160&image_id=145591"]Pogledajte sve fotografije u Galeriji[/URL][/B]

Prepun prodavnica, Decumanus Maximus je bio najpoželjnija adresa u gradu.U blizini skupih vila, još uvek postoje živopisni mozaici koji su učinili ovaj lokalitet slavnim. Jedan od ogromnih mozaika prikazuje Orfeja koji šarmira divlje životinje svojom harpom, dok u drugoj prostoriji prikazani su delfini koji veselo skakuću u talasima, pa mora da je na ovom mestu nekada bilo kupatilo. Grčki mitovi domirniraju kao motiv, pa je tako u jednoj vili prikazana raskalašna nimfa koja odvodi zgodnog Hilasa, herkulovog sina koji izleda šokiran.

U drugom, lovac Akteon prepada boginju Dijanu koja se kupa, a priča se nesrećno završava tako što Dijana pretvara nesrećnog uljeza u jelena, a potom ga rastrgnu sopstveni psi. Slike grčkih i rimskih bogova vina, Dijonizisa i bahusa su svuda, što pokazuje da su stanovnici voleli grožđe. Obližnji Meknes ostaje centar proizvodnje marokanskog vina.

Drugi mozaici su prikazani i na berberskim tepisima koji se mogu kupiti u obližnjim planinskim selima. Kvalitet radova govori o bogatstvu grada, koje je dolazilo od maslina i pšeničnig polja koja se nalaze u dolini oko ruševina. Drugi izvozni proizvod bile su divne životinje, uključujući lavove, jaguare, medvede koji su se borili u Rimskom koloseumu. Za samo 200 godina, divlje životnije ove oblasti su gotovo izumrle, pa vrste kao što su varvarski lav i atlaski medved, nisu imale šanse da opstanu.

Roda na stubu Bazilike, Foto: Beta
​

Volubilis je nekada bio prestonica berberskog kralja Jube II, koji je odrastao u rimu i oženio ćerku ljubavnika Antonija i Kleopatre. Nakon što je njegovog naslednika Ptolomeja ubio nestabilni car Kaligula jer je nosio suviše lepu togu, Maroko je postao rimska provincija Mauritanije Tingitanije 40. godine. Mesto je ostalo naseljeno čak i nakon što su Rimljani povukli svoje legije 240 godina kasnije, a još uvek se govorio latinski kada su Arapi stigli u 8.veku.

Građevine su zapravo bile u vrlo dobrom stanju sve do 18. veka, kada ih je sultan Moulaj Ismail srušio da bi ih iskoristio za izgradnju svoje palate u blizini Meknesa. Međutim, mozaici su izbledeli zbog svakodnevnog izlaganja vremenu, a lokalitet nije ni održavan. Biljke i trava rastu u spbama i ulicama.

[B][URL="http://www.b92.net/putovanja/zoom.php?nav_category=160&image_id=145591"]Pogledajte sve fotografije u Galeriji[/URL][/B]

Sala Colonia

Malo bolje se održala Sala Colonia, nalazi se u blizini Rabata, gde su rimski ostaci uklopljeni u srednjovekovne nekropole Celah. Ovo mesto je dosta posećeno jer se u blizini nalaze i botaničke bašte i ruševine iz islamske ere. Sagrađena na trgovačkom putu koji su koristili Feničani, nalazi se na brdu sa pogledom na reku Bouregreg koja se uliva u Atlantski okean a okružena je srednjevekovnim ziodm sa impozantnom kulom.

Ruševine nisu tako velike kao u Volubiliu s i nema toliko slika, pa je potrebno malo mašte da bi se oživeli pali stubovi i fragmenti od izrezbarenog kamena od kojih je napravljen pod foruma. Statua figure u togi koja najverovatnije predstavlja nekog gradonačelnika svedoči o izgubljenoj lepoti glavnog trga.


Liksus

Dalje na severu, dva sata vožnje od Rabata uz obalu se nalazi Liksus, jedan oda najintrigantnijih rimskih gradova u Maroku, tajanstven i skoro bez posetilaca. To je takođe imesto legendarnog Hesperidinog vrta iz koga je Herkul morao da ukrade zlatne jabuke u jednom od svojih zadataka. Nekada uspešna luka, sada se nalazi na brdu kod reke Loukos.

Ulaz se ne plaća, a nema ni parkinga koji bi mogao da primi turističke autobuse, ali ako lutate ovim krajem, bez turista na vidiku, lako se mižete osetiti kao prva osoba koja otkrila srušene blokove davno nestalog grada.

Oko podnožja grada se nalaze duboke jame i lukovi fabrika koje su pravile prve proizvode za uvoz u Rim: pasta napravljena od fermentisane riblje utrobe poznate kao garum koja je bila hvaljena širom carstva, ali je nakon toga (na svu sreću) izbačena iz rimske kuhinje. Pravljenje garuma je bio „smrdljiv“ posao i fabrike su uvek bile na kraju gradu. Ovde postoji i delimično rekonstruisan amfiteatar sa impresivnim pogledom.

Duboka jama u podnožju redova sa sedištima ukazuje na to da su se ovde borile životinje i gladijatori, kao što su izvođene i pozorišne predstave. Ovde se nalazi mnogo zidova i zgrada od koj su neki visoki najmanje 2 metra, što vam daje osećaj da hodate kroz uske ulice starog kamenog grada.

Takođe, tu su i zidovi crkve izgrađene poslednjih godina života grada koji pružaju pogled na zaliv do grada Larače udaljenog 4 kilometara.

Ova bivša španska kolonija još uvek je zadržala šarmantne kolonijalne zgrade i prelep grad u obliku lavirinta koji vredi posetiti, a prelepe plaže u blizini su posebna priča. Ovde se može probati i odlična morska hrana, a prevladava španska kuhinja.

Ovaj lokalitet je posećen jedino vikednom kada lokalna omladina dolazi skuterima i uživa u pogledu.

[B][URL="http://www.b92.net/putovanja/zoom.php?nav_category=160&image_id=145591"]Pogledajte sve fotografije u Galeriji[/URL][/B]

 

[sendi]

Kazablanka gubi svoj identitet?

[h=1]Kazablanka gubi svoj identitet?
[/h] Izvor: Tanjug



Kada su Francuzi zauzeli Kazablanku početkom 20. veka oni su ovu marokansku luku pretvorili u klasik kolonijalne arhitekture koji će biti učinjen besmrtnim u istoimenom kultnom filmu iz 1942. godine.

​

Decenijama posle premijere "Kazablanke", agenti za nekretnine i preduzimači izmenili su grad do te mere da ni u naznakama ne podseća na grad iz filma i stručnjaci sada strahuju šta će se dogoditi sa ostarelim francuskim kolonijalnim fasadama, neomaorskim detaljima i art deko hotelima.

"Moramo brzo da delujemo", rekao je AFP-u Karim Ruisi, potpredsednik udruženja koje se bavi zaštitom starih građevina Kasamemoar. "Ove zgrade su u očigledno lošem stanju", dodao je on.

Najbolji primer toga je, kaže, hotel "Linkoln". Podignut 1916. godine po dizajnu francuskog arhitekte Ubera Brida nekoliko metara od centralne pijace, arabesknu zgradu u art deko stilu koristili su američki špijuni tokom Drugog svetskog rata. Hotel je zatvoren 1989. i danas je u ruševinama.

Ruisi objašnjava da je veći deo Kazablanke izgrađen kao eksperiment početkom 20. veka i da je danas neophodna pomoć za oko 4.000 građevina.

Preduzimači često kupuju istorijska zdanja, ruše ih i grade moderne stambene zgrade u kojima mogu da dignu cenu stanova i iznajmljivanja.

Deo problema, kaže Ruisi, je što stanari u postojećim zgradama plaćaju niske kirije i vlasnici mogu da ih isele samo ako plate njihovo preseljenje u vrednosti u proseku od oko 50.000 evra.

Preduzimači imaju dobre veze sa lokalnom vladom koja zažmuri na rušenja.

Foto: Tab59/flickr

​

"Zgrade se grade na uštrb grada i njegovog nasleđa", rekao je Ruisi čija se asocijacija nada da će Kazablanka biti stavljena na Uneskovu listu svetskog nasleđa.

Iako lokalne vlasti sporo deluju i ne postoji nacionalna strategija za očuvanjne arhitektonskog nasleđa, zvaničnici ipak sve više reaguju na pozive za zaštitu, kaže Ruisi.

U istorijskom centru grada, u blizini medine, čuveni hotel "Ekscelsior" je jedno od najpopularnijih mesta u gradu od pet miliona stanovnika. Hotel sa belom kolonijalnom fasadom izgradio je francuski arhitekta Hipolit Žozef de la Port 1916. godine i ukrasio španskim pločicama.

Preko puta ulaza u medinu, drevni grad gde su Jevreji, muslimani i hrišćani godinama koegzistirali, nekadašnja katolička crkva danas je pretvorena u kulturni centar.

 

[crvendac_011]

Maroko zemlja puna magije

Maroko zemlja puna magije

Od Sredozemnog mora preko vrelog peska Sahare, pa sve do Atlantskog okeana prostire se ovaj predeo egzotičnih mirisa i plesa koji otkriva tajne 1.001 noći


Stari deo glavnog grada Rabata prostire se uz morsku obalu

Večita inspiracija umetnika celog sveta.
Maroko se nalazi u severozapadnoj Africi. Sredozemno more na severu i Atlantski okean na zapadu čine prirodnu granicu u odnosu na moderan svet, dok na jugu i istoku Sahara i obronci planine Atlas crtaju granicu s Alžirom. Ovom zemljom više od 360 godina gospodare kraljevi, a danas je na tronu mladi kralj Mohamed VI, omiljen u narodu zbog svoje jednostavnosti i neposrednosti. Gradovi Marakeš, Fes, Meknes i prestonica Rabat najveća su atrakcija ove zemlje, a tu je, naravno, i čuvena Kazablanka.

Gradovi u Maroku dele se na stari deo ili medinu i novi deo i izgledaju kao dva potpuno različita sveta - u prvom vreme kao da je stalo u srednjem veku, dok je drugi potpuno moderan.

Rabat

Ovo nekadašnje gusarsko utočište danas je glavni grad Maroka, gde se mogu kupiti najbolji tepisi, a legenda kaže da je za to zaslužna jedna roda. Naime, dok je letela iznad kuća, bacila je komad tepiha koji je našla negde u planinama, a pronašla ga je jedna žena koja je prekopiravši taj čudan dizajn, koji niko drugi nije koristio u izradi tepiha, zaradila ogromno bogatstvo.

Rabat je i značajna industrijska luka koja uključuje proizvodnju tekstila, prehrambenih proizvoda i građevinskih materijala, a tamo su smešteni Univerzitet Mohameda V, Nacionalni konzervatorijum muzike, plesa i dramskih umetnosti, a interesantno je videti i mauzolej Hasana V s istoimenom kulom.

Kazablanka

Kazablanka je pravi moderni grad. Nalazi se na obali Atlantskog okeana, a njeno glavno obeležje je džamija Hasana II, o kojoj Marokanci imaju podeljeno mišljenje - neki se njom ponose, dok drugi misle da je u nju uložen silan novac koji se mogao potrošiti drugačije. Grad ima železnicu, glavne saobraćajnice, međunarodni aerodrom i jednu od najvećih luka na svetu.



Fes

Fes se sastoji, kao i ostali veći marokanski gradovi, od medine Fes el Bali (stari deo grada opasan zidinama za koji se veruje da je najveća urbana pešačka zona na svetu) i novog dela. U srcu tvrđave nalazi se ogromna džamija, u koju mogu da uđu samo muslimani. Turistička tura je najbolji način da se upustite u obilazak i upoznavanje tradicionalnog Fesa, ali oni hrabriji mogu krenuti u šetnju alejama rizikujući da se izgube i da se potom cenkaju s lokalnim vodičima da ih vrate na pravi put. Ovaj grad je nadaleko poznat i po proizvodnji predmeta od kože.



Marakeš

Marakeš je četvrti grad po veličini, gde živi više od milion i po ljudi. Dok je zaštitna boja Fesa žuta, u Marakešu je crvena. Stara legenda kaže da kada je u srcu ovog grada izgrađena džamija, toliko je krvi poteklo njegovim ulicama da su svi zidovi kuća i ulice poprimili crvenu boju. Ovo je danas prestonica marokanskog turizma, a mnogi glumci i druge svetske zvezde ovde imaju velelepne vile.


Ovde se proizvode najbolji tepisi

Tradicionalno tetoviranje žena

Gotovo svaka žena na ruci, nozi, licu ili zglobovima nosi neku tetovažu, a crteži su toliko lepi da izgledaju poput crtane čipke. Mlade žene ukrašavaju samo ruke. Tek kad se udaju, dozvoljeno im je da ukrašavaju noge i ostale delove tela. Za neke tetovaže se veruje da imaju isceljujuću moć.



Kuhinja

Glavno nacionalno jelo Maroka je kus-kus. U Maroku ga spremaju s mesom (jagnjetina, teletina ili piletina) i sedam vrsta povrća. Tradicionalna jela su harira, čorba od ovčjeg ili goveđeg mesa, kefta - ćufta i tadžine, a često se sprema i kuvana riba. Nacionalno piće je čaj od nane. Svinjetina i alkoholna pića se ne jedu iako nisu zakonom zabranjena.

Marakeš zovu još i crveni grad

Obilazak pustinje je obavezan

Izvor: Kurir