O Marini.....Ruska Stampa 2003
O Marini.....Ruska Stampa 2003
Moskva - Obicna fasada skriva dom ruske pesnikinje koja je uvek bila i ostala jedinstvena. Unutra, neocekivani niz stepenica, pasaza i soba pretrpanih knjigama na ruskom, nemackom i italijanskom cine dom Marine Cvetajeve, pesnikinje danas obozavane u Rusiji a zaboravljene u inostranstvu. “Bez sumnje Marina Cvetajeva je jedna od najvecih pesnikinja 20. veka,” kaze agenciji Rojters Elena Feinstajn, jedna od malobrojnih engleskih prevodioca Cvetajeve. Cvetajeva je napisala 2.000 pesama koje obuhvataju period revolucije i vise od deset godina egzila u Berlinu, Parizu i Pragu. Njenom delu divili su se pisci poput Borisa Pasternaka i Rajnera Marije Rilkea. Pesnik Osip Mandeljshtam bio je jedan od njenih ljubavnika. Ali, njeni stihovi, mnogi otvorene izjave ljubavi i zelje, nisu bili pozeljni u Staljinovom Sovjetskom Savezu. Kompleksne rime i ritmovi kao i idiosinkrazijski recnik plase prevodioce. Kada je izvrsila samoubistvo 1941 u zabacenom gradu u Tatarstanu, stotinama kilometara udaljenom od Moskve, Cvetajeva je bila bez para, usamljena i gotovo zaboravljena. Jedna od velikih pesnikinja “Srebrnog doba Rusije” - zajedno sa Mandeljshtamom, Pasternakom i Anom Ahmatovom - predugo je bila zapostavljana. “Umrla je pre nego sto je njeno delo priznato. U Rusiji su na nju nepoverljivo gledali kao na emigranta, a na Zapadu nije bila poznata. Ljudi je danas vole na Zapadu samo ako uspeju da je otkriju,” kaze Fenistajn. Kuca koja je bila dom Cvetajeve od 1914. do 1922. godine sada je njen muzej i nalazi se u nekada boemskoj cetvrti Moskve - Arbatu. Pre revolucije kuca je bila ispunjena umetnicima, glumcima i piscima koji su se divili mladoj zeni koja je naglo postala slavna u 18. godini sa objavljivanjem prve knjige pesama. “Bila je nepodesna za vodjenje domacinstva i sebicna. Uvek je stavljala poeziju na prvo mesto a kucu je zapostavljala,” kaze Feinstajn. Zivot Marine Cvetajeve uzdrman je iz temelja revolucijom 1917. Njen suprug Sergej borio se protiv revolucionara, Cvetajeva je ostala bez novca i njihova dvogodisnja kcerka je umrla od gladi 1920. Cvetajeva je tada otisla u dug egzil. Godinama posle smrti Cvetajeve, njeni sledbenici odlucili su da ponovo uspostave njen ugled. Posle nekoliko decenija zabrana njena poezija je napokon objavljena u Rusiji 1961 za vreme Nikite Hrushchova. Muzej i biblioteka Cvetajeve otvoreni su pre deset godina a dnevno ih obidje na desetine posetilaca. Poezija Marine Cvetajeve nasla je svoje mesto u ruskoj pop kulturi kroz pesme Ale Pugacove, pop dive koja peva pesme Cvetajeve - “Ogledalo” koje govori o vezi sa Sofijom Parnok i “Rekvijem” o smrtnosti. “Danas ona ima novu publiku, staru i mladu. Ona je jedna od nasih najvecih pesnikinja,” kaze kustos muzeja. “Ona je najstrastvenija i najmuzikalnija od svih pesnika,” rekao je jedan stariji posetilac. Brojni ljubitelji dela Marine Cvetajeve zele da ona dobije vecu publiku izvan Rusije. Ovaj zadatak dodatno komplikuje slozenost njenih stihova. Samo je deo njene poezije preveden u inostranstvu. “Najteze je sto ona izmislja reci, sto se moze na ruskom. Ona veoma slobodno izmislja”, rekla je Feinstajn ciji mali opus stihova Cvetajeve neki smatraju najboljim engleskim prevodom. “Tu su i pauze i ritam koji tece i koje je tesko uhvatiti ako zelite da zadrzite rimu i znacenje,” dodala je ona. Za one koji otkriju Cvetajevu, Feinstajn kaze, citirajuci njene stihove: “Ona duboko grize. Morate pocupati njene korene da bi ste se je otarasili”.
Stihovi posvećeni Bloku (3)
Ti odlaziš na sunčev zapad,
sjaj ćeš večernji videti blag.
Ti odlaziš na sunčev zapad,
sneg će tvoj zavejati trag.
Kraj prozora ćeš mojih - bez strasti -
proći kroz nemi snežni kraj,
ti, moj pravednik božji, prekrasni,
ti, moje duše tihi sjaj.
Na tvoju dušu - nemam prava!
Neizmenljiv tvoj je hod.
U ruku, bledu od milovanja,
neću zabiti čavao svoj.
Neću pružati ruke ni zvati,
nećeš od mene čuti krik.
Pokloniću se samo, već kad ti
promine voštani, sveti lik.
I, dok polako pahulje lete,
u prečisti ću kleknuti sneg,
i u tvoje ću ime sveto
predvečernji poljubiti sneg -
onde gde sred grobne tišine
tvoj uzvišeni prođe hod,
tihi sjaju - pun veličine -
svedržitelju bića mog.
