Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Marina Abramović predstavila na Bijenalu projekat „Obod i bistre vode“
Marina Abramović, snimak iz Njujorka početkom maja (foto Beta AP) Od našeg specijalnog izveštača
Venecija – Kroz usku venecijansku ulicu u kojoj se nalazi palata Malipijeri nije moglo da se prođe jer su svi došli da vide svetsku umetničku zvezdu Marinu Abramović koja ove godine, zajedno sa umetnicima Ilijom Šoškićem i Natalijom Vujošević, predstavlja Crnu Goru na venecijanskom Bijenalu. Marina Abramović predstavila je projekat „Obod i bistre vode“ koji se odnosi na oživljavanje fabrike frižidera „Obod“ sa Cetinja, gde je nekada bilo zaposleno 8. 000 radnika. To će, kako je rečeno, sada postati centar za umetnost performansa koji će sada nositi ime Marine Abramović. „Ja neću voditi taj centar, vodiće ga drugi ljudi. Odlučila sam da koristim svoje ime jer ga vidim kao međunarodno priznati brend u umetnosti performansa. To je moje nasleđe i veoma mi je važno da napravim legat nematerijalne umetnosti gde će biti prostora i za ples, pozorište, operu, muziku, film... Možemo da nađemo način kako bi ljudi koji su tu radili mogli ponovo da rade, jer postoji jedan deo fabrike koji može opet da funkcioniše. Na primer, ploče koje su se koristile za oblaganje zadnje strane frižidera sada mogu da se koriste kao materijal za arhitektonske objekte u svetu, objasnila je u izjavi za „Politiku“ Marina Abramović. Umetnica je predstavila i film u kojem se objašnjava suština novog koncepta fabrike „Obod“ sa Cetinja, a na izložbi može da se pogleda i maketa novog Centra za performans. Centar za performans na Cetinju funkcionisaće kao Centar za performans u Hadsonu, u Njujorku, a planirano je da bude otvoren 2013. godine.
Salman Ruždi u Paviljonu Roma U Veneciju je stigao i čuveni pisac Salman Ruždi koji je u Paviljonu Roma pri Uneskovom birou za kulturu, u okviru izložbe „Pozovi žrtve“ održao predavanje na temu migracija i odnosa nasilja u svetu prema emigrantima. Pisac je govorio o međusobnim uticajima i tome koliko doseljenici menjaju zatečenu kulturu zemlja u koju su došli. Potom je naglasio da je književnost, kao i celokupna umetnost, inspirisana kulturom emigranata širom sveta, a zatim pročitao nekoliko svojih tekstova na ovu temu. „I sam za sebe mogu da kažem da sam u životu bio nomad“, rekao je pisac „Satanskih stihova“, koji trenutno živi u Njujorku.
Marija Đorđević Objavljeno: 02.06.2011. Izvor: Politika
Milan Vukelić| 07. 07. 2011. - 12:00h| Blic Online
MANČESTER - Najpoznatija srpska performans umetnica Marina Abramović biće tema najnovije grandiozne predstave slavnog reditelja Boba Vilsona „Život i smrt Marine Abramović“, čija će premijera biti održana u subotu, 9. jula, na Mančesterskom međunarodnom festivalu.
Ekipa predstave „Život i smrt Marine Abramović“: Vilijam Defo, Marina Abramović, Entoni Hegarti i Bob Vilson
U ovom neobičnom projektu učestvuju i glumac Vilijam Defo (kao narator) i muzičar Entoni Hegarti, vođa veoma cenjenog alternativnog sastava „Antony and the Johnsons“. Biće tu i naša Svetlana Spajić, koja će sa svojom „Pjevačkom družinom“ izvoditi srpske tradicionalne pesme, dok će Marina Abramović u predstavi igrati svoju majku.
"U svom radu ja imam potpunu kontrolu, ali u životu to ne želim. Meni je najinteresantnije u ovom projektu to da se samo prepustim", kaže Abramovićeva.
Svetski mediji ovu predstavu već nazivaju vrhuncem njene karijere, a to nije mala stvar ako se ima u vidu sve ono što je Marina Abramović do sada radila. Samo prošle godine imala je do sada najpopularniji performans „The Artist is Present“, kada je tri meseca sedela na stolici u Muzeju savremene umetnosti u Njujorku (MoMA), gledajući se oči u oči sa gotovo milion posetilaca (među kojima je bila i Ledi Gaga, ali ne i konzul Srbije u Njujorku, iako mu je kancelarija preko puta MoMA...).
U novoj predstavi, u režiji slavnog buntovnika svetskog pozorišta Boba Vilsona, Marina priziva svoju smrt, što nije prvi put da koketira sa „prelaskom na drugu stranu“. U ranijim performansima, ona se već sekla po stomaku, davila se, gutala tablete i ostavljala kondome za posetioce koji žele da je siluju. U najpoznatijem slučaju, jedan posetilac joj je prislonio napunjen revolver na čelo...
"Verujem da umetnik ima odgovornost prema društvu“, kaže poznata umetnica. „Ja pred publiku postavljam ove situacije sa neprijatnim stvarima, da bi oni na mene mogli da prenesu svoje strahove i teskobe. Ja sam kao ogledalo, a iskustvo je obostrano.“
Pjevačka družina Svetlane Spajić
U predstavi „Život i smrt Marine Abramović“ fokus će ipak biti na detinjstvu i odrastanju u Beogradu.
Marina Abramović je odrasla u porodici narodnih heroja, a njena majka je bila upravnica Muzeja revolucije.
U prisećanjima na taj period ona često govori o teskobi koju je osećala, budući da joj roditelji nisu dozvoljavali da izlazi iz kuće posle deset uveče, i to sve do njene 29. godine.
Vilson u predstavi posebnu pažnju daje događaju iz Marininog ranog detinjstva, koji ona danas smatra svojim prvim performansom. Abramovićeva kaže da je kao 12-godišnja devojčica bila opsednuta nosom Brižit Bardo, da su joj džepovi bili puni njenih fotografija, i da je jednom prilikom čak namerno pala s kreveta licem napred, s namerom da izravna nos kako bi podsećao na nos Brižit Bardo.
„Umesto toga, promašila sam ivicu kreveta, prilično se gadno posekla i sve slike Brižit Bardo su mi poispadale iz džepova. Moja majka je onda ušla u sobu i ošamarila me“, priseća se umetnica svog prvog performansa.
Lik Marine Abramović u ovoj predstavi igraće 12 različitih izvođača, među kojima je i „veoma nizak muškarac s brkovima“, a sve to pomalo po ugledu na filmsku biografiju Boba Dilana „I’m Not There“ u kojoj ga igra i Kejt Blančet.
Entoni peva na srpskom
U predstavi „Život i smrt Marine Abramović“ Boba Vilsona učestvovaće i tradicionalna umetnica iz Beograda Svetlana Spajić sa svojom „Pjevačkom družinom“ (Dragana Tomić, Minja Nikolić, Zorana Bantić). Osim što glume u predstavi, „Pjevačka družina“ Svetlane Spajić će pevati najstarije srpske tradicionalne pesme kao i Svetlanine autorske pesme nastale upravo po biografiji naše čuvene umetnice performansa. Svetlana Spajić kaže da je učešće u ovom projektu neverovatno iskustvo.
- Svi žele da savladaju i zapevaju gangu, koju je inače Entoni Hegarti sugerisao da ubacimo. A u jednoj ključnoj sceni učila sam celu ekipu kako da pevaju i igraju, i svi pevaju na srpskom - kaže Svetlana.
Marina Abramović i Ulaj u performansu „El grito“ (Vrisak) (1977)
Raskid kao umetnički čin
Marina Abramović je na ideju o ovoj predstavi došla još pre 20 godina, kada je prekinula ljubavnu vezu sa nemačkim kolegom performerom Ulajem. Oni su svoj raskid takođe pretvorili u umetnički čin, kada su pešice krenuli sa različitih krajeva Kineskog zida, da bi se sreli na polovini i rekli: „Zbogom“.
„Trpela sam veliki emotivni bol koji sam htela da postavim na scenu. Ali, postavilo se pitanje kako da igram sopstveni život i da se od njega istovremeno distanciram. Tada sam se okrenula pozorištu, koje sam oduvek mrzela, jer ništa nije stvarno, a ljudi igraju likove. Međutim, bio mi je potreban taj kontekst“, objašnjava Abramovićeva.
Britanski kritičari podeljeni oko nove predstave naše umetnice
Marinu Abramović ili obožavaju ili ne vole
M. V. | 13. 07. 2011. - 00:02h | Foto: The Telegraph | Blic Online
Kao kompletno njeno delo, i nova predstava po motivima života najveće svetske performans umetnice Marine Abramović izazvala je oprečne reakcije svetske javnosti i kritike. Predstava „Život i smrt Marine Abramović“ reditelja Boba Vilsona premijerno je izvedena u subotu na Mančesterskom međunarodnom festivalu, a reakcije se kreću od potpunog oduševljenja do žestoke kritike.
Marina Abramović i Vilijam Defo
Marina Abramović u predstavi igra samu sebe, ali i svoju strogu majku, koja joj je obeležila detinjstvo.
Marina Abramović je odrasla u porodici narodnih heroja, a njena majka je bila upravnica Muzeja revolucije.
Bi-Bi-Si je na svom sajtu napisao da je ovo predstava koja se pravi jednom u generaciji, a kritičar „Telegrafa“ je delo nazvao travestijom. U svakom slučaju, ovo neobično scensko delo s elementima drame i opere privuklo je veliku pažnju britanskih i svetskih medija, što dokazuje da je Marina Abramović u ovom trenutku istinska megazvezda svetske umetničke scene.
„Gardijan“ je čak objavio dva prikaza predstave, od kojih je jedan afirmativan, a drugi prilično negativan. „Neki momenti u ovoj predstavi će vam ostati u sećanju zauvek, a neki drugi su jednostavno toliko trajali“, napisao je kritičar Alfred Hikling.
Mnogo manje milosti imao je Ričard Dorment iz „Telegrafa“, koji je napisao da „Život i smrt Marine Abramović“ „nije toliko razočaranje koliko je travestija“, budući da reditelj Vilson nedovoljno aludira na prirodu i značaj Marininog rada.
„Vilson sažima život Marine Abramović u četiri reči: Mama je bila kučka“, piše Dorment, dodajući da je jedva čekao da se predstava završi.
U svim osvrtima na predstavu ističe se maestralna uloga Vilijama Defoa kao naratora, ali i izvrsna muzika Entonija Hagertija („Antony and the Johnsons“) i Svetlane Spajić (koja izvodi srpske tužbalice).
Ambicija: Svetski poznata umetnica Marina Abramović kaže da namerava da u umetnosti performansa ostavi trag kakav je Stanislavski ostavio u pozorištu.
Konceptualna umetnica Marina Abramović usavršava svoju jedinstvenu vrstu performansa već četiri decenije. U intervjuu uglednom „Hafington postu" umetnica je otkrila mnoge tajne svoje unikatne umetničke tehnike.
Na pitanje novinara „Hafington posta" da li je „mejnstrim kultura" spremna za diskusiju o performansu, Abramovićeva kaže da joj se „smučio način na koji se umetnost performansa tretira".
- Ideju performansa ukrali su svi, od MTV-ja, televizije, pozorišta, filma, advertajzinga, mode, a niko nije odao priznanje originalnoj umetnosti, što je tako nefer. Ako koristite nečiju muziku, morate da platite prava, ali to nije slučaj sa performansom - rekla je ona.
- Zbog toga sam 2005. u Gugenhajmu priredila „Sedam lakih komada" kada sam izvodila umetnost drugih umetnika. Platila sam prava, zatražila dozvolu, pomenula ime umetnika i potom odradila svoju verziju. Želela sam da uspostavim standard kako treba raditi stvari jer moja generacija umetnika više ne izvodi i osećam da je moja dužnost da performans smestim u mejnstrim - kaže Abramovićeva.
Umetnica kaže da ljudi ne razumeju performans.
- Performans nije pozorište, nije zabava. To je ozbiljan posao. U pozorištu krv je kečap, u performansu sve je stvarno - kaže Abramovićeva.
Ona dodaje i da je danas zaposlenija nego ikad:
- Nikada nisam imala ovoliko posla i bukvalno trčim unaokolo. Posle Muzeja moderne umetnosti i ovog filma, izloženost poslu i javnosti je ogromna i moram da budem pažljiva sa svojom energijom. Za mene, sada je sve u zaostavštini i zbog toga radim na svom institutu u Hadsonu i potpisala sam ugovor sa Remom Kulhasom, arhitektom, koji radi zgradu.
Institut u dolini Hadson umetnica otvara sa idejom da edukuje javnost i publiku o performansu, da ostavi koncept koji će nazvati „Abramović metod".
- U pozorištu postoji Stanislavski metod, ali u performansu će postojati Abramović metod - kaže ona.
Operski spektakl Roberta Vilsona izazvao je ovacije prepunog Kraljevskog teatra u Madridu. U španskim novinama osvanule odlične kritike, posebno hvale pevače
OVACIJE prepunog Kraljevskog teatra u Madridu ispratile su prošle srede premijeru operskog spektakla „Život i smrt Marine Abramovič“, Roberta Vilsona. Srpskoj umetnici na sceni društvo je pravio američki glumac Vilem Defo, u ulozi naratora, a svoje mišljenje publika je dala na kraju predstave aplauzom i ovacijama koje su trajale petnaest minuta, prenose španski mediji. Uoči premijere u Kraljevskom teatru, autor Robert Vilson rekao je da mu je ovo jedan od najdražih radova u bogatoj biografiji.
- Marina mi je dala dozvolu na neviđeno da pišem o njenom životu i umetnosti. Dozvolila mi je čak da pričam i o njenim najgorim strahovima, a otkrila mi je i tajnu kako želi da bude sahranjena onda „kad kucne njen čas“ - kazao je Vilson.
U španskim novinama osvanule su odlične kritike, a ugledni dnevnik „Pais“ svrstao je „Život i smrt Marine Abramovič“ među „događaje sezone“. Kritičari posebno hvale pevače koji „svojim glasom unose dinamiku na scenu“, Britanca Entonija i srpsku muzičku grupu Svetlane Spajić.
- Najveća emocija dolazi od pevača. Entoni svakoj melodiji daje posebnu dozu intimnosti. Kontrast njegovim pesmama daju one tradicionalne, koje izvodi odlična srpska grupa Svetlane Spajić. Ti pomalo folklorni zvuci u kontrastu sa modernim melodijama najveća su atrakcija ove pozorišne priče - zapisao je oduševljeni novinar „Paisa“.
Sve projekcije ova moderne opere pune poezije, nadrealizma i crnog humora rasprodate su do 22. aprila kada autorska ekipa napušta madridsko Kraljevsko pozorište.
Tokom karijere umetnice performansa, Marina Abramović je osetila kako je kada vam u glavu upere napunjen pištolj, sedela je u tišini 700 sati, a jednom prilikom se i zapalila. Danas ima 65 godina, izgleda bar 20 godina mlađe, a energija i entuzijazam koje zrači kao da pripadaju nekoj ljutitoj tinejdžerki. Oni koji su s njom razgovarali kažu da je duhovita, zabavna i sklona flertu.
Pre nego što je započela svoj performans “The Artist is present” u MoMA muzeju u Njujorku, kritičari su je zamolili da definiše razliku između performansa i pozorišta.
- Da biste bili umetnik performansa, morate mrzeti pozorište. Pozorište je lažno. Nož nije pravi, krv nije prava, a ni emocije. Performans je suprotan tome - i nož i krv i emocije su pravi - objasnila je.
Za 40 godina umetničkog staža Abramovićevoj je u centru pažnje bila “istinita realnost”, kako je to sama nazvala, zbog koje je često plaćala visoku cenu - što psihički, što fizički. Zabadala je nož u svoju ruku i sekla kožu oštrim žiletima. Ležala je gola na ledu satima. Dozvolila je publici da istražuje i muči njeno telo. Jednom prilikom je umalo umrla tokom nastupa i to kada je ležala unutar ogromne zvezde u plamenu. Pošto je zbog plamena ostala bez kisoenika, onesvestila se, a onda je jedan čovek iz publike brzo odvezao u bolnicu gde su konstatovali teške opekotine glave i tela.
- Testiram svoje granice da bih samu sebe promenila, ali takođe uzimam energiju od publike i nju transformišem. Njima se ona vraća drugim putem. Zato ljudi u publici često plaču ili postaju ljuti. Moćan performans će transformisati svakoga u prostoriji - izjavila je.
Njeno izvođenje u MoMA muzeju je videlo više od 850.000 ljudi, a među njima su bili i mnogi poznati - Šeron Stoun, Izabela Roselini, Rufus Vejnrajt, Bjork. Ledi Gaga je došla, ali nije mogla da ćuti sedeći preko puta Marine.
Rođena je u Beogradu, ali nikada ne kaže da je iz Srbije.
- Kada me ljudi pitaju odakle sam, nikada ne kažem “iz Srbije”. Uvek kažem da dolazim iz zemlje koja više ne postoji - rekla je Marina.
Njeni počeci bili su bekstvo od stvarnosti jer, kako sama kaže, roditelji su joj se stalno svađali, a majka ju je često tukla - i to uglavnom jer je mislila da se Marina pravi važna. Sa babom koja je bila izuzetno pobožna i gnušala se komunizma živela je šest godina. Još kao devojčica pobegla je u svet slikarstva, da bi danas bila jedna od najcenjenijih umetnica performansa savremenenog doba.
Dokumentarni film “Marina Abramović: Umetnik je prisutan” Metjua Ejkersa biće premijerno prikazan 9. maja u Sava centru na Festivalu Beldoks. Tim povodom mlađi brat umetnice Velimir Abramović napisao je tekst “Umetnik će biti prisutan i kada Marina bude zauvek odsutna”.
Marina Abramović
- Marinina majka, inače vojno lice, bila je veoma stroga. Nije joj dozvoljavala da izlazi nakon deset sati uveče i stalno ju je kontrolisala. Kroz svoje performanse Marina pokušava da pobegne od stega koje su je sputavale u detinjstvu - kaže za „Blic“ Velimir Abramović.
U tekstu o svojoj sestri on objašnjava da njena dela imaju vanvremensku vrednost.
- Umetnik je sredstvo ostvarivanja umetničke ideje. Zato Marina sebe ne doživljava kao ličnost. To je kao kad bi se slikar pretvorio u četkicu i slikao samim sobom. Vremenom autor nestaje, ali ideja ostaje, pa može čak i da se reinkarnira i useli u drugog umetnika - priča za „Blic“ Velimir Abramović.
On se osvrnuo na razgovore o prolaznosti i smislu života koje je vodio sa svojom sestrom i nemačkim vizuelnim umetnikom Uveom Lajsipenom, poznatijim pod umetničkim imenom Ulaj.
Velimir Abramović
- Marina i Ulaj su 12 godina sarađivali i živeli zajedno. Zbog njega je čak i narušila statičnost performansa “Umetnik je prisutan”, u kome je inače sedela nepomično za stolom dok su se posetioci smenjivali. Samo tada kada je Ulaj seo naspram nje ona se pomerila i rukovala sa svojim saputnikom - kaže naš sagovornik.
Kako objašnjava Abramović, dvoje umetnika su se rastali kada se Ulaj oženio Kineskinjom, ali su ostali prijatelji. Rastanak se simbolično odigrao na Kineskom zidu, a emotivna scena prikazana je u pomenutom dokumentarnom filmu.
- Film se ne odnosi samo na Marinine performanse, već i na periode pre i nakon njih. Da biste mogli da vršite specifičan transfer energije sa publikom, morate sve vreme živeti na određeni način - ističe Abramović.
Karakter svoje sestre on opisuje kao avanturistički i nezaustavljiv, o čemu govori i u tekstu napisanom povodom Beldoksa.
- Putanju su im određivali pozivi galerija u kojima su izvodili performanse, prijatelji kod kojih su pokatkad gostovali i unutrašnji glas, taj poziv odozgo što nas spontano vodi do svetih i duhovnih mesta - opisuje Velimir Abramović na kraju umetničko putešestvije Marine i Ulaja.
Nomadska umetnost
„Pre više od trideset godina sedeli smo Marina, Ulaj i ja na špicu Istre, na samom rtu Kamenjak, i razgovarali o smislu života (...) Tih godina Marina i Ulaj bili su beskućnici i kao novi beli monasi moderne umetnosti putovali Evropom i Azijom, Amerikom i Australijom u polurashodovanom francuskom kamionetu, uglavnom spavajući u kolima, sa ogromnom šarplaninkom Albom, jedinim grejanjem u hladnim noćima. Bilo je to njihovo doba nomadske umetnosti“, navodi Velimir Abramović u svom tekstu.
Marina Abramovič: 100 minuta priče o divi performansa
Marina Abramović: 100 minuta priče o divi performansa
Svetski hit, dokumentarni film o umetnici našeg porekla a svetskog glasa - „Marina Abramović: Umetnik je prisutan“, srpsku premijeru će doživeti 9. maja u Sava centru
SVETSKI hit, dokumentarni film o umetnici našeg porekla a svetskog glasa - „Marina Abramović: Umetnik je prisutan“, srpsku premijeru će doživeti 9. maja u Sava centru, na zatvaranju međunarodnog festivala dokumentarnog filma BELDOKS. Film je svetsku premijeru imao na Sandens festivalu (gde je nominovan za nagradu žirija), a evropsku u okviru programa „Panorama“ na Berlinalu, gde je proglašen najboljim dokumentarcem. Režiju potpisuje Metju Ejkers uz pomoć producenta Džefa Duprija, a film je naslovljen po Marininom spektakularnom maratonskom performansu izvedenom u njujorškom MOMA, koji je obeležio 2010. godinu. Snimanje je i teklo upravo uoči ovog umetničkog poduhvata čuvene performerke, prateći njene pripreme taj za fizički i mentalno ekstremno iscrpljujući podvig.
Kamere su pratile slavnu umetnicu tokom gotovo godinu dana, a za to vreme autori su bili u prilici da upoznaju „nekoliko Marina“. Ista mogućnost sada je ponuđena i svakom gledaocu ponaosob, u više od sto minuta filmske priče o divi performansa. - Gledate nekoliko Marina. Prvu, koja je dete partizana, dva nacionalna heroja. Do nje je druga, devojčica koja je rasla bez dovoljno ljubavi, ranjiva, tužna, razočarana, i treća Marina koja ima duhovnu mudrost i može da se uzdigne iznad svega. Ta treća je moj favorit... - reči su koje u prvim kadrovima ovog filma izgovara sama junakinja, koja je ovog puta (makar na filmu) postala predmet nečijeg tuđeg umetničkog rada.
Za proteklih četrdeset godina, naime, Marina Abramović se ustoličila na mestu neprikosnovene kraljice umetnosti performansa, upravo koristeći samu sebe - svoje telo, kao osnovno i najefektnije oruđe. I više od toga, celokupni svoj život ona je pretvorila u umetnost, a ovaploćenje sopstvene umetnosti našla u samom životu, u sebi i oko sebe. Film „Marina Abramović: Umetnik je prisutan“, sniman je deset meseci, u produkciji HBO. Prikazuje Marinina putovanja kroz šest zemalja, pripreme sa studentima koji su izvodili njene dosadašnje performanse, detalje iz njenog njujorškog stana, razgovore sa kolegama, novinarima, kritičarima, ponovni susret sa Ulajem, njenim životnim i umetničkim partnerom tokom davnih dvanaest godina - sve do performansa u MOMA, koji je počeo 15. marta 2010. i trajao do kraja maja te godine. U filmu govore Klaus Bisenbah, kustos MOMA, kritičar Artur Danto, Šon Keli, galerista Marine Abramović, pisac Tom Mekivilej... Zabeleženi su prizori reka ljudi koji „kampuju“ pred zdanjem njujorškog muzeja ne bi li postali posmatrači - i učesnici performansa, koji je obuhvatio stotine sati nepomičnog (i nemog) sedenja umetnice spram svakog pojedinog posetioca - dovoljno hrabrog da se suoči sa nestvarno snažnom, sveprožimajućom Marininom energijom. Film sadrži i zapis emotivnog susreta Marine i Ulaja - jedini zbog koga je narušila svoju celodnevnu „zamrznutost“ (koju je održavala tokom dva i po meseca, i punog radnog vremena muzeja). Naime, samo tada se performerka pomerila sa svog „radnog mesta“, ne bi li se rukovala sa čovekom koji je ostao ljubav njenog života, i umetnik čiji je rad dugo bio sasvim nerazlučiv od njenog sopstvenog stvaralaštva. Povodom istinskog spektakla koji je Marina Abramović priredila u MOMA, dopremljen je i čuveni kombi „sitroen“ u kome su Ulaj i ona praktično živeli dok su poput pravih nomada provodili godine na putu, od poziva do poziva, od galerije do galerije, neretko bukvalno gladujući. Ipak, umetnica se upravo tog doba seća kao najsrećnijeg perioda u svom životu, dok kao najveći udarac opisuje - svoj rastanak sa Ulajem, koji se simbolično odigrao na Kineskom zidu. Taj rastanak, i sam pretvoren u umetnost i ovekovečen susretom dotadašnjih ljubavnih i umetničkih partnera na zidinama ovog monumentalnog zdanja, ostao je jedan od njihovih najpoznatijih zajedničkih radova. Prošle godine Marina je postala tema, objekat, i protagonista čak i jedne opere - „Život i smrt Marine Abramović“. U međuvremenu, ona ne odustaje od života koji je odavno, i nepovratno, u potpunosti „stopljen“ i poistovećen sa njenom umetnošću, u kojoj je samoj sebi i kist, i glina, i platno, i dleto. I delo i stvaralac.
POPULARIZACIJA
PITANjE koje se Marini Abramović stalno ponavljalo, svih 40 godina njene karijere, jeste zašto je to što ona radi umetnost. Zato joj je cilj da performans približi najširoj publici, kako bi im postao blizak i razumljiv. Možda je već blizu ostvarenja ove želje, jer je čak 750.000 gledalaca pratilo njen nastup u njujorškom MOMA. Popularizacija performansa bila je i jedan od motiva zbog koga je pristala da snimi i ovaj dokumentarni film.
Dokumentarac o Marini Abramović i u američkim bioskopima. Umetnost je razlog zbog koga sam se odrekla svega, dece i porodice
Marina Abramović, umetnica performansa, koja je postala kulturološki fenomen kada je pre dve godine u Muzeju moderne umetnosti (MOMA) u Njujorku u tišini nepomično zurila u publiku naspram nje, i sama je prostala predmet izučavanja. Filmski dokumentarac „Marina Abramović: Umetnik je prisutan“, nazvan po retrospektivi iz muzeja MOMA, iskoristio je taj performans kao ulaznicu u njen život. Dokumentarac Metjua Ejkersa srpsku premijeru imao je 9. maja na „Beldoksu 2012“, a od 15. juna nalazi se na repertoaru bioskopa u Njujorku i Los Anđelesu. Film je sniman deset meseci, u produkciji kanala HBO, na kome će premijerno biti prikazan 2. jula.
Neposredno pre američke premijere, Marina je za Rojters izjavila da joj je ta izložba promenila život i pomogla da definiše svoj životni cilj - naučiti ljude da se povežu za svojim duhovnim centrom! - Odmalena sam osećala da moj život ima neku svrhu, a sada je to očiglednije nego ikad. To je razlog što sam se odrekla svega. Nisam udata, nemam nikoga, ni dece ni porodice, samo brata koji živi u Beogradu - iskrena je ova 65-godišnja umetnica. Ejkers je u filmu zabeležio Marinine pripreme sa studentima koji izvode njene performanse, razgovore sa kolegama, novinarima, ali i ponovni susret sa Ulajem, koji je bio njen životni i umetnički partner više od decenije. Filmskoj publici će, svakako, najzanimljivi deo biti scene snimljene tokom performansa u MOMA. Videće ljude koji su cele noći čekali u redu da bi se sa Marinom gledali „oči u oči“. U susretu sa umetnicom jedni su samo zurili, drugi plakali, treći se smejali. A ona? Sedeći nepomično gotovo tri meseca, svakog dana po sedam sati, Marina se i smejala i plakala, uspostavljaju ći posebnu vezu sa osobama koje su sedele preko puta nje.
Autor dokumentarca o Marini Abramović kaže da je bio skeptičan kada je čuo njene planove za performans u MOMA i to joj je i rekao. - Ali ona nije reagovala. Dala mi je ključeve od svog doma i kazala da me neće ograničavati ni u čemu. Mislim da sam bio vrlo oštar prema njoj - priseća se Ejkers. On i dalje smatra da ima mnogo „loše umetnosti“, ali više nije skeptičan kada je Marina Abramović u pitanju. - Tvrdim da je ovo umetnost! Marina ima snažan i transformišiću efekat na mnoge ljude, a ja sam svedok toga. Ona je, bez sumnje, najpoznatija umetnica performansa i uspela je da iz korena promeni sve moje predrasude o ovom obliku umetnosti - kaže autor filma.
