Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Dugometražni dokumentarni film „Umetnik je prisutan” o životu i radu već legendarne dive performansa, dobija pohvale vodećih američkih medija Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Marina Abramović je ponovo u vestima, ovoga puta povodom dugometražnog (1 sat i 45 minuta) dokumentarnog filma o njenom životu i radu, čiji je naslov „Umetnik je prisutan”. Film se za sada prikazuje samo u njujorškom „Filmskom forumu”, a televizijsku premijeru na mreži HBO (koja je producent), imaće idućeg meseca. Dokumentarac o Marini je „fascinantan”, konstatuje kritičar „Los Anđeles tajmsa”. „Legendarnu umetnicu performansa prikazuje nam kao ličnost čiji se život i rad prepliću mnogo ubedljivije nego što smo zamišljali”. Film je inače režirao Metju Akers, čija su specijalnost upravo televizijski dokumentarci. On je sa svojom ekipom Abramovićevu pratio tokom 10 meseci u šest zemalja, snimivši stotine sati sirovog materijala, da bi u završnoj montaži ubacio i arhivske snimke nekih njenih projekata koji su je učinili slavnom – kao što je svojevremena 16-časovna vožnja u krug jednim pariskim trgom, ali i čuveni performans iz 2010. u njujorškom Muzeju moderne umetnosti, kada je, kao glavni eksponat, više od 700 sati provela sedeći na jednoj stolici, sa drugom preko puta nje na kojoj su se smenjivali posetioci, da bi se međusobno u tišini gledali. „Los Anđeles tajms” citira i šta je ta predstava značila njoj samoj. „Posle 40 godina tokom kojih su ljudi mislili da sam luda i da treba da budem u bolnici za mentalne bolesti, konačno sam dobila sva priznanja… Ja sam bila ’alternativna’ od rođenja. Izvinite, ja imam 65 i ne želim više da to budem. Želim da budem uvažavana pre nego što umrem”. U intervjuu sa Marinom Abramović, kojeg povodom filma objavljuje „Volstrit džornal”, kaže se da je ona poslednje četiri decenije posvetila radu koji je „između ekstrema glasnosti i tišine, saradnje i konfrontacije”. Na pitanje zašto joj je bilo važno da u tolikoj meri pred kamerama otkrije samu sebe, odgovorila je: „Želela sam da šira publika shvati šta sve znači stvaranje u umetnosti performansa. Jedini način za to bio je da odustanem od svoje privatnosti i omogućim jedan objektivan pogled. Režiser u početku nije verovao da ova umetnost može da bude toliko transformativna i bio je sasvim zadovoljan svojim pesimizmom. Počeo je kao potpuni nevernik i na kraju postao veliki vernik.” Objašnjavajući motive koji su je podstakli da u Hadsonu, država Njujork, osnuje „Institut za očuvanje umetnosti performansa” koji će nositi njeno ime i biti otvoren 2014, Abramovićeva je rekla da joj je prvi cilj da javnost obrazuje kako da gleda na tu umetnost, koja je „prošla kroz mnogo promena, uz enormnu količinu nerazumevanja”. „Nije svaki idiotski gest performans”, rekla je, navodeći pre svega primer pop zvezde Lejdi Gage i njene haljine od mesa. Što se tiče projekata koje bi želela da realizuje u svom institutu, kaže da je jedan od njenih velikih snova da od Dejvida Linča zatraži da snimi film od 365 sati. Takođe želi da stvori platformu za saradnju sa naučnicima i primenu novih tehnologija. „Njujork tajms” je, pored prikaza filma, takođe objavio i izuzetno provokativan intervju (u svom nedeljnom „Magazinu”) pod naslovom „Đavo u Marini Abramović”. Prvo pitanje koje joj je postavio, bilo je da li je na pomenutom performansu u Muzeju savremene umetnosti, koji je videlo 750.000 posetilaca, imala procenat od svake ulaznice, kao muzičari? „Dobila sam toliko malo da to ne želim ni da kažem. Moj honorar je bio tačno 100.000 dolara, što pokriva godinu dana mog rada, a povrh toga moram da platim pomoćnike i zakupninu za poslovni prostor”. Na konstataciju novinara da je opisivana kao „ekstremno zavodljiva, podjednako za muškarce i žene”, Abramovićeva je odgovorila da je „veoma usamljena u hotelskim sobama”. Podjednako otvorena je bila i u odgovoru na intimno pitanje o ugradnji silikona u svoje grudi. „Imala sam tada 40 godina i bila očajna posle saznanja da je Ulaj (nemački umetnik performansa Frank Uve Lejslepen, koji joj je bio životni partner od 1976 do 1989. – prim.) napravio dete 25-godišnjoj devojci koja mu je bila prevodilac. Osećala sam se debelom, ružnom i neželjenom. Zašto ne upotrebiti tehnologiju, ako možete, da obodrite svoj duh?” Na kraju, objasnila je svrhu svog plana da se kad umre, sahrana obaviti sa tri kovčega istovremeno na odru u Beogradu, Amsterdamu i Njujorku, s tim što se neće znati u kojem je njeno telo. Na to ju je podstakao izuzetno skroman poslednji ispraćaj Suzan Sontang, sa kojom je drugovala u poslednje četiri godine njenog života. Abramovićeva zbog toga želi da sa ovog sveta ode po mudrosti sufista da je „život san, a smrt buđenje”. U testamentu će ostaviti nalog da svi ožalošćeni dođu obučeni u jarke boje, jer će sve to biti „njen život”.
Milan Mišić Objavljeno: 22.06.2012. Izvor: Politika
Novi spot benda "Entoni end Džonsons" nastavak je saradnje sa umetnicom Marinom Abramović, koja u spotu "Kat d vorld" glumi uz Vilema Dafoa i Karis van Hauten.
Sarađivali na predstavi "Život i smrt Marine Abramović: Vilem Dafo i Marina Abramović
Vilem Dafo i Marina Abramović sarađivali su na predstavi "Život i smrt Marine Abramović"
Pesma je originalno napisana za performans i biografsku predstavu "Život i smrt Marine Abramović", koju je režirao Robert Vilson.
U ovom spotu reditelja Nabila tiha i siva atmosfera nastanjuje elegantne, prostrane kadrove, dok Vilem Dafo (inače narator predstave o Marini Abramović) kao direktor velike kompanije gleda na panoramu kroz prozor minimalistički uređene kancelarije.
Karis van Hauten (proslavljena ulogom crvene sveštenice Melisandre u serijalu "Igra prestola") glumi njegovu pristojnu i decentno nenametljivu sekretaricu.
Dok Antonijev eterični glas struji kadrovima, naslov pesme postaje doslovan: sekretarica reže grlo nadređenom, nakon čega se pridružuje vojsci žena krvavih ruku koje simbolično napuštaju monohromne poslovne zgrade.
Na kraju spota među njima zatičemo i multimedijalnu umetnicu Marinu Abramović, kao predvodnicu pokreta.
"Kat d vorld" poslužio je kao uvod novom "lajv" albumu grupe "Entoni end Džonsons". Izvor: B92
Pogledajte: Marina Abramović u novom spotu benda "Antony and the Jo
"Baka performansa" u novoj ulozi
Pogledajte: Marina Abramović u novom spotu benda "Antony and the Johnsons"
Poznata umetnica Marina Abramović pojavljuje se u novom spotu američkog benda "Antony and the Johnsons". Reč je o pesmi pod naslovom "Cut the World".
Marina Abramović
Bend "Antony and the Johnsons" iz Njujorka, koji je početkom avgusta izdao novi lajv album pod nazivom "Cut the World", nedavno je snimio spot za istoimenu pesmu.
Glavna zvezda spota je glumac Vilijem Defo, a u pojedinim kadrovima se pojavljuje i "baka performansa", Marina Abramović.
Umetnica je dobitrnica ovogodišnje Nagrade Braća Karić u oblasti umetnosti, a danas joj uručena povelja počasnog profesora Muzičke akademije Alfa univerziteta
Marina Abramović, umetnica performnsa danas je na svečanoj ceremoniji imenovana za počasnog profesora Muzicke Akadmeije ALFA Univerziteta, a ujedno je i dobitnica ovogodisnje Nagrade Braca Karić u oblasti umetnosti.
Povelju počasnog profesora Marini Abramović uručila je Danica Karić, idejni tvorac koncepta Muzičke Akademije Alfa univerziteta, dok se osnivač Karić Fondacije i predsednik Saveta Alfa univerziteta Milanka Karić obratila pristunima prigodnim govorom.
Gospođa Abramović je skoro sat vremena odgovarala na pitanja studenata Akademije umetnosti, Muzičke Akademije, Fakulteta za menadžment Alfa univerziteta,kao i drugih uvaženih zvanica. U publici su, između ostalih bili Marinin brat prof. Velimir Abramović, bratanica Ivana Abramović, Olivera Katarina, Mane Šakic, Aleksandra Perović, Ana Sofrenović, Žana Poliakov, Aleksandar Đuričic i mnoge druge uvažene zvanice.
Marina Abramović, svetski priznata umetnica čiju je izložbu u Momi u Njujorku videlo više 850.000 ljudi, ali i nijedan srpski diplomata, bila je u kratkoj poseti Beogradu u utorak kada je imenovana za počasnog profesora Muzičke akademije Alfa univerziteta.
Marini Abramović odavno obećana izložba u Beogradu
Pristala je da tim povodom dođe u rodni grad isključivo jer se radi o privatnoj instituciji. Nezadovoljna odnosom državnih organa prema sebi, Marina kaže da više ništa ne očekuje, pa ni poziv za izložbu u Beogradu.
- Nijedan diplomata, s našim konzulom u Njujorku na čelu, niti predstavnik države Srbije nije posetio moj performans “The Artist Is Present” u Momi. Takav odnos Srbije nisam zaslužila, posebno ako se ima na umu da sam jedini živi umetnik čiju je izložbu u Momi videlo više od 850.000 ljudi. Konzul Srbije u Njujorku živi dva bloka od muzeja, a nije se pojavio za dva i po meseca, koliko je izložba trajala. O ministru kulture, ili ne daj bože drugim visokim državnim činovnicima koji često borave u Njujorku da ne govorim. Za razliku od njih, ministar kulture Crne Gore je došao - istakla je Marina Abramović za „Glorije“.
U toku jednodnevne posete srpskoj prestonici, takođe niko od državnih funkcionera nije ni pokušao da stupi u kontakt s njom, a kamoli da organizuje prijem u Ministarstvu kulture.
- Nemam nikakva očekivanja, ja uopšte ne živim u budućnosti, ja živim u sadašnjosti. Znate kad su meni obećali izložbu u Beogradu? Sada više to uopšte i ne očekujem. Došla sam da vidim šta ja mogu za vas da uradim, a ne da vidim šta može država za mene da uradi... To više uopšte nije važno - rekla je Marina Abramović.
Jovan Ćirilov, prijatelj i poštovalac lika i dela Marine Abramović, ističe da bi država trebalo da posveti više pažnje ovoj umetnici.
- To je naš mentalitet. Nije ona jedina koja je zapostavljena, ali je najznačajnija od svih umetnika koji su zapostavljeni. Marina je jedna izuzetna vrednost kojoj treba posvetiti svaku pažnju. Ja mislim da bi prvo trebalo da bude član SANU, pa sve ostalo. Ona je uvređena, ali potrebno je da se zaboravi na negativne stvari, pa da se uzajamno sporazumeju ona i ova vlast koja bi trebalo makar naknadno da obrati pažnju na nju. Uvek je bolje da vlast prva povuče potez, a pošto je ona dama, trebalo bi neki džentlmen to da uradi - kaže Jovan Ćirilov.
Ministarstvo kulture: Nismo znali da je u Beogradu
U Ministarstvu kulture i informisanja juče su nam rekli da nisu bili obavešteni o dolasku ove umetnice u Beograd.
- Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije u potpunosti je otvoreno za pozitivnu i kvalitetnu komunikaciju sa svim umetnicima, kao i drugim profesionalcima u kulturi, i ukoliko bi se ukazala prilika, predstavnici ministarstva rado bi se susreli sa umetnicom - naveli su u ovom ministarstvu, a takođe su naglasili da ne znaju o kakvoj nepravdi je reč kada je u pitanju Marina Abramović.
- Ukoliko je gospođa Abramović bila u situaciji u kojoj joj je naneta nepravda, a koja nije, razume se, lične prirode, ministarstvo svakako izražava spremnost da razmotri sve eventualne neporazume - navodi se u saopštenju. U toliko očekivanoj izložbi ove umetnice u Beogradu, državni funkcioneri kažu da ministarstvo ne poziva i ne organizuje izložbe umetnika.
- To rade kulturne institucije i organizacije, a ministarstvo te aktivnosti može da finansira ili ne. Domaće kulturne institucije pozivaju umetnike, a mešanje u programe kulturnih organizacija nije u skladu sa savremenom kulturnom politikom, jer one imaju autonomiju u svom radu. Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije sufinansira mnogobrojne projekte iz oblasti vizuelnih umetnosti, i verujemo da bi to bio slučaj i sa projektom gospođe Abramović - ističu u ministarstvu.
Marina Abramović planira svoju sahranu u tri grada
Marina Abramović planira svoju sahranu u tri grada
Poznata umetnica, rođena u Beogradu, Marina Abramović planira sopstvenu sahranu, koja bi trebalo da se održi u tri grada - Njujorku, Beogradu i Amsterdamu.
U intervjuu bečkom nedeljniku "Profil" ona je kazala da želi da režiser Robert Vilson osmisli njenu sahranu. Prema rečima umetnice, koja će biti jedan od glavnih gostiju predstojećeg bečkog festivala "Vienale" i koja će izložbom predstaviti nove radove u bečkoj galeriji "Krizinger", sahrana će biti održana sa tri kovčega, u tri različita grada, pri čemu će biti tajna u kome će se naći njeno telo.
Iako njen rad važi za radikalno-feminističku umetnost, Abramovićeva nema poverenje u feminizam.
"Umetnost nema pol. Umetnost nije demokratska. Postoje dobra i loša umetnost", objasnila je ona.
"Ko feministički razmišlja nalazi se u getu", poručila je ona, dodajući da se decenijama bori protiv toga da bude vidjena kao ženska umetnica. Feminizam u umetnosti je, smatra ona, stigma.
"Nikada u svom životu nisam videla ni jednu dobru feminističku izložbu. To je problem. Najvatrenije, feministkinje su, nažalost, loše umetnice", ocenila je Abramovićeva.
U novom broju NIN-a čitaoci na poklon dobijaju film “Umetnik je prisutan”, film o Marini Abramović, poznatoj po svojim ekstremnim instalacijama umetnosti performansima, od kojih mnogi uključuju golotinju i kažnjavajuće forme telesnog uskraćivanja.
Marina Abramović navodi da je ona jedan od retkih umetnika svoje generacije koji i dalje rade na terenu. Ona je takođe glamurozna svetska ikona umetnosti, gromobran kontroverzi i samosvojna legenda. Međutim, nakon 40 godina suočavanja sa skepticizmom u pogledu umetničke vrednosti njenog rada, ona kaže da je umorna od "alternativnog" etiketiranja: "Ja imam 63 godine! Ne želim više da budem alternativna!"
Upravo iz tog razloga MoMA retrospektivna izložba predstavlja toliko intenzivan lični i profesionalni značaj za Marinu Abramović. Izložba je ne samo krunski uspeh u njenoj karijeri, već je ona vidi i kao priliku – možda i poslednju – da umetnost performansa konačno postavi na kartu glavnih tokova umetnosti. „Umetnost performansa nikada nije bila regularan oblik umetnosti. Ona je bila alternativna umetnost još od mog rođenja, pa želim da postane pravi oblik umetnosti i poštovana pre nego što ja umrem“.
Na osnovu razgovora sa Marinom Abramović, njenim saradnicima i čitavim nizom umetničkih komentatora, prijatelja i fanova, dokumentarni film kombinuje arhivske snimke njenih ranih radova sa slikama njenog ličnog i profesionalnog života u godini koja je značajna i koja vodi sve do njene MoMA ekstravagancije.
Izvor: Blic Online
Američka Nacionalna akademija umetnosti objavila je imena novih članova, a među 13 odabranih je i istaknuta umetnica performansa Marina Abramović
NJUJORK - Američka Nacionalna akademija umetnosti objavila je imena novih članova koje će primiti ove godine, a među 13 odabranih je i istaknuta umetnica performansa Marina Abramović.
Između ostalih na spisku su se našli i američki dizajner i umetnik performansa Vito Akonči (Ačonci), kao i ovogodišnja predstavnica SAD na 55. Bijenalu u Veneciji Sara Še, dobitnik Zlatnog lava za najboljeg umetnika na 54. Bijenalu umetnosti "Iluminacije" 2011. godine, za rad "Sat" Kristijan Markli, prenosi sajt SeeCult. Umetnici koji su se našli na ovogodišnjem spisku odabrani su zbog značajnog doprinosa savremenoj američkoj umetnosti i arhitekturi, a zvanično će biti proglašeni akademicima na ceremoniji 29. oktobra na Nacionalnoj akademiji.
Nove članove Nacionalne akademije izabralo je više od 300 sadašnjih akademika. Svaki novi član mora da pokloni Akademiji jedan svoj reprezentativan rad, pa njena kolekcija muzeja sada ima više od 7.000 radova, uz arhitektonske makete i dokumentaciju članova iz oblasti arhitekture. Od osnivanja 1825. godine, Nacionalna akademija je do sada imala više od 2.000 članova. Marina Abramovijena je u Beogradu 1946. godine. Studirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, a slikarstvo je u samim pocecima zamenila za bodi art, odnosno bol, pokret, mimiku, gest, insistiraju jeziku tela igraca, akrobata. Živi u Njujorku.
(Večernje novosti)
Marina Abramović: Moj institut će biti poseban, mi Crnogorke ne sta
Marina Abramović: Moj institut će biti poseban, mi Crnogorke ne starimo
Umetnica performansa Marina Abramović pozvala je zainteresovane da daju prilog za izgradnju instituta MAI (Marina Abramovic Institute) u Hadsonu, koji će okupljati mlade talente. O planovima povodom instituta, ali i o balkanskom poreklu i vezi s nemačkim umetnikom Ulajem, Marina je razgovarala sa poštovaocima svog rada putem internet-sajta "Reddit".
"Baka performansa" Marina Abramović
Mnoge je zanimalo kako će izgledati boravak na institutu MAI, za čiju izgradnju je do sada prikupljeno 44.500 dolara, a potrebno je 600.000.
- U velikom holu posetioci će potpisivati ugovore da pristaju na šestočasovni boravak na institutu. Moraće da ostave mobilne telefone i privatne stvari na ulazu i svako će dobiti slušalice za blokiranje spoljnih zvukova, kao i beli mantil. Mladi će moći da izlažu razne forme umetnosti, a ako neko zaspi tokom procesa, biće kolicima premešten u sobu za odmor - rekla je Marina Abramović.
"Baka performansa", kako je zovu, zahvalila je svima koji su dali donacije, a korisnike interneta su, osim novog projekta, zanimali i detalji iz Marininog života. Mnoga pitanja ticala su se njene 12-godišnje veze sa nemačkim umetnikom Ulajem, od kog se rastala simboličnim performansom "Ljubavnici" na Kineskom zidu 1988. godine.
- Krenula sam sa jedne strane Kineskog zida, a on sa druge. Danima smo išli jedno drugom u susret. Kada smo se konačno zagrlili, znala sam da je to kraj jednog poglavlja i plakala sam. Jednostavno, Ulaj me je prevario i naš odnos nije imao budućnost - objasnila je umetnica.
U dokumentarnom filmu "Umetnik je prisutan" prikazana je scena u kojoj se Marina i Ulaj nakon decenija razdvojenosti ponovo sreću u muzeju MoMA. Kada joj se pogled susreo sa Ulajevim, prekršila je pravila performansa i uhvatila ga za ruke, što je ostavilo jak utisak na sve koji su poznavali njihovu ljubavnu priču. Na pitanje da li bi njihovoj romansi ikada dala još jednu šansu, odgovorila je:
- Nisam zaljubljena i osećam se slobodno. Ne želim više da budem u vezi s umetnikom. Uradila sam to tri puta i svaki put mi je srce bilo slomljeno.
Ona se osvrnula i na svoje balkanske korene kojima, kako kaže, duguje to da i u 66. godini izgleda mladoliko. Na pitanje da li je vampir i ako nije, kako je moguće da uopšte ne stari, odgovorila je:
- Pokazaću vam fotografije moje bake koja je živela 103 godine i njene majke koja je umrla sa 116, kako bih vam dokazala da Crnogorke ne stare.
Marina Abramović na "Redditu":
Šta Vas nikad ne pitaju, a voleli biste?
- Niko me nikad ne pita da li sam srećna.
Zašto govorite o sebi kao o umetniku, a ne o umetnici?
- Moj maternji jezik je srpski, a tamo se pretežno koristi reč “umetnik” u muškom rodu. To mi zaista nije važno, nije bitan pol umetnika, već njegova dela.
Da li ste se uplašili tokom nekog performansa?
- Da, moj najstrašniji performans je bio “Rhythm 0”, kada je publika imala priliku da mi uperi pištolj u lice. Tada sam shvatila da javnost zaista može da vas ubije, ako joj date potpunu slobodu.
Koje biste knjige poneli sa sobom na pusto ostrvo?
- Ne bih nosila knjige, već prazne dnevnike koje bih sama ispisivala.
