LUBENICA (Citrulus vulgaris)

[Nostradamus]

LUBENICA
(Citrulus vulgaris)


[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Lubenica je zeljasta jednogodišnja biljka sa povijušavom, razgranatom stabljikom koju nazivamo vreža. Stablo je šupljo, člankovito, cik - cak izgleda, obraslo sitnim bodljama ili maljama. Na kolencima raste list, vitica, grana, ženski ili muški cvet, a ponekad i adventivni koren. Prvih desetak kolenaca je sterilno, a onda se javljaju cvetovi, obično najpre muški. Odnos muških i ženskih cvetova najcešće je 4-5 : 1, u korist muških, ali, sa skraćenjem dužine dana, u jesen, ovaj odnos se menja i može da bude čak i 1:1. Cvetovi, po svojoj građi, mogu da budu muški, ženski i hermafroditni, tj. da sadrže i tučak i prašnike. Ovo je sortna karakteristika.

 

[Nostradamus]

Lubenica potiče iz Afrike, gde se i danas, u oblasti savana i pustinja sreću divlje forme, kao što je Citrulus cologynthys sa sitnim i veoma gorkim plodovima.
S obzirom na poreklo, kao tropska vrsta ima veoma velike zahteve prema toploti i svetlosti. Optimalne temperature za njen razvoj i plodonošenje su 26 - 28 0 C. Prestaje da raste na minimalnoj temperaturi od 12 0 C i maksimalnoj od 40 0 C. Oplodnja se najbolje obavlja na temperaturi oko 22 0 C. Zahteva maksimalnu osunčanost, tako da se gaji samo kao čist usev na parcelama koje su preko celog dana izložene suncu.
Sl. 1 Divlja forma lubenice (Citrulus cologynthys).

 

[Nostradamus]

Divlja forma lubenice Citrulus cologynthys
Iz južne Afrike, vrlo brzo preneta u dolinu Nila, što se može zaključiti sa slika na zidovima starih grobnica gde je prikazano ovo voće, odnosno povrće.
Poznavali su je i u Siriji, Arabiji i Indiji, a po svemu sudeći starim Grcima i Rimljanima nije bila poznata. Arapi su je preneli u Španiju, a zatim u Južnu Francusku. U 10. veku se iz Turkestana proširila u Kinu, dok je preko Španije stigla prvo na američka ostrva, a nešto kasnije i na kopno.
Sl. 2 Muški i ženski cvet lubenice.

 

[Nostradamus]

DA LI SU LUBENICA I BOSTAN JEDNO TE ISTO
U nekim krajevima naše zemlje to su sinonimi - kad se kaže bostan - misli se na lubenicu i obrnuto. U drugim, pak, pod pojmom ''bostan'' podrazumevaju se lubenica i dinja zajedno. Na crnogorskom primorju za lubenicu se koristi naziv ''dinja'', dok se dinja naziva i ''pipun'' (slično kao i u Bugarskoj lubenica = dinja, dinja = pepeš). Razlike potiču otuda što su se ove vrste kod nas proširile sa različitih govornih područja.
Slično je i na engleskom jeziku. Termin ''melnos'' podraazumeva lubenicu i dinju (kao kod nas bostan), dok je sama lubenica watermelon ili egusi, a dinja melon, muskmelon, sweet melon, ili cantaloupe (u Americi).
Sl. 3 Žuta sorta lubenice.

 

[Nostradamus]

IZBOR ZEMLJIŠTA
Lubenice najbolje uspevaju na razoranim ledinama i krčevinama, gde do tada nisu gajene. Podnose kiselu reakciju zemljišta, sve do pH 5, ali najbolje uspevaju na pH 6 do 6,5.
Dobra zemljišta za lubenice su cernozem, livadske crnice i recni aluvijumi, dakle dobro obezbeđena humusom, strukturna, ocedna, plodna i duboka. Rečni aluvijumi, uz to u blizini velikih reka, najpogodniji su za gajenje lubenica, s obzirom na to da koren može duboko da prodre i crpe vlagu koja napaja zemljište iz rečnog korita po sistemu sunđera.
U Srbiji lubenica uspeva sve do nadmorske visine od ko 600 metara, s tim što na tim visinama mogu da se gaje samo rane sorte. Kasne sorte, koje su obično kvalitetnije, mogu da uspevaju i na ovim visinama, ali iz rasada, bilo kalemljenog na vrg ili običnog.
Glinovita i suviše peskovita zemljišta mogu da se koriste za proizvodnju lubenica, ali se onda moraju dobro nađubriti organskim đubrivima (stajnjakom ili kompostom).

 

[Nostradamus]

ĐUBRENJE LUBENICA
Zemljišta bogata humusom, kao što su cernozem, livadske crnice, plodni aluvijumi, razorna lucerišta i slična, treba nađubriti samo mineralnim NPK đubrivima. Đubrenjem treba da se obezbedi 80 - 120 kg azota, 100 - 150 kg kalijuma i 60 - 100 kg fosfora. Dve trećine ovih đubriva (npr. 450 kg NPK 15:15:15) treba da se unese u zemljište sa jesenjim dubokim oranjem, a jedna trećina u proleće, sa predsetvenom pripremom.
Ukoliko se đubri stajnjakom, on se unosi u jesen, 30 do 40 tona po hektaru, pre oranja. Ne sme se preterati sa stajnjakom, jer onda lubenice kasno sazrevaju, imaju debelu koru i manje šećera. Iz istih razloga ne preporučuje se prihranjivanje azotnim đubrivima tokom vegetacije. Takođe, navodnjavanje dolazi u obzir samo u prvim fazama razvoja biljaka, do cvetanja i zametanja prvih plodova, da bi se koren što bolje razvio, prodro u dublje slojeve (do jednog metra dubine) i tako omogućio snabdevanje vodom u sušnom periodu.
Navodnjavanje i višak azota, oblačno kišovito i prohladno vreme tokom letnjih meseci, mogu da izazovu i formiranje drvenastih tkiva u plodu lubenice, tako da ona pored toga što nije slatka, zbog tih izraslina nije dobra za jelo.

 

[Nostradamus]

HERBICIDI U LUBENICAMA I DINJAMA
Dešava se da herbicidi veoma uspešno deluju u usevu lubenice, tako da izniknu samo kulturne biljke, koje su onda meta zemljišnih štetočina. U nedostatku drugih biljaka, larve žičnjaka, sovica, grčica i drugih štetočina masovno napadaju mlade biljke lubenice i hrane se njima. Da bi se to sprečilo, potrebno je pre setve uneti u zemljišne insekticide (Force, Basudin i sl).
Iz knjige:
”Suzbijanje korova herbicidima u povrtarstvu”
autor: Slobodan Ružić
Ove povrtarske vrste vrlo su osetljive na herbicide.
Kod nas je registrovan Select super, a i u svetu broj selektivnih hertbicida je veoma mali i ne nalaze se u prometu kod nas.
U lubenicama se pre setve ili sadnje sa plitkom unošenjem u zemljište (2-5 cm) pokazao dosta selektivan Devrinol 45-F 2-4 lit. po hektaru. Dobro suzbija štir, pepeljugu, muharike, ali slabo deluje na tatulu, pomoćnicu i abututilon. Zbog dužeg zadržavanja u zemljištu ograničeno je gajenje narednih kultura. U proleče nsredne godine mogu se sejati kupusnjače, paradajz, paprika, krompir, pasulj, duvan, suncokret i uljana repica. Strana žita, kukuruz, sirak, salata, šećerna i stočna repa mogu se sejati nakon godinu dana, a ovas nakon 16 meseci.

 

[Nostradamus]

U SAD u lubenicama dozvolu za primenu ima preparat Gambit 4-EC i to 0,35-0,6 lit. po hektaru odmah posle setve ili pred rasađivanje. Koren rasada mora biti ispod herbicidnog sloja.
Pre nicanja ili sadnje, protiv izniklih korova
Glifogal, Glyphgan 480-SL, Roundap i drugi na bazi glifosata od 2 do 3 lit. po hektaru, sa malo vode (50-200 lit./ha), odnosno jačoj koncentraciji. Basta-15 doza 1,5-2,5 lit. po hektaru. Reglone forte 2-3 lit. po hektaru.
Suzbijanje korova u međurednom prostoru
Najsigurnije je da se herbicidi u meduređnom prostoru za šta postoje više mogućnosti kako pre, tako i posle nicanja korova i biljaka. Osnovno je da herbicid ne padne na mesto gajene biljke ili na nju, ali ako se tretiranje izvodi posle postavljanja folija da ne dospe na mesto gde će biti otvori za biljke, ili gde su oni već napravljeni.

 

[Nostradamus]

Na manjim površinama veoma može da posluži rad sa štitnicima, a koji se sa malo truda mogu napraviti od plastične posude.
Suzbijanje korova u međuredu pre njihovog nicanja
Dual gold 960-EC doza 1,2-1,6 lit. po hektaru. Suzbija mahunarke, divlji sirak iz semena, štir, pomoćnicu i galinsogu.
Stomp 330 E i drugi na bazi pendimetalina 4-6 lit. po hektaru. Suzbija muharike, divlji sirak iz semena, pepeljugu, štir i nelimično gorušicu.
Goltix 70 WG i drugi na bazi metamitrona 5 kg po hektaru. Deluje na korove posle nicanja ali dok su još uvwk u mladem uzrastu. Suzbija pomoćnicu, pepeljugu, štir i dvornik

 

[Nostradamus]

Suzbijanje izniklih koriva u međuredu
Za suzbijanje izniklih koriva u međuredu mogu se koristiti predhodno navedeni herbicidi za korove pre nicanja uz korišćenje štitnika.
Suzbijanje uskolisnih korovskih vrsta posle nicanja u redu i međuredu.
Select super, Arrow 0,8 do 1,2 lit. po hektaru za suzbijanje divljeg sirka, muharika, pirevine, zubače, samonikle pčenice i ječma sa karencom od 30 dana.
Sl. 4 Za mestimična suzbijanja korova totalnim herbicidima pogodan je rad sa štitnikom.