LUBENICA (Citrulus vulgaris)

[Nostradamus]

Sl. 5 Sa malo umešnosti štitnik se može napraviti od plastične posude.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
LUBENICE IZ DIREKTNE SETVE
Jedan broj proizvođača gaji lubenicu direktnom setvom semena napolju. Setva se obavlja krajem aprila ili početkom maja, a u brdskim predelima 15 - 20 dana kasnije. Prvi rok setve lubenice je kada se površinski sloj zemljišta zagreje do temperature od 15 0 C a prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Za jedan hektar potrebno je od 3 - 6 kg semena, što zavisi od njegove krupnoće, klijavnosti, željene gusitne useva i načina setve. Seme lubenice varira po krupnoći u tolikoj meri da u jednom kilogramu može biti od 5.000 do 30.000 semenki. Ručnom setvom ''u kucice'' troši se mnogo više semena nego mašinskom, u redove.

 

[Nostradamus]

Sl.6 Fumigacija, priprema zemljišta i direktana setva lubenice.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
''Kućice'' se prave na rastojanju od 2x1m, ili 1,5m, u ravnostrane trouglove, i u njih seje 5 - 6 semenki, s tim da se po nicanju izvrši proređivanje i ostave po dve biljke.

 

[Nostradamus]

Sejalicom se seje u redove na rastojanju od 2 m , a u redu na 20 - 30 cm. Seje se sejalicom za kukuruz, uz isključivanje dva središna setvena aparata. Dubina setve treba da bude 4 - 5 cm.
Ako vreme zahladni, lubenica teško niče, pa se dešava da seme istrune u zemljištu ili tek iznikle biljčice propadaju. Ako se površini formira jaka pokorica, lubenica teško niče i često mora da se presejava. Nije redak slučaj da se lubenica seje dva - tri puta, a sve zbog toga što se žuri sa ranom setvom. Treba sačekati da vreme otopli, kako bi lubenica lako nikla. Tamo gde zemljište formira jaku pokoricu seje se u kućice veći broj semenki, kako bi mlade biljke zajednički ''podigle koru''. Neki proizvođači seju sa lubenicom i po nekoliko zrna pasulja koji lako podiže pokoricu i omogućava lakše nicanje. Kasnije se, sa prorećivanjem, počupa i pasulj. Naravno, ovo dolazi u obzir na malim površinama. Da se ne bi oštetio i koren lubenice, pasulj terba zakinuti ispod kotiledona, jer će se onda i sam osušiti.

 

[Nostradamus]

Dešava se da po nicanju mlade biljke lubenice počnu da venu i propadaju. Uzrok ovoj pojavi obično su Fusarium spp., Rhizoctonia spp. i slične gljivice koje napadaju koren i prizemni deo stabla. Kada se pojave prvi simptomi uvenuća, moguće je sprečiti širenje bolesti zalivanjem svake kučice sa Previcurom.
Tokom vegetacije nega useva se sastoji od redovnog okopavanja, uništavanja korova i prskanja biljaka protiv plamenjače i antraknoze. Treba izbegavati premeštanje i gaženje vreža, jer se tom prilikom stvaraju povrede i olakšava širenje bolesti, a mladi plodovi se suše i propadaju.
Sl.7 Sto sa kalemljenim rasadom lubenice.

 

[Nostradamus]

LUBENICE IZ RASADA
Lubenice ne trpe presađivanje posle čupanja biljaka iz zemlje. Zbog toga se rasad proizvodi u saksijama i rasađuje zajedno sa zemljom na žilama.
Setva se obavlja u trećoj dekadi marta, nicanje se završi oko prvog aprila, biljke u vreme rasađivanja, oko petog maja, su stare 35 dana. U svaku saksiju, keramičku, plastičnu ili kesu od PVC materijala, sejati po dve semenke, da bi se osiguralo nicanje bar jedne biljke. Prečnik saksija treba da bude 10 - 12 cm, a dubina oko 15 cm, kako bi se obezbedio dobar razvoj korenovog sistema.
Naime, u plitkim saksijama nema mesta za razvoj žila, jer se setva obavlja na 3 - 4 cm dubine, a onda se razvija glavni koren dužine 5 - 6 cm, tek onda nastaje njegovo grananje. Iz istih razloga saksija treba u donjem delu da bude što šira.
Za proizvodnju rasada lubenica nisu pogodne džifi saksije, jer ih žile teško probijaju, a one se vrlo sporo raspadaju u zemljištu i biljke dugo stagniraju. Zbog toga lubenica iz direktne setve stiže u razvoju one presadene zajedno sa džifi saksijama, pa se gubi efekat rane proizvodnje iz rasada.

 

[Nostradamus]

Saksije se redaju u toploj leji, gde po kvadratnom metru mogu da stanu 80 - 100 komada . Prema tome se i planira površina toplih leja. Za hektar je potrebno 5.000 biljaka, dakle svega 50 - 70 kvadrata leja može da obezbedi zaštitu rasada za ceo hektar pod lubenicom. Iako proizvodnja rasada traje svega 35 - 40 dana, od nicanja, ipak se isplati jer se ovako obezbeđuje rano zrenje i bolja zarada. Na ovakav način mogu da se gajiti sve sorte i hibridi, ali je korisnije gajiti rane, kako bi se rano zrenje dobilo kombinacijom dejstva sorte i agrotehnike.
Sl.8 Simptomi fuzarioznog uvenuća lubenice.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Sl.9 Proizvodnja rasada lubenice u plasteniku.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
RASAĐIVANJE
Rasađivanje se obavlja po isteku opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva - najčešće početkom maja a u južnim predelima tokom aprila. Zemljište se priprema kao i za setvu iz semena, s tim što je potrebno iskopati jame na rastojanju od 2 x 1 m. Ako je površina pođubrena prilikom osnovne obrade i pripreme, onda se kopaju male, plitke jame, ašovom ( riljanjem) ili motikom, i u njih sipa voda, kako bi se napravilo blato. Dovoljno je nasuti litar - dva vode, ako je zemljište vlažno. Još je bolje da se rasađivanje obavlja neposredno posle kiše, jer u tom slučaju i nije potrebno zalivati jame i praviti blato. U svaku jamu može da se doda malo (10 - 15 grama) mineralnih NPK dubriva 15:15:15 i gram - dva insekticida, pa sve pomeša sa mokrom zemljom, a onda posadi biljka iz saksije.

 

[Nostradamus]

Rupe se kopaju pošto se parcela izmarkira, označi pravac redova po dužini i popreko, tako da se dobija pravilno rastojanje između biljaka. Posle toga pored svake rupe postavlja se po jedna saksija ili plastična kesa sa rasadom lubenice, a onda se rupe zalivaju (ako zemlja nije dovoljno vlažna).
Sama sadnja odvija se na sledeći način: saksija sa rasadom uzima se u levu ruku, okreće naopako i bridom dlana desne ruke udari u ivicu dna, tako da se unutrašnji sadržaj lako odvoji od zidova. Potom se desnom rukom saksija odbacuje na stranu, i obema rukama prihvata biljka, uz okretanje, kako treba da raste, prihvata oko žila, da se spreči osipanje zemlje i spušta u rupu, u kojij se desnom rukom zemlja razgrne i u blatu napravi mesto za korenov sistem. Odmah potom spušta se rasad u razgrnuto blato i nagrće obema rukama, pažljivo, da sitna i vlažna zemlja dobro nalegne i ne ostanu nikakve šupljine oko žila. Zbog toga je blato dobro za prijem biljaka. Biljka se nagrće tako da oko nje zemlja bude u ravni parcele, a stablo nešto dublje utrpano nego što je bilo u saksiji. Zemlju treba nagrtati oko biljke sa osećanjem mere za korenov sistem i stablo, kako bi se izbegle povrede usled nepažnje. Oštre grudvice mogu da povrede korenov vrat i omoguće širenje bolesti.

 

[Nostradamus]

Ukoliko je rasađivanje obavljeno odmah posle kiše, dobro je posle toga rasad zaliti kako bi se omogućilo bolje prirodno sleganje nagrnute zemlje i pospešio kontakt između periferije korenovog sistema i nove životne sredine. Voda je neophodan uslov života biljaka, jer biljka može da usvaja hranu putem korenovog sistema samo ako je ona rastvorena u njoj.
Na ovakav način posađene biljke lubenice lako se primaju i nastavljaju normalan rast i razviće , kao da su na tom mestu nikle iz semena. Međutim, ako se rasađuju sa džifi saksijama, prvih mesec dana života biljke stagniraju, jer je zid džifi saksije čvrst i teško se raspada, a koren lubenice slab da bi ga brzo probio i došao do hrane u zemljištu. To nije slučaj sa džifi pločicama koje su načinjene od treseta sa mrežicom koja ga drži, i koje bubre od vode po zalivanju i čine idealnu saksiju bez spoljnih zidova. Ovde nema problema sa prijemom po rasađivanju, jer mrežica ne ometa prodor korenovog sistema u novu sredinu. Zbog toga bi i džifi saksije trebalo odbacivati pri rasađivanju, jer se u suprotnom gubi efekat proizvodnje iz rasada, pošto ih biljke iz direktne setve stižu u razvoju, a kasnije i prestižu u pogledu bujnosti i prinosa.

 

[Nostradamus]

ŠTA SU TO TOPLI ODŽACI
To su najprostiji oblici zaštićenog prostora, grejani organskim đubrivom.
Grade se tako što se na određenom rastojanju (za lubenice 2 x 1 m) , iskopaju rupe duboke i široke po 45 - 50 cm, i u njih ubaci topli stajnjak debljine 30 - 35 cm, a ostatak, do nivoa površine, dopuni mešavinom zemlje i zgorelog stajnjaka, da bi se u nju posadile biljke. Iskopana zemlja se reda oko odžaka, tako da formira banak koji ce štititi mlade biljke od hladnih vetrova.
Sl. 10 (a,b,c)
Šematski prikazi toplih odžaka i bankova, mogu biti ukopani i poluukopani 1 i 2 ili nadzemni 3. Za sve je zajedničko što se greju nezgorelim stajnjakom i pokrivaju plodnom zemljom.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
TOPLI BANAK
Topli banak se može izgraditi jednobraznim plugom. Treba na svakih dva metra napraviti ''razor'', tj. izorati dve brazde da se zemlja slaže upolje, tako da se formira kanal poznat kao ''razor''. Njega treba napuniti toplim stajnjakom, a onda ponovo plugom formirati ''slog'', tj. pokriti stajnjak novim brazdama sa suprotnim kretanjem traktora i pluga od prethodnog. Na taj način stajnjak biva pokriven, a iznad njega posađene biljke imaće dosta toplote i dobru ishranu, biće bujne, rodne i rane.

 

[Nostradamus]

Ako se rasađivanje obavlja pre isteka opasnosti od mrazeva, duž banaka treba napraviti niske plastenike ili plastična zvona iznad pojedinih biljaka. Sl. 11 Dobro razvijen rasad lubenice.