Ako ti ovdje ne vidiš logiku, onda imaš problem upravo sa logikom.
Ti si rekao:
Ja jesam ateista, ali nisam antiteista. Ne mrzim Boga
Dakle, ti kao ateista ne veruješ da "Bog kao entitet" postoji. Kako bi uopšte i mogao mrzeti nešto što, po tvom mišljenju, ne postoji. Zato spomenuh logiku.
Zanimljiva je i ova teza o "antiteistima" koji mrze "Boga". Dakle, mora da veruju u njega i mrze ga. Egzotični neki likovi.
No, da se manemo ćorava posla i prazna dihvana.
Da, ali ateisti ne znaju niti su sigurni 100 % da Bog ne postoji, oni samo predpostavljaju.
Pravi vernik to zna 100 % jer mu se Bog objavio.
Laodikeja, Aufwidersen i laku noć.
Za pre spavanja preporučujem lektiru (i tablete pod "must"):
Raznorazni pripadnici religijskih menadžmenata i samozvani filoSofi uporno pokušavaju ateiste uvući u svoju kaljugu. Alo! Rekoh da je sama definicija ateizma, antiteizma i sl. - besmislena. Ja o sebi govorim šta jesam a ne šta nisam.
Kako to nije jasno!? Meni bog(ovi) pada(ju) na pamet isto koliko i pecanje, boćanje, guslanje,... - skoro nikad. Ono, ako nešto čitam na temu mitologije, religije, praznoverja i sličnih ispraznih ljudskih bezumotvorina.
Ja mogu za sebe reći da sam npr. profesor, vozač, optimista, sanjar, bolesnik, ... Ako sam, a i ako nisam. Možda sam i lažov. Time se hvalim, konstatujem, stidim se toga ili već šta.
Ali nikada, neću reći da sam aprofesor, avozač, aoptimista, asanjar, abolesnik. Možda sam učenik, pešak, pesimista, realista, manje više zdrav,... Možda jesam a možda i nisam. A možda i jesam i nisam. Možda.
Meni je pecanje omiljen slikoviti primer. Ne mogu zamisliti da me savata par pecaroša i počne tušit o varalicama, mamcima, mušicama, štapovima, meredovima i sličnim glupostima. Oni znaju da sam ja van te priče. A misionarima to večito čami u dupetu (tj. nikada neće doći u glavu).
Aman! Bre!
Imaš mušice u glavi? Ako! Ne lečiš se? Ako! Šišaš ovce? Ako! Ali nemoj tušit, matere ti! Mal ne rekoh "akobogaznaš". Oplavi me okovrata!