А НЕЗНАЛИЦЕ НАМ ДЕРУ КОЖУ!!! http://free-ri.htnet.hr/Branko/02.html
NIKOLA TESLA AND MY THOUGHTS
Eco-Fascists Call For Prison Cities
Eco-Fascists Call For Prison Cities
Dodato posle 11 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
11 ПРАВИЛА КОЈЕ НЕЋЕТЕ НАУЧИТИ У ШКОЛИ!!! БИЛ ГЕЈТС!!! http://www.youtube.com/watch?v=NSaCxGTuBng
Dodato posle 42 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
11 ПРАВИЛА КОЈА НЕ УЧИМО У ШКОЛАМА!!! БИЛИ ГЕЈТС https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=explorer&chrome=true&srcid=0Bzj0870jhDN2Y2VhNzc3ZjMtY2RjOC00MWU5LTg4ZjItZjc3OTA1OTAxOTk3&hl=en
Dodato posle 3 Sati 9 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
YouTube - Wittgenstein: Philosophical discussion in Cambridge - Part 1
Dodato posle 13 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
KOD NAS SU IZUMRLI PAMETNI LJUDI. BERTRAND RUSEL .....
YouTube - Bertrand Russell on clarity and exact thinking
YouTube - Bertrand Russell on God (1959)
YouTube - E=mc²: Einstein explains his famous formula
Dodato posle 16 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
ОВАКО И ЈА МИСЛИМ http://www.youtube.com/watch?v=Ekp1OKi6e4o
Dodato posle 8 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
НИЈЕ СВЕ ТАКО ЈЕДНОСТАВНО КАКО ИЗГЛЕДА!!! ТАЛАСНА СТРУКТУРА МАТЕРИЈЕ!!! http://www.youtube.com/watch?v=8BTcmuGdLCU&feature=related
Nikola Tesla Physics: WSM Explains Nikola Tesla Inventions. Pictures Nikola Tesla Inventions
Dodato posle 33 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
СВЕ ЈЕ ЕНЕРГИЈА, А ЕНЕРГИЈА ЈЕ НЕУНИШТИВА!!! http://www.youtube.com/watch?v=J-S3c1U4FPA
Dodato posle 1 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
РАЗМИСЛИТЕ МАЛО НЕЗНАЛИЦЕ!!! http://www.youtube.com/watch?v=HKQQAv5svkk
Dodato posle 38 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
САДАШЊА "ЦИВИЛИЗАЦИЈА" И ЊЕН КРАЈ!!!
YouTube - Niall Ferguson - Civilization: The West and the Rest
The end of Civilization and buying gold and silver
Dodato posle 1 22 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
СТРАШНО http://rt.com/programs/big-picture/chief-international-strauss-kahn/
CrossTalk: West Limited — RT
Dodato posle 3 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Keeping HIV at bay — RT
Dodato posle 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
The US wants to cash its gold reserves — RT
Dodato posle 15 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Elementary Particles and the Forces of Nature
Dodato posle 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
America slams into $14 trillion debt ceiling — RT
МОЈА ЈЕ ИСТИНА ЈАЧА ОД ВАШЕ. ВИ "СТРУЧЊАЦИ" НЕЗНАТЕ НИШТА!!!!
Dodato posle 11 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
СВИ ДЕБИЛИ СУ НАГРАБУСИЛИ, ДА СЕ НЕ ИЗРАЗИМ ПРОСТИЈЕ!!! МОЈА ИСТИНА ЈЕ ЈЕДИНО ПРАВА!!! СХВАТИЋЕТЕ АЛИ ЗА ВАС КАСНО!!! http://bigthink.com/ideas/3901
Dodato posle 8 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
НИКАДА МИ НЕЋЕ БИТИ ЈАСНО КАКО ТОЛИКЕ НЕЗНАЛИЦЕ УСПЕВАЈУ З ЖИВОТУ???? http://bigthink.com/ideas/38395
Dodato posle 5 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
ШТА ВРЕДИ ШТО ЈА СВАШТА ЗНАМ, КАДА СУ УБИЛИ АНЂЕЛА!!! http://bigthink.com/ideas/38445
Dodato posle 30 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
ЦЕО УНИВЕРЗУМ ЈЕ ИНФОРМАЦИОНО БИЋЕ!!!!, СХВАТИЋЕ, АЛИ ЈЕ КАСНО!!!! http://www.youtube.com/watch?v=mFLk9JS9oZ8
Dodato posle 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
YouTube - The Fossil Record Proves Creation - Lee Strobel
YouTube - Evidence Jesus Was God (1 of 2) - Lee Strobel
Dodato posle 3 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
ДОКАЗ ПОСОЈАЊА!!!http://www.youtube.com/watch?v=QMLfMrjIdwI&feature=related
Dodato posle 14 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
ДАЛИ БОГ ПОСТОЈИ??? http://www.youtube.com/watch?v=qCHk7M4ceZM
ХВАЛА ГОСПОДУ, ДА ЈЕДАН ЛЕКАР ГОВОРИ ИСТИНУ!!!!
И ШТА ЈЕ ДОКАЗАО ОВАЈ ДИВНИ, ПАМЕТНИ, МЛАДИ ЧОВЕК???
ДОКАЗАО ЈЕ ДА САМ ЈА 100% У ПРАВУ. МОРА СЕ НЕШТО ПОД ХИТНО ПРЕДУЗЕТИ НА ВАСПИТАЊУ И ОБРАЗОВАЊУ СРПСКИХ, ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА!!! МИ ВОЛИМО НАШЕ АНЂЕЛЕ!!!
Dodato posle 4 Sati 19 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
YouTube - Vladislav Petković Dis - Naši dani
MAEVANJE U BEOGRADU
YouTube - Genetski modifikovana hrana (opasne materije)
Srpski nacionalni program i srpsko nacionalno pitanje
http://www.zorandjindjic.org/sr/content/govori-dr-zorana-đinđić-u-skupštini?format=simple
NOVI VAVILON tekst - MARCHELLO
Српски добровољачки корпус - Strana 15
PRVA RASPRAVA: DOBRO I ZLO, DOBRO I RAVO
Radoje Domanovic - Danga
::. KORENI .:: - Kako se istra
Govori dr Zorana Đinđića u Skupštini
Prva i druga sednica trećeg vanrednog zasedanja
21, 22, 26, 27, 28. i 29. jul 1994. godine
Dame i gospodo, narodni poslanici, prve demonstracije sa stranačkim karakterom, posle 1945. godine, održane su 13. juna 1990. godine, i završile su se pred zgradom RTS. To je bio jedan simboličan trenutak, to je bio trenutak u kome su opozicione stranke po prvi put našle na programima RTS-a, naravno, kao izazivači tih demonstracija, kao snage koje ruše, kao snage koje treba marginalizovati.
Prvi put je tada, posle znamenitih događanja naroda stavljena na probu i ona rečenica: da naš narod ne sme niko da bije. Ispostavilo se da deo naroda ipak neko sme da bije. Jer, na tim demonstracijama bilo je i prebijenih demonstranata, a među njima i legenda naše književnosti i legenda naše opozicije, gospodin Borislav Pekić. On je 13. juna, zajedno sa nekim drugima, pred zgradom RTS dobio batine. Od tada do danas televizija je stalna tema svih naših političkih rasprava. S vremena na vreme ona ode malo u zapećak, ali vrlo brzo se vrati kao da u ovoj zemlji nema drugih problema, kao da nema važnijih problema nego što je televizija. Za razliku od nekih naših radikalnih kolega, koji sede u prvih nekoliko redova, mi od te 1990. godine tražimo da donese jedan zakon o RTS koji bi televiziju izdvojio iz političkih rasprava.
Nama televizija nije bila dobra ni tada, nije nam dobra ni danas, a nezavisno od toga da li smo se mi na njoj manje ili više pojavljivali, jer znamo da to nije rešenje. Da ti horovi onih koji uređuju televiziju, koji danas nekome daju dva minuta, a onda u narednih dva meseca ne daju mu ni jednu sekundu, da je to jedna vrlo nepouzdana stvar i da je bolje da imamo jednu nepristrasnu, jednu neutralnu televiziju, koja će informisati u principu objektivno i onda će svi dobro proći, bez obzira da li trenutno nisu zadovoljni svojim tretmanom, u celini će biti zadovoljni, jer u krajnjem slučaju radi se o celini. Radi se o jednom dužem vremenskom periodu u kome građani Srbije treba uz sve svoje druge probleme da budu oslobođeni bar problema RTS-a, da uz sve druge rasprave, sve druge sporove, koji u ovom našem narodu već nekoliko godina vladaju, da bar taj jedan problem isključimo.
Postavlja se naravno pitanje, da li je slučajno što je televizija tako značajan problem? Da li je to neka fikcija opozicije, da li je to stvar sujete ljudi da bi hteli stalno da budu na televiziji, a sada ne mogu stalno da budu nego su neki drugi umesto njih, onda su oni ljubomorni, stalno navaljuju i kažu - dajte nam televiziju, dok narod nema šta da jede, dok nema gde da stanuje, dok se narod brine za nacionalne interese itd. Mislim da nije slučajno. Mislim da je iz suštinskih razloga televizija jedan od glavnih problema našeg političkog sistema i da je televizija probni kamen demokratije. Ako je demokratija i ako je višestranački pluralizam, ako se oni sastoje u tome da se omogući relativno slobodna konkurencija ideja, stavova ljudi, stranaka, onda nema realizacije te ideje, nema realizacije demokratije bez pružanja sredstava za prezentaciju.
Vi ne možete radnom čoveku da date konzervu i da mu kažete - evo, nahranio sam te. Morate da mu date nožić da otvori tu konzervu. Vi morate ljudima, strankama, morate onima koji imaju te ideje da date mogućnost da te ideje dođu do onih glavnih potrošača, to znači do građana. Inače, sećam se tih 70-tih godina, kada je uvedena moralno-politička podobnost i verbalni delikt, da su sudije ustavnih sudova, koji su i danas u tim sudovima, objašnjavale kako to nije u sporu, kako to nije u suprotnosti sa demokratskim zapadnim tradicijama, rekli su - ti imaš pravo da misliš šta hoćeš. Mi te teramo u zatvor samo kada kažeš to što misliš. Inače, sloboda mišljenja postoji kod nas. Ti misliš šta hoćeš, samo nemoj da kažeš nekome šta misliš.
Isto tako ako imate pravo na višestranački pluralizam, ako imate pravo da osnujete stranke, to pravo ne znači ništa, ako ne možete da ga ostvarite, to znači ako narod ne može da sazna ideje, kakva rešenja vi nudite. Znači, bez medija, bez prethodnosti tih različitih ideja, nema ni slobodne konkurencije. Zaista, u našoj zemlji te slobodne konkurencije ideja nema. Mi smo vršili analizu u poslednjih 200 dana. U Srbiji, u Jugoslaviji, na Balkanu desile su se vrlo važne stvari. Izabrana je Vlada. Glasano je o budžetu. Vlada je iznela neki program koji je bio uobličavanje Avramovićevog programa. Kontakt grupa je predložila neka svoja rešenja. U tih 200 dana sudbinske stvari su se u ovoj zemlji rešavale, na državnoj televiziji i slovima i brojkama ni jedna jedina emisija nije održana, gde bi stranke sučelile svoje stavove, gde bi ljudi iz stranaka rekli šta misle, gde bi izneli neke druge argumente nego što su oni na konferencijama za štampu i nego što su oni kada se ovde prekrši dnevni red, pa se o tim temama priča, a zapravo se radi o nekim drugim temama.
Nije to način da građani Srbije budu informisani, nije to način da politički prosvećujemo naš narod. To da neko prekrši dnevni red i da onda kaže - mi smo protiv ovoga ili smo za ovo. Državna televizija je dužna da bude sredstvo višestranačke demokratije. Državna televizija nije ovlašćena da bude arbitar višestranačke demokratije, a ona to jeste. Državna televizija, na način na koji ona to radi, ona ugrožava parlamentarni sistem i ona ugrožava Ustav ove države. mi nismo ovaj parlamentarizam dobili zbog toga što je on lepši od jednostranačkog sistema i zbog toga što se nekome dopao, pa sada, ranije mu se dopao jedan, a sada mu se dopada drugi.
Višestranačka demokratija je efikasniji način donošenja odluka i ona je primerena modernim društvima. To znači, onaj koji blokira višestranačku demokratiju, on unazađuje društvo, on onemogućava da bolje ideje pobede. Privileguje jedan određeni tip ideja, samo jednu određenu vrstu ideja, samo sa obzirom na predlagača tih ideja, ne vodeći računa o njihovom kvalitetu. To je monopol, kao kada biste imali jednog proizvođača cipela i taj proizvođač cipela ima pravo da svoje cipele prodaje, bez obzira da li su one dobre ili ne. Ne bi bilo tržišta u čovečanstvu kada bi tržište bilo stvar nečijeg ukusa i nečije volje. Tržište je tu da bi bolje stvari pobeđivale a ne može da se zna šta su bolje stvari ako nema konkurencije. A nema konkurencije ako nema mogućnosti da različiti autori izlože svoje cipele i svoje političke programe i svoje stavove, pa onda u sučeljavanju toga, ono što je bolje pobedi, to je u interesu evolucije ljudskog roda. Naša televizija sprečava evoluciju delića ljudskog roda koji živi na teritoriji Srbije. Da li je to normalno? Mislim da nije i da stvar treba posmatrati tako, a ne kao pitanje, da li će neko biti na TV jedan minut ili pet minuta. I najgluplje stvari neka priča taj jedan minut, to je u interesu demokratije, to je u interesu napretka u svesti našeg naroda. Nema napretka ako imate monopol. Nema povećavanja kvaliteta proizvodnje ako imate monopol. To svi znaju i među vama je polovina direktora. Zamislite da sutra u Srbiji ima samo jedna fabrika cipela, samo jedna fabrika košulja, samo jedna fabrika ne znam čega i da sve to bude uniformisano. To vam je isto kao RTS.
Da završim, ne mislim da objašnjavam što je četiri godine objašnjavano i što je svima jasno. RTS svakako nije najvažniji problem. Ona nije najvažnije pitanje, ali ona je hronični problem. Ona je problem koji stalno postoji. Kao što je upala krajnika nije najgora bolest, ili ako je hronična upala krajnika, onda uvek postoji opasnost, latentna opasnost, pritajena opasnost da se ona prenese na pluća, da ta bolest inficira ceo organizam. RTS je kao hronična upala krajnika. Što je pre operišemo, to ćemo pre spasiti organizam. Ona je latentno žarište, možda se neće raširiti danas, možda se neće raširiti za mesec dana, ali jednog dana će eksplodirati. Verujte, jednog dana iz tih trulih krajnika, proširiće se infekcija na ceo organizam. Nadam se da onda neće biti kasno, ali se slažem sa tim da će operacioni zahvat onda biti mnogo teži i mnogo skuplji.
Za to sam da stvari rešavamo jednostavnije, efikasnije, jeftinije, za sve nas, za sve građane Srbije. Nadam se da će ta savest pobediti u ovom parlamentu i da ćemo naći neko rešenje, da ovo bude poslednja rasprava o RTS-u u ovom parlamentu, da , da sa ovom raspravom taj problem skinemo sa dnevnog reda jer nam je svima dosadno.
Prva i druga sednica trećeg vanrednog zasedanja
21, 22, 26, 27, 28. i 29. jul 1994. godine
Kolege, narodni poslanici, DS je predlagač 4 zakona iz ekonomske oblasti i to je zakon o privatizaciji, zakon o reviziji onih postupaka privatizacije, tokom kojih je došlo do zloupotrebe i pljačke društvene svojine u proteklom periodu, zakon koji omogućava vraćanje jednog dela ili celokupnog oblika nacionalizovane svojine, znači svojine koja je nasilno oduzeta građanima od 1945. godine nadalje i konačno zakon koji omogućava i ubrzava postupak vraćanja stare devizne štedne i, uopšte, devizne štednje za koju je garantovala država, a koja nije isplaćena.
To su 4 zakon koji predstavljaju jednu celinu i mogu da reše probleme samo ako se posmatraju kao celina. To znači izdvajanje jednog ili drugog kompleksa, iz te celine, umanjuje uopšte efekte i može se desiti da stvori dodatne probleme, a ne da reši one, koje ti zakoni u celini žele da reše. To je prva primedba koju želim dodatno da kažem , jer se tu radi o jednom paketu zakona, a ne radi se o pojedinačnim zakonima. Druga primedba za koju mislim da je važna jeste da se tu radi o političkim zakonima, iako se radi o materiji koja je ekonomska. To su zakoni koji uređuju temelje društvenih odnosa.
Zbog toga je odluka o tome, da li će ona biti prihvaćena ili neće biti prihvaćeni, političkog karaktera. ne može da bude zamagljena tehničkim primedbama, nekim sitnicama, da taj zakon, ne znam, u ovom ili onom detalju nije dobar, da bi ga trebalo popravljati. Iza svega toga stoji jedna jasna politička odluka. To je politička odluka u suštini o karakteru društvenog i ekonomskog uređenja u kome mi treba da živimo, u kome, nadam se, buduće generacije treba da žive.
To je društveno i ekonomsko uređenje, i to je najveći skandal ovih naših poslednjih godina, nije uopšte utvrđeno, nije uopšte definisano. Zbog toga je nasušna potreba za ovim sistemskim zakonima i svako odlaganje donošenja zakona iz ove oblasti predstavlja rezultat neke političke namere. Jer, ništa nije jasnije nego to da jednom društvu treba jasnoća o društvenim i ekonomskim odnosima, da bi ljudi mogli da se orijentišu, da bi ljudi u svom životu i svom poslovanju mogli da se snalaze, da bi mogli da predviđaju. Ako vlast ne želi da donese te zakone, a ona ih do sada nije donela, onda ona ima neku nameru da to ne učini.
Zaista, ona ima nameru, o tome da govorim i govoriću o efektima tog stanja, koji je jedan pravni, užasni pravni vakum u ekonomskoj oblasti u poslednje 4 godine. godine 1990. Srbija je dobila ustav koji je demokratski, ustav koji je uveo politički diskontinuitet u našu noviju istoriju. Tim ustavom su glavne političke odluke dovedene u vezu sa slobodnim tržištem političkih ideja, političkih stranaka i sa glasanjem kao jednim vidom prikupljanja podrške naroda za te odluke. To je bio prekid sa dotadašnjim načinom političkog uređivanja života i mi smo dobili jedan politički sistem, koji se bar nominalno, znači po onome što piše u ustavu, po onom nešto piše u zakonima, suštinski se razlikuje od političkog sistema u kome smo do tada živeli.
Do tada smo imali jednu stranku, a onda smo dobili više stranaka. Do tada smo imali društveno-političke zajednice, društveno-političke organizacije, SIZ-ove samoupravljanje, čitavu mrežu regulativa, koje su uređivale naš život. Posle toga je sve to nestalo. Dobili smo jednu parlamentarnu demokratiju, višestranačku, sa vladom umesto Saveznog izvršnog veća, sa vladom, koja ima nadležnost da vodi politiku, a ne samo da se bavi ekonomijom. Dakle, postali smo u sferi političkog odnosa, bar kako piše u tekstovima, jedna normalna demokratska država.
Šta se u međuvremenu dešavalo sa osnovnim ekonomskim odnosima? Ovaj diskontinuitet, koji se desio u političkim odnosima, nije bio praćen odgovarajućim promenama u osnovnim ekonomskim odnosima, u načinu na koji su regulisani, ostao je jedan prividan kontinuitet. Ostala je društvena svojina kao glavni stožer, kao kamen temeljac tih nekadašnjih ekonomskih odnosa. Međutim, svima je jasno da je društvena svojina jedan društveni odnos, da društvena svojina nije samo jedan kamenčić u nekom mozaiku, nego jedan odnos koji zavisi od drugih odnosa. U politički i pravni kontekst, u kome je omogućeno funkcionisanje društvene svojine, u taj kontekst spadaju sve te institucije i način donošenja političkih odluka, koji su nastali 1990. godine. to znači da ne može biti društvene svojine, ako ne postoji tzv. društveno-politička zajednica, koja se pojavljuje kao neki idealni titular te svojine i koja kontroliše, vodi računa o pravilnoj upotrebi te svojine. Mi smo dobili društvenu svojinu, a da on, a da ono društvo, kako je ono bilo zamišljeno, okruženje te svojine, nestalo. Onda smo mi dobili jednu svojinu koja je potpuno bez adekvatne pravne političke zaštite. Dobili smo dominantni oblik svojine od 1990. godine do danas kao svojinu bez čuvara, bez vlasnika, kao svojinu koja je prepuštena stihiji dnevno političkih odnosa. Budući da nema adekvatne pravne regulative, koja je postojala pre 1990. godine i koja je u tadašnjem samoupravnom socijalizmu bila jedan logičan sistem odnosa, mi smo od 1990. godine do danas dobili svojinu kao bukvalnu Alajbergovu slamu u tom smislu da svako može da se okoristi, nego samo onaj koji je blizu vlasti, koji je na vlasti, znači koji ima realnu vlast, mogao je da dođe u posed te nezaštićene svojine.
Zaista, u te 4 godine tog prividnog ekonomskog kontinuiteta, kontinuiteta ekonomskih odnosa, mi smo imali najveći ekonomski diskontinuitet, koji je istorija zabeležila. Mi smo u ove 4 godine imali prvobitnu akumulaciju kapitala, koja je bila izopačena, jer se dešavala ispod žita, iza leđa, u polumraku. Imali smo prelivanje novca i kapitala, prelivanje nacionalnog bogatstva sa milion ljudi i nekoliko hiljada ljudi i dobili smo u ekonomskom pogledu jedno sasvim novo ekonomsko uređenje, a da to nikom nije bilo objavljeno, da to nije sačuvano u tekstovima, zakonima, da to nije rezultat neke javno objavljene odluke. Mi smo dobili jednu vrstu socijalističkog kapitalizma, mi danas živimo u tom uređenju, a to bi bilo omogućeno nedostatkom sistematskih zakona, koji bi već 90-te godine, kao pandan parlamentarnoj demokratiji uveli odgovarajuću regulativu u pitanju svojine.
Brojni su načini, na koji je ta svojina, koja je 90-te godine ostala bez zaštitnika, bez komiteta, koji su je koliko toliko čuvali, bez raznih mreža posredovanja, kroz koje je ona regulisana, brojni su načini kako je ta svojina završila u džepovima malog broja ljudi. vlast je u tome morala da učestvuje, jer se radi o takvom obimu novca, o takvoj količini nacionalnog bogatstva da to ni u jednoj zemlji nije moguće bez aktivnog saučesništva vlasti.
Ova vlast će ostati zabeležena u istoriji kao vlast koja je omogućila da bude opljačkano 9 miliona ljudi i da se obogati 9 miliona ljudi. ova vlast će ostati u istoriji zapamćena po tome što je omogućila neviđenu prvobitnu akumulaciju kapitala, koja se razlikuje od onih kapitalističkih od pre 200 godina po tome što novac i dobra, koji su prisvojeni od strane malog broja ljudi, nisu stavljeni u proizvodnu funkciju u toj istoj zemlji, nego je taj novac iznesen iz zemlje. Ova naša socijalistička prvobitna akumulacija razlikuje se od one druge po tome što je antipatriotska, protiv državnog interesa, po tome što je tih nekoliko desetina milijardi maraka ili dolara otišlo u inostranstvo, jer nije bio pravno regulisan način sticanja tog novca. Čak i da je bila neka pljačka, ali da je postojala neka vrsta zaštite te svojine, ti ljudi, koji su uspeli to da opljačkaju pošto bi bili sigurni da će ta svojina da im ostane sačuvana, taj novac bi možda uložili u našoj zemlji.
Međutim, pošto se sve to dešavalo ispod žita, nelegalno, u pravnom vakumu, oni su se, naravno, plašili za svoj novac, plaše se sada za svoj novac i oni su ga sada izneli u inostranstvo. Ovaj narod i ova zemlja je, zahvaljujući vlasti u poslednje 4 godine, dva puta opljačkano. Jednom je opljačkan time što je od velikog broja ljudi uzet novac i dat malom broju ljudi, a drugi put je narod opljačkan time što je taj novac odnet u inostranstvo. Ovaj narod je dvostruko opljačkan.
Želim da napomenem samo nekoliko načina na koje se u ovom pravnom vakumu odvijala ta pljačka.
Prvi način zove se primarna emisija. To znači da na nivou vlasti, na državnom nivou utvrđivanje kamatnih stopa za davanje kredita, koje su sto puta, hiljadu puta, deset hiljada puta manje nego realna stopa inflacije. Svi znaju kolika je stopa inflacije i svi znaju da novac, koji je dat sa znatno nižom kamatnom stopom nego što je stopa inflacije, da je to poklonjen novac. Na taj način je putem primarne emisije nekoliko milijardi nemačkih maraka ili sadašnjih dinara u poslednje dve godine promenilo vlasnika. Taj novac je skupljen od naroda i nekoliko milijardi je skupljeno porezom za sirotinju, koji se zove hiperinflacija. Hiperinflacija je porez na sve građane. Samim tim što živite, vi ste obaveznik tog poreza, jer čim imate bilo kakav novac u džepu, vi plaćate taj porez i vaš novac se obezvređuje. Sutradan je već manje vredan nego što je danas, znači vi ste platili porez. Taj porez od hiperinflacije nije uzela država da finansira neke velike nacionalne programe ili većim delom nije uzela država. Taj novac je putem primarne emisije otišao ljudima koji su bili u prilici da dobiju primarnu emisiju. Naravno da mi nismo naivni i da znamo da se primarna emisija ne ogleda samo u tome što Narodna banka Jugoslavije zvanično da nekom kredit. Postoje čitavi mehanizmi kako da se ta primarna emisija koristi. Mi smo upozoravali i pre dve godine i prošle godine ondašnje vlade kako to može da se spreči, kako može da se spreče lokalne filijale SDK da dnevno emituju više novca nego što imaju na računu i da se onda to naknadno prikriva iz primarne emisije. To nije bilo sprečeno zbog toga što je neko imao interes da to ne bude sprečeno. Među vama neki, u vladi sede neki, koji su ogromni korisnici primarne emisije, koji su milione zaradili na primarnoj emisiji. U sadašnjoj vladi sede direktori preduzeća, koja su prošle godine dobili 50, 60, 70 miliona maraka iz primarne emisije. Oni su dobili dinare sa kamatom od 100%, 200% godišnje. A realna stopa inflacije je bila milion procenata. Znači, ako su dobili 100 miliona na početku, na kraju godine su vratili 100.000-99.900.000 nemačkih maraka su oni zaradili. Na kome su zaradili? Da li možda u Americi, Japanu, da li je možda to palo iz vazduha? Ne, na ovom narodu su to zaradili. Ovaj narod je opljačkan, došlo je do prelivanja nacionalnog bogatstva i od privatnih građana i od onih koji nisu bili u prilici da budu korisnici te primarne emisije. Obogatio se jedan mali broj ljudi i ja vas pitam po kojim kriterijumima. Kako je izabran taj mali broj ljudi, koji se obogatio? Ti kriterijumi nisu javno objavljeni. Nije to poslovna sposobnost, to što neko kaže - izvozi nameštaj, najuspešnija firma. Svako od vas bi mogao da izvozi nameštaj da dobije 50 miliona maraka na poklon. Može od tih 50 miliona dati 10 miliona u svoj marketing, promociju i da napravi nameštaj za 10 miliona i da ga besplatno izveze i da se posle kaže - evo, izvezli smo 10 miliona. Dajte bilo kome 50 miliona, on će biti uspešni poslovni čovek.
Druga metoda, u kojoj je isto tako učestvovala država, jeste utvrđivanje deviznog kursa, koji je bio 10-20 puta, a ponekad 100 puta niži od realnog deviznog kursa. Narodna banka Jugoslavije i Narodna banka Srbije su prodavale određenim preduzećima devize po kursu, koji je bio čist poklon. To znači realno jedan dolar ili jedna marka su vredeli na primer, sto dinara, a zvaničan kurs je bio 5 dinara. Postojala su preduzeća, koja su mogla da kupe od Narodne banke devize, koje su im navodno bile potrebne za razne uvoze i da dobijaju devize po tom zvaničnom kursu.
Naravno, bilo im je dovoljno da 5% tih deviza koje su dobili,prodaju na ulici i da vrate te kredite i nadoknadu, da dobiju "poklon" težak 100 miliona, dve milijarde, a sve u zavisnosti od političke težine, od blizine onim polugama moći gde se odlučivalo o tome kome će to biti dodeljeno.
Direkcije za robne rezerve - način na koji su se dobijale dozvole da se izuzme određeni kontigent robe iz Direkcije za robne rezerve po cenama koje su bile damping cene, 10 ili 20 puta niže nego na svetskom tržištu, dozvole da se to stavi u promet, uz istovremenu zabranu proizvođačima, firmama iz Srbije da se bave prometom tih roba, to su poznati zakoni vlade Radomana Božovića, od samog početka, koji su doveli do toga da su pojedine firme, koje su bile stalni klijenti Direkcije za robne rezerve, stekle čitava bogatstva.
Četvrto učešće je na listama prioriteta za uvoz i izvoz. Postoji jedna mafijaška berza. Postojala je i postoji i danas. To svi znate. Ko god je izašao na ulicu, čuo je za to. Trgovalo se kontingentima i prioritetima. Da bi se došlo do državne liste prioriteta,, da bi vaš šleper bio pušten preko granice danas ili sutra, a ne za dva meseca, da ne biste plaćali ležarinu, da ne biste plaćali kamatu na kapital koji ste uložili, dođite i na toj berzi od ministra kupite, zamenik ministra, bilo je naravno i službenika ministarstava koji su bili poznati po tome što su trgovali tim dozvolama, dakle, to nešto košta, vi platite i dođete na listu prioriteta, čime ste stekli jedan monopol na domaćem tržištu koji je zlata vredan. Vi ste se time obogatili na nečiji račun.
Konačno, poslednji oblik je način privatizacije društvenog kapitala. To će biti tema posebnog zakona o revalorizaciji, koji je u načelnoj raspravi zajedno sa ovim zakonom, ali svi znate na koji način je ogromno društveno bogatstvo, koje je relativno korektno procenjeno, na kraju, ipak, otkupljivano za besmisleno niske sume novca zbog hiperinflacije koja je sve to obezvredila. Mali broj ljudi je došao u posed najveće, te takozvane,, društvene svojine.
Za svaki ekonomski napredak, za svako ekonomsko uređenje najvažnije je pitanje kriterijuma raspodele. Ako nisu jasni kriterijumi raspodele, ako nije jasno na osnovu čega neko stiče pravo da učestvuje u postojećem bogatstvu, da uzme jedan deo tog bogatsva, da dobije jedan deo toga na regularan način, ako ti kriterijumi nisu jasni, onda se nalazimo u jednoj oblasti u kojoj odlučuje samo sila. Sila znači vlast. To znači situaciju u kojoj odlučuju direktive, potpisi, telefonski pozivi, to je situacija u kojoj možete da pozovete banku i da kažete: pusti ovom ili onom, znači pokloni mu, moj potpis ti je garancija, nema nikakvih drugih regulativa.
U ovoj zemlji za ove 4 godine ne postoje jasno utvrđeni kriterijumi raspodele. Zbog toga je tako što ne postoji jasan status svojine. Sve što sam nabrojao bilo je moguće baš zbog toga. Želim da obrnem stvari i da kažem da u našoj zemlji nije utvrđen status svojine, a ni danas neće biti utvrđen status svojine, jer ćete vi odbiti ovaj zakon, zbog toga što bi to postalo moguće. Nemojte mi reći da neko ko makar malo zna ekonomiju i neko ko živi u ovoj zemlji ne zna za ovo što sam sada ispričao. To svi znaju, to nije nikakvo otkrivanje Amerike. Ako neko dopušta da se to radi, onda to nije iz neznanja, nego iz namere. Svi znaju da se to može spreči samo jasnim regulisanjem odnosa svojine. Ako su jasno regulisani odnosi svojine, onda su jasni i odnosi raspodele. Onda je raspodela samo posledica svojine.
Naš ustav je u članu 55. rekao da su svojina i rad osnovni kriterijumi raspodele. To znači posedovati svojinu i raditi na toj svojini - to treba da budu osnovi raspodele.
Međutim ako pitate ko poseduje svojinu i šta je svojina, onda ćete videti da to uopšte nije jasno, da je tu nastala jedna ogromna rupa kroz koju je propalo 10 ili 15 milijardi maraka, pokupljenih sa svih strana od ovog naroda, a na kraju te rupe je 5,6 ili 7 hiljada korisnika, koji su sav taj novac stavili na svoje račune, na račune svojih firmi. Oni su za dve godine postali multimilijarderi.
Naš predlog je, u tome je suština ovog sistema zakona, da se tačno utvrdi status svojine u našem društvu, jer bez jasnog utvrđivanja statusa svojine mi nismo od 199'. Godine napredovali ni korak. Ako to ne učinimo, sutra se može vratiti 1988. ili 1989. godinu. Mi možemo jednom političkom odlukom da kažemo da je za sve ove godine bila greška, hajde da se vratimo na samoupravljanje, na komunizam, na Borisa Kidriča. Neće biti nikakvih drugih prepreka osim da neko donese tu odluku.
Prema tome, ako u toj oblasti, a to je oblast ekonomskih odnosa, ako tu ne preskočimo tu provaliju, vrlo je lako mogućno da se vratimo na 1945. na 1946. ili 1947. godinu, na klasičan socijalizam. Taj klasičan socijalizam ne karakteriše toliko jednopartijska vlast, koja je samo posledica, njega karakteriše nezakonitost, znači voluntarističko raspolaganje imovinom. To znači da vi možete u političkoj odluci nekom dati, nekom uzeti i, onda, iz straha tih ljudi kojima možete uzeti nastaje politička lojalnost i spremnost da ljudi trpe političku vlast koja im može dati ili uzeti.
Sama politička vlast bez te ekonomske pozadine nije ništa. Ekonomska pozadina sada nije regulisana. Još uvek je jedna živa lala, koja se nije skamenila, nije se stvrdnula, koja sutra može da bude oblikovana na ovaj ili onaj način.
Kao garanciju kontinuiteta demokratskih promena u Srbiji, predlažemo hitno regulisanje odnosa u ekonomskoj oblasti, predlažemo da se hitno definiše ekonomsko uređenje u kojem Srbija hoće da živi, da vidimo koje će to biti ekonomsko uređenje. Ako to treba da bude socijalistički kapitalizam, koji je stvoren za ove 4 godine, onda to kažite. Kažite da je politički cilj ovih promena bio u tome da 10.000 ljudi postanu kapitalisti, da 9 miliona ljudi postanu najamna radna snaga, da centar našeg kapitala bude u inostranstvu, a da prljava industrija, jeftina industrija bude ovde, kod nas, recite to, izađite sa tim na izbore, pa da vidimo da li možemo da dobijemo konsenzus za to, da li većina ljudi može da se opredeli za to. Ako može, to je demokratski. Ako se većina ljudi slobodno demokratski odredi za taj tip društvenog i ekonomskog uređenja, to je demokratski, mi ćemo se boriti protiv toga, ali će to biti legalno.
Međutim, na ovaj način se iza naših leđa stvara to uređenje, kada se niko za to uređenje, osim nekoliko ljudi u vrhu vlasti, nije opredelilo. Znači, pitanje je jasnog statusa svojine.
Međutim, na žalost, svojina je vrlo komplikovana stvar. To nije repa bez korena. Svojina nije nešto što možete potezom pera ovako ili onako urediti. Svojina ima svoju biografiju. Svojina ima svoju istoriju. Svojina se u loncu samoupravljanja i društvene svojine krčkala 50 godina i opet se nije slepila u jednu bezličnu masu.
Zbog toga, elementarna pretpostavka za stvaranje jasnih odnosa jeste razjašnjenje odnosa unutar te društvene svojine. Da vidimo šta je ta društvena svojina. Ako na jednoj strani imamo jasnu političku nameru da želimo da stvorimo jasne svojinske odnose, ako je ta politička volja, politička odluka, na strani DS opstoji ta politička volja, dakle ta politička volja, onda je drugi korak da vidimo kako ćemo to da uradimo. Ne može se to uraditi tako što ćemo reći da je društvena svojina jedan nanos koji je neka socijalistička volja donela, našla se tu, pa da vidimo kako ćemo da rasporedimo.
Već sam rekao da svojina ima svoju istoriju. Bez obzira na 165 godina, zna se, postoje tragovi o tome šta je u toj svojini ljudima oduzeto, šta je bila svojina crkve, šta je bila svojina privatnih građana, šta je u toj svojini bila državna svojina, koja je preneta iz Kraljevine Jugoslavije kao državna svojina i, konačno, šta je u toj svojini stvoreno tokom ovih 45 godina, znači prava društvena svojina, stvarana iz fondova, različitim doprinosima i radom ljudi.
Postoji najmanje 4 korena te svojine. Ako želimo da osiguramo svojinu u za budućnost, moramo da podnesemo račun o poreklu te svojine. Znači, moramo najpre evidentirati poreklo te svojine, izvore te svojine. Podneli smo zakon o evidenciji svojine,o evidenciji nacionalizovane svojine.
To znači, zakon koji je u Ustavnom zakonu Savezne Republike Jugoslavije predviđen kao razgraničenje. Obaveza iz člana 10. Ustavnog zakona SRJ nalaže da se oformi državna komisija pri saveznom parlamentu, da savezni parlament oformi državnu komisiju za razgraničenje svojine. To znači da se vidi šta je čije, da se vidi šta je državna svojina, da se vidi šta je čija svojina. Ne kaže se šta će biti sa tom svojinom nego da se vidi, da se napravi evidencija, da se vidi čime ovo društvo raspolaže, da ne bi bilo moguće da jedan deo tog nestane, jer nije bilo ni na jednom spisku, ni na jednoj evidenciji, ne zna se da je bilo i posle toga, ono za šta se ne zna i ne boli kada ga nema. Ako se zna šta je bilo, onda ćemo da tražimo, gde je nestalo.
Nekada ta državna komisija nije oformljena. Dve godine je prošlo od donošenja Ustava SRJ, Savezni parlament nije oformio komisiju za razgraničenje. Mislite da je to slučajno? Nije je oformila Vlada. Negde pri vladi je otvorena neka komisija za kontinuitet, diskontinuitet, za razgraničenje, za bilans, za neke stvari. To je jedna nelegalna organizacija. To je jedan nelegalni organ. Njega nije izabrala skupština. On ne polaže račune skupštini. Mi ne znamo kakve on rasprave vodi, za razgraničenje imovine sa Hrvatskom, Slovenijom, i ne znamo ni sa kim, sa međunarodnim bankama. To su privatna putovanja gospodina Željka Simića koji o rezultatima svojih putovanja daje privatne izveštaje onome ko ga na ta putovanja šalje.
To nije po Ustavu. Po Ustavu je potrebno da Savezna skupština oformi državnu komisiju čiji dodatak po članu 10. ustavnog zakona da izvrši razgraničenje imovine, da se vidi šta je državna imovina Republike Srbije, šta je državna imovina SRJ, šta je imovina koja je pripadala nekadašnjoj SFRJ, a na koju mi pretendujemo kao na našu, šta je imovina koja pripada drugima koja se nalazi kod nas, a na koju će oni da pretenduju na međunarodnim sudovima da im se vrati, šta je imovina građana, kome država duguje, koja prava imaju građani koja povlače iz nekadašnje države, a koja opterećuju ovu državu. To su prava na penziono i invalidsko osiguranje. Sve je to za jednu uređenu državu neophodno.
Vlada nam je predložila, dame i gospodo, neverovatnu stvar. Vlada nam je predložila da vi odbijate predlog da se evidentira nacionalizovana svojina u Republici Srbiji. Ona je odbila predlog da Srbija postane sređena država. Ona je odbila predlog da država Srbija dobije na jednom mestu spisak imovine kojom raspolaže i poreklo te imovine. Ljudi misle da ako okrenete glavu, ako zabijete glavu u pesak, da život ne postoji. Oni misle da ne postoji dokumentacija o tome, da nije upisano u zemljišne knjige. Oni misle da je to zaboravljeno. Postoje živi ljudi koji su bili vlasnici toga. I vi mislite ako se to sada proda, ako ste nekom oduzeli stan zato što je imao dva stana, pa je taj stan sada neko prodao koji ga je dobio, da se sada ne zna da je taj stan pripadao nekome, da je ta zemlja pripadala nekome. Zna se sve to vrlo dobro. Svojina je vrlo žilava stvar.
Znači, naš predlog je da se najpre utvrdi poreklo svojine, da se ta svojina na jedan pravni način, na jedan sređen način razgraniči, da država Srbija dobije zakon o državnoj svojini. Država Srbija nema zakon o državnoj svojini. To je neverovatno. Jugoslavija ima zakon o državnoj svojini, ali nema zakona o državljanstvu. Država Srbija ima zakon o državljanstvu, ali nema zakon o svojini. Znači, ovde imamo državljane bez svojine, a tamo imamo svojinu bez državljana. To nije slučajno.
Dakle, kome je u interesu da država Srbija ne dobije zakon o državnoj svojini, kome je u interesu da država Srbija ne dobije evidenciju o poreklu te svojine, kome je u interesu da država Srbija ne postane sređena pravna država? Da li je to ovoj vladi u interesu? Neka se oni izjasne, oni su taj predlog odbili.
Mi predlažemo, dakle, da se najpre izvrši razgraničenje svojine, da se vidi po poreklu šta je čije u toj svojini, da se onda donese politička odluka šta će sa tim da bude.
Nema nikakve sumnje da država može da raspolaže bez ikakvih problema sa državnom svojinom kad se utvrdi šta je državna svojina, a sigurno da postoji legitimno pravo države da ima državnu svojinu, da se vidi šta je izvorna državna svojina, znači šta je stečeno u ovih 45 godina, šta je na ledini napravljeno,, da se vidi šta je sa onim, šta će biti sa onim što je oduzeto nekome, pa onda na tome stvorena neka nova vrednost, neka mešovita svojina. Političkom odlukom treba videti šta će se dešavati sa tom svojinom.
Mi predlažemo da se ono što je oduzeto u najvećoj meri vrati. To znači, onoliko koliko je to moguće, koliko je socijalno opravdano, koliko je politički oportuno, da se ne izazivaju novi problemi, da se taj problem reši. Da mi postanemo pravna država tako što ćemo ispravljati nepravde koje je prethodna država našim građanima, našim sugrađanima, našim sunarodnicima napravila.
Nema nikakvog razloga da danas neko stanuje u vili od 400 m2 i da je to legalno, a da je 1945. godine nekom oduzimano ko je ima 400 m2. Nema nikakvog razloga. Mi ne možemo da vratimo poverenje naroda u državu ako važe dvostruki aršini. To znači, ono što je oduzeto, to treba da bude stavljeno na stranu i treba videti na koji način obeštetiti te ljude.
Državna i društvena svojina, mi predlažemo da se najveći deo toga što su privredni kapaciteti, da se to privatizuje. Društvena svojina ne treba da postoji. Ona je na nejasan način zaštićena. Društvena svojina podrazumeva partijske komitete. Ako nemate partijske komitete, ukidajte društvenu svojinu, jer onda će to da bude svojina bilo kog mangupa koji se pojavi tu i koji je dovoljno vešt da je opljačka. Ako hoćete društvenu svojinu, vratite komitete. Samo tako ćete da sačuvate tu svojinu. Bez komiteta nema društvene svojine. Mi smo protiv komiteta. Mi smo za parlamentarnu demokratiju. Znači, ne može društvena svojina da postoji kao vid društvenog odnosa. Nju treba privatizovati.
Međutim, to nije tako lako. Nije tako lako prodati tu svojinu, jer sa jedne strane, nema dovoljno novca u ovoj zemlji i da bi ta svojina našla svog kupca, i sa druge strane,postoje određene obaveze države koje su u istom rangu značaja kao što je pitanje ovih ekonomskih odnosa. Određene obaveze koje su sistemskog karaktera.
Najmanje dve vrste takvih obaveza postoje - obaveza koja je sadržana u našem ustavu, ustavu Jugoslavije, to je prema penzionom i invalidskom osiguranju. Od svih prava, mislim da su postojala 24. u starom ustavu o u starom sistemu, samo dva su preneta u naš ustav. I to su sa razlogom preneta. To je penziono i invalidsko osiguranje. Pravo na rad, pravo na stanovanje, stanarsko pravo, svega toga više nema u ustavu.
To znači, država je na sebe preuzela obavezu da reguliše penziono i invalidsko pravo, koje su ljudi stekli radeći na ovim prostorima. Na koji način država to može da učini? Realno, ona to teško može da učini. Teško se može, s obzirom na trend zapošljavanja i starenja našeg stanovništva, očekivati da će samo tržište rada, da će samo normalni odnosi na tom tržištu obezbediti isplaćivanje milion, dva miliona, tri miliona penzija, koliko će se vrlo brzo prijaviti.
To znači, pre nego što dođe do prodaje ili nekog načina otuđivanja državne i društvene svojine, treba voditi računa o tome da se namire obaveze države prema građanima. Te obaveze je država preuzela na sebe, obaveze koje neće moći biti namirene iz normalnog priliva budžetskih sredstava.
Zbog toga mi predlažemo da se iz tog fonda svojine, koji će biti jasno opredeljen za privatizaciju, znači koji nije otet u nacionalizaciji, koji nije već nečiji, nego koji je državni i društveni, da se iz tog fonda svojine odvoji jedan deo za formiranje penzionih fondova, bez obzira na to da li je sada to zarađeno, da li je baš ta količina nekretnina, poslovnih prostora ili ne znam šta će već biti u tom fondu, da li baš to odgovara onom obimu koji je ulagan tokom 40 godina. Ne polazeći od tog kriterijuma, nego polazeći od kriterija obaveza države da u skladu sa državom reguliše pravo na penziono i invalidsko osiguranje.
To je jedna obaveza koja ograničava raspolaganje i privatizaciju ove svojine, a druga je devizna štednja. Država je garantovala deviznu štednju. Država nema para da vrati deviznu štednju. Fond državne i društvene svojine koji je predodređen za privatizaciju, mora da bude vraćen od strane banaka, na osnovu deobnog bilansa, pod pretpostavkom da ima nekog novca u inostranstvu na računu Narodne banke nekadašnje Jugoslavije.
To su prethodne operacije, one prethode ovom zakonu o privatizaciji.
To znači, uključujući još i ovaj zakon o reviziji, koji bi jedan deo društvene svojine koji je otuđen na nekorektan način, na neprihvatljiv način, vratili u taj fond društvene i državne svojine. Ako bi se ono što je nacionalizovano vratilo narodu, ako bi se formirali penzioni fondovi i regulisala devizna štednja, onda ostaje jedan deo svojine za koji mislimo da je najbolje da bude što pre privatizovan. Naš zakon o privatizaciji predlaže da se ta svojina, koja je neprikosnoveno tu za privatizovanje, na koju niko drugi neće polagati pravo i sutra se pojavi kao njen stari vlasnik, da se ta društvena svojina u načelu manje- više na ravnopravne delove podeli svim građanima Srbije.
Zbog čega? Osnovni razlog je u tome što je društvena svojina bila svojina svih građana Srbije. Nije bila svojina nekog određenog kruga ljudi. ona nije bila državna svojina. Ona nije bila kolektivna svojina. U njenom stvaranju su svi učestvovali. Ne može se reći koliko je ko učestvovao, jer je to bila u idealnom smislu svojina svih nas. Društvo kao jedna idealna svojina, kao jedan idealni vlasnik je bilo vlasnik te svojine. Članovi društva smo mi.
Zašto bi nama prodavao neko ono što je bilo naše. Na osnovu tog pravnog principa se prodaje i još se kaže po tržišnim kriterijumima se prodaje nešto što je naše. S druge strane, postojeći zakon o privatizaciji je manjkav jer on isključuje sve one ljude koji ne rade u preduzećima koja treba da budu privatizovana. Ljude u zdravstvu, školstvu, u državnoj upravi, u vojsci, miliciji.
Ne može milicioner da kupi deonice svoje milicijske stanice. Ne može oficir da kupi deonice svoje kasarne. A on je 40 godina radio u toj kasarni. Doprinos iz njegovog ličnog dohotka su odlazili iz tih njegovih para i poreza, davani krediti fabrikama, i zašto bi neko ko se zatekao u jednoj fabrici imao veće pravo na tu društvenu svojinu nego neko ko se nije zatekao u fabrici. To je elementarna neravnopravnost. To je protiv ustava.
Naš ustav garantuje ravnopravnost svih građana. Ako su u procesu privatizacije svi građani, ako svi ne budu učestvovali u tome i dobili nešto, to će biti kršenje ustava. Mi se tako zalažemo za to da se odredi jedan rok u kome će biti pokušano da se proda taj deo društvene svojine, ali sa namerom da se iz novca koji se na taj način skupi reši problem ljudi koji će ostati bez posla, da se daju krediti za mala privatna preduzeća, znači da se omogući ljudima koji će nakon transformacije društvene svojine ostati bez posla da pokrenu neki svoj biznis.
Međutim, nije realno očekivati da će znatan deo te svojine biti prodat. Nije realno očekivati da u Srbiji postoji 15-18 milijardi dolara, na koliko je nominalno procenjena ta svojina, i da će se naći 15 ili 18 milijardi dolara da budu uloženi i da ta svojina bude prodata.
S druge strane, pitanje je da li bi za nas bilo poželjno da se to nađe. Da li bi bilo poželjno da se nađe neko ko će doneti 5 milijardi dolara i otkupiti najveći deo naše industrije. Mislim da ne bi bilo poželjno.
Mislim da je poželjnije da nekoliko miliona ljudi budu mali deoničari koji će onda otežati to slivanje vlasništva u ruke dvojice ili trojice ljudi.
U Srbiji se trenutno, dame i gospodo, stvara ekonomsko uređenje u kome nekoliko hiljada ljudi poseduje po nekoliko miliona maraka. Svi to znate, kao ja. Mi želimo da u Srbiji stvorimo društveno uređenje u kome će nekoliko miliona ljudi da poseduje po nekoliko miliona maraka. Mi to nazivamo narodnim kapitalizmom.
Kapitalizam je budućnost ovog prostora, bilo da ga stvarate vi ili ga stvara neko drugi. Bilo da se stvara po ovim kriterijumima kako se sada stvara ili pod nekim drugim. Kapitalizam je već stvoren, samo je pitanje ko će u tome da učestvuje. Ta količina novca ostaje ista. Ako 10.000 ljudi, koje ste vi, ne lično, nego vaša stranka ili onaj ko upravlja vašom strankom izabrali, ako tih 10.000 ljudi dobije po 5 miliona maraka, ili ako 5 miliona ljudi dobije po 10.000 maraka, količina novca je ista, samo je pitanje kako će on biti raspodeljen.
Ali, pitanje raspodele je osnovno pitanje svakog društvenog i ekonomskog uređenja. To je najosnovnije pitanje.
Mi se zalažemo za princip raspodele u kome će 5-6 ili 7 miliona ljudi da budu mali vlasnici, a ne uređenje u kome će 5-6 hiljada ljudi da budu vlasnici.
Ne usvajanjem ovog zakona, odlaganjem ove rasprave, obećanjima da ćete u septembru, a 4 godine vam nisu bile dosta i sad vam treba još mesec dana, a u septembru će biti - hajde dogodine, odlaganjem ovih rešenja vi uništavate osnovu ekonomske egzistencije miliona ljudi u Srbiji. to je najteža politička odluka koja se može doneti.
Molim vas, kada budete glasali, razmišljajte o težini odluke koju ovog trenutka donosite.
Prva i druga sednica trećeg vanrednog zasedanja
21, 22, 26, 27, 28. i 29. jul 1994. godine
Predlog da Narodna skupština Republike Srbije predloži skupštini SRJ da saveznim zakonom uredi izmirenje obaveza po osnovu devizne štednje za koju jamči Savezna Republika Jugoslavija
Moram da razočaram građane Srbije - devizne štediše da ne pomisle da tako lako kako je ova skupština usvojila ovaj predlog, da će tako lako da dobiju svoju deviznu štednju.
Na žalost, neće. Međutim, velika je obaveza poslanika SPS-a, veliku obavezu ovim preuzimaju, da glasaju za predloge koji će se pojaviti u Saveznoj skupštini jer poslanički klub Demokratske stranke je u Saveznoj skupštini podneo, znači nadležnom organu - Saveznoj skupštini, Predlog zakona o vraćanju stare devizne štednje. Tako da se ne desi da ovo bude samo sklanjanje na stranu i da na najjednostavniji način ne košta ništa i prebaci na drugi organ, a kada dođe na taj drugi organ da se onda poslanici SPS-a sete da u stvari i nisu za to da se vraća stara devizna štednja.
Mislim da će odgovornost stranaka u Jugoslaviji, jedinstvenih kao stranaka, bez obzira da li oni imaju svoje poslanike u republičkom parlamentu ili saveznom, biti i u toliko je odgovornost Socijalističke partije nedeljiva. Poslanici SPS-a koji imaju većinu sa svojim koalicionim partnerima u Saveznoj skupštini imaju odgovornost za sprovođenje politike i u ovoj stvari.
Želim da podsetim na to da uprkos obavezi iz ustavnog zakona da se formira državna komisija za razgraničenje, ta komisija nije formirana i obaveza je i poslanika SPS-a da zahtevaju zajedno sa drugim poslanicima, da se ta komisija oformi.
Ona je važna i zbog pitanja stare devizne štednje. Ona je važna i zbog pitanja deobnog bilansa sa drugim republikama, sa SFRJ, znači sredstvima s kojima ona raspolaže i aktivan rad na tom polju može da reši jedan deo problema stare devizne štednje.
Kriminalno je i neodgovorno to što iz Srbije i iz Jugoslavije nije bilo nikakvih jasnih inicijativa u tom pogledu. U Sloveniji postoji jedno udruženje koje ima karakter državne komisije, koje u svim bankama i svetu gde postoji imovina SFRJ angažuje pravnike koji pokušavaju da izdejstvuju da devizne štediše Slovenije, da se u tom delu deobnog bilansa devizni dug prema tim građanima uzme u obzir.
Ni Srbija ni Jugoslavija ne čine ništa u tom pogledu. Postoji čitav niz propusta koji su učinjeni i prihvatanje ovog našeg predloga ne može da anulira to. To znači - prihvatanje ovog našeg predloga ima nekog smisla ako to znači, početak angažovanja državnih organa, pre svega saveznih, na rešavanju problema stare devizne štednje.
Mi na osnovu ekonomskih analiza polazimo od toga da država Jugoslavija nema dovoljno sredstava da reši problem stare devizne štednje. To znači da kada bi država imala dovoljno deviza mi bismo se zalagali za to da se građanima - deviznim štedišama vrate njihovi devizni ulozi. Međutim, mi smo svesni toga da su te devize potrošene. Postavlja se pitanje da li su devizne štediše kojima je država garantovala, da li su oni time definitivno izgubili svoj novac.
Mi verujemo da nisu. I mi se zalažemo da se u procesu privatizacije državne svojine i društvene svojine, da se jedan deo te imovine odvoji za vraćanje duga deviznih štediša. To nije slučajno. Dame i gospodo, preduzeća, banke su novcem deviznih štediša kreditirale proizvodne projekte i u mnogim našim preduzećima koja su sada privatizovana, gde je mali broj ljudi postao vlasnik tih preduzeća, je novac deviznih štediša.
Nema nikakvog razloga da novac deviznih štediša ne bude vraćen u obliku poslovnog prostora. U Beogradu imamo 100-tine hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora i postoji namera da se oni kao i stanovi rasprodaju. Zašto to ne bi bilo dato deviznim štedišama? Zašto ne bi devizna štednja i na taj način bila delimično regulisana.
Dakle, da zaključim - na lak način će ova inicijativa da prođe u ovoj skupštini, ali vas opominjem da će ovo biti težak problem i za vas kao poslanike i za nas i za druge poslanike u drugim parlamentima, da se ovim problem ne rešava, a da će provera vaše iskrenosti u vezi sa današnjim glasanjem doći tek kasnije.
Sada će biti lako dići dva prsta. Biće teško kasnije građanima objašnjavati da li ćete nešto da učinite ili će sve ovo ostati na dizanju ta dva prsta.
21 July, 1994
Period:
Opozicija 1990. – 1997.
YouTube - Данило Лазовић-шта је Србски национализам
Dodato posle 3 Sati 26 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
ПО МИШЉЕЊУ СРПСКЕ "СТРУЧНЕ" МЕДИЦИНЕ, НИКО НИЈЕ КРИВ??? ТО СУ САМО "НАШИ ДАНИ"
YouTube - Vladislav Petković Dis - Naši dani
YouTube - Vladislav Petković Dis - Naši dani
Dodato posle 1 33 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
ЉУДИ КОЈИ ПРЕПОЗНАЈУ ШТА ЈЕ НАЈВЕЋА СРПСКА ДРАГОЦЕНОСТ. НАЈВЕЋА СРПСКА ДРАГОЦЕНОСТ СУ ЊЕНИ ЉУДИ!! СПОРТИСТ, СТРУЧЊАЦИ, ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ, А НЕ ДОКТОРИ НЕЗНАЛИЦЕ И УБИЦЕ!!! http://europe.wsj.com/video/djokovic-comes-out-swinging-in-2011/94C9B819-D6B0-40F3-AA36-0FD7CD44AC88.html?KEYWORDS=novak+djokovic
РАД, ЗНАЊЕ УПОРНОСТ, ЧОВЕЧНОСТ, ЉУБАВ ПРЕМА СВОМ НАРОДУ, МЕНТАЛНИ СКЛОП. СНАЖНА ЛИЧНОСТ И ДОБАР ЧОВЕК. ЗАТО И ПОБЕЂУЈЕ!!! ПРАВИ СУПЕРМЕН
ДАЛИ НАС ПОХЛЕПНА ФАРМАЦЕУТСКА ИНДУСТИЈА ТРУЈЕ??? http://www.youtube.com/watch?v=mLcZTG0RrPo
Dodato posle 1 4 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
ДА НЕЗНАЛИЦЕ СХВАТЕ ШТА ЈЕ ЕНЕРГИЈА!!!! ОНИ САМО ЗНАЈУ ЖА КРВ И МЕСО. А ТО ЈЕ САМО ЉУШТУРА ЗА ЖИВОТ!!!
YouTube - everything is energy
YouTube - Everything Is Energy
Dodato posle 4 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Powered by Google Docs
Dodato posle 9 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
ДА НЕ ПРИЧАМО ВИШЕ О "ИНТЕЛЕКТУАЛНОЈ СВОЈИНИ", КАО ЕНИГМИ И ЗНАЊУ. ТО ШТО ЛЕКАРИ ИМАЈУ ЛИЦЕНЦЕ, НЕ ЗНАЧИ И ДА ИМАЈУ ЗНАЊЕ!!! У СРБИЈИ СЕ СВЕ СВЕЛО САМО НА ЗАДОВОЊАВАЉЕ ФОРМЕ И ПАПИРОЛОГИЈУ, А ДАЛИ ЗНАШ ИЛИ НЕЗНАШ, ТО НИЈЕ БИТНО. БИТНО ЈЕ ДА ЈЕ СВЕ ПО ЗАКОНУ!!!
YouTube - Djordje Balasevic - Ne lomite mi bagrenje ("Don't break the Acacias")
Dodato posle 7 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
ПРОЧИТАЈТЕ НЕЗНАЛИЦЕ, КРАТКУ ИСТОРИЈУ ВРЕМЕНА!!!
Dodato posle 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
ЗА ПРОФЕСОРЕ И ДОКТОРЕ БЕЗ ЗНАЊА!!! http://docs.google.com/viewer?a=v&q=cache:6Q5d3xd5GaQJ:www.fisica.net/relatividade/stephen_hawking_a_brief_history_of_time.pdf+brief+history+of+time+pdf&hl=en&pid=bl&srcid=ADGEESgsVF4COkI5CQilFgeJfikJy7kHBSDNQKwfzy8fUPo7G6bfFB5SzQzdh4BTrj2yle_hwqT2lKwTAeR_qQwv71RYES1OIXp1BwLHWJaAF3WftV5URnvJ3Lvm1gofYrL959_HW-A0&sig=AHIEtbRcSYm9w3gKCwl0OP7X91a4_WddHQ
Dodato posle 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
YouTube - Grafting-in: Divine Numbers Criterion for History
iše: Konstantin Dragaš: 
