Legende o cveću

[cupka03]

LALA-TULIPAN

Perzijska legenda o nastanku tulipana kaže: mladi princ Farhad bijaše ludo zaljubljen u svoju služavku Shirin. Jednoga dana do njega je doprla (lažna) vijest da je Shirin mrtva. Preplavljen tugom, Farhad je upregnuo konja, odgalopiravši preko stijena u sigurnu smrt. Od mnoštva zadobivenih rana na stijenama, kapljice krvi su se raspršile po tlu, a iz svake je izniknuo po jedan grimizni tulipan, kao simbol njegove ljubavi prema Shirin. Zato je u staroj Perziji crveni tulipan bio simbolom strastvene ljubavi

 

[cupka03]

Jorgovan

Antička Grčka legenda kazuje da je mladi Pan bog šuma i polja jednom sreo prelepu nimfu Syringa, jednog prelepog jutra. On se divio njenoj gracioznosti i lepoti i odlučio je da priča sa njom. Medjutim ona se uplašila i pobegla. Pan je probao da je sustigne ali je iznenada natrčao na mirišljavi grm jorgovana i tada su mu odjednom krenule suze iz očiju. Nakon toga je počeo da luta po šumama i da čini dobra dela svima, a ime Syringa je postalo latinsko ime za jorgovan.

Druga legenda kazuje da su jorgovani nastali kada je proleće oteralo sneg sa polja i podiglo sunce višlje ka nebu. Tada se sunce srelo sa dugom i prošlo zajedno preko neba. Proleće je sakupilo nešto sunčevih zraka i pomešalo ih sa malo duginih boja i počelo da ih prosipa po zemlji. Kada je proleće stiglo do severa ostale su joj još samo bela i ljubičasta boja. U tom trenu su ispod proleća bile skandinavske zemlje. Tada je proleće bacilo boje jorgovana na malo grmlje koje je bilo prekriveno malim cvetovima. Proleću je preostala još samo bela boja i ono ga je razasulo po zemlji. Na mestima gde je bela boja pala na grmlje izrasli su beli jorgovani. Jorgovani su dobili svoje ime po grčkoj reči "syrinx" što znači frula zato što su od drveta jorgovana čobani pravili frulice. Ali u Rusiji se takođe zove i "sinel" što potiče od reči plavo zato što ta aktivna boja definiše kolorit biljke.

 

[cupka03]

Bosiljak

Naučni naziv ove biljke je grčkog porekla i znači "mirisavi carev cvetak".
U Starom Misiru boslijak se dosta gajio, a služio je kao simbol besmrtnosti. U istočnoj Indiji ova biljka se zove tulasi. Njoj je posvećen kult dubokog značenja (obožavanje tvoračke i svedržiteljske božje sile). Ime ove biljke dovodi se u vezu sa imenima dobrih bogova, ona je: milostiva, mirisava, listom bogata, satiračica zlih duhova itd.
Rimski prirodnjak Plinije je tvrdio da kobilama i magaricama treba davati bosiljak kao hranu da bi bile plodne. U Italiji su devojke nosile svežnje bosiljka na prsima ili za pojasom. Svežanj bosiljka je uvoj prilici simbolizovao čestitost i devičanstvo, jer su udate žene bosiljak nosile na glavi, u kosi. Verovalo se da miris bosiljka stvara ljubav, pa se još i zove Bacia-Nicola tj. "Poljubi me Nikola". U Toskani, po jednom pripovedanju iz XV veka, svaka mlada dama stavlja u prozor bosiljak da bi dala znak svom ljubavniku da uskoči k njoj kroz prozor. Isti pripovedač bosiljak naziva "ljubavničkim posrednikom".
Bosiljak, međutim, najčešće ima značenje zla i nesreće. Postoji izreka: "Sejati bosiljak znači psovati". Na Kritu je bosiljak simbol žalosti. U jednoj hrišćanskoj narodnoj pesmi pesnik ovako peva: "Bosiljče, cveće žalosti, procvetaj pod mojim malenim prozorom, jer ležem u bolu, a zaspim u plaču".
U našem narodu bosiljak je sveta biljka i zove se još i ovako: bosilje, bosiok, vasleđen, velsagen, vesligen, mislođen i mislođin. Bosiljak u našem narodu ima simboliku verskog i duhovnog karaktera. U narodnoj pesmi "Nije za svakog smilje" iz 1844. godine kaže se:

"Smilje njojzi (devojci) tiho progovara:
Nisam raslo za popu u crkvi,
Za crkvu je kitnjasto bosilje."

Kasnije je bosiljak i kod našeg naroda postao simbol ljubavnih odnosa. Retki su slučajevi da se mladoženja zove granom bosiljkovom, po pravilu je u ljubavim pesmama bosiljak simbol ženske ljubavi pa ga zovu i ženskim cvećem. Ima slučajeva da bosiljak simbolizuje i supružinsku ljubav.

 

[cupka03]

ZUMBUL

Zumbul zapravo ima legendu o nastaku i datom imenu.

Prema grčkim legendama Hijacint, spartanski princ bio je prekrasan i atletski građen Apolonov ljubavnik. Njih su dvojica vežbali bacanje diska, kad je odjednom Hijacint pogođen u glavu s diskom koji je skrenuo s puta, a uzrok tome bio je Zefir koji je bio ljubomoran na Apolona jer je i sam volio Hijacinta. Kad je Hijacint umro, Apolon je bio shrvan i prokleo je svoju besmrtnost htevši se pridružiti svome ljubavniku u smrti. Od njegove je krvi Apolon stvorio zumbul (Hyacinthus), a suze Apolonove postaše latice zumbulova cvijeta.

 

[cupka03]

Delfinijum


Delfinijum je dobio svoje ime u antičkoj Grčkoj zbog sličnosti svojih pupoljuka sa glavom delfina. Grčke legende nam kazuju da je jednom davno među antičkim helenima živeo talentovani mladi čovek. On je po sećanju napravio skulpturu svoje voljene i udahnuvši dušu u nju skulptura je oživela. Međutim bogovi su ga pretvorili u delfina zbog takve nečuvene drskosti. Delfin je plivao do obale svake noći do koje je dolazila i devojka koju je on podigao iz mrtvih, međutim njih dvoje se nisu mogli sresti. Jednom je delfin uočio problem; u svojim ustima je držao nežni cvet koji je sijao azurnom svetlošću. Delfin se graciozno približio obali i stavio je cvet pred noge njegove voljene. Cvet je bio sličan delfinovoj glavi.

 

[GagaZr]

Anturijum

Ova biljka potiče iz tropskih krajeva tako da nije teško zaključiti kakvi joj uslovi odgovaraju - dosta svjetlosti, toplote i vlage. Nažalost, ona je još slabo poznata kod nas kao sobna biljka.
Veoma je interesantna sa svojim prelepim tamnozelenim, tvrdim, kožastim, duboko urezanim, zaoštreno-srcastim listovima, koji stoje gusto na čvrstim peteljkama.Mogu biti beli (najčešće), crveni, rozi ili neka kombinacija ovih boja. Cveta svake godine, najčešće od februara do jula. Vrlo se često koristi i kao rezani cvet jer u vazi može da traje i više od mesec dana.

 

[cupka03]

ANEMONA

Na ivici jedne šume,gde je samo vetar duvao mali cvet je izvirio iz zemlje.I onda je počeo da treperi svojim laticama kao da je želeo da poleti ili da igra sa vetrom.To je bila anemona.Zbog tog prijateljstva sa vetrom kaže se da je nestašan cvet.Vetar njiše stabljike i latice anemone i tako su one postale fleksibilne i izdržljive.Smatra se da su one nestašne takodje i zato što duguju svoj život Adonisu.Adonis je bio nestašni zgodni mladić kojeg su obožavale sve boginje.Jedna je bila boginja podzemnog sveta Persefona a druga boginja ljubavi i lepote Afrodita.Medjutim Artemis boginja zaštitnica čednosti je saznala za Adonisove ljubavnice i ubila ga je dok je bio u lovu.
Legenda kaže da kada je Afrodita gorko zaplakala nad njenim mrtvim ljubavnikom od njenih suza koje su pale na zemlju izrasle su anemone.
Poznato je da buket belih anemona ne samo da je dobar za dušu već je takodje veoma efikasan i lekovit za vaš vid.Sve što treba je da gledate u bele rascvetale anemone desetak minuta i zamor očiju će nestati..

 

[cupka03]

Mak se smatra simbolom smrti (zbog krvavo crvenih latica) i vecnog sna (zbog opijumskog svojstva..). U grčko-rimskoj mitologiji makovi se daruju mrtvima, a koriste se i kao simboli na nadgrobnim spomenicima u cilju vecnog sna i vaskrslog zivota...Kao jedina preostala biljka na poljima Flandrije za vreme I sv.rata mak je postao simbol obelezavanja dana secanja na pale borce iz tog rata.U Persiji smatrali su ga simbolom ljubavi, nazivajući ga „večnim ljubavnikom“.Samlevene semenke maka koriste se u raznim jelima i za pravljenje kolaca..Ono sto je zanimljivo vezano za mak je njegova dvojnost.. smrtnost i večni život, mašta i opasnost, hrabrost i nežnost.Koristi se i kao sredstvo za smirenje zbog svojih opijumskih svojstava..Tako ga simbolizuje i smirenost.a i zaborav..„Čini se da i grimizni cvetovi strasti rastu na istoj livadi kao i makovi zaborava.“, Oscar Wilde..

 

[cupka03]

Ladolež sa predivnim plavim cvetovima koji se otvaraju ujutro, okreću njihove lepe plave glave prema suncu, oni uzdižu i ukrašavaju skoro sve što posadite blizu njih. Za njih je misteriozno to što oni zatvaraju njihova lica u kasno popodne i naizgled idu da spavaju do sledećeg jutra.

Postoji jedna legenda o njima koja kaže; Bila jednom jedna prelepa princeza koja je volela da sedi među cvećem u njenoj bašti. Ona je bila veoma nežna i zbog toga je uvek trebala da se vrati u palatu pre nego što dan postane previše vreo i zbog toga ona nije nikada videla izvesne varijetete njenog baštenskog cveća koje se nije otvaralo sve dok ga sunce ne obasja. Ovo je nju učinilo izuzetno tužnom, jer kao što je poznato princeze imaju vrlo prefinjena srca i osećanja, i tako jednoga dana kada se vratila u palatu ona je počela da plače. Njene suze su padale po podu dok je ona hodala i svaka koja je dodirnula zemlju magično se pretvorila u malo seme. Nekoliko nedelja kasnije, kada je princeza šetala po njenoj bašti, rano jednog jutra, bila je veoma iznenađena kada je spazila prelepi novi cvet koji raste i uspinje se preko baštenskog zida uvijajući svoje ljupke vitice oko drveća i lukova. Njeno srce je bilo ispunjeno srećom i od tada je ime "jutarnja lepota" dato tom ljupkom cveću koje je poniklo od suza princezinih lepih plavih očiju, a opet joj je dalo toliko puno radosti u njenim jutarnjim šetnjama.

 

[cupka03]

[ame=http://www.youtube.com/watch?v=HnbMYzdjuBs&feature=related]YouTube - flower blooming rose[/ame]