Legende o cveću

[cupka03]

Suncokret

Krvava Luna je obasjavala njeno uplakano lice...prošlo je mnogo dugih noći kako nije spavala. Mislila je samo na njega, na obožavanog čovjeka za kojeg je živjela. Vidjela ga je sasvim slučajno, jedne blage noći, dok je ista Luna obasjavala prozore njene odaje...bio je samo sjena u daljini koja se pretvorila u najljepše i najmilije biće koje su njene mlade oči ikad vidjele.
Ali, taj Bog Sunca, glazbe i muške ljepote nije dolazio svake noći da bi vidio nju. Njegovo srce nije kucalo zbog nje, već zbog druge žene, njene sestre...Od tada svoje dane je provodila u zatamnjenim odajama tugujući nad svojom sudbinom, ali sa čežnjom je dozivala Noć, jer je njen voljeni tada dolazio...
Klitija je živjela iz dana u dan sama i odvojena od vanjskog svijeta, ne gubeći nadu. Čeznula je i iščekivala dolazak voljenog Apolona u njene odaje. Ali on je svake noći svoju ljubav poklanjao njenoj sestri Leukoteji...I odjednom, bez upozorenja, mržnja zamijeni ljubav i Klitija ocu otkrije tajnu ljubav svoje sestre. Leukoteja je bila kažnjena užasnom kaznom...živa je zakopana...
Bog Sunca nije mogao oprostiti Klitiji njen čin i ona je jedno jutro, tugujući umrla. Bog Sunca ju je pretvorio u Suncokret, koji će svaki dan slijediti Sunce, ali će noću venuti i spuštati svoju glavu prema tamnoj zemlji...

 

[cupka03]

Karanfil

Karanfil, crveni cvet, saputnik ljubavi i radosti. Po staroj legendi kada su živeli bogovi, među njima boginja Artemida koja se sa Zevsom i Latonijem vraćala sa zabave i videla svirača koji svirajući na flauti ne obraća pažnju da zvukovi flaute plaše i rasteruju sve životinje u okrugu. Ljuta boginja je razapela strelu i ustrelila prelepog svirača. Veoma brzo ljutnju boginje smenila je milost i pokajanje. Ona je zamolila boga Zevsa da mrtvog mladića pretvori u crveni cvet, zato se taj cvet još zove i cvet Zevsa, mudrog i moćnog boga koji je mladića načinio besmrtnim.

 

[cupka03]

Narcis (ili Narkis), u grčkoj mitologiji, bio je sin rečnog boga Kefisa i nimfe Liriope.
Kada se rodio, njegovi roditelji su upitali proroka Tiresiju da li će njihov sin dugo živeti. Odgovorio im je da hoće, ukoliko nikada ne vidi svoj lik. Kao dečak, Narcis je bio tako lep, da je imao gomilu obožavalaca. Međutim, legenda dalje kaže da je bio toliko gord i ledenog srca, da je prezreo svakuljubav. Nimfa Eho se zbog neuzvraćene ljubavi povukla u samoću gde je venula od ljubavne čežnje, sve dok od nje nije ostao samo glas. Najzad, jedan od odbačenih obožavatelja je prokleo Narcisa da zavoli ono što mu je nedostižno. Boginja osvete Nemeza je uslišila kletvu nesrećnom mladiću i kaznila je Narcisa koji je tada imao šesnaest godina. Jednog dana je Narcis otišao do izvora da utoli žeđ, umoran od lova. Tada je video svoj lik u odrazu vode i on ga je opčinio lepotom. Uzalud je pokušavao da rukama zagrli i poljubi tu varljivu sliku, koja se zajedno sa njim smešila i plakala. Zaboravio je na hranu i san i konačno, umoran, klonuo na travi kraj izvora. U času smrti jedino ga je videla Eho i uputila mu poslednji pozdrav. Kada su uplakaneDrijade, nimfe i Eho došle da ga sahrane, kraj izvora su videle prelepi cvet sa belim kruničnim listićima. Pripoveda se da Narcis i u Podzemlju gleda svoje lice u vodama Stige.
Prema drugom mitu, Narcis je rođen u Tespiji, gradu u kome je poštovan bog ljubavi Eros. Narcis je prezirao Erosa, kao i sve one koji su ga voleli. Njegova oholost je išla dotle, da je Ameniji, jednom od svojih obožavalaca umesto ljubavnog dara poslao mač. Mladić je shvatio poruku i ubio se tim mačem pred kućom svog ljubimca. Kada je Narcis video svoj lik u vodi i strasno se zaljubio u njega, shvatio je da je to kazna zbog Amenijeve smrti i izvršio je samoubistvo. Iz njegove krvi nikao je cvet narcis. Stanovnici Tespije od tog vremena posebno poštuju Erosa jer je sudbina mladog Narcisapotvrda moći ovog boga.

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

 

[cupka03]

Dan i noć

Antički Grci su povezali pojavu tog cveta sa kćerkom vladara Inoa. Jedina Inova kćerka je volela Zevsa. Međutim Zevsova ljubomorna žena Hera je bacila čini na devojku i pretvorila je u kravu. Tada je Zevs počeo da uzgaja cvet dan i noć za njegovu ljubavnicu. Ovo cveće je predstavljalo ljubavni trougao, a u jednu ruku dan i noć predstavlja poređenje obične smrtnice naspram boginje. U drugu ruku cveće sadrži u sebi verovanje da Herina čarolija nije večita. Međutim Rimljani su smatrali da dan i noć predstavlja preterano znatiželjne osobe koje su bogovi pretvorili u cveće kada su te osobe špijunirale Afroditu.

 

[cupka03]

Ljiljan

Ljiljan je posvećen boginji Heri, Zevsovoj ženi. Legenda kaže da kada je Zevs začeo Herkulesa sa smrtnom ženom Alkemom, on je poželeo da njegov sin u većem delu bude božanstven. Da bi ovo sproveo on je doveo bebu kod Here nakon što ju je drogama uspavao. On je postavio bebu na njene grudi i tako je Herkules dojen. Hera se probudila užasnuta i iznenađena i odgurnula bebu od sebe. Pritom se malo njenog mleka prosulo po nebesima i oformilo mlečni put. Nekoliko kapljica je palo na zemlju i od tih kapljica su iznikli prvi ljiljani.

 

[sendi]

Lotos

Lotos

Kaže se da su antički egipćani verovali da je lotosov cvet dao život faraonskom Egiptu. Na početku sveta, u tamnim vodama, lotosov cvet je plutao sa zatvorenim laticama. Latice su se otvorile i iz cveta se uzdigao Ra , bog sunca, stvarajući svet. Uveče sunce bi se vraćalo u lotosov cvet da spava, da bi se uzdiglo sledećeg dana. Mnoge mediteranske i azijske civilizacije su prenele simbol lotosa u Indiju, Vijetnam, Kinu, Laos, Kambodžu i Tajland. Lotos je tron na kojem Buda sedi. Lotos može biti obećanje uspešnog posla ili braka. U Budizmu ljudi su poređeni sa lotosovim cvećem podižući se iz mulja dubokih voda, a cvetne faze ( pupoljak, cvet, seme ) predstavljaju prošlost, sadašnjost i budućnost. Budistički zapisi kazuju da lotos kombinuje miris, čistoću, milost i lepotu. Lotosi propadaju porodici Nymphaceae i rodu Nymphaea. Beli egipatski lotos, N.lotus, je pravi lotos iz egipatske mitologije.Tragovi populacije lotosa se mogu pronaći u termalnim izvorima u Evropi, na primer u Rumuniji. Postoji takođe plavi egipatski lotos, N.caerulea, i indijski plavi lotos N. stellata, nacionalni cvet Cejlona. Indijski crveni lotos, N. rubra, je uobičajen u južnojistočnoj Aziji. Žuti lotos, N.citrina, je uobičajen u tropskoj Africi.

 

[cupka03]

Ruža je najomiljenija i najčešće uzgajana vrsta, stoga nije ni čudo što je u mnogim kulturama nazivaju kraljicom cveća. Zauzima posebno mesto i u čitavom se svetu uvažava kao simbol ljubavi, ljubavne strasti i lepote. Ruža je antički simbol božice ljubavi, a prema jednom mitu ruže su izrasle iz zemlje kad je Venera prvi put stala na kopno. U staroj Grčkoj i Rimu često su bile ukras hetera, odnosno kurtizana, pa ih je zbog povezanosti s telesnom ljubavlju hrišćanstvo u početku odlučno odbacivalo. Ipak kasnije ruže dobijaju ugled i u hrišćanstvu, ali ovaj put kao simbol duhovne ljubavi. Tako crvena ruža najprije simbolizuje Marijinu ljubav i patnju zbog Isusove smrti, a bela ruža čistoću i bezgrešnost. Danas su uvažena sledeća značenja boja ruža:

• Ruže u crvenim nijansama daruju se u znak ljubavi.

• Žute su ruže danas izraz veselja ili zadovoljstva, no dosta je još aktuelno i staro značenje gašenja ljubavi, neverstva i ljubomore.

• Bele ruže simbolizuju duhovnu ljubav, čistoću i bezgrešnost.

• Narandžaste označavaju žudnju i opčinjenost

.• Ruže boje lavande simbolizuju ljubav na prvi pogled.

• Ružičastim ružama tamnijih nijansi izražava se zahvalnost, dok se svetlijim nijansama ističe nežnost i brižnost osobe koja ih prima, te divljenje prema toj osobi.

• Svetlijim tonovima ruža obično se izražava prijateljstvo.

 

[cupka03]

Lavanda

Bila jednom jedna devojka koja je bila toliko lepa da je svima zastajao dah kad bi je videli. Mnogi mladici uzdisali su za njom. Nazalost, medju njima bila su i dva razbojnika. Buduci da nije prihvatila njihovo udvaranje, oni su odlucili da je prisile na ljubav...Jednog dana posli su za njom. Nesrecnica je bezala sve trceci prema brdima. Medjutim, razbojnici su uspeli da je stignu i obore na zemlju. U trenutku kad su joj strgli odecu sa tela, devojka se od silnog stida okrenula prema zemlji i gorko zaplakala. Odjednom, tamo iz tla, gde su kapale njene suze, pocelo je da nice cvece plavicasto-ljubicastih cvetova. Stabljike biljke su gotovo prekrile i obavile devojcino telo skrivajuci sramotu. Videvsi sta se dogodilo, razbojnici su se uplasili i pobegli.
Ova mediteranska legenda koja pripoveda o tome kako je navodno prvi put nikla lavanda, nosi sa sobom jedno verovanje, zivo i danas: u polju lavande nijednoj devojci se nista neprijatno ne moze dogoditi. Odnosno, devojka koja uz sebe ima cvece ili osuseni buketic lavande, moze da bude spokojna.
Kada se govori o lavandi, cesto pomisljamo na plavicasta polja Provanse ili na mirisljave vrecice koje stavljamo u ormane. Od davnina poznata su i lekovita svojstva lavande: lavandom su se od davnina lecili ljudi koji pate od nesanice, od bolesti zivaca, koji su imali lose varenje, pa cak i srcani bolesnici. Neki su je stavljali u tople kupke, mirisali se etericnim uljima, pili cajeve od njenog cveta, stavljali u jela kao dodatak hrani...

 

[sendi]

Anemona

ANEMONA

Na ivici jedne šume,gde je samo vetar duvao mali cvet je izvirio iz zemlje.I onda je počeo da treperi svojim laticama kao da je želeo da poleti ili da igra sa vetrom.To je bila anemona.Zbog tog prijateljstva sa vetrom kaže se da je nestašan cvet.Vetar njiše stabljike i latice anemone i tako su one postale fleksibilne i izdržljive.Smatra se da su one nestašne takodje i zato što duguju svoj život Adonisu.Adonis je bio nestašni zgodni mladić kojeg su obožavale sve boginje.Jedna je bila boginja podzemnog sveta Persefona a druga boginja ljubavi i lepote Afrodita.Medjutim Artemis boginja zaštitnica čednosti je saznala za Adonisove ljubavnice i ubila ga je dok je bio u lovu.
Legenda kaže da kada je Afrodita gorko zaplakala nad njenim mrtvim ljubavnikom od njenih suza koje su pale na zemlju izrasle su anemone.
Poznato je da buket belih anemona ne samo da je dobar za dušu već je takodje veoma efikasan i lekovit za vaš vid.Sve što treba je da gledate u bele rascvetale anemone desetak minuta i zamor očiju će nestati...

 

[cupka03]

Ljubičica
Grčka legenda priča o nimfi po imenu Io, koja je bila Zeusova ljubav.Kad je Hera, njegova žena posumnjala u to, Zeus je da bi prikrio istinu, Io pretvorio u bijelu kravu.Nakon toga kada bi Io plakala suze su joj imale ukus i kakvoću grube trave. Da ublaži njenu patnju Zeus joj je suze pretvorio u male slatko-mirisne cvjetiće, naše ljubičice.
Rimska legenda pak govori o mladoj,nevinoj djevojci koja je bila žrtva bijesa božice Venus. Kad je Kupido proglasio tu nevinu djevojku najljepšom ikad viđenom ljepoticom, Venus je bolesna od ljubomore, djevojku bjesomučno tukla sve dok jadnica nije u potpunosti poplavila.Tad se pretvorila u mali cvijet i tako je nastala ljubičica.
Jedan od velikih obožavatelja ovog malog cvijeta, bio je Napoleon. Na vjenčanju sa Jozefin, ona je nosila ljubičice i kasnije joj ih je Napoleon redovito poklanjao za svaku godišnjicu braka. Čak je molio da ga se prije progona i zatočeništva na Elbu odvede u Jozefininu kuću, gdje je ubrao stručakljubičica. Kad je umro te su ljubičice nađene u medaljonu koji je nosio oko vrata.
Oduvijek se vjerovalo da je sanjati ljubičicu značilo poboljšanje u životu. VIjenac spleten oko glave, vjerovalo se da sprječava vrtoglavicu.
I danas ljubičica zauzima važno mjesto u svim kulturama. Pokloniti ljubičice sigurno je lijepa gesta u bilo kojem trenutku i prigodi. Inače su simbol vjerenosti. Plava ljubičica poručuje "Uvijek ću biti uz tebe" i znače sigurnost. Bijela ljubičica nosi poruku
" Iskoristi priliku za sreću ", a simbol su skromnosti.