Član
- Učlanjen(a)
- 18.06.2009
- Poruka
- 2.348
Počinje...
Dočekali smo mesec u kome su opsednuti fudbalom u većini i ne izazivaju sablažnjive poglede okoline kao i zabrinute uzdahe najbližih. Od danas sve drugo ima da stane i ustukne pred fudbalom, kao razlogom temom i poentom svakog razgovora. U narednih 30 dana fudbal upravlja svetom.
Opsednuti često računaju vreme u ciklusima od četiri godine. Vezuju važne trenutke svog bitisanja sa datumima velikih utakmica, prekraćuju boravak na planeti vrteći sekvence sećanja na neki meč.
Razumeju se između sebe, to što nekom sa strane može da izgleda kao mlaćenje prazne slame je, u stvari, pokušaj da se sačuva razlog opsesije, da mu se da značaj.
Danas počinje još jedan Mondijal, nova prilika da u foldere pamćenja smestimo nove detalje koji često okolini izgledaju kao gomila bespotrebnih informacija.
Ovog petka radovaće se prodavci piva, kafedžije, radnje sa velikim televizorima, bakalnice u komšiluku, zavodnici i ljubavnici „što imaju pametnija posla“, deca kojoj je sve dozvoljeno, „jer ko će sad paziti na još i na klince, dok je utakmica…“
Pamtićemo već sada Južnu Afriku, po mešavini euforije i strepnje koja prati Srbiju. Nema više izgovora, ovo je naša domovina, ma kakva bila, sad neće biti krivi ni Hrvati, ni Crnogorci, ni nacionalni ključevi, ni selektor koji voli više ove „sa druge strane zida“.
Ni igrači ne mogu da se vade da nisu napaljeni jer slušaju himnu države koja ne postoji, a neodoljivo podseća na neku poljsku melodiju, ako se dobro sećam.
Ne, ovo je naše, ma kako završi, ostaje unutar ove porodice koja je u isto vreme kritična, ponekad pljuvački nastrojena, spremna da promeni mišljenje u sekundi i da preskoči čitavu jednu skalu osećanja, kako bi bila euforična i potcenjivala okolinu.
Ali, takvi smo…ni drugi nisu bolji, ta osećanja su valjda spakovana u onaj kofer strasti što će danas mnogi otvoriti.
Počinje, i ništa više nije važno, ovo je naš mesec, hodočašće čiju svrhu vide samo posvećeni.
Počinje...
Dočekali smo mesec u kome su opsednuti fudbalom u većini i ne izazivaju sablažnjive poglede okoline kao i zabrinute uzdahe najbližih. Od danas sve drugo ima da stane i ustukne pred fudbalom, kao razlogom temom i poentom svakog razgovora. U narednih 30 dana fudbal upravlja svetom.
Opsednuti često računaju vreme u ciklusima od četiri godine. Vezuju važne trenutke svog bitisanja sa datumima velikih utakmica, prekraćuju boravak na planeti vrteći sekvence sećanja na neki meč.
Razumeju se između sebe, to što nekom sa strane može da izgleda kao mlaćenje prazne slame je, u stvari, pokušaj da se sačuva razlog opsesije, da mu se da značaj.
Danas počinje još jedan Mondijal, nova prilika da u foldere pamćenja smestimo nove detalje koji često okolini izgledaju kao gomila bespotrebnih informacija.
Ovog petka radovaće se prodavci piva, kafedžije, radnje sa velikim televizorima, bakalnice u komšiluku, zavodnici i ljubavnici „što imaju pametnija posla“, deca kojoj je sve dozvoljeno, „jer ko će sad paziti na još i na klince, dok je utakmica…“
Pamtićemo već sada Južnu Afriku, po mešavini euforije i strepnje koja prati Srbiju. Nema više izgovora, ovo je naša domovina, ma kakva bila, sad neće biti krivi ni Hrvati, ni Crnogorci, ni nacionalni ključevi, ni selektor koji voli više ove „sa druge strane zida“.
Ni igrači ne mogu da se vade da nisu napaljeni jer slušaju himnu države koja ne postoji, a neodoljivo podseća na neku poljsku melodiju, ako se dobro sećam.
Ne, ovo je naše, ma kako završi, ostaje unutar ove porodice koja je u isto vreme kritična, ponekad pljuvački nastrojena, spremna da promeni mišljenje u sekundi i da preskoči čitavu jednu skalu osećanja, kako bi bila euforična i potcenjivala okolinu.
Ali, takvi smo…ni drugi nisu bolji, ta osećanja su valjda spakovana u onaj kofer strasti što će danas mnogi otvoriti.
Počinje, i ništa više nije važno, ovo je naš mesec, hodočašće čiju svrhu vide samo posvećeni.
