LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Legija knjeginje Natalije
[h=2]Legija knjeginje Natalije
[/h]Novosti
Dobrovoljce sa Drine predvodio Đura Jovanović, brat pesnika Zmaja. Stana Kovačević iz Bosne pošla u rat sa suprugom Stevanom
BATALJON (legija) kneginje Natalije bio je sastavljen od srpskih dobrovoljaca iz Ugarske i beogradskih trgovačkih i zanatlijskih kalfi i slugu. Među njima je bilo obućara, krojača, piljara, slagača... Vojno jezgro činili su srpski dobrovoljci iz Austro-Ugarske, a brojno stanje menjalo se od 230 do 500 ljudi.
Bataljon je stigao iz Beograda u Deligrad 6. avgusta. Dobrovoljci nisu imali šinjele, a pošto su noći i usred leta bile hladne, pojedinci su se žalili da su se kočili od hladnoće.
Ova dobrovoljačka jedinica, nazivana i legijom, bila je formirana o trošku kneginje Natalije Obrenović. Prvi komandant bio je kapetan Đuro Šarinić. Poreklom Ličanin, učestvovao je kao austrijski oficir u ratovima u Italiji i Pruskoj. Borio se i u grčkom ustanku na Kritu 1868. i u Bokeljskom ustanku 1869. Jedno vreme je bio pripadnik francuske i ruske vojske. Ustanicima u Bosni pridružio se 1875, a u leto 1876. godine predvodio je dobrovoljce na Moravi.
Dobrovoljce s Drine poveo je na Moravu Đura Jovanović, brat pesnika Jovana Jovanovića Zmaja. Đura se istakao u dotadašnjim borbama. Mihailo Radulović je poveo 248 crnogorskih dobrovoljaca. U naredbi, poslatoj depešom 3. septembra, tražena su hitno bar još dva bataljona dobrovoljaca.
Srpski dobrovoljci iz Bosne nisu želeli da se udaljavaju od Drine, daleko od svojih kuća i porodica izbeglih u zapadnu Srbiju. Posle jednog dana marša, kontingent dobrovoljaca se na putu za Moravski front rasturio. Zato je bilo neophodno da se posle dva dana pošalje oko 190 izabranih vojnika, koje su predvodili dobrovoljce iz Bosne. Bilo je ukupno oko 1.600 dobrovoljaca, a tokom borbi na Moravskom frontu poginulo ih je ili ranjeno oko 1.250.
Stana Kovačević, rodom iz sela Crnovode u Bosni, udata za Stevana Kovačevića, pošla je u rat 1876. zajedno sa „svojim čovekom“. Žena u uniformi, s oružjem u rukama, da ratuje na frontu protiv osmanskih vojnika, to nije bilo uobičajeno, niti prihvatljivo za srpsko ratovodstvo. Stana se zato prerušila u muškarca, samo da bi opstala kao borac na frontu. Obukla je muško odelo i obrijala glavu da bi se borila zajedno s dobrovoljcima, naročito s braćom Rusima.
U boju na Drini niko nije posumnjao u njen identitet hrabrog borca. Kada je kod Batakovića bio ranjen njen suprug Stevan, otkriven je Stanin identitet. Srpski bolničari su odneli ranjenog Stevana u bolnicu u Šabac. Za Stanu je to bio teži trenutak nego boj s turskim silnicima. Slušajući naricanje i plač, njeni saborci su se čudili kako to da je najhrabriji među njima - žena! To je, i pored ushićenja zbog Stanine hrabrosti u borbi, značilo da je izgubila mesto u ratnom stroju, jer je bilo nezamislivo da se žena nađe među srpskim vojnicima na liniji fronta.
Kada je tokom rata 1876, zbog nepovoljnog razvoja situacije na glavnom Moravskom frontu, usledio poziv borcima na Drini da se, dobrovoljno upute ka Aleksincu, nastupilo je „iskušenje“ za one iste koji su udaljili Stanu iz redova drinskih junaka! Zato je, po naprasno promenjenim merilima, dopušteno da se žena javi kao dobrovoljac za najteži front u ratu 1876! Za Stanu je to bila prilika da se ponovo bori za slobodu kao najviši lični i narodni ideal.
U neravnopravnom sudaru, zadivila je svojom neustrašivošću. Komandant, general Černjajev, nagradio je Stanu Kovačević za junački podvig u borbama na Moravi. Skinuo je medalju za hrabrost sa svojih grudi i predao je junakinji s Drine.
Početkom septembra formiran je Rusko-srpski odred od četiri bataljona pod komandom pukovnika Meženinova i Rusko-bugarski odred pod komandom pukovnika Medvedovskog, iz ruskog generalštaba. U ovim dobrovoljačkim jedinicama, sastavljenim od ruskih, poljskih, bugarskih i srpskih dobrovoljaca iz Ugarske, oficiri i podoficiri su bili Rusi. Ruskih oficira u srpskoj vojsci bilo je, po jednoj belešci: tri generala, 13 pukovnika, 23 potpukovnika, 28 majora, 94 kapetana, 100 štapskih kapetana, 190 poručnika i 193 potporučnika i junkera.
Posle produžetka rata u septembru, najviše dobrovoljaca pristiglo je iz Rusije. Od njih 850 formiran je na Moravi bataljon „Đeneral Černjajev“. Dva eskadrona dobrovoljaca formirana su u Beogradu, pod komandom kapetana Lonkijeviča i kneza Obolenskog. Od četiri dobrovoljačka eskadrona u Deligradu je stvoren konjički puk. Konji su nabavljeni u Temišvaru, a prvi formirani puk nazvan je „Kozačka regimenta kneginje Natalije“.
Garibaldinci su se okupljali početkom septembra u Beogradu. Formirali su Italijansku legiju od boraca više nacionalnosti, koji su govorili deset jezika.
Rumunskim (Vlaškim) bataljonom dobrovoljaca komandovao je pukovnik Đorđe Katardžija, ujak kneza Milana Obrenovića. Još jedan dobrovoljac stigao je iz Rumunije, takođe knežev rođak. Katardžija je u stvari postao počasni komandant, a komandovanje je preuzeo poručnik Popesku. Vlada Rumunije nije dopuštala da se oružje i olovo isporučuje preko nacionalne teritorije kao pomoć Srbiji, a kamoli da uputi bataljon dobrovoljaca. Ta jedinica je formirana od Vlaha iz srpske narodne vojske. Docnije su im se pridružili rumunski dobrovoljci, potporučnik i četiri niža oficira.
DNEVNIK PERE TODOROVIĆA
PERA Todorović je vodio dnevnik od prvog do poslednjeg dana kao dobrovoljac u srpsko-osmanskom ratu 1876. Odlikovan je medaljom za hrabrost i činom počasnog potporučnika. U njegovom „Dnevniku jednog dobrovoljca“ opisani su, pored borbi, „i crtice, slike i epizode, iz kojih se ogleda srpska duša, srce i osećaj vojnika naše narodne vojske“. Životni put darovitog srpskog spisatelja od moravskog dobrovoljca do radikalskog buntovnika u Timočkoj buni okončan je smrtnom presudom prekog suda u Zaječaru 1883, i zadivljujuće dostojanstvenim govorom okrivljenog.
[h=2]Legija knjeginje Natalije
[/h]Novosti
Dobrovoljce sa Drine predvodio Đura Jovanović, brat pesnika Zmaja. Stana Kovačević iz Bosne pošla u rat sa suprugom Stevanom
BATALJON (legija) kneginje Natalije bio je sastavljen od srpskih dobrovoljaca iz Ugarske i beogradskih trgovačkih i zanatlijskih kalfi i slugu. Među njima je bilo obućara, krojača, piljara, slagača... Vojno jezgro činili su srpski dobrovoljci iz Austro-Ugarske, a brojno stanje menjalo se od 230 do 500 ljudi.
Bataljon je stigao iz Beograda u Deligrad 6. avgusta. Dobrovoljci nisu imali šinjele, a pošto su noći i usred leta bile hladne, pojedinci su se žalili da su se kočili od hladnoće.
Ova dobrovoljačka jedinica, nazivana i legijom, bila je formirana o trošku kneginje Natalije Obrenović. Prvi komandant bio je kapetan Đuro Šarinić. Poreklom Ličanin, učestvovao je kao austrijski oficir u ratovima u Italiji i Pruskoj. Borio se i u grčkom ustanku na Kritu 1868. i u Bokeljskom ustanku 1869. Jedno vreme je bio pripadnik francuske i ruske vojske. Ustanicima u Bosni pridružio se 1875, a u leto 1876. godine predvodio je dobrovoljce na Moravi.
Dobrovoljce s Drine poveo je na Moravu Đura Jovanović, brat pesnika Jovana Jovanovića Zmaja. Đura se istakao u dotadašnjim borbama. Mihailo Radulović je poveo 248 crnogorskih dobrovoljaca. U naredbi, poslatoj depešom 3. septembra, tražena su hitno bar još dva bataljona dobrovoljaca.
Srpski dobrovoljci iz Bosne nisu želeli da se udaljavaju od Drine, daleko od svojih kuća i porodica izbeglih u zapadnu Srbiju. Posle jednog dana marša, kontingent dobrovoljaca se na putu za Moravski front rasturio. Zato je bilo neophodno da se posle dva dana pošalje oko 190 izabranih vojnika, koje su predvodili dobrovoljce iz Bosne. Bilo je ukupno oko 1.600 dobrovoljaca, a tokom borbi na Moravskom frontu poginulo ih je ili ranjeno oko 1.250.
Stana Kovačević, rodom iz sela Crnovode u Bosni, udata za Stevana Kovačevića, pošla je u rat 1876. zajedno sa „svojim čovekom“. Žena u uniformi, s oružjem u rukama, da ratuje na frontu protiv osmanskih vojnika, to nije bilo uobičajeno, niti prihvatljivo za srpsko ratovodstvo. Stana se zato prerušila u muškarca, samo da bi opstala kao borac na frontu. Obukla je muško odelo i obrijala glavu da bi se borila zajedno s dobrovoljcima, naročito s braćom Rusima.
U boju na Drini niko nije posumnjao u njen identitet hrabrog borca. Kada je kod Batakovića bio ranjen njen suprug Stevan, otkriven je Stanin identitet. Srpski bolničari su odneli ranjenog Stevana u bolnicu u Šabac. Za Stanu je to bio teži trenutak nego boj s turskim silnicima. Slušajući naricanje i plač, njeni saborci su se čudili kako to da je najhrabriji među njima - žena! To je, i pored ushićenja zbog Stanine hrabrosti u borbi, značilo da je izgubila mesto u ratnom stroju, jer je bilo nezamislivo da se žena nađe među srpskim vojnicima na liniji fronta.
Kada je tokom rata 1876, zbog nepovoljnog razvoja situacije na glavnom Moravskom frontu, usledio poziv borcima na Drini da se, dobrovoljno upute ka Aleksincu, nastupilo je „iskušenje“ za one iste koji su udaljili Stanu iz redova drinskih junaka! Zato je, po naprasno promenjenim merilima, dopušteno da se žena javi kao dobrovoljac za najteži front u ratu 1876! Za Stanu je to bila prilika da se ponovo bori za slobodu kao najviši lični i narodni ideal.
U neravnopravnom sudaru, zadivila je svojom neustrašivošću. Komandant, general Černjajev, nagradio je Stanu Kovačević za junački podvig u borbama na Moravi. Skinuo je medalju za hrabrost sa svojih grudi i predao je junakinji s Drine.
Početkom septembra formiran je Rusko-srpski odred od četiri bataljona pod komandom pukovnika Meženinova i Rusko-bugarski odred pod komandom pukovnika Medvedovskog, iz ruskog generalštaba. U ovim dobrovoljačkim jedinicama, sastavljenim od ruskih, poljskih, bugarskih i srpskih dobrovoljaca iz Ugarske, oficiri i podoficiri su bili Rusi. Ruskih oficira u srpskoj vojsci bilo je, po jednoj belešci: tri generala, 13 pukovnika, 23 potpukovnika, 28 majora, 94 kapetana, 100 štapskih kapetana, 190 poručnika i 193 potporučnika i junkera.
Posle produžetka rata u septembru, najviše dobrovoljaca pristiglo je iz Rusije. Od njih 850 formiran je na Moravi bataljon „Đeneral Černjajev“. Dva eskadrona dobrovoljaca formirana su u Beogradu, pod komandom kapetana Lonkijeviča i kneza Obolenskog. Od četiri dobrovoljačka eskadrona u Deligradu je stvoren konjički puk. Konji su nabavljeni u Temišvaru, a prvi formirani puk nazvan je „Kozačka regimenta kneginje Natalije“.
Garibaldinci su se okupljali početkom septembra u Beogradu. Formirali su Italijansku legiju od boraca više nacionalnosti, koji su govorili deset jezika.
Rumunskim (Vlaškim) bataljonom dobrovoljaca komandovao je pukovnik Đorđe Katardžija, ujak kneza Milana Obrenovića. Još jedan dobrovoljac stigao je iz Rumunije, takođe knežev rođak. Katardžija je u stvari postao počasni komandant, a komandovanje je preuzeo poručnik Popesku. Vlada Rumunije nije dopuštala da se oružje i olovo isporučuje preko nacionalne teritorije kao pomoć Srbiji, a kamoli da uputi bataljon dobrovoljaca. Ta jedinica je formirana od Vlaha iz srpske narodne vojske. Docnije su im se pridružili rumunski dobrovoljci, potporučnik i četiri niža oficira.
DNEVNIK PERE TODOROVIĆA
PERA Todorović je vodio dnevnik od prvog do poslednjeg dana kao dobrovoljac u srpsko-osmanskom ratu 1876. Odlikovan je medaljom za hrabrost i činom počasnog potporučnika. U njegovom „Dnevniku jednog dobrovoljca“ opisani su, pored borbi, „i crtice, slike i epizode, iz kojih se ogleda srpska duša, srce i osećaj vojnika naše narodne vojske“. Životni put darovitog srpskog spisatelja od moravskog dobrovoljca do radikalskog buntovnika u Timočkoj buni okončan je smrtnom presudom prekog suda u Zaječaru 1883, i zadivljujuće dostojanstvenim govorom okrivljenog.
