- Učlanjen(a)
- 24.02.2010
- Poruka
- 2.775
Sticaj različitih okolnosti nas ograničavaju da ''raširimo'' krila....Nekada nas ograniče finansije, nekad ''viša sila''...Mnogo toga nas sputava da se ne osećamo ''moćno''...Da li je priroda tako osmišljena da nam neda da ostvarimo sve svoje ciljeve koje želimo, već nas tera da stalno težimo onome što nam se ponekad čini nedostižnim...Ponekad kad zavirim u dubinu duse osecam da sam mogla uraditi i vise i bolje i za sebe i za druge....
Koliko su nam ruke vezane?
Ko nam to brani da rasirimo krila?
Ko nas to sputava,da li sredina,finansije,vera,nacija,granice......um?
Samo nebo je granica? da li je tako i kome?:???:
Pitanje je kakvi bismo bili ljudi, kada bi nam ''nebo bila granica'' u bukvalnom smislu...Da li bismo se toliko borili za bolje sutra, ili bi bili opušteni, jer znamo da je sve lako ostvarljivo...