Koliko su nam ruke vezane?

[dumspirospero]

Ponekad kad zavirim u dubinu duse osecam da sam mogla uraditi i vise i bolje i za sebe i za druge....
Koliko su nam ruke vezane?
Ko nam to brani da rasirimo krila?
Ko nas to sputava,da li sredina,finansije,vera,nacija,granice......um?
Samo nebo je granica? da li je tako i kome?:???:

Sticaj različitih okolnosti nas ograničavaju da ''raširimo'' krila....Nekada nas ograniče finansije, nekad ''viša sila''...Mnogo toga nas sputava da se ne osećamo ''moćno''...Da li je priroda tako osmišljena da nam neda da ostvarimo sve svoje ciljeve koje želimo, već nas tera da stalno težimo onome što nam se ponekad čini nedostižnim...

Pitanje je kakvi bismo bili ljudi, kada bi nam ''nebo bila granica'' u bukvalnom smislu...Da li bismo se toliko borili za bolje sutra, ili bi bili opušteni, jer znamo da je sve lako ostvarljivo...

 

[Jurivaka]

San zasnovan na iluziji je iluzija ali san zasnovan na realnosti je zamisljena realnost. Tesla je umeo da sanja snove zasnovane realnoscu. Ocigledno.
Danasnji covek (ne znam kako je bilo pre 1000 ili vise godina) je pun iluzija koje mu nudi i namece drustvo, cak se i samo drustvo zasniva izmedju ostalog i na odredjenim iluzijama pa je zato takoreci nemoguce da neko rasiri krila i poigra se apsolutnom realnoscu. Mnoga nasa ubedjenja i predrasude ako ih imamo, su iluzije od kojih su nam mnoge zapravo nametnute a da toga nismo ni svesni.

Iako definicija kaže da je iluzija pogrešan i izobličen doživljaj stvarnosti, ipak je potka ili osnova za bilo kakvu iluziju, stvarnost i samo stvarnost. Drugo nema šta biti. Prema tome, kada govorimo o snovima zasnovanim na iluzijama (ako se snovi i iluzije uopšte mogu diferencirati), mi govorimo o snovima posredno zasnovanim na stvarnoću.
Stvarnost je datost koja nas okružuje, sa svim ograničenjima i mogućnostima. Samo oni sa iluzijama i snovima imaju šansu da iskorače iz te stvarnosti i njena ograničenja pretvore u svoje mogućnosti.

 

[Freya Zane]

San zasnovan na iluziji je iluzija ali san zasnovan na realnosti je zamisljena realnost. Tesla je umeo da sanja snove zasnovane realnoscu. Ocigledno.
Danasnji covek (ne znam kako je bilo pre 1000 ili vise godina) je pun iluzija koje mu nudi i namece drustvo, cak se i samo drustvo zasniva izmedju ostalog i na odredjenim iluzijama pa je zato takoreci nemoguce da neko rasiri krila i poigra se apsolutnom realnoscu. Mnoga nasa ubedjenja i predrasude ako ih imamo, su iluzije od kojih su nam mnoge zapravo nametnute a da toga nismo ni svesni.

Upravo tako, sve rečeno i još ukratko.

Ljudi zaboravljaju da je sve dosad stvoreno jednom bila ideja/zamisao/san/"iluzija"/fikcija/ili kako ti drago. Sve. Tako su sanjani snovi o slobodi, ravnopravnosti, boljem sutra, veliki snovi o čovječnosti, inovacije misli i perspektive, teorije i prakse, da Vincijev san o letu nebom, san o letu u svemir, snovi revolucija (i velikih povijesnih i onih malih osobnih, od toliko ljudi od početka čovječanstva), i toliki još mnogi snovi, bezbrojni snovi. I svi su sada stvarnost. Dakle, to su bili snovi o realnosti.

A da je hrpa stvari u društvu iluzija, jest. I to velika većina. Od tzv. demokracije do najnovije marke šminke. Besmislenost, inercija, lažnost i površnost. I sad, znači, pristati na takvo šta iluzorno, i zvat se realnim čovjekom, a nikad ne ostvarit vlastitu realnost?
Biti "realan" (ono šta se time podrazumijeva) je kao da putuješ vlakom do samog sebe, i onda iz već nekog razloga staneš na nekoj stanici između. I na njoj ostaneš.

 

[Wade Garland]

Iako definicija kaže da je iluzija pogrešan i izobličen doživljaj stvarnosti, ipak je potka ili osnova za bilo kakvu iluziju, stvarnost i samo stvarnost. Drugo nema šta biti. Prema tome, kada govorimo o snovima zasnovanim na iluzijama (ako se snovi i iluzije uopšte mogu diferencirati), mi govorimo o snovima posredno zasnovanim na stvarnoću.
Stvarnost je datost koja nas okružuje, sa svim ograničenjima i mogućnostima. Samo oni sa iluzijama i snovima imaju šansu da iskorače iz te stvarnosti i njena ograničenja pretvore u svoje mogućnosti.

Takoreci svaka iluzija se zasniva makar na delicu stvarnosti (prirodno) ali i od gomile ili bar nekoliko iluzija sto je i dalje cini iluzijom. Sat sa jednim pogresnim zupcem ne radi. A mozes zamisliti i kako radi.
Sat koji radi je bila necija ideja/san.
Stvarnost nas okruzuje ali nam je drustvo servira tako da je ne prepoznamo a ubedjeni smo da je prepoznajemo. Recimo, kao sto rece Freya, mi smo zrtve opsednutosti zivotnim stilom, kupujemo stvari koje nam nisu potrebne i mislimo da je to stvarnost i neophodnost. Iluzija.

Onaj sa iluzijama moze sebe da ubedi da koristi svoje mogucnosti ali kad tad shvati da prakticno i nije ziveo a onaj sa realnim snovima ume da se igra sa stvarnoscu.

 

[besherat]

Eh, šta nam sve veže ruke. Sve oko nas, društvo sa svojim pravilima koja se moraju poštovati, počevši od banalnosti, da ,ako autobus polazi u 7 sati, ti se moraš tome povinovati, iako bi ti možda odgovaralo da kreće u 10. Sitnica i glupost, ali ipak značajna prepreka. Ruke nam vezuju brakovi,đeca, politika , svjetska globalizacija. Kada bolje razmislim, pa mi svi idemo vezanih ruku kroz život, ja to priznajem, a mnogi neće.

 

[Jurivaka]

Eh, šta nam sve veže ruke. Sve oko nas, društvo sa svojim pravilima koja se moraju poštovati, počevši od banalnosti, da ,ako autobus polazi u 7 sati, ti se moraš tome povinovati, iako bi ti možda odgovaralo da kreće u 10. Sitnica i glupost, ali ipak značajna prepreka. Ruke nam vezuju brakovi,đeca, politika , svjetska globalizacija. Kada bolje razmislim, pa mi svi idemo vezanih ruku kroz život, ja to priznajem, a mnogi neće.

Ma, ti si dobro prošla. Mnogi kroz život idu vezanih očiju

 

[besherat]

Ma, ti si dobro prošla. Mnogi kroz život idu vezanih očiju

E, to ti je tačno, časti mi, makar imam oči da vidim, no' što mi je bolje, čak mi je i gore, ali nekako se dura vezanih ruku, nekakav sistem Hudinija i tako se koprcam kroz život.

 

[harrybonnot]

Covjeku ne postoji sloboda bez granica. To je paradoks. Ali i nepobitna cinjenica. jer i vrijeme i prostor ne postoje nama bez nas, i jedno i drugo su postulati. Drugi je problem sto to neko vidi, neko ne, nekome odgovara a nekome ne....

 

[kale47]

Ono sto mi zamislimo i u to poverujemo moguce je ostvariti.