Колико познајемо хришћанство?
- Začetnik teme Adrian BG
- Datum pokretanja
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
U kontekstu biblije, ljudi koji iz odredjenih razloga nisu imali prilike da upoznaju vecu svetlost istine od one u kojoj su ziveli, a u toj postojecoj svetlosti su ziveli krajnje Bogougodno po moralnoj savesti koja je u njima samima, takvim ljudima ce Bog suditi po savesti.
To je ona vrsta ljudi koja da je imala prilike da upozna vecu svetlost istine - ona bi je rado prihvatila, i sam Bog zna koji su to ljudi jer on poznaje covecije srce.
Sledeci tekst upravo govori o razlici izmedju dve grupe ljudi:
1. Onima koji poznaju istinu i moralne principe zakona - dakle Hriscani, kojima ce biti sudjeno na osnovu toga da li su ziveli po zakonu ili ne, i na osnovu toga biti spaseni ili izgubljeni.
2. I onima koji nisu poznavali istinu i moralne principe zakona, ali su ziveli po moralnoj savesti zapisanoj u njihovom umu i srcu, kojima ce biti sudjeno na osnovu toga da li su ziveli po ovoj moralnoj savesti ili ne, i na osnovu toga biti spaseni ili izgubljeni.
"Јер који без закона сагрешише, без закона ће и изгинути; и који у закону сагрешише, по закону ће се осудити
Јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе;
Јер кад незнабошци не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не имајући сами су себи закон:
Они доказују да је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да им савест сведочи, и мисли међу собом туже се или правдају)
На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мом преко Исуса Христа" ( Rimljanima 2. 12 - 16 )
Svi ostali - oni koji poznaju istinu i moralne principe zakona a po njima ne zive, ili oni koji ih ne poznaju a ne zele da ih upoznaju ili nemaju mogucnost iz odredjenih razloga a opet se ne pridrzavaju moralne savesti zapisane u njihovim srcima, svima ce se njima suditi na osnovu licemerstva ili odluke da ih ne upoznaju i ne zive po moralnim principima vec da ih krse.
To je ona vrsta ljudi koja da je imala prilike da upozna vecu svetlost istine - ona bi je rado prihvatila, i sam Bog zna koji su to ljudi jer on poznaje covecije srce.
Sledeci tekst upravo govori o razlici izmedju dve grupe ljudi:
1. Onima koji poznaju istinu i moralne principe zakona - dakle Hriscani, kojima ce biti sudjeno na osnovu toga da li su ziveli po zakonu ili ne, i na osnovu toga biti spaseni ili izgubljeni.
2. I onima koji nisu poznavali istinu i moralne principe zakona, ali su ziveli po moralnoj savesti zapisanoj u njihovom umu i srcu, kojima ce biti sudjeno na osnovu toga da li su ziveli po ovoj moralnoj savesti ili ne, i na osnovu toga biti spaseni ili izgubljeni.
"Јер који без закона сагрешише, без закона ће и изгинути; и који у закону сагрешише, по закону ће се осудити
Јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе;
Јер кад незнабошци не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не имајући сами су себи закон:
Они доказују да је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да им савест сведочи, и мисли међу собом туже се или правдају)
На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мом преко Исуса Христа" ( Rimljanima 2. 12 - 16 )
Svi ostali - oni koji poznaju istinu i moralne principe zakona a po njima ne zive, ili oni koji ih ne poznaju a ne zele da ih upoznaju ili nemaju mogucnost iz odredjenih razloga a opet se ne pridrzavaju moralne savesti zapisane u njihovim srcima, svima ce se njima suditi na osnovu licemerstva ili odluke da ih ne upoznaju i ne zive po moralnim principima vec da ih krse.
Poslednja izmena:
1 Priče Solomuna sina Davidovog, cara Izrailjevog,
2 Da se poznaje mudrost i nastava, da se razumeju reči razumne,
3 Da se prima nastava u razumu, u pravdi, u sudu i u svemu što je pravo,
4 Da se daje ludima razboritost, mladićima znanje i pomnjivost.
5 Mudar će slušati i više će znati, i razuman će steći mudrost,
6 Da razume priče i značenje, reči mudrih ljudi i zagonetke njihove.
7 Početak je mudrosti strah Gospodnji; ludi preziru mudrost i nastavu.
8 Slušaj, sine, nastavu oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje.
9 Jer će biti venac od milina oko glave tvoje, i grivna na grlu tvom.
10 Sine moj, ako bi te mamili grešnici, ne pristaj;
11 Ako bi rekli: Hodi s nama da vrebamo krv, da zasedamo pravome nizašta;
12 Proždrećemo ih kao grob žive, i svekolike kao one koji silaze u jamu;
13 Svakojakog blaga dobićemo, napunićemo kuće svoje plena;
14 Bacaćeš žreb svoj s nama; jedan će nam tobolac biti svima;
15 Sine moj, ne idi na put s njima, čuvaj nogu svoju od staze njihove.
16 Jer nogama svojim trče na zlo i hite da prolivaju krv.
17 Jer se uzalud razapinje mreža na oči svakoj ptici;
18 A oni vrebaju svoju krv i zasedaju svojoj duši.
19 Takvi su putevi svih lakomih na dobitak, koji uzima dušu svojim gospodarima.
20 Premudrost viče na polju, na ulicama pušta glas svoj;
21 U najvećoj vrevi viče, na vratima, u gradu govori svoje besede;
22 Ludi, dokle ćete ljubiti ludost ? I podsmevačima dokle će biti mio podsmeh ? I bezumni, dokle će mrzeti na znanje ?
23 Obratite se na karanje moje; evo, izasuću vam duh svoj, kazaću vam reči svoje.
24 Što zvah, ali ne hteste, pružah ruku svoju, ali niko ne mari,
25 Nego odbaciste svaki savet moj, i karanje moje ne hteste primiti;
26 Zato ću se i ja smejati vašoj nevolji, rugaću se kad dođe čega se bojite;
27 Kad kao pustoš dođe čega se bojite, i pogibao vaša kao oluja kad dođe, kad navali na vas nevolja i muka.
28 Tada će me zvati, ali se neću odazvati; rano će tražiti, ali me neće naći.
29 Jer mrziše na znanje, i strah Gospodnji ne izabraše;
30 Ne pristaše na moj savet, i preziraše sva karanja moja.
31 Zato će jesti plod od puteva svojih, i nasitiće se saveta svojih.
32 Jer će lude ubiti mir njihov, i bezumne će pogubiti sreća njihova.
33 Ali ko me sluša boraviće bezbrižno, i biće na miru ne bojeći se zla.
2 Da se poznaje mudrost i nastava, da se razumeju reči razumne,
3 Da se prima nastava u razumu, u pravdi, u sudu i u svemu što je pravo,
4 Da se daje ludima razboritost, mladićima znanje i pomnjivost.
5 Mudar će slušati i više će znati, i razuman će steći mudrost,
6 Da razume priče i značenje, reči mudrih ljudi i zagonetke njihove.
7 Početak je mudrosti strah Gospodnji; ludi preziru mudrost i nastavu.
8 Slušaj, sine, nastavu oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje.
9 Jer će biti venac od milina oko glave tvoje, i grivna na grlu tvom.
10 Sine moj, ako bi te mamili grešnici, ne pristaj;
11 Ako bi rekli: Hodi s nama da vrebamo krv, da zasedamo pravome nizašta;
12 Proždrećemo ih kao grob žive, i svekolike kao one koji silaze u jamu;
13 Svakojakog blaga dobićemo, napunićemo kuće svoje plena;
14 Bacaćeš žreb svoj s nama; jedan će nam tobolac biti svima;
15 Sine moj, ne idi na put s njima, čuvaj nogu svoju od staze njihove.
16 Jer nogama svojim trče na zlo i hite da prolivaju krv.
17 Jer se uzalud razapinje mreža na oči svakoj ptici;
18 A oni vrebaju svoju krv i zasedaju svojoj duši.
19 Takvi su putevi svih lakomih na dobitak, koji uzima dušu svojim gospodarima.
20 Premudrost viče na polju, na ulicama pušta glas svoj;
21 U najvećoj vrevi viče, na vratima, u gradu govori svoje besede;
22 Ludi, dokle ćete ljubiti ludost ? I podsmevačima dokle će biti mio podsmeh ? I bezumni, dokle će mrzeti na znanje ?
23 Obratite se na karanje moje; evo, izasuću vam duh svoj, kazaću vam reči svoje.
24 Što zvah, ali ne hteste, pružah ruku svoju, ali niko ne mari,
25 Nego odbaciste svaki savet moj, i karanje moje ne hteste primiti;
26 Zato ću se i ja smejati vašoj nevolji, rugaću se kad dođe čega se bojite;
27 Kad kao pustoš dođe čega se bojite, i pogibao vaša kao oluja kad dođe, kad navali na vas nevolja i muka.
28 Tada će me zvati, ali se neću odazvati; rano će tražiti, ali me neće naći.
29 Jer mrziše na znanje, i strah Gospodnji ne izabraše;
30 Ne pristaše na moj savet, i preziraše sva karanja moja.
31 Zato će jesti plod od puteva svojih, i nasitiće se saveta svojih.
32 Jer će lude ubiti mir njihov, i bezumne će pogubiti sreća njihova.
33 Ali ko me sluša boraviće bezbrižno, i biće na miru ne bojeći se zla.
Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Шта да се адвентисти (сведоци, мормони,...) нису појавили на овим просторима? Да ли би ти био "проклет" зато што припадаш Српској православној цркви? Или би био искрени верник и даље, без обзира што се многи лажни хришћани и назови православци користе именом Цркве? Да ли би припадао Цркви и онда?
Ствари су заиста једноставне: или човек разуме појам Цркве, или је тражи у разним црквама (читати култовима) као да је она световног карактера. Зато и говоре да је Црква подељена или да је одређена група та Црква, а сви остали отпад. Зато се и покушава са "уједињењем" Цркве (!), као да је стварно раздељена. Не сметају јереси и лажна учења, важно је "ујединити" истину и лаж да то личи на јединственост Цркве. А јединственост Цркве није у свеопштем прихватању лажи и јереси, већ у једном једином исповедању вере. Или је нешто тачно, или је нетачно. Не постоји толеранција између лажи и истине, добра и зла. Нема ту места за Јинг-јанг гностичко-кабалистичку теорију о равнотежи добра и зла. Ту равнотеже нема, нити је може бити. Јер једно прождире друго. Јер светлост уништава (затире) таму, а тама се труди да сакрије светлост како би сви у тами остали.
-Посматрам овај свет и видим: мреже ђаволске умножише се, у поређењу са временима ране Цркве Христове, умножише се бесконачно. Умножише се књиге у којима су садржана лажна учења; умножише се умови лажним учењима испуњени, који их другима преносе; умањио се до крајњих граница број следбеника свете Истине; Свети Игњатије Брјанчанинов (1807-1867)
-Ако чак и многи свештеници, и многи епископи, изневере Светосавље, па ти останеш сам на светосавском путу, – и онда се не бој, него храбро и чврсто држи светосавску заставу до краја, до мученичког краја и радосне смрти за светосавске светиње и идеале. Јер знај: са тобом је држи он – вечни епископ Српске Цркве: свети Сава. А са њим – сва света и славна војска светосавских бесмртника, којих је пун небески свет. И непоколебљиво веруј: светосавска застава ће у српском роду увек наћи свог неустрашивог заставника, можда у неком простом сељаку или одушевљеном монаху. Радуј се што је тако! Јер је главно: да нас свети Сава не напусти. Напусти ли нас он, напустиће нас и Бог, и небо и земља, и све што је свето и честито било у нашој историји од почетка до данас. (Св. Јустин Ћелијски)
Страдање Максимово за Православље не да се описати: истјазаван од кнежева, обмањиван од прелата, пљуван од масе народне, тучен од војника, прогоњен, затваран, док најзад, са одсеченим језиком и руком, не би осуђен на доживотно прогонство у земљу Скитску, где три године проведе у тамници, па предаде душу Богу, 662. године.
“Ја не желим да се јеретици муче, нити се радујем њиховом злу,”говорио је, «Боже сачувај! – него се већма радујем и заједнички веселим њиховом обраћењу. Јер шта може вернима бити милије него да виде да се растурена чеда Божја саберу у једно. Ја нисам толико помахнитао да саветујем да се немилост више цени него човекољубље. Напротив, саветујем да треба са пажњом и искуством чинити и творити добро свима људима, и свима бити све како је коме потребно. Притом, једино желим и саветујем да јеретицима као јеретицима не треба помагати на подршку њиховог безумног веровања, него ту треба бити оштар и непомирљив. Јер ја не називам љубављу него човекомржњом и отпадањем од божанске љубави када неко потпомаже јеретичку заблуду, на већу пропаст оних људи који се држе те заблуде.”
---------------
Покушавали су да докажу како ради на издајству отаџбине, како вређа цара, да је следбеник Оригенове јереси, али он све оптужбе оповрже. После тога отидоше цару, и поднеше му извештај о несавладљивом јунаштву овога аве. И говораху: Максим је непобедив у препиркама, и нико га не може придобити за нашег једномишљеника, макар га и на муке ставили. – И преподобни би поново бачен у тамницу.
Нови оптужитељи га упиташе:
- Којој цркви припадаш: византијској или римској, антиохијској или александријској, или јерусалимској? Ето, све су те цркве с нама сагласне. Ако си ти дакле члан васељенске Цркве, онда буди у јединству с нама, да не би лутајући у изгнанству настрадао.
Блажени муж им мудро одговори:
- Христос Господ назва васељенском Црквом право и спасоносно исповедање вере. Зато и Петра назва блаженим што изрече такво исповедање, и обећа да на таквом исповедању сазида Цркву своју.
Пошто га позиваху да прими монотелитску јерес, свети Максим им одговори:
-Toja не могу да примим, нити научих од светих Отаца да тако исповедам веру. А ви имате власт, па изволите чинити што вам је воља.
Они пак, немајући шта да одговоре на то, рекоше му да онај који се не повињава њима мора бити стављен под анатему, и примити прописану за то смрт. Светитељ им кротко и смирено одговори:
-Оно што је Бог унапред благоволео о мени, то нека сада буде на славу светог имена Његовог.
Док је био у тамници слао је цар епископе и великаше да га наговоре да одступи од Православља и прихвати политички компромис између јереси и вере. Насупрот очекивању, он је успевао и убеђиваче да убеди да је у праву и да их врати посрамљене.
Патриције Епифаније рече преподобноме док је боравио у озлоглашеном затвору у месту Визији:
-Цар ти преко нас поручује и каже ово: Пошто цео Исток и они на Западу, наши противници и расколници, гледају у тебе, и због тебе се буне, не желећи да се сједине с нама у вери, нека Господ омекша твоје срце умилењем, да нам се придружиш, усвојивши Типос (исповедање монотелитства) који смо ми саставили. A ми ћемо те примити с љубављу, и са великим почастима и славом увешћемо те у велику цркву, и поставити поред нас, где по обичају стоје цареви, и причестити се заједно с тобом пречистим и животворним Тајнама Тела и Крви Христове. Назваћемо те и оцем нашим, и биће радост не само у нашем христољубивом граду, него и по целој васељени. Јер смо ми тврдо убеђени: ако ти приђеш овој светој цариградској цркви, пристаће уз нас сви који се због тебе и због учења твог отргоше од нас.
Свети ава Максим, обраћајући се присутном епископу Теодосију, рече са сузама:
-Све нас чека велики Дан судни, владико. Ти знаш шта уговорисмо и утврдисмо пред светим Еванђељем и животворним Крстом и светом иконом Спаситеља нашег Исуса Христа и Пресвете Мајке Његове, Пречисте Богородице и Приснодјеве Марије.
Епископ обори очи, и одговори кротко:
-Шта могу да радим, када се благочестивом цару друкчије хоће?
Ава Максим рече:
-Заиста ме све Небеске Силе неће наговорити да учиним оно што цар захтева. Јер какав ћу изговор навести, не кажем Богу, него самој савести својој, ако се због славе и поштовања људског, које су уствари ништа, одрекнем праве вере која спасава оне који је љубе?
Када то светитељ рече, скочише сви, бесни од љутине, и нагрнуше на њега, и стадоше га не само речима грдити него и рукама ударати. Јер, зграбивши га, они га бијаху, гураху, одело му кидаху, тамо и овамо вуцијаху, ногама ритаху и гажаху, и сваки се труђаше да га удари. И сигурно би га убили, да то није спречно епископ Теодосије, и умирио их.
А Епифанијеви пријатељи, и остали који беху дошли са тим патрицијама, говораху међу собом:
-Хајдемо да обедујемо, а потом да идемо и обавестимо цара и патријарха о ономе што чусмо. Јер овај бедник, као што видимо, предаде себе Сатани.
Старца Максима касније још једном изведоше пред цара и пред два патријарха јеретика на ислеђење. Ни тада се свети старац са својим ученицима не поколеба, већ на питање епарха:
-Јеси ли у заједници са овом црквом,или не?
Светитељ одговори: -Нисам у заједници.
Епарх упита: -Зашто?
Светитељ одговори: -Зато што је одбацила православне Саборе.
Епарх му рече: -Ако је наша црква одбацила Саборе, како се они онда налазе у календарском диптиху.
Светитељ одговори: -Каква је корист од имена њихових и спомињања, када су догмати њихови одбачени?
На оптужбу да Грке мрзи, а Римљане (који су тада били православни) воли, Максим одговори:
-Од Бога имамо заповест, да никога не мрзимо. Римљане волим, јер су ми једноверни; Грке волим, јер су истога језика са мном.
Пошто нису успели другачије да га убеде, цареви људи, наставише са мучењем: И беше дирљив призор гледати чесног старца, светог подвижника, богоглагољивог учитеља, богослова исповедника – свега окрвављеног, љутим ранама покривеног од главе до ногу. Али то не дирну тврдокорне, него га подвргоше joш страшнијим мукама: немилосрдно му из корена ишчупаше богоглагољиви језик, који је точио реке премудрих учења и потапао јеретичка мудровања. To урадише, да би ућуткали богословска уста. To исто урадише и првом ученику његовом Анастасију. Па их опет вргоше у тамницу. Али Господ Христос, који је некада учинио да одојчад славе свето име његово и да неми проговори, учини те и ове верне и истинске слуге његове: преподобни Максим Исповедник и Мученик, и преподобни Анастасије његов ученик, стадоше говорити и без језика, и то боље и јасније него пре но што им ишчупаше језике. А када за то сазнадоше бедни јеретици, о како се постидеше! и усто силном завишћу испунише: десну руку преподобноме ножем и маљем отсекоше, и на земљу бацише. Па то исто учинише и његовом ученику, светом Анастасију, одрезавши му руку.
У том заточењу преподобни Максим проведе још неко време међу живима, али у великим патњама. Закључан у тамници, он ни од кога није имао никакве услуге у старости својој, нити ичије човекољубиво сажаљење. А када Господ усхте да учини крај његовим патњама и мукама, и да га из тамнице изведе у безгранична пространства и вечну радост Небеског Царства, Он га претходно утеши на земљи једним божанским виђењем, којим му објави дан и час кончине његове.
После светитељеве сахране, појавише се на гробу његовом три свеће, које су чудесно гореле пламеном неисказаног блеска, и осветљавале оно место. Јер он који је за живота свог био светлост свету, не престаде светлети ни по престављењу свом. И сада светли примером врлинског и многострадалног живота свог и велике ревности за Бога. А те три свеће што тада беху виђенс на његовом гробу, беху очигледан знак да је такав угодник Пресвете Тројице настањен у незалазној светлости у Царству Божјем, где са праведницима сија као сунце, наслађујући се созерцањем Тројичне Светлости.
Према подацима неких историчара, гроб светог Максима се налази у Цагерију (Северна Грузија) у цркви светог Арсенија. 2010. године у цркви су почела откопавања и пронађени су остаци који вероватно припадају светоме. Телесне повреде на њима тачно одговарају повредама које су учињене светом Максиму као казна за борбу против јеретика. Осим тога, пронађене су степенице, које воде гробу, што указује на то да је она била некада место поклоњења.
По житију св. Максима Исповедника од св. Јустина Ћелијског
Ниси ти спознао истину и отишао у адвентисте, већ си побегао да се не бориш за истину. Напустио си Светосавље, омрзао си га, јер је увек лакше одрећи се онога што нас сукобљава са светом и људима који се користе именом Цркве. Лакше је увек побећи у неку мирнију групацију, него се суочити са лукавством које хоће да разори Цркву изнутра. Зато данас паганизујеш и ругаш се, нападаш споља, а ови корумпирани изнутра чине шта морају. Зато Црква и није многобројна данас, али су зато цркве многобројне са људством.
Poslednja izmena:
- Učlanjen(a)
- 18.02.2014
- Poruka
- 1.805
Kršćanin! = Kristijan!
---------------------------------------------
Krist = POMAZANIK
Onaj koji je POMAZAN – taj je Krist
Oni koji su POMAZANI su – KRISTIJANI – KRŠĆANI
-----------------------------------------------------------------------
ONAJ Koji pomazuje je Bog Otac Jahve.
Bog Otac Jahve je i G Isusa POMAZAO – UČINIO – Kristom!
……………………………………………………………………….
Djela apostolska 2,36
Pouzdano dakle neka znade sav dom Izraelov da je toga Isusa kojega vi razapeste BOG UČINIO I GOSPODINOM I KRISTOM.
.....................................................................
Kršćanin je onaj kome je BOG -
Otac JHVH
a NE - SIN od Boga Jedinog Oca JHVH
G Yehošua.
---------------------------------------------
Krist = POMAZANIK
Onaj koji je POMAZAN – taj je Krist
Oni koji su POMAZANI su – KRISTIJANI – KRŠĆANI
-----------------------------------------------------------------------
ONAJ Koji pomazuje je Bog Otac Jahve.
Bog Otac Jahve je i G Isusa POMAZAO – UČINIO – Kristom!
……………………………………………………………………….
Djela apostolska 2,36
Pouzdano dakle neka znade sav dom Izraelov da je toga Isusa kojega vi razapeste BOG UČINIO I GOSPODINOM I KRISTOM.
.....................................................................
Kršćanin je onaj kome je BOG -
Otac JHVH
a NE - SIN od Boga Jedinog Oca JHVH
G Yehošua.
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.301
Opterećenje jednom temom je dokaz da je osoba bila osvjedočena u istinu, ali je onda odbacila i sada ima muku.
P4 praktično sebi dokazuje da Isus nije Bog.
Znači i fariseji su hrišćani pošto je i njima Bog Otac, kako kažu.
- Učlanjen(a)
- 18.02.2014
- Poruka
- 1.805
KRŠĆANIN! = KRISTIJAN!
---------------------------------------------
Krist = POMAZANIK
Onaj koji je POMAZAN – taj je Krist
Oni koji su POMAZANI su – KRISTIJANI – KRŠĆANI
-----------------------------------------------------------------------
ONAJ Koji pomazuje je Bog Otac Jahve.
Bog Otac Jahve je i G Isusa POMAZAO – UČINIO – Kristom!
……………………………………………………………………….
Djela apostolska 2,36
Pouzdano dakle neka znade sav dom Izraelov da je toga Isusa kojega vi razapeste BOG = OTAC JHVH
UČINIO I GOSPODINOM I KRISTOM.
.....................................................................
Kršćanin je onaj kome je BOG -
Otac JHVH
a NE - SIN od Boga Jedinog Oca JHVH
G Yehošua.
---------------------------------------------
Krist = POMAZANIK
Onaj koji je POMAZAN – taj je Krist
Oni koji su POMAZANI su – KRISTIJANI – KRŠĆANI
-----------------------------------------------------------------------
ONAJ Koji pomazuje je Bog Otac Jahve.
Bog Otac Jahve je i G Isusa POMAZAO – UČINIO – Kristom!
……………………………………………………………………….
Djela apostolska 2,36
Pouzdano dakle neka znade sav dom Izraelov da je toga Isusa kojega vi razapeste BOG = OTAC JHVH
UČINIO I GOSPODINOM I KRISTOM.
.....................................................................
Kršćanin je onaj kome je BOG -
Otac JHVH
a NE - SIN od Boga Jedinog Oca JHVH
G Yehošua.
- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.400
Slažem se, potpuno. Ipak neki ljudi, i na ovom forumu, tvrde da Kristu pripadaju oni koji ponižavaju one koji trpe nepravdu i štetu. Sablažnjujuće je, ali zaista neki to uporno ovdje ponavljaju.