Vidish ovo posle navedenih pitanja
Verujem da se mnogi od vas ne bave ovim pitanjima, uglavnom zbog godina. Ali, verujte mi, vreme od danasnjeg dana do dana kada ce imati svoju porodicu veoma brzo ce proci. Tada ce se ova pitanja neminovno naci na dnevnom redu. Zato pocnite na vreme sa pripremama!
sam i ja napisao pre 2 minuta u temi
Zbog čega volim Srbiju?
...ne volim da se pros**** sa lazhnim patriotizmom ali da mi otadzbina ovisi o zhivotu ,dao bih joj...Naravno moram da definishem to "otadzbina" jer 20. mi je pa moram da imam jasnu viziju na koga ili na shta se misli kada se kazhe Srbija... za vlast,za narod,za prashnjavu zemlju,travu,vodu,istoriju,sve zajedno? I tako... Dobra je tema...treba iskreno odgovoriti najpre sebi ,posle i ostalima.
Odgovori na tvoja pitanja su relativna...ali pokushacu sa shto manje filozofije da odgovorim sebi i vama...
:arrow: Da li je Srbija koju volim realna cinjenica ili zivi samo u mojoj glavi i knjigama?
Srbija nije NESHTO shto mogu da pipnem i nastojim da saznam shta je to. Za sada kapiram da je to skup ljudi,navika,istorije,mentaliteta,forsiranog nacionalizma u detinjstvu.
:arrow: Da li mi je Srbja pruzila ono sto zasluzujem i ono sto ocekujem od nje?
Ne znam koliko zasluzhujem,jer za svoju drzhavu nisam uradio praktichno nishta...ali se trudim ,menjam prvo sebe a okolinu koliko mogu usmeravam... Od zemlje ne ochekujem vishe nego shto i sad imam...Dobar reljef,geografske opcije,dosta potencijala (nazhalost neiskorishcenog). Kako vreme odmiche sve manje ochekujem... Za par godina ,recimo desetak sva moja ochekivanja ce biti svedena na pobedu reprezentacije :/
:arrow: Da li u Srbiji ima buducnosti i vidim li sebe sutra u njoj?
Ako se budemo trudili bice pozitivan odgovor,ali sve dok budemo u stilu kao i do sad "zashto ja prvi?" ostacemo ovde gde jesmo,verovatno i nizhe... Ali opet gledajuci realno...i da nekolicina ulazhe trud i podmece ledja postavlja se pitanje kome ih postavlja i da li je taj neko zasluzhio...hoce li se taj neko potruditi kasnije barem jednako kao i ljudi koji su se namuchili za njega. Mozhda ta nekolicina bude "ispaljena" i sve ostane kao i do sad...
Vidite ,sad mi je tek sinulo koliko je chovek koji je osmislio chetiri S slogan bio genijalan...On je vec tada skapirao shta je nama najslabija tachka...Ako uzmesh snoplje ne mozhesh ga polomiti ,uzmesh li jedan po jedan - lako cesh ih polomiti. Dakle da se ujedinimo i svi se potrudimo niko nece biti ispaljen,i oko nas ce pocheti da cveta... (jeste malo komunistichki ,ali jedino je to realno ako hocemo bolje sutra)
:arrow: Do kada ce pojedinci kojih je sve vise ziveti na grbaci nas obicnih smrtnika?
Pa vec sam skoro odgovorio kod predhodnog pitanja... Dok se i ti pojedinci ne udruzhe ili dok ih ne eliminishemo. (mada vishe je "pojedinaca" od obichnih smrtnika)
:arrow: Mogu li ja nesto da uradim da nam svima bude bolje?
Imash 3 smera iz ovog pitanja
1. Da se trudish i budesh Sizif (po srpski recheno ispadnesh budala)
2. Ne mozhesh da uradish nishta
3. Da postanesh najbolji sportista u nekoj disciplini i da te cela zemlja gleda (bar bi nam nekoliko sati posle tvojih pobeda bilo dobro i po zdravlje i po psihu)
:arrow: Da li ste nekada pogledali, ali stvarno pogledali, svoje roditelje?
Vishe puta...iskreno mislim da nisam sposoban da prodjem put kao oni ,mozhda chak ne ni slichan. Negde izmedju
srednje nizhe i
niske klase stanovnishtva ,prezhiveti period od 1989 do neke 2003 je pravo chudo i umetnost. Ukratko - divim se svojim roditeljima.
:arrow: Da li vam oni izgledaju srecno (ne mislim na obostranu ljubav i postovanje)?
Delimichno ne...Postigli su neki zhivotni cilj i pravac ali da li taj pravac ima nastavak ili je autoput i dalje u izgradnji to je ono shto bi i mene kopkalo da sam na njihovom mestu.
:arrow: Da li ste obratili paznju na lica obicnih ljudi koja svakodnevno srecete? Ne cini li vam se da nisu srecna? Pogledajte im oci - nema sjaja!
Ne znam ja kojom ulicom ti prolazish ali nije sa svakim tako...Sijaju se itekako...samo zavisi zbog chega...Nekome od droge,nekome od pica,nekome iz pozhude ili za zheljom za josh...Nekima stvarno iz tuge i nesrece sijaju ali uzharenim sjajem...Bes
:arrow: Da li sam ja (vi) kriv(i) sto je to tako?
Jesi i jesam. Ja pogreshim ti pogreshish,on pogreshi...chekaj malo tu je vec mnogo greshaka... Ali opet zavisi kako gledash na postavljeno pitanje...
Da li sam ja sa mojih 20 godina kriv shto se drzhava raspada vec nekoliko decenija unazad ?
ili
Da li sam ja kriv shto ne uzimam motiku u shake i ne pobijem nevernike ?
Nadam se da nisam puno smorio...ako sam malo onda je ok...
Malo sarkazma,malo filozofije...malo po malo ode puno vremena,a na pitanja nigde odgovora...
U svakom sluchaju dobra tema za razvijanje sive mase i razbibrigu kroz razmishljanje o brizi...
Hvala za temu. Razbistrio si mi um a i nisam vishe smoren.