Član
- Učlanjen(a)
- 08.10.2009
- Poruka
- 1.849
Rebecca McDonald (Ubavka Mitić), najbogatija Srpkinja na svetu svih vremena
Nekadašnja studentkinja medicine Ubavka Mitić nije ni slutila da će, kada je pre tridesetak godina iz Beograda došla u Toronto, tri puta zaredom biti proglašavana za poslovnu ženu godine u Kanadi i da će postati najbogatija Srpkinja na svetu svih vremena, sa imetkom koji se procenjuje na preko dve milijarde dolara.
Pošto u Kanadi nije mogla da završi studije medicine, počela je da se bavi prodajom filtera za vodu i na jednom takvom poslu upoznala je Škota Pirsona Mekdonalda. Rodila se ljubav i nedugo zatim Ubavka se udala i dobila dvoje dece.
Sa suprugom je osnovala firmu za prodaju gasa, a svom imenu dodala je englesko i postala Ubavka Rebeka Mekdonald. Posao porodice Mekdonald išao je veoma dobro sve do 1992. kada Pirson umire. Rebeka tada odlučuje da proda firmu i sa decom se seli u Veliku Britaniju.
Pet godina kasnije vratila se u Toronto i pokrenula firmu za prodaju gasa „Energy saving“. Prošle, 2006.godine njena firma je vredela preko dve milijarde dolara.
Slavica Ecclestone, supruga većinskog vlasnika Formule 1
Slavica Eklston (Radić), rođena 1958. u Laktašima u Republici Srpskoj, dugo je radila kao internacionalni supermodel. Dok je kao promoterka 1984. radila na jednoj trci Formule 1, upoznala je Bernija Eklstona, vlasnika najbrže svetske atrakcije. Iako u tom trenutku nije znala o kome je reč, na njegovo insistiranje dala mu je svoj broj telefona.
Pored jezičke barijere - Berni je govorio engleski, a Slavica srpski i italijanski - poznati milijarder morao je da osvoji srce devojke koja je 28 godina mlađa i nekoliko desetina centimetara viša. Ipak, tvorac Formule 1 uspeo je i Slavicu je ubrzo odveo pred oltar.
Slavica danas učestvuje u rukovođenju porodičnim kompanijama, uključujući naravno i SLEC. Slavica i Berni imaju dve ćerke koje govore perfektno srpski. Porodica Eklston živi na Čelsi skveru u Londonu.
Nedavno su posetili Beograd i mimo običaja sastali se sa političarima. Kažu da su u Srbiju došli jer je ona „učinila pomak na ekonomskom planu“ i kako bi Berni „razmotrio mogućnost ulaganja“.
Ana B. Bovan, konsultantska kuća „Bovan Consulting“ profesionalizam uvek i svuda
- Moj najveći uspeh je moja porodica. Neuspeh? Teško je reći. U svakom slučaju nisam osoba bez slabosti i to priznajem. Ponekad previše maštam, često pokušavam nemoguće, ali taj nemir je uvek bio jači od mene.
Prema mišljenju mnogih, Ana B. Bovan, generalni direktor konsultantske kuće „Bovan Consulting“ (www.bovan.eu), već duže vreme važi za jednu od uspešnijih poslovnih žena na ovim prostorima. Osnivač je firme koju godinama veoma uspešno vodi i koja, kako to sama kaže, pred sobom ima „još puno ciljeva koji strpljivo čekaju svoj trenutak“. Na pitanje da li je prezime Bovan u Srbiji već postalo svima prepoznatljiv brend, ali i simbol poslovne uspešnosti, naša sagovornica kaže da je sve to i dalje dosta dugačak put.
- Na izvestan način to jeste građenje brenda. Ali, s druge strane, svesni smo da je to jedan veoma zahtevan i složen zadatak. „Bovan Consulting“ je samo u određenoj meri naš porodičan biznis, budući da je suprug Saša tek delimično uključen u sve to, dok su sinovi Rastko i Filip još uvek relativno mladi za neki ozbiljan angažman – objašnjava Ana Bovan.
Firma na čijem je čelu svake godine beleži sve značajnije rezultate. Ana kaže da je takav pomak zasluga svih koji rade sa njom, ali i rezultat njihove stalne spremnosti da teže ka boljem i uspešnijem.
- Mnogi od onih sa kojima sam dosad radila obično me smatraju za poprilično zahtevnog i oštrog šefa, mada ništa od toga nikada nije bilo lično. Profesionalizam je jedina stvar koju sam uvek tražila i od sebe, ali i drugih. Često postavim određene standarde, ali se i maksimalno trudim da pomognem ljudima u njihovom dostizanju. Upravo zbog toga, u narednim godinama „Bovan Consulting“ vidim svuda gde i danas, samo u mnogo većem obimu. Očekujem znatno više posla sa našim partnerima u Rumuniji i Turskoj, značajnije prisustvo u okolnim zemljama, ali i snažan prodor u Evropsku uniju, jer znam da za tako nešto imamo dosta potencijala – ističe naša sagovornica.
Govoreći o svojim ambicijama iz detinstva, snovima i odrastanju, Ana kaže da je kao mala sebe videla u svetu ozbiljne politike i diplomatije, a da je nešto kasnije maštala o sebi kao tajnom agentu. Jedno vreme je čak razmišljala da upiše Fakultet za bezbednost koji se tih godina otvorio u Skoplju, ali se na kraju, ipak, odlučila za prava.
- Osnovnu školu „Braća Baruh“ završila sam na Dorćolu, gimnaziju „Doverski visovi“ u Sidneju i skoro godinu i po dana fakulteta na australijskom „New South Wales University“ (www.unsw.edu.au). Međutim, diplomirala sam na Pravnom fakultetu u Beogradu, dok trenutno radim na svojim poslediplomskim studijama iz oblasti ekonomske diplomatije. Nikada se nisam pokajala što sam se vratila u Srbiju, jer znam da ni u jednoj drugoj zemlji sveta ne bih mogla da se osećam tako dobro i zadovoljno kao ovde.
Iako je tokom proteklih godina bila angažovana na mnogim krupnim poslovima, Ana Bovan kaže da je, bez obzira na sve to, uvek uspevala da pronađe dovoljno vremena za svoju porodicu. Jedina formula tog uspeha je dobra organizacija, za šta u njenom životu, kako kaže, postoji još puno prostora za nova poboljšanja.
- Sa suprugom Sašom sam u braku već 20 godina i imamo dva sina. Vremenom sam postala svesna da je upravo porodica ono što zahteva najveću dozu koncentracije, poverenja i ekvilibristike, te je zbog toga i smatram svojim najvećim uspehom. Poslednjih godina, na žalost, više nemam vremena za hobi. Dok su Rastko i Filip bili mali bavila sam se slikarstvom i fotografijom i to je, rekla bih, ono što mi danas najviše nedostaje – objašnjava Ana Bovan.
Što se tiče stranih jezika, engleski govori savršeno, francuski dosta dobro, dok španski i kineski može da prati. Kao mala bavila se plivanjem i atletikom, a čak četiri godine je pohađala i baletsku školu „Lujo Davičo“. Kuvanju nikada nije pridavala veliki značaj, jer zna da to drugi rade mnogo bolje.
Ana je dvadeset godina radila za vodeće američke i evropske korporacije za njihova tržišta (Deutsche Telekom, Glenayre Electronics, CallMax Telecoms, Mobility4Sweeden, ICN Pharmaceuticals, Bel Pagette, Mobtel). Bila je kreator i strateg u više političkih kampanja u SCG i Republici Srpskoj. Autor je emisije PR News, urednik elektronskog nedeljnog poslovnog lista BC BILTEN i autor mnogobrojnih stručnih radova.
Ana je jedan od osnivača i od nedavno, izvršna potpredsednica Srpske Asocijacije Menadžera.
I. A.
Lepa Brena - "Mogu da uradim sve što mi padne na pamet"
EVROPA: Šta vas je motivisalo da, posle 15 godina pauze, ove godine krenete na turneju po Hrvatskoj, a krajem leta i po ostalim republikama bivše Jugoslavije?
BRENA: Pošto su se stabilizovali politički, ekonomski i društveni odnosi među svim bivšim republikama bivše Jugoslavije, dobila sam mnogo poziva za saradnju.
Odnos publike prema meni ostao je nepromenjen, postao je jači, prisniji, s mnogo više energije i poštovanja.
Mislim da je ovo poslednje bilo veoma teško zadržati na našim prostorima, jer kada postanete poznati i uspešni, mnogi pokušavaju, ne birajući način i sredstva, da vas unište moralno i etički.
Na svu sreću, postoji neka tajna veza koja nas veže i spaja. Što se tiče planova, samo sam pomenula da je u planu novi film, novi album, turneja po svim glavnim gradovima bivše Jugoslavije i još mnogo stvari koje želim da uradim.
EVROPA: Koliko ćete biti iskreni u autobiografskoj knjizi?
BRENA: Želim da napišem autobiografsku priču, jer je to nešto što rade sve poznate ličnosti u svetu.
Priznajem da sam mislila da je pisanje mnogo lakše i da mi malo teže ide, s obzirom na to da mogu da pišem samo kada sam emotivno inspirisana i kada se vratim u neko davno lepo prošlo vreme kada su ljudi bili mnogo topliji i bliži jedni drugima.
Ne postoji razlog da ne budem iskrena, baš naprotiv, želim da u toj knjizi ispričam svoju životnu priču – da je rad na sebi, korektnost u odnosima s ljudima, istrajnost, talenat, upornost i rezultati, zajedno sa svim usponima i padovima, nešto što predstavlja dobar primer za uspeh budućim generacijama.
Nije dovoljno biti samo lep da biste bili uspešni i zadovoljni kada dođete u srednje godine, kada imate porodicu i počinjete pomalo da sumirate rezultate.
EVROPA: Prošlo je 16 godina od vašeg poslednjeg filma Hajde da se volimo 3. Kad ćete ponovo stati pred kamere?
BRENA: Album, film i biografija su u pripremnim fazama. To je ipak jedno umetničko kreiranje i ne može mu se dati nikakav rok.
To je veoma veliki posao, ne može da se radi od danas do sutra.
EVROPA: Da li je tačno da će se u četvrtom nastavku tog filma pojaviti i vaša deca?
BRENA: Sva deca iz komšiluka i moja deca bi volela da se pojave u tom filmu, jer su moji dosadašnji filmovi bili sinonim radosti, pesme, humora, akcije i zabave.
EVROPA: Koga ne biste mogli da odbijete ako vam ponudi snimanje dueta?
BRENA: Duetske pesme predstavljaju problem kod izvođenja uživo, jer gde god nastupate, fali vam osoba s kojom ste pevali.
Zato ih nerado snimam, jer ne volim da publici uskraćujem pravo na originalnost.
EVROPA: Nakon dva takmičenja na izboru za Pesmu Evrovizije, da li i danas imate želju da predstavljate Srbiju na ovom prestižnom muzičkom takmičenju?
BRENA: Odavno sam prevazišla Pesmu Evrovizije, jer su moja dva poraza bila velika odskočna daska za sve što sam kasnije uradila.
EVROPA: Da li je danas isplativo organizovati festival narodne muzike s nagradnim fondom od čak 78.000 evra?
BRENA: Ne znam da li ovo pitanje treba da nas spreči ili motiviše na bilo kakav napredak. Mi smo produkcija koja želi da se bavi svim poslovima koje su u oblasti šou-biznisa.
Imati nagradni fond od 78.000 evra je cifra koja je visoka samo za naše pojmove i prostore.
Setimo se samo koncerta Vitni Hjuston i Frenka Sinatre, kada su na turniru u Melburnu 1988. godine došli svako svojim privatnim avionom i oboje su imali honorare od po milion dolara.
Poslednja, sveža vest je da je Džordž Majkl pevao na rođendanu ruskog milijardera za tričavih nekoliko miliona dolara.
Selin Dion je potpisala ugovor sa Cezar Palasom u Las Vegasu na pet godina, da svako veče peva u koncertnoj dvorani, za sitnicu – 100 miliona dolara!
Šta to znači? Da postoje sponzori, koji žele da se reklamiraju preko Grand produkcije, jer im je ciljna publika ta koja gleda naše emisije.
EVROPA: S obzirom na to da ste upoznali Džordža Majkla, Šer i mnoge svetske uspešne biznismene, zašto niste pokušali da se pomoću njih probijete na svetsko tržište?
BRENA: Tempo mojih koncertnih aktivnosti, dva koncerta dnevno od 1982. do 1991, bio je toliko naporan, psihički iscrpljujući, pa kad sam se udala i dobila dete, poželela sam da jednostavno više ne radim.
Sticajem okolnosti, za sve što se dešavalo od 1992. godine čovek izgubi volju da se, u zemlji koja se raspada, bavi bilo kakvim biznisom, a kamoli pevanjem.
Tada sam putovala po svetu i upoznala mnoge uspešne ličnosti iz sveta politike, biznisa i šou-biznisa. Retko ko od njih vodi normalan i sređen život i to mu se odražava na porodicu.
EVROPA: Da li vam je neko ponudio saradnju?
BRENA: Najsrećnija sam bila kada sam upoznala Kvinsija Džonsa, koji je bio producent Majkla Džeksona.
Boba me je upoznao s njim i on se sam ponudio za bilo kakav vid pomoći i saradnje.
Normalno je da je takav odnos zahvaljujući poznanstvu i prisnosti koje je Boba imao s čitavim nizom takvih ljudi u svetu, jer su ga oni naprosto obožavali.
Međutim, ubrzo sam shvatila da uspešne mame i uspešni očevi ne mogu da sačuvaju porodicu, pa sam se unapred odrekla bilo kakvih pokušaja da pravim svetsku karijeru.
Jer ni u jednoj porodici ne postoji svetski uspešan tata, svetski uspešna mama, divno vaspitana i srećna deca i harmoničan brak.
Bilo mi je sasvim dovoljno da budem „mala“ jugoslovenska zvezda i da mi je porodica na okupu.
EVROPA: Da li je tačno da ćete na nekoliko decenija zakupiti ostrvo Sestrice u hrvatskom arhipelagu Kornati?
BRENA: Boba i ja stalno odlazimo na hrvatsko primorje, koje je jedno od najlepših na svetu. Tamo imamo mnogo zajedničkih prijatelja.
Što se tiče ostrva Sestrice, nismo ni u kakvim pregovorima, ali ako naiđe neka povoljna kombinacija, zašto da ne.
EVROPA: Iako ste se više posvetili porodici nego karijeri, mediji se često bave vašim privatnim životom. Kako ste nekad doživljavali tračeve, a kako danas?
BRENA: Za prvih godinu dana bavljenja šou-biznisom shvatila sam pravila igre. Tračevi su šok vesti koje traju jedan do tri dana.
Treba reagovati samo kada takve vesti ugrožavaju vaš lični i moralni integritet. Mi smo doživeli, ali samo u ovoj zemlji, toliko degradacija da smo već oguglali na sve.
Posle otmice našeg sina ne postoji više ništa što bi nas poremetilo. Shvatili smo suštinu.
EVROPA: U vreme kad ste počinjali karijeru, mnogi su vas dočekali na nož jer ste se često pojavljivali u mini-suknji. Modni kritičari vas ni danas ne štede.
BRENA: Kad sam počela karijeru, moja mini-suknja je bila preduga u odnosu na one koje su se nosile u vreme seksualne revolucije 60-ih godina.
Potpuno je normalno da imate kritike koje su za i protiv vas, tako da se nikada nisam mnogo uzbuđivala, jer sam se oblačila kao što su se nosile sve devojke moje generacije.
Danas po diskotekama, na javnim mestima i medijima, devojke su mnogo slobodnije i u ponašanju i u oblačenju.
Moja velika prednost je što sam znala kako da nosim tu mini-suknju, a da ne izgledam vulgarno.
Tina Tarner je nosi i dan-danas u svojoj 68. godini, zato što zna kako da je nosi.
EVROPA: Deca većine poznatih i imućnih parova često postanu razmaženi. Koliko ste, u materijalnom smislu, bili popustljivi prema deci?
BRENA: Naša deca dobijaju sve isto što i ostala: rolere, klizaljke, trotinete, slatkiše, a ponajviše ljubavi, pažnje i vaspitanja, jer im je to najpotrebnije.
Uopšte nisu razmaženi, čak naprotiv, dobri su đaci i veoma smo ponosni što možemo da ih pošaljemo bilo gde, a da se vidi da imaju kućno vaspitanje.
EVROPA: Da li ste posle otmice sina Stefana pomišljali da se povučete sa estrade ili odselite u inostranstvo?
BRENA: Posle svega što se desilo sa Stefanom i sa ovom zemljom, poželeli smo da odemo na Mesec, a ne da promenimo zemlju.
Zatim se desio 11. septembar u Njujorku i svi oni teroristički napadi po celom svetu, tako da ova cela planeta postaje nesigurna zbog globalne politike i velikog napretka u naoružanju.
EVROPA: Da li i danas razmišljate o napuštanju Srbije?
BRENA: Srbija je zemlja koja ima veliku perspektivu ekonomskog napretka ukoliko svi budu složni, jer da biste postali deo tima, morate biti malo fleksibilniji. Boba i ja mislimo i dalje da ulažemo ovde i svugde gde je to profitabilno.
EVROPA: U kojoj vašoj porodičnoj, privatnoj firmi ste najviše angažovani?
BRENA: Najviše sam angažovana kao supruga i majka, u Grand produkciji se bavim samo odlukama oko bitnijih finansijskih ulaganja, a inače se najviše bavim Lepom Brenom.
EVROPA: U poslednje dve godine dosta se priča o propadanju Grand produkcije. Koliko tu ima istine?
BRENA: Grand produkcija je imala težak razvojni put i veliku krizu pre tri godine, kada je piraterija apsolutno vladala na našim prostorima i mi, kao legalna firma, nismo mogli da se izborimo sa piratima.
Tada smo pomišljali da zatvorimo firmu. Trebalo nam je tri meseca da prerekonstruišemo sistem i način rada i danas stojimo veoma stabilno.
EVROPA: Koliko su poslovni problemi uticali na vaše zdravlje?
BRENA: Na moje zdravlje je najviše uticala otmica mog sina. To je rez na duši koji ćemo Boba i ja nositi do sudnjeg dana jer nismo bili zaštićeni kao roditelji, kao porodica, kao građani, već prepušteni sopstvenom načinu da se izborimo sa jednom tako teškom situacijom.
EVROPA: Planirate li da se posvetite nekom novom poslu?
BRENA: Svaki novi posao za mene je izazov. Volim tu vrstu adrenalina, jer sam radoholik.
Imam veliku podršku u Bobi, jer se njegovim smislom za organizaciju i vezama po čitavom svetu možemo da uradimo sve što nam padne na pamet, pod uslovom da ima realne šanse.
EVROPA: Da li je tačno da ćete ubuduće u Grandu medijski akcenat staviti na starije, narodne pevače, a da će mladim, neafirmisanim izvođačima biti gotovo nemoguće (finansijski) da objave album pod etiketom Granda?
BRENA: Grand produkcija veoma uvažava iskustvo i rad starijih narodnih pevača. Mi smo od njih učili, veoma ih poštujemo i volimo i jedina smo produkcija u zemlji koja štiti, neguje, objavljuje i nagrađuje pevače starije generacije.
Mladim i neafirmisanim pevačima dajemo mogućnost putem audicija da se izbore za svoje mesto pod suncem.
Njihova jedina veza jeste kvalitet i glas naroda, ostalo završavamo mi - Saša Popović i cela naša ekipa.
EVROPA: Često se polemisalo da su vaši ugovori sa Zvezdama Granda suviše strogi. O kakvim ugovorima je reč?
BRENA: Ugovori kojima su vezane Zvezde Granda su osmišljeni pravno da bi ih zaštitili od svih kvazimenadžera i suludih ideja kako se brzo postaje zvezda.
Zvezde Granda uče šta je timski rad, kako davati intervjue, kako se ponašati na sceni i na javnom mestu, a pre svega usavršavaju se u svojoj profesiji - jer zvezda se postaje posle puno godina rada i uz stručno vođstvo.
EVROPA: Da li sebe doživljavate kao zvezdu? Idete li na pijacu, vozite li se u blindiranim automobilima?
BRENA: U našoj zemlji reč zvezda je izgubila svaku smisao, jer je već odavno svaki autoritet i kvalitet degradiran.
Prija mi moj status supruge i majke, nekog ko je doživeo da treća generacija voli i sluša moje pesme i što mogu ovaj posao da radim bez prepreka po celom svetu.
Takvih nas je malo, ne znam kako nas nazvati. Sa Sidni Kraford sam išla na džoging na Floridi i baš mi ništa nije neuobičajeno, kao i da idem na pijacu u Beogradu.
EVROPA: Jedna ste od retkih estradnih ličnosti koja je uspela da od svog imena stvori brend. Kad i na šta ste od toga imali najviše koristi?
BRENA: Stvarati brend od svog imena je isto kao stvarati poverenje. Morate uvek da radite kvalitetno, ali i obazrivo.
Planiram tek sada da od tog brenda napravim nešto ozbiljnije jer kad sam htela nisam mogla, ni znala, ni umela, a sada znam, želim i hoću.
POLITIKA
Družim se s Dinkićem otkad su mi kidnapovali sina
EVROPA: Da li i dalje žalite za Jugoslavijom „u kojoj se nije mnogo radilo, a lepo se živelo“?
BRENA: Ja ne žalim za Jugoslavijom u kojoj se nije radilo, nego za onom koja je bila predvorje ujedinjene Evrope, koja je nastala tek 1998.
Država sa dobrom spoljnom politikom, konvertibilnom valutom, pasošem s kojim se putovalo bez viza po celom svetu, sa mogućnošću da čovek bude u njoj ili van nje, kako mu se svidi!
Što se tiče te Jugoslavije, za njom žalim, a ja sam u njoj radila kao crnac dva koncerta dnevno, deset godina uzastopno, a potom su tek usledili koncerti po Australiji, Americi, Kanadi i Ujedinjenoj Evropi, gde sam okupljala, kao najpoznatija pevačica, publiku svih naroda i narodnosti.
EVROPA: Vaše prisustvo na koktelu posle proglašenja Ustava Srbije izazvalo je negodovanje jednog dela javnosti, jer ste jedna od retkih estradnih umetnika koja je pozvana.
BRENA: Bio je pozvan i Cune Gojković, Mića Orlović, a od sportista Danilović, Boba Živojinović i drugi.
Bili smo počastvovani pozivom, jer je ovaj Ustav proglašen nakon toliko godina. Svuda u svetu je uobičajeno da se na tako svečane događaje pozivaju uspešne ličnosti iz raznih oblasti političkog i društvenog života zemlje.
Da li možda neko smatra da tu ima ičeg neprimerenog? Barbara Strejsend je bila podrška Bilu Klintonu, i mislim da su svetski političari postali svesni moći uspešnih ljudi u šou-biznisu i da im veoma znači njihova podrška, kao što se u poslednje vreme sve više primećuje da politika traži pomoć iz svih oblasti javnog delovanja, u šta spadaju i ljudi iz šou-biznisa.
EVROPA: Da li vas je neka politička stranka ikad vrbovala?
BRENA: Nikada nas nisu vrbovale političke stranke.
EVROPA: Osim s Mlađanom Dinkićem, s kojim još političarima ste kućni prijatelji?
BRENA: Naše poznanstvo s Mlađanom Dinkićem datira još iz vremena kada je bio kidnapovan naš sin, tako da je to prijateljstvo postalo jako i snažno jer nam je pomogao u trenutku kada nam je bilo najteže u životu.
Mnogi su mogli da nam pomognu, ali to nisu učinili. Inače, naš krug prijatelja ipak nije spisak za javno objavljivanje.
Poznajemo mnogo ljudi iz sveta politike i svih drugih oblasti društvenog života.
EVROPA: Otkad datira vaše prijateljstvo sa Vilijamom i Lin Montgomeri? O čemu najčešće razgovarate sa njima?
BRENA: Većina političara i biznismena se okuplja oko tenisa, golfa i automobilskih trka. Bračni par Montgomeri upoznali smo na prijemu, u njihovoj rezidenciji, povodom Dana nezavisnosti.
Njihova neposrednost pleni i ostali smo u dobrim odnosima i do dan-danas.
DINAMIT NA SCENI
Iako modifikovana, slava Lepe Brene, pevačice koja je napravila revoluciju u interpretaciji narodne muzike, ne tamni ni nakon 25 godina
Savremenim poklonicima pevačkih umeća aktuelnih estradnih zvezda teško je zamisliti da je pre manje od četvrt veka jedna žena dizala na noge desetine hiljada ljudi tempom kojim danas ne može da se pohvali niko, pa ni Svetlana Ražnatović.
Krajem osamdesetih Lepoj Breni bila je šala da otpeva zaredom dvadesetak koncerata u Centru Sava ili čak 31 koncert u beogradskom Domu sindikata.
Mediji su zabeležili da je šila i Iv Montana, koji je u to vreme u Parizu jedva skrpio dvanaest koncerata za redom.
Zvali su je ministrom za radost, jugoslovenskim integralnim činiocem broj jedan jer je uspevala da i u godinama raspada SFRJ puni stadione Mostara i Splita.
Gotovo nema varoši u bivšoj Jugoslaviji koja nije dala njeno ime novoizgrađenoj stambenoj zgradi.
Brena je žarila i palila i po okolnim državama, pa je na njenom koncertu u Temišvaru cupkalo 60.000, a u Sofiji čak 80.000 oduševljenih poklonika.
Prihod koji se pravio na ime njenih ploča, koncerata, video-kaseta, kalendara, bedževa, suvenira, od knjižara do seoskih vašara, brojao se milijardama.
Ko je žena za čije su novogodišnje televizijske šou emisije scenario pisali najbolji reditelji, a ona otkazivala duge i isplative turneje u znak poštovanja prema mediju kome najviše duguje?
GREH
Kada se ranih osamdesetih godina prošlog veka, u doba nestašice ulja, šećera i drugih namirnica, kao pevačica Slatkog greha, pojavila na malom ekranu, Lepa Brena je svojom punačkom pojavom odudarala od prizora opšte oskudice.
Osim upadljivim stasom, ona je jugoslovenski auditorijum prodrmala i šokantnim stajlingom – pripijenim šortsevima, uskim šljaštećim majicama u kombinaciji s visokim štiklama koje u to vreme niko od estradnih zvezda nije nosio.
Rođena 1960. u Tuzli, odrasla u Brčkom, odlična učenica tokom osnovnog i gimnazijskog školovanja, Fahreta Jahić je već na prvoj godini studija turizmologije u Beogradu zaključila da za nju nema budućnosti u okvirima ove profesije.
U Beogradu se samo smrzavala i gladovala. Tako se vratila u Brčko i počela da peva po igrankama.
Jednog vikenda je u hotelu Galeb gostovala grupa Slatki greh, Breni se dopao ritam, pa je skočila na binu i zapevala s njima. Posle nastupa, vođa benda Saša Popović ponudio joj je angažman.
Krenula je s njima na naporna putovanja i gostovanja diljem bivše Jugoslavije.
MINIMAKS
O tome kako je Lepa Brena postala Brena Nacionale postoje razne teorije. Najprihvaćenija od njih kaže da ju je Milovan Ilić Minimaks „prvi probio“, kako je poznati TV i radijski voditelj sam navodio.
Brena je protestovala protiv njegovih tvrdnji i naglašavala da je „puštajući u etar njen lik“ u emisiji Pretežno vedro, Minimaks jedino želeo da je ismeje.
Da nije uspela, tvrdila je, ostala bi samo jedna od Minimaksovih žrtava. Poznati voditelj je ipak ostao zapamćen kao Brenin Pigmalion.
Da li uz njegovu pomoć, ili zahvaljujući ličnim atributima, tek Lepa Brena je vrtoglavo, praktično preko noći, uspela.
Javnost je uzdrmala i revolucionarno drugačijim scenskim nastupom. Umesto monotonog njihanja i premeštanja s noge na nogu, svojstvenih za estradu tog vremena, Brena je promovisala skakutanje, dizanje nogu i uvijanje kukovima.
Međutim, za najveći doprinos u menjanju trenutne i postavljanju osnova narodnjačke scene kakvu danas poznajemo, Breni pripisuju nov načinom interpretiranja narodne muzike.
Njene pesme, drugačije od svih prethodnih, zasnivale su se na mešavini folka i popa.
ČAČAK
Za zaokret u novokomponovanoj muzici koji je donela Brena, najzaslužniji je kompozitor Milutin Popović Zahar koji je prepoznao njen „nerv, pokret i pogled kakav se kod nas retko sreće“ i počeo da komponuje za nju. Njihov prvenac Čačak odjeknuo je kao eksplozija.
Sledili su hitovi Si, Cile, si, Mile voli disko, Čik pogodi, Duge noge i niz drugih pesama koje su kritičari zvali papazjanijom, ali su vremenom postali deo obaveznog muzičkog obrazovanja.
Više od osporavanja muzičkog kvaliteta, Breni je smetala etiketa vampa. Tvrdila je da ne želi da „samo izaziva najniže porive kod muškaraca“, već da nastoji da je vole i žene, i deca, publika svih godina.
Kada bi joj spočitavali da se vulgarno oblači, odgovarala je da joj suknjice šije mama koja u njima ne vidi ničeg spornog.
Lepa Brena, koja je, kako je tvrdila, od malena bila Brena, a tek na estradi postala Lepa, svoj ogromni uspeh pripisuje krvavom radu, evropskom tempu i standardima u poslu.
Bila je u stanju da, sa svitom od pedeset ljudi i dva šlepera, putuje 365 dana u godini, često spavajući na dva spojena sedišta autobusa, i tako punih osam godina (1983–91). Takođe, kako je često isticala, nije sebi dozvoljavala „da se zapije i zaigra karata“.
Krstarila je svetom uzduž i popreko, sve bliža proročanstvu jednog nepoznatog starca u Brčkom da će biti poznata kao Tito.
PREMIJERKA
O veličini njene slave govori anegdota po kojoj je Milka Planinc, jedina žena kojoj je u bivšoj SFRJ bila poverena funkcija premijera, priznala da će ostati poznata po tome što je bila predsednica Savezne vlade u vreme Lepe Brene.
Po drugoj anegdoti, kada su stanovnicima Brusa nakon zemljotresa na Kopaoniku saopštili da im dolazi „osoba koja je mnogo pomogla njihovom kraju“, svi su pomislili da stiže Brena, koja je ugroženima donirala veliku količinu novca, a ne Milka Planinc.
Ali, dok su žitelji Brusa iz zahvalnosti hteli da podignu spomenik Breni, ansambl beogradskog Narodnog pozorišta je 1984. odbio njenu pomoć da peva za spas nacionalnog teatra, smatrajući ponudu najveće estradne zvezde neumesnom.
Brena možda nije dobila spomenik, ali joj je uspelo nešto što nije ni jednoj drugoj Jugoslovenki – industrija igračaka izbacila je lutku s njenim imenom i izgledom.
U međuvremenu, najpoželjnija i najbogatija udavača u Jugoslaviji udala se za poznatog tenisera Slobodana – Bobu Živojinovića.
Posle višemesečnog nagađanja štampe da se između oženjenog Bobe i slobodne Brene nešto dešava, poznati par je svoju vezu javno priznao.
Svadba veka, kako se i za Brenino i Bobino venčanje govorilo, odigrala se 7. decembra 1991. u hotelu Interkontinental uz prisustvo 600 etabliranih zvanica, među kojima je bio i čuveni Boris Beker.
Za ovaj spektakl angažovana je Milica Ejdus kao scenograf, Kristian Dior kao kostimograf, dok je za kamerom stajao Stanko Crnobrnja, čuveni reditelj RTS-a.
Snimanje svadbe prilično se isplatilo jer su video kasete prodate u stotinama hiljada primeraka.
ZATIŠJE
Deo javnosti jedva je dočekao Brenin otklon s muzičke scene nakon udaje za slavnog tenisera. Smatrali su to njenim posustajanjem, ali Brena je i tada znala da zlobnicima zapuši usta.
Pozivala se na knjige o ličnom marketingu u kojima je pročitala da u karijeri treba praviti pauze, jer se „jačina bure oseća jedino ako joj prethodi zatišje“.
I dalje je tvrdila da ona nema konkurencije, već samo kopije, među kojima je i najbolja, naravno, gora od originala.
Bračni par Živojinović svoj udruženi kapital investirao je u biznis sa automobilima i druge poslove, dok se Brena okušala i u filmskom biznisu.
Igrala je, odnosno pevala u četiri igrana filma (Nema problema i Hajde da se volimo 1,2 i 3) i najavila četvrti nastavak komedije na čijoj premijeri je upoznala svog supruga.
Nekadašnju agenciju Estrada Kikinda, docniji Fivet, posle smrti Breninog dugogodišnjeg menadžera Rake Đokića, zajedno sa Sašom Popovićem reorganizovali su u Grand produkciju koja je kasnije divergirala u profesionalnu, festivalsku, amatersku i dečiju produkciju.
U vezi sa ovom poslednjom, zamerali su joj da zloupotrebljava decu, ali ona nije videla ništa loše u dečijem vrckanju i imitiranju odraslih folk zvezda.
DRAMA
Nekadašnji idol mladih postala je uspešna poslovna žena. Međutim, Brenu je to dovelo u najtežu životnu situaciju – otmicu starijeg sina Stefana, za koga je traženo, kako se šuškalo, dva miliona evra.
O načinu i mestu preuzimanja deteta od kidnapera Brena nikada nije javno govorila niti komentarisala glasine da je reč o svojevrsnom prebijanju duga.
Takođe, nikada nije priznavala da je izvršila plastičnu operaciju, iako su je koleginice ogovarale da je operisana od glave do pete.
Na pitanje šta će biti kad prođe slava, Brena je oduvek odgovarala da želi da je pamte po „dobroti i veselosti“.
Međutim, slava Lepe Brene se tokom 25 godina samo modifikovala, ostavljajući pevačicu uvek u žiži interesovanja.
Jedna od dobrih ilustracija Brenine večne slave jeste činjenica da su ona i Boba Živojinović prisustvovali zvaničnom proglašenju novog Ustava Srbije.
KARIJERA
-Brčanka Fahreta Jahić sredinom sedamdesetih počinje da radi s muzičarima iz grupe Lira show i njihovim vođom Sašom Popovićem
-Godine 1981. izdaju debi LP sa hitom Čačak, šumadijski rokenrol. Fahreta menja ime u Lepa Brena, a grupa u Slatki greh
-Drugi album, na kome su hitovi Mile voli disko i Duge noge za gledanje, prodaje u 800.000 primeraka. Tada nastupa u najgledanijoj komediji Tesna koža 1
-S pesmom Kornelija Kovača Sitnije, Cile, sitnije ne uspeva da pobedi na takmičenju za Pesmu Evrovizije
-Kasnije snima hit album Hajde da se volimo, tri filma pod istim naslovom i muzičku komediju Nema problema
-Godine 1987. venčava se s teniserom Slobodanom Bobom Živojinovićem, s kojim je i danas u braku
-Godine 1998. sa Sašom Popovićem otvorila je diskografsku kuću Grand
-Posle otmice sina Stefana delimično se povlači iz javnosti. Usledile su kompilacije najvećih hitova
-Trenutno priprema novi CD, piše autobiografiju i najavljuje turneju po bivšoj Jugoslaviji
Marija Šerifović, prvi predstavnik Srbije na
"Pesmi Evrovizije"
Rođena je 14.11.1984.godine u Kragujevcu. U njenoj porodici muzika se profesionalno negovala generacijama. Marijina majka, Verica Šerifović, poznata je kao interpretator etno muzike, dok su baka i deka život posvetili starogradskoj pesmi.
Marija je od ranog detinjstva sebe zamišljala isključivo na sceni. Iako je znala da će joj muzika biti jedina profesija u životu posvetila se opštem obrazovanju pa je pored muzičkih škola završila klasičnu gimnaziju a kasnije upisala i studije menadžmenta.
Njen prvi javni nastup pred publikom bio je kada je imala svega 12 godina. Zapažena je bila ne samo po kvalitetnom glasu i interpretaciji već i po neobičnom izboru kompozicije za jednu devojčicu - odlučila se, na iznenađenje svih, da ne izvodi dečiju pesmu već interpretaciono zahtevnu “I will always love you” od Vitni Hjuston.
Zvanični početak Marijine muzičke karijere bio je 2003.godine kada je snimila svoj prvi solo album pod nazivom”Naj, najbolja”. Iste godine učestvovala je na “Budvanskom festivalu sa pesmom “Gorka čokolada” a na ovom značajnom letnjem takmičenju 2004. godine sa kompozicijiom ”Bol do ludila” osvaja prvo mesto. Kritičari su je tada već okarakterisali kao jedan od retkih talenata na našim prostorima a publika je prihvatila kao pevačicu koja svojim glasom izaziva posebne emocije.
Sledeće, 2005. godine pobeđuje na “Radijskom festivalu”sa pesmom "U nedelju “. Na ovoj manifestaciji dobila je praktično sve nagrade: stručnog žirija, za interpretaciju, nagradu novinara, nagradu kolega kao i specijalna priznanja zemalja regiona.
Posle velikih uspeha, Marija je snimila svoj drugi CD pod nazivom “Bez ljubavi” a da je postala mlada srpska zvezda dokazao je njen prvi solistički koncert u “Centru Sava” koji je ocenjen kao izuzetan muzički događaj.
Na festivalu “Beovizija 2007” - ovogodišnjem izboru za predstavnika Srbije na “Eurosongu”-Marija Šerifović pobedila je i u polufinalnoj i u finalnoj večeri.
Marija je jedan od najboljih ženskih vokala na srpskoj muzičkoj sceni a njenu interpretaciju karakteriše snažna emocija, specifična boja i jačina glasa kojom osvaja ne samo pažnju već i srce slušalaca.
Marija uvek naglašava da je muzika smisao njenog života i da ne postoji u čitavom svetu ništa što bi moglo da joj donese i zameni tu količinu ljubavi i sreće koju oseća svaki put kada izađe na scenu. To je sigurno ključ njenog uspeha.
izvor:eKapija
Dodato posle 17 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Nataša Ninković, glumica
Nikada nisam odbila Olivera Stouna
Nataša Ninković je u svet filma ušla na velika vrata, glavnom ulogom u filmu Spasitelj reditelja Predraga Antonijevića, kao partnerka Denisa Kvejda (Denis Quaid).
Mladu glumicu su odmah zapazili svetski i domaći žiriji dodelivši joj najvažnije nagrade na nekoliko festivala.
Međutim, popularnost u domaćoj javnosti stekla je ulogom u TV seriji Porodično blago, a posebne simpatije odbijanjem ponuda iz Holivuda.
Film Klopka Srdana Golubovića, u kome igra glavnu žensku ulogu i u kome je jedan od koproducenata, nakon uspeha na Berlinskom festivalu, otvorio je ovogodišnji Fest, što nije zadesilo nijedan domaći film za 35 godina postojanja festivala.
EVROPA: U filmu Klopka ste se prvi put upustili u producentski posao, šta vas je motivisalo?
NINKOVIĆ: Motivisao me je, pre svega, dobar tekst, zatim reditelj s kojim sam želela da sarađujem, glumački inspirativna uloga...
Jednostavno, verovala sam u projekat. Sad vidim da sam bila u pravu. Međutim, to se nije dogodilo odjednom.
Prvo mi je Srdan Golubović predložio, pa sam neko vreme razmišljala, i tek onda prihvatila.
Nastavak je bio kao s kockom: prvo te krene dobro, ti uđeš u to, i tek onda shvatiš pravo stanje stvari.
EVROPA: Da li ulogu Marije u Klopki smatrate krunom svoje dosadašnje karijere, budući da ste insistirali da novinar koji s vama razgovara pogleda taj film?
NINKOVIĆ: Ja sebe još doživljavam kao mladu glumicu, tako da je rano za kategorizacije poput kruna karijere.
Međutim, pošto je povod za razgovor film Klopka, mislim da je logično da očekujem da ga je novinar pogledao.
EVROPA: U čemu je tajna internacionalnog uspeha priče o psihološkoj drami običnih ljudi iz zemlje u tranziciji i tajna njene komunikativnosti?
NINKOVIĆ: Jedna gledateljka na Berlinskom festivalu je Klopku lepo definisala kao savremenu verziju Zločina i kazne s elementima grčke tragedije.
Mislim da je to vrlo jednostavna priča, ispričana jednostavnim rediteljskim jezikom, dobro dizajnirana, s glumcima koji nikog nisu ostavili ravnodušnim, pun dobro vođenih emocija, često na ivici, ali nikad ne prelazeći u nešto što zovemo patetikom.
Igran je iz našeg mentaliteta, a ne iz lokaliteta. Takođe, smatram da je film istinit, a istina je svuda prepoznatljiva, bez obzira na jezik.
EVROPA: Kako podnosite loše kritike i da li ih je bilo?
NINKOVIĆ: Iskreno rečeno, ja ih nisam čula, a smatram da bi sigurno došle do mene, ukoliko ih je bilo.
Žao mi je zbog lošeg zvuka na novinarskoj projekciji Klopke u okviru Festa, što je nekog moglo da onemogući u celovitom doživljavanju filma.
Međutim, na tu stvar gledam po principu narodne izreke Dobar konj ima više mana, a loš samo jednu – što je loš.
EVROPA: Priznali ste da o producentskom poslu niste puno znali kada ste u njega upustili, šta ste naučili i nameravate li da nastavite da se time bavite?
NINKOVIĆ: U ovom trenutku o tome ne razmišljam, i dalje mislim da sam u to ušla slučajno, sticajem nekih okolnosti.
Bilo kako bilo, to je novo, vrlo korisno iskustvo, u kome je bilo divnih iznenađenja, ali i razočarenja i ne baš lepih spoznaja, kako opštih, tako i ličnih.
Međutim, na Klopku gledam prvenstveno kao glumica, a tek onda kao producent.
EVROPA: Sve više glumica pristupa producentskom poslu, da li je to moda ili su žene tek sad osvojile slobodu da se izraze u ovom biznisu?
NINKOVIĆ: Ako bih stvar posmatrala s muško-ženskog stanovišta, rekla bih da je producentski posao u Srbiji pretežno muški, ali ne zbog realnog kapaciteta ili sposobnosti, već više zbog samog okruženja.
Ali, prilike se menjaju, i tako neće ostati zauvek. Mislim da je najbolja kombinacija.
EVROPA: Možemo li očekivati da se jednom prihvatite režije? Ili scenografije, kostimografije?
NINKOVIĆ: Ne preterujte, molim vas, nemam te kapacitete, a ni želje.
Bila bih presrećna da mi se pruži prilika da do kraja života radim prave stvari isključivo kao glumica, nikad ne bih pokušala da radim bilo šta drugo.
Gluma me jedino istinski raduje i ispunjava.
EVROPA: Pre nekoliko dana dobili ste Godišnju nagradu kao najbolja glumica Beogradskog dramskog pozorišta u ovoj sezoni, iako je vaše matično pozorište Narodno, gde ste imali dužu pauzu. Zašto to zvuči nelogično?
NINKOVIĆ: Godišnja nagrada za Veliku u Transilvaniji me je vrlo obradovala, ali sam tu istu nagradu dobila pre tri meseca u Narodnom pozorištuza ulogu Jelice u Laži i paralaži.
Što se nelogičnosti tiče, mislim da logika i ne postoji u našem pozorištu.
Istina je da sam poslednjih godina sve velike uloge odigrala van svoje matične kuće, i da bih volela da iz Narodnog dobijam bolje ponude, pa da tamo češće i igram, ali se ne žalim dok god imam mogućnost da ih bilo gde igram.
EVROPA: Kako se dogodilo da vaše stare predstave u Narodnom skinu s repertoara i da ne dobijate nove uloge sve do predstave Laža i paralaža?
NINKOVIĆ: Menjale su se uprave, bilo je nekoliko ponuda, ali, po meni, vrlo loših. Jednostavno, mimoilazili smo se i ja želim da verujem da je to bilo slučajno.
EVROPA: Nije vam strano da odbijete ulogu, pa ste odbili i čuvenog Olivera Stouna, šta vas dovodi u tu poziciju i šta je presudno u momentu kad ih odbijate?
NINKOVIĆ: Priče o tome da sam odbila Olivera Stouna poprimaju mitske razmere kako vreme prolazi, ali istina je da ja nikad nisam odbila konkretnu ulogu.
O tome se sada više govori nego u vreme kada se to dešavalo. Ali, ne znam da li vi poznajete neku glumicu koja bi odbila konkretnu ulogu kod Olivera Stouna.
U stvari, jedino konkretno što sam odbila bila je Hajneken reklama za azijsko tržište, ali to je bilo zbog toga što u momentu kada me je Oliver Stoun pozvao, ja nisam bila u Los Anđelesu, kako je on mislio, i nisam mogla fizički da postignem da se u datom trenutku nađem na mestu snimanja.
EVROPA: Često govorite da pozorište podilazi publici, a da joj se glumci dodvoravaju. Kako ostati ozbiljan u takvoj situaciji?
NINKOVIĆ: Postojao je jedan trenutak kada je ljude, nesrećne, razočarane i ubijene sopstvenim životima, trebalo naterati da idu u pozorište, kao sad u bioskope.
Većina pozorišta je, tako, počela da podilazi publici, s potpunim gubitkom mere, što je kod nas uobičajeno.
Mi ili podilazimo publici, ili uopšte ne obraćamo pažnju na publiku, ili su predstave suviše komercijalne, ili takozvane umetničke, gde se stiče utisak da im publika nije ni potrebna.
Smatram da je najvažnija svest gde živimo i mera s kojom nešto činimo.
EVROPA: Ekipa Klopke tvrdi da je film veoma ozbiljno pripreman?
NINKOVIĆ: Do velikog uspeha se ne može doći bez ozbiljnog rada i truda. Ovde opet dolazi do izražaja onaj naš problem – tebi sve ide sjajno u životu.
Uopšte se ne bavimo time kako je zapravo došlo do uspeha, već smo ubeđeni da iza toga stoji samo sreća, i onda sledi jadikovka: „Eto, on ima sreće, a ja nemam“.
Ali, sreća prati hrabre, a u današnje vreme i radne.
EVROPA: Možete da se pohvalite šarolikim repertoarom, ali niko se dosad nije usudio da vam poveri ulogu seljanke. Šta mislite o toj mogućnosti?
NINKOVIĆ: U Kozari se trenutno prikazuje Made in YU, koji uopšte nije reklamiran, iako je u Švedskoj bio najgledaniji posle Harija Potera, pa sam čak i ja za beogradsku premijeru čula od kolega.
Ja tu možda ne igram seljanku, već ženu iz naroda, iz Bosne, koja živi u Švedskoj, raspolovljenu ženu, pravu gastarbajterku.
Uloga u Ivkovoj slavi takođe je bila žena iz naroda, s juga Srbije, ali ja sam je predstavila kao dostojanstvenu, a ne kao seljanku, kako mi obično te žene doživljavamo.
EVROPA: Kako to da vas nema u reklamama?
NINKOVIĆ: Nemam ništa protiv reklama, ali bih radila samo pod određenim uslovima. Kao što vidite, ti uslovi mi još nisu ponuđeni.
EVROPA: Izjavili ste jednom da je u inostranstvu 80 odsto uspeha glumca lični marketing, a samo 20 odsto talenat. Kakva je ovde situacija?
NINKOVIĆ: Opet se vraćam na činjenicu da mi u svemu preterujemo. Marketing danas ima stravično moćan uticaj na sve, ali on nije svrha sam sebi, on je tu radi nečega.
Kod nas je drugačija situacija – ima toliko ljudi po novinama i televiziji za koje ne znamo ni ko su, ni šta rade, a kamoli šta su radili, samo primećujemo da su marketinški vrlo dobro ispraćeni.
Ali, to je uzaludan posao, pažnja će trajati 15 minuta. To može nekom da bude odskočna daska, i da iskoristi marketing da bi ga neko primetio, ali onda mora da bude spreman i da ima šta da pokaže.
EVROPA: Da li je to što ste na mahove užasno popularni, a potom kao da nestanete, deo plana ili sticaj okolnosti?
NINKOVIĆ: Neka tako i ostane.
PREOSETLJIVA
Puna sam ženskih slabosti
EVROPA: U Kloaki imate repliku mi treba da izumremo, koja se tiče odnosa bogatih prema nestajućoj srednjoj klasi, što nije vaša prirodna situacija. Kako se oseća neko kome sve sjajno ide u životu u sredini koja se urušava?
NINKOVIĆ: Pokažite mi nekog kome sve ide sjajno u životu. Ja bih pre rekla svakome prema zaslugama, uz obavezan faktor sreće, naravno, i božju naklonjenost.
Ja sam možda samo neko kome, kada ide dobro, s obzirom na to da se bavim ovim poslom, to se i vidi, dok u suprotnom, ostajem kod kuće, pa vi, kao i mnogi drugi, dobijate takvu iluziju.
EVROPA: Smatrate li da ste jaka žena i šta to po vama podrazumeva?
NINKOVIĆ: Mislim da imam neku vrstu iracionalne vere i optimizma i genetsku borbenost za opstanak, što, verovatno, na kraju rezultira kao utisak jačine.
Volim osećaj da sam sve što sam mislila da treba pokušala ili uradila, ali me onda, u zavisnosti od toga, neuspeh pogađa ili ne pogađa.
Možda se to suočavanje može podvesti pod snagu. Ali, s druge strane, ja sam puna ženskih slabosti, preosetljiva sam i stalno tražim podršku i utočište od ljudi koje volim i koji me vole i mislim da me baš oni čine jakom.
BIOGRAFIJA
Rođena 1972. u Trebinju
Završila glumu na FDU u Beogradu u klasi Vladimira Jevtovića, zajedno sa Sergejem Trifunovićem, Nebojšom Glogovcem, Ćetkovićem...
Uloge u filmovima Spasitelj, Made in YU, Rat uživo, Tri karte za Holivud, Profesionalac, Ivkova Slava, Klopka (gde je i producent)...
Član ansambla Drame Narodnog pozorišta
Uloge u pozorišnim predstavama Ukroćena goropad, Mandragola, San letnje noći, Don Žuan, Višnjik, Sabirni centar, Pop corn, Vila Sachino, Tre sorele, Transilvanija, Laža i paralaža...
TV serije Porodično blago, Plava strana meseca
Nagrade: Gran pri u Nišu, Valensijenu (Francuska) i Soči (Rusija) za glavnu žensku ulogu u Spasitelju, dvostruko nagrađivana Godišnjom nagradom Narodnog pozorišta u Beogradu za uloge u predstavama
Majstor i San letnje noći, Godišnje nagrade Beogradskog dramskog pozorišta za Transilvaniju i nekolicine drugih
Udata za Nenada Šarenca, majka blizanaca Matije i Luke.
Aleksandra Damnjanović-Petrović,
Ministarstvo za kapitalne investicije
neko ko licencira urbaniste i prostorne planere, preduzeća...
Aleksandra Damnjanović-Petrović je rođena 19.06.1961. Pravni fakultet zavrsila je u Bcogradu 1985. godine. Pravosudni ispir položila je 1986. godine. U periodu 1985-1987. radila je kao advokatski pripravnik. U periodu 1987-2004. bila je savetnik u gradskoj opštini Savski venac gde je od 1997. godine načelnik odeljenja za građevinske, komunalno stambene i imovinsko pravne poslove.
Od 2004. radi u Ministarstvu za kapitalne irvesticije kao pomoćnik ministra za građevinarstvo i investicione projekte. Član je Komisije za polaganje stručnog ispita za urbaniste i prostorne planere pri Inženjerskoj komori Srbije. Zamenik je predsednika Komisije za licence preduzeća. Aleksandra je učesnik-predavač u programu implementacije Zakona o lokalnoj samoupravi. Autor je mnogih objavljenih radova iz oblasti građevinarstva, stanovanja i iksproprijacije. Supervizor je Projekta pomoći Vlade opštinama srednjeg Banata pogođenih poplavama. Koordinator je Projekta pomoći Vlade opštinama pogođenih aktiviranjem klizišta. Član je saveta NIP-a za visokogradnju.
Učesnik je Druge godišnje konferencije Ekonomist media grupe "Tržište nekretnina u Jugoistočnoj Evropi"
Bojana Bregović, Wolf Theiss -
neko ko puno zna o finansiranje projekata, razvoju nekretnina, kao i o spajanja i pripajanju komapnija(M&A)
Bojana Bregović je partner u firmi Wolf Theiss. Oblasti kojima se pretežno bavi su finansiranje projekata, razvoj nekretnina, kao i spajanja i pripajanja u privredi (M&A).
G-dja Bregović je stekla zvanje doktora pravnih nauka na univerzitetu New York Law School i diplomirala političke nauke na univerzitetu City University of New York. Pre nego što se pridružila beogradskom timu firme Wolf Theiss, više godina je radila u Njujorku u renomiranirn advokatskim kancelarijama Shearman & Sterling i White & Case, a zatim u Pragu u advokatskoj kancelariji Weil Gotshal & Manges.
Wolf Theiss poseduje mrezu kancelarija (Beč, Beograd, Zagreb, Ljubljana, Sarajevo, Prag, Bratislava, Bukurešt i Tirana) koje zastupaju renomirane međunarodne korporacije i institucije u oblastima M&A, projeklima finansiranja kao i složenim transakcijama iz oblasti razvoja nekretnina.
Tokom 2006, godine, Wolf Theiss je osvojio više prestižnih evropskih nagrada, među kojima su: „Advokatska kancelarija godine u lstoćnoj Evropi“ dodeljena od strane Chambers & Partners; „Austrijska Advokatska kancelarija godine“ dodeljena od strane International Financial Law Review; i „Advokatska kancelarija godine u oblasti poreskog savetovanja“ dodeljena od strane International Tax Review.
Bojana Bregović je bila jedan od učesnika Druge godišnje konferencije o Tržištu nekretnina u Jugoistočnoj Evropi, koju je organizova Ekonomist media grupa.
Koliko voli "Bijelo dugme" ? Ne znamo.
izvor:eKapija
Nekadašnja studentkinja medicine Ubavka Mitić nije ni slutila da će, kada je pre tridesetak godina iz Beograda došla u Toronto, tri puta zaredom biti proglašavana za poslovnu ženu godine u Kanadi i da će postati najbogatija Srpkinja na svetu svih vremena, sa imetkom koji se procenjuje na preko dve milijarde dolara.
Pošto u Kanadi nije mogla da završi studije medicine, počela je da se bavi prodajom filtera za vodu i na jednom takvom poslu upoznala je Škota Pirsona Mekdonalda. Rodila se ljubav i nedugo zatim Ubavka se udala i dobila dvoje dece.
Sa suprugom je osnovala firmu za prodaju gasa, a svom imenu dodala je englesko i postala Ubavka Rebeka Mekdonald. Posao porodice Mekdonald išao je veoma dobro sve do 1992. kada Pirson umire. Rebeka tada odlučuje da proda firmu i sa decom se seli u Veliku Britaniju.
Pet godina kasnije vratila se u Toronto i pokrenula firmu za prodaju gasa „Energy saving“. Prošle, 2006.godine njena firma je vredela preko dve milijarde dolara.
Slavica Ecclestone, supruga većinskog vlasnika Formule 1
Slavica Eklston (Radić), rođena 1958. u Laktašima u Republici Srpskoj, dugo je radila kao internacionalni supermodel. Dok je kao promoterka 1984. radila na jednoj trci Formule 1, upoznala je Bernija Eklstona, vlasnika najbrže svetske atrakcije. Iako u tom trenutku nije znala o kome je reč, na njegovo insistiranje dala mu je svoj broj telefona.
Pored jezičke barijere - Berni je govorio engleski, a Slavica srpski i italijanski - poznati milijarder morao je da osvoji srce devojke koja je 28 godina mlađa i nekoliko desetina centimetara viša. Ipak, tvorac Formule 1 uspeo je i Slavicu je ubrzo odveo pred oltar.
Slavica danas učestvuje u rukovođenju porodičnim kompanijama, uključujući naravno i SLEC. Slavica i Berni imaju dve ćerke koje govore perfektno srpski. Porodica Eklston živi na Čelsi skveru u Londonu.
Nedavno su posetili Beograd i mimo običaja sastali se sa političarima. Kažu da su u Srbiju došli jer je ona „učinila pomak na ekonomskom planu“ i kako bi Berni „razmotrio mogućnost ulaganja“.
Ana B. Bovan, konsultantska kuća „Bovan Consulting“ profesionalizam uvek i svuda
- Moj najveći uspeh je moja porodica. Neuspeh? Teško je reći. U svakom slučaju nisam osoba bez slabosti i to priznajem. Ponekad previše maštam, često pokušavam nemoguće, ali taj nemir je uvek bio jači od mene.
Prema mišljenju mnogih, Ana B. Bovan, generalni direktor konsultantske kuće „Bovan Consulting“ (www.bovan.eu), već duže vreme važi za jednu od uspešnijih poslovnih žena na ovim prostorima. Osnivač je firme koju godinama veoma uspešno vodi i koja, kako to sama kaže, pred sobom ima „još puno ciljeva koji strpljivo čekaju svoj trenutak“. Na pitanje da li je prezime Bovan u Srbiji već postalo svima prepoznatljiv brend, ali i simbol poslovne uspešnosti, naša sagovornica kaže da je sve to i dalje dosta dugačak put.
- Na izvestan način to jeste građenje brenda. Ali, s druge strane, svesni smo da je to jedan veoma zahtevan i složen zadatak. „Bovan Consulting“ je samo u određenoj meri naš porodičan biznis, budući da je suprug Saša tek delimično uključen u sve to, dok su sinovi Rastko i Filip još uvek relativno mladi za neki ozbiljan angažman – objašnjava Ana Bovan.
Firma na čijem je čelu svake godine beleži sve značajnije rezultate. Ana kaže da je takav pomak zasluga svih koji rade sa njom, ali i rezultat njihove stalne spremnosti da teže ka boljem i uspešnijem.
- Mnogi od onih sa kojima sam dosad radila obično me smatraju za poprilično zahtevnog i oštrog šefa, mada ništa od toga nikada nije bilo lično. Profesionalizam je jedina stvar koju sam uvek tražila i od sebe, ali i drugih. Često postavim određene standarde, ali se i maksimalno trudim da pomognem ljudima u njihovom dostizanju. Upravo zbog toga, u narednim godinama „Bovan Consulting“ vidim svuda gde i danas, samo u mnogo većem obimu. Očekujem znatno više posla sa našim partnerima u Rumuniji i Turskoj, značajnije prisustvo u okolnim zemljama, ali i snažan prodor u Evropsku uniju, jer znam da za tako nešto imamo dosta potencijala – ističe naša sagovornica.
Govoreći o svojim ambicijama iz detinstva, snovima i odrastanju, Ana kaže da je kao mala sebe videla u svetu ozbiljne politike i diplomatije, a da je nešto kasnije maštala o sebi kao tajnom agentu. Jedno vreme je čak razmišljala da upiše Fakultet za bezbednost koji se tih godina otvorio u Skoplju, ali se na kraju, ipak, odlučila za prava.
- Osnovnu školu „Braća Baruh“ završila sam na Dorćolu, gimnaziju „Doverski visovi“ u Sidneju i skoro godinu i po dana fakulteta na australijskom „New South Wales University“ (www.unsw.edu.au). Međutim, diplomirala sam na Pravnom fakultetu u Beogradu, dok trenutno radim na svojim poslediplomskim studijama iz oblasti ekonomske diplomatije. Nikada se nisam pokajala što sam se vratila u Srbiju, jer znam da ni u jednoj drugoj zemlji sveta ne bih mogla da se osećam tako dobro i zadovoljno kao ovde.
Iako je tokom proteklih godina bila angažovana na mnogim krupnim poslovima, Ana Bovan kaže da je, bez obzira na sve to, uvek uspevala da pronađe dovoljno vremena za svoju porodicu. Jedina formula tog uspeha je dobra organizacija, za šta u njenom životu, kako kaže, postoji još puno prostora za nova poboljšanja.
- Sa suprugom Sašom sam u braku već 20 godina i imamo dva sina. Vremenom sam postala svesna da je upravo porodica ono što zahteva najveću dozu koncentracije, poverenja i ekvilibristike, te je zbog toga i smatram svojim najvećim uspehom. Poslednjih godina, na žalost, više nemam vremena za hobi. Dok su Rastko i Filip bili mali bavila sam se slikarstvom i fotografijom i to je, rekla bih, ono što mi danas najviše nedostaje – objašnjava Ana Bovan.
Što se tiče stranih jezika, engleski govori savršeno, francuski dosta dobro, dok španski i kineski može da prati. Kao mala bavila se plivanjem i atletikom, a čak četiri godine je pohađala i baletsku školu „Lujo Davičo“. Kuvanju nikada nije pridavala veliki značaj, jer zna da to drugi rade mnogo bolje.
Ana je dvadeset godina radila za vodeće američke i evropske korporacije za njihova tržišta (Deutsche Telekom, Glenayre Electronics, CallMax Telecoms, Mobility4Sweeden, ICN Pharmaceuticals, Bel Pagette, Mobtel). Bila je kreator i strateg u više političkih kampanja u SCG i Republici Srpskoj. Autor je emisije PR News, urednik elektronskog nedeljnog poslovnog lista BC BILTEN i autor mnogobrojnih stručnih radova.
Ana je jedan od osnivača i od nedavno, izvršna potpredsednica Srpske Asocijacije Menadžera.
I. A.
Lepa Brena - "Mogu da uradim sve što mi padne na pamet"
EVROPA: Šta vas je motivisalo da, posle 15 godina pauze, ove godine krenete na turneju po Hrvatskoj, a krajem leta i po ostalim republikama bivše Jugoslavije?
BRENA: Pošto su se stabilizovali politički, ekonomski i društveni odnosi među svim bivšim republikama bivše Jugoslavije, dobila sam mnogo poziva za saradnju.
Odnos publike prema meni ostao je nepromenjen, postao je jači, prisniji, s mnogo više energije i poštovanja.
Mislim da je ovo poslednje bilo veoma teško zadržati na našim prostorima, jer kada postanete poznati i uspešni, mnogi pokušavaju, ne birajući način i sredstva, da vas unište moralno i etički.
Na svu sreću, postoji neka tajna veza koja nas veže i spaja. Što se tiče planova, samo sam pomenula da je u planu novi film, novi album, turneja po svim glavnim gradovima bivše Jugoslavije i još mnogo stvari koje želim da uradim.
EVROPA: Koliko ćete biti iskreni u autobiografskoj knjizi?
BRENA: Želim da napišem autobiografsku priču, jer je to nešto što rade sve poznate ličnosti u svetu.
Priznajem da sam mislila da je pisanje mnogo lakše i da mi malo teže ide, s obzirom na to da mogu da pišem samo kada sam emotivno inspirisana i kada se vratim u neko davno lepo prošlo vreme kada su ljudi bili mnogo topliji i bliži jedni drugima.
Ne postoji razlog da ne budem iskrena, baš naprotiv, želim da u toj knjizi ispričam svoju životnu priču – da je rad na sebi, korektnost u odnosima s ljudima, istrajnost, talenat, upornost i rezultati, zajedno sa svim usponima i padovima, nešto što predstavlja dobar primer za uspeh budućim generacijama.
Nije dovoljno biti samo lep da biste bili uspešni i zadovoljni kada dođete u srednje godine, kada imate porodicu i počinjete pomalo da sumirate rezultate.
EVROPA: Prošlo je 16 godina od vašeg poslednjeg filma Hajde da se volimo 3. Kad ćete ponovo stati pred kamere?
BRENA: Album, film i biografija su u pripremnim fazama. To je ipak jedno umetničko kreiranje i ne može mu se dati nikakav rok.
To je veoma veliki posao, ne može da se radi od danas do sutra.
EVROPA: Da li je tačno da će se u četvrtom nastavku tog filma pojaviti i vaša deca?
BRENA: Sva deca iz komšiluka i moja deca bi volela da se pojave u tom filmu, jer su moji dosadašnji filmovi bili sinonim radosti, pesme, humora, akcije i zabave.
EVROPA: Koga ne biste mogli da odbijete ako vam ponudi snimanje dueta?
BRENA: Duetske pesme predstavljaju problem kod izvođenja uživo, jer gde god nastupate, fali vam osoba s kojom ste pevali.
Zato ih nerado snimam, jer ne volim da publici uskraćujem pravo na originalnost.
EVROPA: Nakon dva takmičenja na izboru za Pesmu Evrovizije, da li i danas imate želju da predstavljate Srbiju na ovom prestižnom muzičkom takmičenju?
BRENA: Odavno sam prevazišla Pesmu Evrovizije, jer su moja dva poraza bila velika odskočna daska za sve što sam kasnije uradila.
EVROPA: Da li je danas isplativo organizovati festival narodne muzike s nagradnim fondom od čak 78.000 evra?
BRENA: Ne znam da li ovo pitanje treba da nas spreči ili motiviše na bilo kakav napredak. Mi smo produkcija koja želi da se bavi svim poslovima koje su u oblasti šou-biznisa.
Imati nagradni fond od 78.000 evra je cifra koja je visoka samo za naše pojmove i prostore.
Setimo se samo koncerta Vitni Hjuston i Frenka Sinatre, kada su na turniru u Melburnu 1988. godine došli svako svojim privatnim avionom i oboje su imali honorare od po milion dolara.
Poslednja, sveža vest je da je Džordž Majkl pevao na rođendanu ruskog milijardera za tričavih nekoliko miliona dolara.
Selin Dion je potpisala ugovor sa Cezar Palasom u Las Vegasu na pet godina, da svako veče peva u koncertnoj dvorani, za sitnicu – 100 miliona dolara!
Šta to znači? Da postoje sponzori, koji žele da se reklamiraju preko Grand produkcije, jer im je ciljna publika ta koja gleda naše emisije.
EVROPA: S obzirom na to da ste upoznali Džordža Majkla, Šer i mnoge svetske uspešne biznismene, zašto niste pokušali da se pomoću njih probijete na svetsko tržište?
BRENA: Tempo mojih koncertnih aktivnosti, dva koncerta dnevno od 1982. do 1991, bio je toliko naporan, psihički iscrpljujući, pa kad sam se udala i dobila dete, poželela sam da jednostavno više ne radim.
Sticajem okolnosti, za sve što se dešavalo od 1992. godine čovek izgubi volju da se, u zemlji koja se raspada, bavi bilo kakvim biznisom, a kamoli pevanjem.
Tada sam putovala po svetu i upoznala mnoge uspešne ličnosti iz sveta politike, biznisa i šou-biznisa. Retko ko od njih vodi normalan i sređen život i to mu se odražava na porodicu.
EVROPA: Da li vam je neko ponudio saradnju?
BRENA: Najsrećnija sam bila kada sam upoznala Kvinsija Džonsa, koji je bio producent Majkla Džeksona.
Boba me je upoznao s njim i on se sam ponudio za bilo kakav vid pomoći i saradnje.
Normalno je da je takav odnos zahvaljujući poznanstvu i prisnosti koje je Boba imao s čitavim nizom takvih ljudi u svetu, jer su ga oni naprosto obožavali.
Međutim, ubrzo sam shvatila da uspešne mame i uspešni očevi ne mogu da sačuvaju porodicu, pa sam se unapred odrekla bilo kakvih pokušaja da pravim svetsku karijeru.
Jer ni u jednoj porodici ne postoji svetski uspešan tata, svetski uspešna mama, divno vaspitana i srećna deca i harmoničan brak.
Bilo mi je sasvim dovoljno da budem „mala“ jugoslovenska zvezda i da mi je porodica na okupu.
EVROPA: Da li je tačno da ćete na nekoliko decenija zakupiti ostrvo Sestrice u hrvatskom arhipelagu Kornati?
BRENA: Boba i ja stalno odlazimo na hrvatsko primorje, koje je jedno od najlepših na svetu. Tamo imamo mnogo zajedničkih prijatelja.
Što se tiče ostrva Sestrice, nismo ni u kakvim pregovorima, ali ako naiđe neka povoljna kombinacija, zašto da ne.
EVROPA: Iako ste se više posvetili porodici nego karijeri, mediji se često bave vašim privatnim životom. Kako ste nekad doživljavali tračeve, a kako danas?
BRENA: Za prvih godinu dana bavljenja šou-biznisom shvatila sam pravila igre. Tračevi su šok vesti koje traju jedan do tri dana.
Treba reagovati samo kada takve vesti ugrožavaju vaš lični i moralni integritet. Mi smo doživeli, ali samo u ovoj zemlji, toliko degradacija da smo već oguglali na sve.
Posle otmice našeg sina ne postoji više ništa što bi nas poremetilo. Shvatili smo suštinu.
EVROPA: U vreme kad ste počinjali karijeru, mnogi su vas dočekali na nož jer ste se često pojavljivali u mini-suknji. Modni kritičari vas ni danas ne štede.
BRENA: Kad sam počela karijeru, moja mini-suknja je bila preduga u odnosu na one koje su se nosile u vreme seksualne revolucije 60-ih godina.
Potpuno je normalno da imate kritike koje su za i protiv vas, tako da se nikada nisam mnogo uzbuđivala, jer sam se oblačila kao što su se nosile sve devojke moje generacije.
Danas po diskotekama, na javnim mestima i medijima, devojke su mnogo slobodnije i u ponašanju i u oblačenju.
Moja velika prednost je što sam znala kako da nosim tu mini-suknju, a da ne izgledam vulgarno.
Tina Tarner je nosi i dan-danas u svojoj 68. godini, zato što zna kako da je nosi.
EVROPA: Deca većine poznatih i imućnih parova često postanu razmaženi. Koliko ste, u materijalnom smislu, bili popustljivi prema deci?
BRENA: Naša deca dobijaju sve isto što i ostala: rolere, klizaljke, trotinete, slatkiše, a ponajviše ljubavi, pažnje i vaspitanja, jer im je to najpotrebnije.
Uopšte nisu razmaženi, čak naprotiv, dobri su đaci i veoma smo ponosni što možemo da ih pošaljemo bilo gde, a da se vidi da imaju kućno vaspitanje.
EVROPA: Da li ste posle otmice sina Stefana pomišljali da se povučete sa estrade ili odselite u inostranstvo?
BRENA: Posle svega što se desilo sa Stefanom i sa ovom zemljom, poželeli smo da odemo na Mesec, a ne da promenimo zemlju.
Zatim se desio 11. septembar u Njujorku i svi oni teroristički napadi po celom svetu, tako da ova cela planeta postaje nesigurna zbog globalne politike i velikog napretka u naoružanju.
EVROPA: Da li i danas razmišljate o napuštanju Srbije?
BRENA: Srbija je zemlja koja ima veliku perspektivu ekonomskog napretka ukoliko svi budu složni, jer da biste postali deo tima, morate biti malo fleksibilniji. Boba i ja mislimo i dalje da ulažemo ovde i svugde gde je to profitabilno.
EVROPA: U kojoj vašoj porodičnoj, privatnoj firmi ste najviše angažovani?
BRENA: Najviše sam angažovana kao supruga i majka, u Grand produkciji se bavim samo odlukama oko bitnijih finansijskih ulaganja, a inače se najviše bavim Lepom Brenom.
EVROPA: U poslednje dve godine dosta se priča o propadanju Grand produkcije. Koliko tu ima istine?
BRENA: Grand produkcija je imala težak razvojni put i veliku krizu pre tri godine, kada je piraterija apsolutno vladala na našim prostorima i mi, kao legalna firma, nismo mogli da se izborimo sa piratima.
Tada smo pomišljali da zatvorimo firmu. Trebalo nam je tri meseca da prerekonstruišemo sistem i način rada i danas stojimo veoma stabilno.
EVROPA: Koliko su poslovni problemi uticali na vaše zdravlje?
BRENA: Na moje zdravlje je najviše uticala otmica mog sina. To je rez na duši koji ćemo Boba i ja nositi do sudnjeg dana jer nismo bili zaštićeni kao roditelji, kao porodica, kao građani, već prepušteni sopstvenom načinu da se izborimo sa jednom tako teškom situacijom.
EVROPA: Planirate li da se posvetite nekom novom poslu?
BRENA: Svaki novi posao za mene je izazov. Volim tu vrstu adrenalina, jer sam radoholik.
Imam veliku podršku u Bobi, jer se njegovim smislom za organizaciju i vezama po čitavom svetu možemo da uradimo sve što nam padne na pamet, pod uslovom da ima realne šanse.
EVROPA: Da li je tačno da ćete ubuduće u Grandu medijski akcenat staviti na starije, narodne pevače, a da će mladim, neafirmisanim izvođačima biti gotovo nemoguće (finansijski) da objave album pod etiketom Granda?
BRENA: Grand produkcija veoma uvažava iskustvo i rad starijih narodnih pevača. Mi smo od njih učili, veoma ih poštujemo i volimo i jedina smo produkcija u zemlji koja štiti, neguje, objavljuje i nagrađuje pevače starije generacije.
Mladim i neafirmisanim pevačima dajemo mogućnost putem audicija da se izbore za svoje mesto pod suncem.
Njihova jedina veza jeste kvalitet i glas naroda, ostalo završavamo mi - Saša Popović i cela naša ekipa.
EVROPA: Često se polemisalo da su vaši ugovori sa Zvezdama Granda suviše strogi. O kakvim ugovorima je reč?
BRENA: Ugovori kojima su vezane Zvezde Granda su osmišljeni pravno da bi ih zaštitili od svih kvazimenadžera i suludih ideja kako se brzo postaje zvezda.
Zvezde Granda uče šta je timski rad, kako davati intervjue, kako se ponašati na sceni i na javnom mestu, a pre svega usavršavaju se u svojoj profesiji - jer zvezda se postaje posle puno godina rada i uz stručno vođstvo.
EVROPA: Da li sebe doživljavate kao zvezdu? Idete li na pijacu, vozite li se u blindiranim automobilima?
BRENA: U našoj zemlji reč zvezda je izgubila svaku smisao, jer je već odavno svaki autoritet i kvalitet degradiran.
Prija mi moj status supruge i majke, nekog ko je doživeo da treća generacija voli i sluša moje pesme i što mogu ovaj posao da radim bez prepreka po celom svetu.
Takvih nas je malo, ne znam kako nas nazvati. Sa Sidni Kraford sam išla na džoging na Floridi i baš mi ništa nije neuobičajeno, kao i da idem na pijacu u Beogradu.
EVROPA: Jedna ste od retkih estradnih ličnosti koja je uspela da od svog imena stvori brend. Kad i na šta ste od toga imali najviše koristi?
BRENA: Stvarati brend od svog imena je isto kao stvarati poverenje. Morate uvek da radite kvalitetno, ali i obazrivo.
Planiram tek sada da od tog brenda napravim nešto ozbiljnije jer kad sam htela nisam mogla, ni znala, ni umela, a sada znam, želim i hoću.
POLITIKA
Družim se s Dinkićem otkad su mi kidnapovali sina
EVROPA: Da li i dalje žalite za Jugoslavijom „u kojoj se nije mnogo radilo, a lepo se živelo“?
BRENA: Ja ne žalim za Jugoslavijom u kojoj se nije radilo, nego za onom koja je bila predvorje ujedinjene Evrope, koja je nastala tek 1998.
Država sa dobrom spoljnom politikom, konvertibilnom valutom, pasošem s kojim se putovalo bez viza po celom svetu, sa mogućnošću da čovek bude u njoj ili van nje, kako mu se svidi!
Što se tiče te Jugoslavije, za njom žalim, a ja sam u njoj radila kao crnac dva koncerta dnevno, deset godina uzastopno, a potom su tek usledili koncerti po Australiji, Americi, Kanadi i Ujedinjenoj Evropi, gde sam okupljala, kao najpoznatija pevačica, publiku svih naroda i narodnosti.
EVROPA: Vaše prisustvo na koktelu posle proglašenja Ustava Srbije izazvalo je negodovanje jednog dela javnosti, jer ste jedna od retkih estradnih umetnika koja je pozvana.
BRENA: Bio je pozvan i Cune Gojković, Mića Orlović, a od sportista Danilović, Boba Živojinović i drugi.
Bili smo počastvovani pozivom, jer je ovaj Ustav proglašen nakon toliko godina. Svuda u svetu je uobičajeno da se na tako svečane događaje pozivaju uspešne ličnosti iz raznih oblasti političkog i društvenog života zemlje.
Da li možda neko smatra da tu ima ičeg neprimerenog? Barbara Strejsend je bila podrška Bilu Klintonu, i mislim da su svetski političari postali svesni moći uspešnih ljudi u šou-biznisu i da im veoma znači njihova podrška, kao što se u poslednje vreme sve više primećuje da politika traži pomoć iz svih oblasti javnog delovanja, u šta spadaju i ljudi iz šou-biznisa.
EVROPA: Da li vas je neka politička stranka ikad vrbovala?
BRENA: Nikada nas nisu vrbovale političke stranke.
EVROPA: Osim s Mlađanom Dinkićem, s kojim još političarima ste kućni prijatelji?
BRENA: Naše poznanstvo s Mlađanom Dinkićem datira još iz vremena kada je bio kidnapovan naš sin, tako da je to prijateljstvo postalo jako i snažno jer nam je pomogao u trenutku kada nam je bilo najteže u životu.
Mnogi su mogli da nam pomognu, ali to nisu učinili. Inače, naš krug prijatelja ipak nije spisak za javno objavljivanje.
Poznajemo mnogo ljudi iz sveta politike i svih drugih oblasti društvenog života.
EVROPA: Otkad datira vaše prijateljstvo sa Vilijamom i Lin Montgomeri? O čemu najčešće razgovarate sa njima?
BRENA: Većina političara i biznismena se okuplja oko tenisa, golfa i automobilskih trka. Bračni par Montgomeri upoznali smo na prijemu, u njihovoj rezidenciji, povodom Dana nezavisnosti.
Njihova neposrednost pleni i ostali smo u dobrim odnosima i do dan-danas.
DINAMIT NA SCENI
Iako modifikovana, slava Lepe Brene, pevačice koja je napravila revoluciju u interpretaciji narodne muzike, ne tamni ni nakon 25 godina
Savremenim poklonicima pevačkih umeća aktuelnih estradnih zvezda teško je zamisliti da je pre manje od četvrt veka jedna žena dizala na noge desetine hiljada ljudi tempom kojim danas ne može da se pohvali niko, pa ni Svetlana Ražnatović.
Krajem osamdesetih Lepoj Breni bila je šala da otpeva zaredom dvadesetak koncerata u Centru Sava ili čak 31 koncert u beogradskom Domu sindikata.
Mediji su zabeležili da je šila i Iv Montana, koji je u to vreme u Parizu jedva skrpio dvanaest koncerata za redom.
Zvali su je ministrom za radost, jugoslovenskim integralnim činiocem broj jedan jer je uspevala da i u godinama raspada SFRJ puni stadione Mostara i Splita.
Gotovo nema varoši u bivšoj Jugoslaviji koja nije dala njeno ime novoizgrađenoj stambenoj zgradi.
Brena je žarila i palila i po okolnim državama, pa je na njenom koncertu u Temišvaru cupkalo 60.000, a u Sofiji čak 80.000 oduševljenih poklonika.
Prihod koji se pravio na ime njenih ploča, koncerata, video-kaseta, kalendara, bedževa, suvenira, od knjižara do seoskih vašara, brojao se milijardama.
Ko je žena za čije su novogodišnje televizijske šou emisije scenario pisali najbolji reditelji, a ona otkazivala duge i isplative turneje u znak poštovanja prema mediju kome najviše duguje?
GREH
Kada se ranih osamdesetih godina prošlog veka, u doba nestašice ulja, šećera i drugih namirnica, kao pevačica Slatkog greha, pojavila na malom ekranu, Lepa Brena je svojom punačkom pojavom odudarala od prizora opšte oskudice.
Osim upadljivim stasom, ona je jugoslovenski auditorijum prodrmala i šokantnim stajlingom – pripijenim šortsevima, uskim šljaštećim majicama u kombinaciji s visokim štiklama koje u to vreme niko od estradnih zvezda nije nosio.
Rođena 1960. u Tuzli, odrasla u Brčkom, odlična učenica tokom osnovnog i gimnazijskog školovanja, Fahreta Jahić je već na prvoj godini studija turizmologije u Beogradu zaključila da za nju nema budućnosti u okvirima ove profesije.
U Beogradu se samo smrzavala i gladovala. Tako se vratila u Brčko i počela da peva po igrankama.
Jednog vikenda je u hotelu Galeb gostovala grupa Slatki greh, Breni se dopao ritam, pa je skočila na binu i zapevala s njima. Posle nastupa, vođa benda Saša Popović ponudio joj je angažman.
Krenula je s njima na naporna putovanja i gostovanja diljem bivše Jugoslavije.
MINIMAKS
O tome kako je Lepa Brena postala Brena Nacionale postoje razne teorije. Najprihvaćenija od njih kaže da ju je Milovan Ilić Minimaks „prvi probio“, kako je poznati TV i radijski voditelj sam navodio.
Brena je protestovala protiv njegovih tvrdnji i naglašavala da je „puštajući u etar njen lik“ u emisiji Pretežno vedro, Minimaks jedino želeo da je ismeje.
Da nije uspela, tvrdila je, ostala bi samo jedna od Minimaksovih žrtava. Poznati voditelj je ipak ostao zapamćen kao Brenin Pigmalion.
Da li uz njegovu pomoć, ili zahvaljujući ličnim atributima, tek Lepa Brena je vrtoglavo, praktično preko noći, uspela.
Javnost je uzdrmala i revolucionarno drugačijim scenskim nastupom. Umesto monotonog njihanja i premeštanja s noge na nogu, svojstvenih za estradu tog vremena, Brena je promovisala skakutanje, dizanje nogu i uvijanje kukovima.
Međutim, za najveći doprinos u menjanju trenutne i postavljanju osnova narodnjačke scene kakvu danas poznajemo, Breni pripisuju nov načinom interpretiranja narodne muzike.
Njene pesme, drugačije od svih prethodnih, zasnivale su se na mešavini folka i popa.
ČAČAK
Za zaokret u novokomponovanoj muzici koji je donela Brena, najzaslužniji je kompozitor Milutin Popović Zahar koji je prepoznao njen „nerv, pokret i pogled kakav se kod nas retko sreće“ i počeo da komponuje za nju. Njihov prvenac Čačak odjeknuo je kao eksplozija.
Sledili su hitovi Si, Cile, si, Mile voli disko, Čik pogodi, Duge noge i niz drugih pesama koje su kritičari zvali papazjanijom, ali su vremenom postali deo obaveznog muzičkog obrazovanja.
Više od osporavanja muzičkog kvaliteta, Breni je smetala etiketa vampa. Tvrdila je da ne želi da „samo izaziva najniže porive kod muškaraca“, već da nastoji da je vole i žene, i deca, publika svih godina.
Kada bi joj spočitavali da se vulgarno oblači, odgovarala je da joj suknjice šije mama koja u njima ne vidi ničeg spornog.
Lepa Brena, koja je, kako je tvrdila, od malena bila Brena, a tek na estradi postala Lepa, svoj ogromni uspeh pripisuje krvavom radu, evropskom tempu i standardima u poslu.
Bila je u stanju da, sa svitom od pedeset ljudi i dva šlepera, putuje 365 dana u godini, često spavajući na dva spojena sedišta autobusa, i tako punih osam godina (1983–91). Takođe, kako je često isticala, nije sebi dozvoljavala „da se zapije i zaigra karata“.
Krstarila je svetom uzduž i popreko, sve bliža proročanstvu jednog nepoznatog starca u Brčkom da će biti poznata kao Tito.
PREMIJERKA
O veličini njene slave govori anegdota po kojoj je Milka Planinc, jedina žena kojoj je u bivšoj SFRJ bila poverena funkcija premijera, priznala da će ostati poznata po tome što je bila predsednica Savezne vlade u vreme Lepe Brene.
Po drugoj anegdoti, kada su stanovnicima Brusa nakon zemljotresa na Kopaoniku saopštili da im dolazi „osoba koja je mnogo pomogla njihovom kraju“, svi su pomislili da stiže Brena, koja je ugroženima donirala veliku količinu novca, a ne Milka Planinc.
Ali, dok su žitelji Brusa iz zahvalnosti hteli da podignu spomenik Breni, ansambl beogradskog Narodnog pozorišta je 1984. odbio njenu pomoć da peva za spas nacionalnog teatra, smatrajući ponudu najveće estradne zvezde neumesnom.
Brena možda nije dobila spomenik, ali joj je uspelo nešto što nije ni jednoj drugoj Jugoslovenki – industrija igračaka izbacila je lutku s njenim imenom i izgledom.
U međuvremenu, najpoželjnija i najbogatija udavača u Jugoslaviji udala se za poznatog tenisera Slobodana – Bobu Živojinovića.
Posle višemesečnog nagađanja štampe da se između oženjenog Bobe i slobodne Brene nešto dešava, poznati par je svoju vezu javno priznao.
Svadba veka, kako se i za Brenino i Bobino venčanje govorilo, odigrala se 7. decembra 1991. u hotelu Interkontinental uz prisustvo 600 etabliranih zvanica, među kojima je bio i čuveni Boris Beker.
Za ovaj spektakl angažovana je Milica Ejdus kao scenograf, Kristian Dior kao kostimograf, dok je za kamerom stajao Stanko Crnobrnja, čuveni reditelj RTS-a.
Snimanje svadbe prilično se isplatilo jer su video kasete prodate u stotinama hiljada primeraka.
ZATIŠJE
Deo javnosti jedva je dočekao Brenin otklon s muzičke scene nakon udaje za slavnog tenisera. Smatrali su to njenim posustajanjem, ali Brena je i tada znala da zlobnicima zapuši usta.
Pozivala se na knjige o ličnom marketingu u kojima je pročitala da u karijeri treba praviti pauze, jer se „jačina bure oseća jedino ako joj prethodi zatišje“.
I dalje je tvrdila da ona nema konkurencije, već samo kopije, među kojima je i najbolja, naravno, gora od originala.
Bračni par Živojinović svoj udruženi kapital investirao je u biznis sa automobilima i druge poslove, dok se Brena okušala i u filmskom biznisu.
Igrala je, odnosno pevala u četiri igrana filma (Nema problema i Hajde da se volimo 1,2 i 3) i najavila četvrti nastavak komedije na čijoj premijeri je upoznala svog supruga.
Nekadašnju agenciju Estrada Kikinda, docniji Fivet, posle smrti Breninog dugogodišnjeg menadžera Rake Đokića, zajedno sa Sašom Popovićem reorganizovali su u Grand produkciju koja je kasnije divergirala u profesionalnu, festivalsku, amatersku i dečiju produkciju.
U vezi sa ovom poslednjom, zamerali su joj da zloupotrebljava decu, ali ona nije videla ništa loše u dečijem vrckanju i imitiranju odraslih folk zvezda.
DRAMA
Nekadašnji idol mladih postala je uspešna poslovna žena. Međutim, Brenu je to dovelo u najtežu životnu situaciju – otmicu starijeg sina Stefana, za koga je traženo, kako se šuškalo, dva miliona evra.
O načinu i mestu preuzimanja deteta od kidnapera Brena nikada nije javno govorila niti komentarisala glasine da je reč o svojevrsnom prebijanju duga.
Takođe, nikada nije priznavala da je izvršila plastičnu operaciju, iako su je koleginice ogovarale da je operisana od glave do pete.
Na pitanje šta će biti kad prođe slava, Brena je oduvek odgovarala da želi da je pamte po „dobroti i veselosti“.
Međutim, slava Lepe Brene se tokom 25 godina samo modifikovala, ostavljajući pevačicu uvek u žiži interesovanja.
Jedna od dobrih ilustracija Brenine večne slave jeste činjenica da su ona i Boba Živojinović prisustvovali zvaničnom proglašenju novog Ustava Srbije.
KARIJERA
-Brčanka Fahreta Jahić sredinom sedamdesetih počinje da radi s muzičarima iz grupe Lira show i njihovim vođom Sašom Popovićem
-Godine 1981. izdaju debi LP sa hitom Čačak, šumadijski rokenrol. Fahreta menja ime u Lepa Brena, a grupa u Slatki greh
-Drugi album, na kome su hitovi Mile voli disko i Duge noge za gledanje, prodaje u 800.000 primeraka. Tada nastupa u najgledanijoj komediji Tesna koža 1
-S pesmom Kornelija Kovača Sitnije, Cile, sitnije ne uspeva da pobedi na takmičenju za Pesmu Evrovizije
-Kasnije snima hit album Hajde da se volimo, tri filma pod istim naslovom i muzičku komediju Nema problema
-Godine 1987. venčava se s teniserom Slobodanom Bobom Živojinovićem, s kojim je i danas u braku
-Godine 1998. sa Sašom Popovićem otvorila je diskografsku kuću Grand
-Posle otmice sina Stefana delimično se povlači iz javnosti. Usledile su kompilacije najvećih hitova
-Trenutno priprema novi CD, piše autobiografiju i najavljuje turneju po bivšoj Jugoslaviji
Marija Šerifović, prvi predstavnik Srbije na
"Pesmi Evrovizije"
Rođena je 14.11.1984.godine u Kragujevcu. U njenoj porodici muzika se profesionalno negovala generacijama. Marijina majka, Verica Šerifović, poznata je kao interpretator etno muzike, dok su baka i deka život posvetili starogradskoj pesmi.
Marija je od ranog detinjstva sebe zamišljala isključivo na sceni. Iako je znala da će joj muzika biti jedina profesija u životu posvetila se opštem obrazovanju pa je pored muzičkih škola završila klasičnu gimnaziju a kasnije upisala i studije menadžmenta.
Njen prvi javni nastup pred publikom bio je kada je imala svega 12 godina. Zapažena je bila ne samo po kvalitetnom glasu i interpretaciji već i po neobičnom izboru kompozicije za jednu devojčicu - odlučila se, na iznenađenje svih, da ne izvodi dečiju pesmu već interpretaciono zahtevnu “I will always love you” od Vitni Hjuston.
Zvanični početak Marijine muzičke karijere bio je 2003.godine kada je snimila svoj prvi solo album pod nazivom”Naj, najbolja”. Iste godine učestvovala je na “Budvanskom festivalu sa pesmom “Gorka čokolada” a na ovom značajnom letnjem takmičenju 2004. godine sa kompozicijiom ”Bol do ludila” osvaja prvo mesto. Kritičari su je tada već okarakterisali kao jedan od retkih talenata na našim prostorima a publika je prihvatila kao pevačicu koja svojim glasom izaziva posebne emocije.
Sledeće, 2005. godine pobeđuje na “Radijskom festivalu”sa pesmom "U nedelju “. Na ovoj manifestaciji dobila je praktično sve nagrade: stručnog žirija, za interpretaciju, nagradu novinara, nagradu kolega kao i specijalna priznanja zemalja regiona.
Posle velikih uspeha, Marija je snimila svoj drugi CD pod nazivom “Bez ljubavi” a da je postala mlada srpska zvezda dokazao je njen prvi solistički koncert u “Centru Sava” koji je ocenjen kao izuzetan muzički događaj.
Na festivalu “Beovizija 2007” - ovogodišnjem izboru za predstavnika Srbije na “Eurosongu”-Marija Šerifović pobedila je i u polufinalnoj i u finalnoj večeri.
Marija je jedan od najboljih ženskih vokala na srpskoj muzičkoj sceni a njenu interpretaciju karakteriše snažna emocija, specifična boja i jačina glasa kojom osvaja ne samo pažnju već i srce slušalaca.
Marija uvek naglašava da je muzika smisao njenog života i da ne postoji u čitavom svetu ništa što bi moglo da joj donese i zameni tu količinu ljubavi i sreće koju oseća svaki put kada izađe na scenu. To je sigurno ključ njenog uspeha.
izvor:eKapija
Dodato posle 17 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Nataša Ninković, glumica
Nikada nisam odbila Olivera Stouna
Nataša Ninković je u svet filma ušla na velika vrata, glavnom ulogom u filmu Spasitelj reditelja Predraga Antonijevića, kao partnerka Denisa Kvejda (Denis Quaid).
Mladu glumicu su odmah zapazili svetski i domaći žiriji dodelivši joj najvažnije nagrade na nekoliko festivala.
Međutim, popularnost u domaćoj javnosti stekla je ulogom u TV seriji Porodično blago, a posebne simpatije odbijanjem ponuda iz Holivuda.
Film Klopka Srdana Golubovića, u kome igra glavnu žensku ulogu i u kome je jedan od koproducenata, nakon uspeha na Berlinskom festivalu, otvorio je ovogodišnji Fest, što nije zadesilo nijedan domaći film za 35 godina postojanja festivala.
EVROPA: U filmu Klopka ste se prvi put upustili u producentski posao, šta vas je motivisalo?
NINKOVIĆ: Motivisao me je, pre svega, dobar tekst, zatim reditelj s kojim sam želela da sarađujem, glumački inspirativna uloga...
Jednostavno, verovala sam u projekat. Sad vidim da sam bila u pravu. Međutim, to se nije dogodilo odjednom.
Prvo mi je Srdan Golubović predložio, pa sam neko vreme razmišljala, i tek onda prihvatila.
Nastavak je bio kao s kockom: prvo te krene dobro, ti uđeš u to, i tek onda shvatiš pravo stanje stvari.
EVROPA: Da li ulogu Marije u Klopki smatrate krunom svoje dosadašnje karijere, budući da ste insistirali da novinar koji s vama razgovara pogleda taj film?
NINKOVIĆ: Ja sebe još doživljavam kao mladu glumicu, tako da je rano za kategorizacije poput kruna karijere.
Međutim, pošto je povod za razgovor film Klopka, mislim da je logično da očekujem da ga je novinar pogledao.
EVROPA: U čemu je tajna internacionalnog uspeha priče o psihološkoj drami običnih ljudi iz zemlje u tranziciji i tajna njene komunikativnosti?
NINKOVIĆ: Jedna gledateljka na Berlinskom festivalu je Klopku lepo definisala kao savremenu verziju Zločina i kazne s elementima grčke tragedije.
Mislim da je to vrlo jednostavna priča, ispričana jednostavnim rediteljskim jezikom, dobro dizajnirana, s glumcima koji nikog nisu ostavili ravnodušnim, pun dobro vođenih emocija, često na ivici, ali nikad ne prelazeći u nešto što zovemo patetikom.
Igran je iz našeg mentaliteta, a ne iz lokaliteta. Takođe, smatram da je film istinit, a istina je svuda prepoznatljiva, bez obzira na jezik.
EVROPA: Kako podnosite loše kritike i da li ih je bilo?
NINKOVIĆ: Iskreno rečeno, ja ih nisam čula, a smatram da bi sigurno došle do mene, ukoliko ih je bilo.
Žao mi je zbog lošeg zvuka na novinarskoj projekciji Klopke u okviru Festa, što je nekog moglo da onemogući u celovitom doživljavanju filma.
Međutim, na tu stvar gledam po principu narodne izreke Dobar konj ima više mana, a loš samo jednu – što je loš.
EVROPA: Priznali ste da o producentskom poslu niste puno znali kada ste u njega upustili, šta ste naučili i nameravate li da nastavite da se time bavite?
NINKOVIĆ: U ovom trenutku o tome ne razmišljam, i dalje mislim da sam u to ušla slučajno, sticajem nekih okolnosti.
Bilo kako bilo, to je novo, vrlo korisno iskustvo, u kome je bilo divnih iznenađenja, ali i razočarenja i ne baš lepih spoznaja, kako opštih, tako i ličnih.
Međutim, na Klopku gledam prvenstveno kao glumica, a tek onda kao producent.
EVROPA: Sve više glumica pristupa producentskom poslu, da li je to moda ili su žene tek sad osvojile slobodu da se izraze u ovom biznisu?
NINKOVIĆ: Ako bih stvar posmatrala s muško-ženskog stanovišta, rekla bih da je producentski posao u Srbiji pretežno muški, ali ne zbog realnog kapaciteta ili sposobnosti, već više zbog samog okruženja.
Ali, prilike se menjaju, i tako neće ostati zauvek. Mislim da je najbolja kombinacija.
EVROPA: Možemo li očekivati da se jednom prihvatite režije? Ili scenografije, kostimografije?
NINKOVIĆ: Ne preterujte, molim vas, nemam te kapacitete, a ni želje.
Bila bih presrećna da mi se pruži prilika da do kraja života radim prave stvari isključivo kao glumica, nikad ne bih pokušala da radim bilo šta drugo.
Gluma me jedino istinski raduje i ispunjava.
EVROPA: Pre nekoliko dana dobili ste Godišnju nagradu kao najbolja glumica Beogradskog dramskog pozorišta u ovoj sezoni, iako je vaše matično pozorište Narodno, gde ste imali dužu pauzu. Zašto to zvuči nelogično?
NINKOVIĆ: Godišnja nagrada za Veliku u Transilvaniji me je vrlo obradovala, ali sam tu istu nagradu dobila pre tri meseca u Narodnom pozorištuza ulogu Jelice u Laži i paralaži.
Što se nelogičnosti tiče, mislim da logika i ne postoji u našem pozorištu.
Istina je da sam poslednjih godina sve velike uloge odigrala van svoje matične kuće, i da bih volela da iz Narodnog dobijam bolje ponude, pa da tamo češće i igram, ali se ne žalim dok god imam mogućnost da ih bilo gde igram.
EVROPA: Kako se dogodilo da vaše stare predstave u Narodnom skinu s repertoara i da ne dobijate nove uloge sve do predstave Laža i paralaža?
NINKOVIĆ: Menjale su se uprave, bilo je nekoliko ponuda, ali, po meni, vrlo loših. Jednostavno, mimoilazili smo se i ja želim da verujem da je to bilo slučajno.
EVROPA: Nije vam strano da odbijete ulogu, pa ste odbili i čuvenog Olivera Stouna, šta vas dovodi u tu poziciju i šta je presudno u momentu kad ih odbijate?
NINKOVIĆ: Priče o tome da sam odbila Olivera Stouna poprimaju mitske razmere kako vreme prolazi, ali istina je da ja nikad nisam odbila konkretnu ulogu.
O tome se sada više govori nego u vreme kada se to dešavalo. Ali, ne znam da li vi poznajete neku glumicu koja bi odbila konkretnu ulogu kod Olivera Stouna.
U stvari, jedino konkretno što sam odbila bila je Hajneken reklama za azijsko tržište, ali to je bilo zbog toga što u momentu kada me je Oliver Stoun pozvao, ja nisam bila u Los Anđelesu, kako je on mislio, i nisam mogla fizički da postignem da se u datom trenutku nađem na mestu snimanja.
EVROPA: Često govorite da pozorište podilazi publici, a da joj se glumci dodvoravaju. Kako ostati ozbiljan u takvoj situaciji?
NINKOVIĆ: Postojao je jedan trenutak kada je ljude, nesrećne, razočarane i ubijene sopstvenim životima, trebalo naterati da idu u pozorište, kao sad u bioskope.
Većina pozorišta je, tako, počela da podilazi publici, s potpunim gubitkom mere, što je kod nas uobičajeno.
Mi ili podilazimo publici, ili uopšte ne obraćamo pažnju na publiku, ili su predstave suviše komercijalne, ili takozvane umetničke, gde se stiče utisak da im publika nije ni potrebna.
Smatram da je najvažnija svest gde živimo i mera s kojom nešto činimo.
EVROPA: Ekipa Klopke tvrdi da je film veoma ozbiljno pripreman?
NINKOVIĆ: Do velikog uspeha se ne može doći bez ozbiljnog rada i truda. Ovde opet dolazi do izražaja onaj naš problem – tebi sve ide sjajno u životu.
Uopšte se ne bavimo time kako je zapravo došlo do uspeha, već smo ubeđeni da iza toga stoji samo sreća, i onda sledi jadikovka: „Eto, on ima sreće, a ja nemam“.
Ali, sreća prati hrabre, a u današnje vreme i radne.
EVROPA: Možete da se pohvalite šarolikim repertoarom, ali niko se dosad nije usudio da vam poveri ulogu seljanke. Šta mislite o toj mogućnosti?
NINKOVIĆ: U Kozari se trenutno prikazuje Made in YU, koji uopšte nije reklamiran, iako je u Švedskoj bio najgledaniji posle Harija Potera, pa sam čak i ja za beogradsku premijeru čula od kolega.
Ja tu možda ne igram seljanku, već ženu iz naroda, iz Bosne, koja živi u Švedskoj, raspolovljenu ženu, pravu gastarbajterku.
Uloga u Ivkovoj slavi takođe je bila žena iz naroda, s juga Srbije, ali ja sam je predstavila kao dostojanstvenu, a ne kao seljanku, kako mi obično te žene doživljavamo.
EVROPA: Kako to da vas nema u reklamama?
NINKOVIĆ: Nemam ništa protiv reklama, ali bih radila samo pod određenim uslovima. Kao što vidite, ti uslovi mi još nisu ponuđeni.
EVROPA: Izjavili ste jednom da je u inostranstvu 80 odsto uspeha glumca lični marketing, a samo 20 odsto talenat. Kakva je ovde situacija?
NINKOVIĆ: Opet se vraćam na činjenicu da mi u svemu preterujemo. Marketing danas ima stravično moćan uticaj na sve, ali on nije svrha sam sebi, on je tu radi nečega.
Kod nas je drugačija situacija – ima toliko ljudi po novinama i televiziji za koje ne znamo ni ko su, ni šta rade, a kamoli šta su radili, samo primećujemo da su marketinški vrlo dobro ispraćeni.
Ali, to je uzaludan posao, pažnja će trajati 15 minuta. To može nekom da bude odskočna daska, i da iskoristi marketing da bi ga neko primetio, ali onda mora da bude spreman i da ima šta da pokaže.
EVROPA: Da li je to što ste na mahove užasno popularni, a potom kao da nestanete, deo plana ili sticaj okolnosti?
NINKOVIĆ: Neka tako i ostane.
PREOSETLJIVA
Puna sam ženskih slabosti
EVROPA: U Kloaki imate repliku mi treba da izumremo, koja se tiče odnosa bogatih prema nestajućoj srednjoj klasi, što nije vaša prirodna situacija. Kako se oseća neko kome sve sjajno ide u životu u sredini koja se urušava?
NINKOVIĆ: Pokažite mi nekog kome sve ide sjajno u životu. Ja bih pre rekla svakome prema zaslugama, uz obavezan faktor sreće, naravno, i božju naklonjenost.
Ja sam možda samo neko kome, kada ide dobro, s obzirom na to da se bavim ovim poslom, to se i vidi, dok u suprotnom, ostajem kod kuće, pa vi, kao i mnogi drugi, dobijate takvu iluziju.
EVROPA: Smatrate li da ste jaka žena i šta to po vama podrazumeva?
NINKOVIĆ: Mislim da imam neku vrstu iracionalne vere i optimizma i genetsku borbenost za opstanak, što, verovatno, na kraju rezultira kao utisak jačine.
Volim osećaj da sam sve što sam mislila da treba pokušala ili uradila, ali me onda, u zavisnosti od toga, neuspeh pogađa ili ne pogađa.
Možda se to suočavanje može podvesti pod snagu. Ali, s druge strane, ja sam puna ženskih slabosti, preosetljiva sam i stalno tražim podršku i utočište od ljudi koje volim i koji me vole i mislim da me baš oni čine jakom.
BIOGRAFIJA
Rođena 1972. u Trebinju
Završila glumu na FDU u Beogradu u klasi Vladimira Jevtovića, zajedno sa Sergejem Trifunovićem, Nebojšom Glogovcem, Ćetkovićem...
Uloge u filmovima Spasitelj, Made in YU, Rat uživo, Tri karte za Holivud, Profesionalac, Ivkova Slava, Klopka (gde je i producent)...
Član ansambla Drame Narodnog pozorišta
Uloge u pozorišnim predstavama Ukroćena goropad, Mandragola, San letnje noći, Don Žuan, Višnjik, Sabirni centar, Pop corn, Vila Sachino, Tre sorele, Transilvanija, Laža i paralaža...
TV serije Porodično blago, Plava strana meseca
Nagrade: Gran pri u Nišu, Valensijenu (Francuska) i Soči (Rusija) za glavnu žensku ulogu u Spasitelju, dvostruko nagrađivana Godišnjom nagradom Narodnog pozorišta u Beogradu za uloge u predstavama
Majstor i San letnje noći, Godišnje nagrade Beogradskog dramskog pozorišta za Transilvaniju i nekolicine drugih
Udata za Nenada Šarenca, majka blizanaca Matije i Luke.
Aleksandra Damnjanović-Petrović,
Ministarstvo za kapitalne investicije
neko ko licencira urbaniste i prostorne planere, preduzeća...
Aleksandra Damnjanović-Petrović je rođena 19.06.1961. Pravni fakultet zavrsila je u Bcogradu 1985. godine. Pravosudni ispir položila je 1986. godine. U periodu 1985-1987. radila je kao advokatski pripravnik. U periodu 1987-2004. bila je savetnik u gradskoj opštini Savski venac gde je od 1997. godine načelnik odeljenja za građevinske, komunalno stambene i imovinsko pravne poslove.
Od 2004. radi u Ministarstvu za kapitalne irvesticije kao pomoćnik ministra za građevinarstvo i investicione projekte. Član je Komisije za polaganje stručnog ispita za urbaniste i prostorne planere pri Inženjerskoj komori Srbije. Zamenik je predsednika Komisije za licence preduzeća. Aleksandra je učesnik-predavač u programu implementacije Zakona o lokalnoj samoupravi. Autor je mnogih objavljenih radova iz oblasti građevinarstva, stanovanja i iksproprijacije. Supervizor je Projekta pomoći Vlade opštinama srednjeg Banata pogođenih poplavama. Koordinator je Projekta pomoći Vlade opštinama pogođenih aktiviranjem klizišta. Član je saveta NIP-a za visokogradnju.
Učesnik je Druge godišnje konferencije Ekonomist media grupe "Tržište nekretnina u Jugoistočnoj Evropi"
Bojana Bregović, Wolf Theiss -
neko ko puno zna o finansiranje projekata, razvoju nekretnina, kao i o spajanja i pripajanju komapnija(M&A)
Bojana Bregović je partner u firmi Wolf Theiss. Oblasti kojima se pretežno bavi su finansiranje projekata, razvoj nekretnina, kao i spajanja i pripajanja u privredi (M&A).
G-dja Bregović je stekla zvanje doktora pravnih nauka na univerzitetu New York Law School i diplomirala političke nauke na univerzitetu City University of New York. Pre nego što se pridružila beogradskom timu firme Wolf Theiss, više godina je radila u Njujorku u renomiranirn advokatskim kancelarijama Shearman & Sterling i White & Case, a zatim u Pragu u advokatskoj kancelariji Weil Gotshal & Manges.
Wolf Theiss poseduje mrezu kancelarija (Beč, Beograd, Zagreb, Ljubljana, Sarajevo, Prag, Bratislava, Bukurešt i Tirana) koje zastupaju renomirane međunarodne korporacije i institucije u oblastima M&A, projeklima finansiranja kao i složenim transakcijama iz oblasti razvoja nekretnina.
Tokom 2006, godine, Wolf Theiss je osvojio više prestižnih evropskih nagrada, među kojima su: „Advokatska kancelarija godine u lstoćnoj Evropi“ dodeljena od strane Chambers & Partners; „Austrijska Advokatska kancelarija godine“ dodeljena od strane International Financial Law Review; i „Advokatska kancelarija godine u oblasti poreskog savetovanja“ dodeljena od strane International Tax Review.
Bojana Bregović je bila jedan od učesnika Druge godišnje konferencije o Tržištu nekretnina u Jugoistočnoj Evropi, koju je organizova Ekonomist media grupa.
Koliko voli "Bijelo dugme" ? Ne znamo.
izvor:eKapija
Poslednja izmena:
na za sebe “da ima mušku psihologiju”.
