Član
- Učlanjen(a)
- 24.01.2010
- Poruka
- 112
Tripo,
vec sam napomenuo da razlog moga ucesca na forumu nije ubedjivanje, nego pracenje problema koje ljudi imaju pri ovim temama. Sa tim u vezi upravo sam dosao do obracanja paznje na to da je u razmenama misljenja jedan od kljucnih problema nerazlikovanje smatranja (neverifikovane pretpostavke) i tvrdjenja (necega sto bi trebalo da bude jasno svima bez obzira na volju nacina shvatanja stvari).
Dakle, sada cu naciniti iskorak u tome pravcu...
Ono na cega bi ti, i ne samo ti, trebalo da obratis paznju to je da t v r d i m da tvoj nacin shvatanja stvari zakonom nije verifikovan, a to znaci da dosadasnjim nacinom oslanjanja na tumacenja tekstova ne moze postici nista. Kulturno politicki uticaj koji ima danas, kao i znatniji kulturno politicki uticaj koji je imao dok je pravno bio priznat (pre pravnog obaranja) dakle imao je samo na osnovu politickoga preglasavananja, a ne na osnovu dokazivosti. Te danas takav nacin misljenja ako nesto zeli on to mora i da dokaze. Ako ne zeli, nije bitno, ali je bitno da ne moze nastupati sa nepotvrdjenom tvrdnjom kao da je potvrdjena.
Znaci, da bih licno izbegao ovakvu gresku, i nejasnost svoga islaganja, potrudicu se da vodim racuna o razlici izmedju smatranja i tvrdjenja, sto mislim da bi trebalo da rade i svi drugi ako nesto ozbiljno zele.
Podjimo dakle redom:
Posto je pitanje bilo "Ko je Isus Hristos", smatram da je u pitanju postojala greska, jer smatram da je u samom tekstu jevandjelja na to dat odgovor time sto je receno da je Hristos! Inace smatram da akter koji je u tekstovima nazvan Isus (sto inace jos niko nije potvrdio kao licno ime) bio Hristos.
A tvrdim da ni oni koji sebe nazivaju Hriscanima (ili Muslimanima koji ga prihvataju kao proroka) nisu se potrudili da ozbiljno dodju do etimoloskoga znacenja ovoga termina. Uz to sto tvrdim (a ovo je za mene najbitnije) da ni danasnja savremena nauka nije u tom pogledu
pokazala ikakav paznje vredan napor. Otuda tvrdim da ni jedna od teisticko ateistickih strana nezna o cemu prica i sta je stvarna tema ovih tekstova.
Ti si mene bio pitao "da li sam teista ili ateista". Problem je u tome sto tvrdim da se svakome terminu mora pristupati po dva osnova:
Jedan, po etimolosko ispravnom znacenju, koji su postavili oni koji su stvarno znali sta on znaci,
i drugi, po kasnije uobicajenom nacinu shvatanja, koji je prihvacen od onih koji ne znaju sta on znaci (po nekad praveci neke navodne etimoloske pretpostavke, koje ne samo da nisu tacne nego o tome terminu i kada bi bile tacne nama ne daju nikakvo bitno i upotrebljivo objasnjenje njengovih osobina/svrhe/namene/karaktera (kao sto je recimo termin "pomazanik" itd.).
Inace tvrdim da shodno em autorskim pravima, em stvarnoj istinitosti, validan moze biti jedino prvi pristup, ma koliko da je drugi pristup rasprostranjen. Jer je autor taj koji odredjuje smisao svoga dela a ne citaoci ili publika, i jer je autor taj koji ga je zaista realizovao kao nesto, a ne ostatak sveta, koji u tome smislu nije realizovao nista.
Pretpostavljam da si pod terminom teizma smatrao (tvrdim: pravno nepotvrdjena) smatranja da postoje nadprirodne sile/sila koje/koja su stvorile/je stvorila svet i upravljaju/upravlja njime. (kako odprilike i glasi uopstena forma smisla ovoga termina.
Kao odgovor na to tvrdim da je ovaj termin (teos) stariji od shvatanja ne samo kulture danasnjih hriscana nego i shvatanja kultura pagana koje nisu imale stvaran i potvrdjen odnos sa nosiocima toga naziva (titule). Te tvrdim da kao termin sa nepotvrdjenim znacenjem smisla on nije adekvatan za upotrebu u danasnjem smislu.
A to mozemo videti i po tome sto mu se prilazi na sasvim razlicite nacine, koji jedni druge iskljucuju. Dok njegove jezicke forme u razlicitim jezicima imaju sasvim razlicita etimoloska znacenja (plus sto su nempotvrdjena nego su samo po pretpostavkama).
Da pojednostavim: jedan teizam iskljucuje drugog. A sudbina bilo koga obog takozvanog teizma ne zavisi od njega samoga, nego od odnosa glasova kulturno-drustveno-politickih odnosa. Uz to tvrdim da sama metoda odnosa prema svetim tekstovima je sustinski ista u svim oblicima, bili oni paganski ili savremeno monoteisticki, jer se bazira na principu
"ti to ne mozes znati a ima ko zna",
bilo da se pod tim nekim ko zna podrazumeva vernik koji to govori, svestenstvo opcije kojoj pripada ili bogovi/bog koji jedino znaju/zna sve.
vec sam napomenuo da razlog moga ucesca na forumu nije ubedjivanje, nego pracenje problema koje ljudi imaju pri ovim temama. Sa tim u vezi upravo sam dosao do obracanja paznje na to da je u razmenama misljenja jedan od kljucnih problema nerazlikovanje smatranja (neverifikovane pretpostavke) i tvrdjenja (necega sto bi trebalo da bude jasno svima bez obzira na volju nacina shvatanja stvari).
Dakle, sada cu naciniti iskorak u tome pravcu...
Ono na cega bi ti, i ne samo ti, trebalo da obratis paznju to je da t v r d i m da tvoj nacin shvatanja stvari zakonom nije verifikovan, a to znaci da dosadasnjim nacinom oslanjanja na tumacenja tekstova ne moze postici nista. Kulturno politicki uticaj koji ima danas, kao i znatniji kulturno politicki uticaj koji je imao dok je pravno bio priznat (pre pravnog obaranja) dakle imao je samo na osnovu politickoga preglasavananja, a ne na osnovu dokazivosti. Te danas takav nacin misljenja ako nesto zeli on to mora i da dokaze. Ako ne zeli, nije bitno, ali je bitno da ne moze nastupati sa nepotvrdjenom tvrdnjom kao da je potvrdjena.
Znaci, da bih licno izbegao ovakvu gresku, i nejasnost svoga islaganja, potrudicu se da vodim racuna o razlici izmedju smatranja i tvrdjenja, sto mislim da bi trebalo da rade i svi drugi ako nesto ozbiljno zele.
Podjimo dakle redom:
Posto je pitanje bilo "Ko je Isus Hristos", smatram da je u pitanju postojala greska, jer smatram da je u samom tekstu jevandjelja na to dat odgovor time sto je receno da je Hristos! Inace smatram da akter koji je u tekstovima nazvan Isus (sto inace jos niko nije potvrdio kao licno ime) bio Hristos.
A tvrdim da ni oni koji sebe nazivaju Hriscanima (ili Muslimanima koji ga prihvataju kao proroka) nisu se potrudili da ozbiljno dodju do etimoloskoga znacenja ovoga termina. Uz to sto tvrdim (a ovo je za mene najbitnije) da ni danasnja savremena nauka nije u tom pogledu
pokazala ikakav paznje vredan napor. Otuda tvrdim da ni jedna od teisticko ateistickih strana nezna o cemu prica i sta je stvarna tema ovih tekstova.
Ti si mene bio pitao "da li sam teista ili ateista". Problem je u tome sto tvrdim da se svakome terminu mora pristupati po dva osnova:
Jedan, po etimolosko ispravnom znacenju, koji su postavili oni koji su stvarno znali sta on znaci,
i drugi, po kasnije uobicajenom nacinu shvatanja, koji je prihvacen od onih koji ne znaju sta on znaci (po nekad praveci neke navodne etimoloske pretpostavke, koje ne samo da nisu tacne nego o tome terminu i kada bi bile tacne nama ne daju nikakvo bitno i upotrebljivo objasnjenje njengovih osobina/svrhe/namene/karaktera (kao sto je recimo termin "pomazanik" itd.).
Inace tvrdim da shodno em autorskim pravima, em stvarnoj istinitosti, validan moze biti jedino prvi pristup, ma koliko da je drugi pristup rasprostranjen. Jer je autor taj koji odredjuje smisao svoga dela a ne citaoci ili publika, i jer je autor taj koji ga je zaista realizovao kao nesto, a ne ostatak sveta, koji u tome smislu nije realizovao nista.
Pretpostavljam da si pod terminom teizma smatrao (tvrdim: pravno nepotvrdjena) smatranja da postoje nadprirodne sile/sila koje/koja su stvorile/je stvorila svet i upravljaju/upravlja njime. (kako odprilike i glasi uopstena forma smisla ovoga termina.
Kao odgovor na to tvrdim da je ovaj termin (teos) stariji od shvatanja ne samo kulture danasnjih hriscana nego i shvatanja kultura pagana koje nisu imale stvaran i potvrdjen odnos sa nosiocima toga naziva (titule). Te tvrdim da kao termin sa nepotvrdjenim znacenjem smisla on nije adekvatan za upotrebu u danasnjem smislu.
A to mozemo videti i po tome sto mu se prilazi na sasvim razlicite nacine, koji jedni druge iskljucuju. Dok njegove jezicke forme u razlicitim jezicima imaju sasvim razlicita etimoloska znacenja (plus sto su nempotvrdjena nego su samo po pretpostavkama).
Da pojednostavim: jedan teizam iskljucuje drugog. A sudbina bilo koga obog takozvanog teizma ne zavisi od njega samoga, nego od odnosa glasova kulturno-drustveno-politickih odnosa. Uz to tvrdim da sama metoda odnosa prema svetim tekstovima je sustinski ista u svim oblicima, bili oni paganski ili savremeno monoteisticki, jer se bazira na principu
"ti to ne mozes znati a ima ko zna",
bilo da se pod tim nekim ko zna podrazumeva vernik koji to govori, svestenstvo opcije kojoj pripada ili bogovi/bog koji jedino znaju/zna sve.
