Ko je Isus Hristos?

[Isabeleta]

@aeris
Možemo s različitih aspekata govoriti o Isusu Kristu i nećemo moći sve izreći, jer On je bezdan u kojem se gubimo. Ali, za duhovni napredak nije potrebno mnogo govoriti ni misliti, nego ljubiti Isusa. Koliko god On bio zanimljiv kao čovjek koji je bio ispred svog vremena u mnogim stavrima, ja bih se samo usredotočila na Isusa - Spasitelja ljudskog roda. S neba je sišao i među ljudima se udomio da bi im pokazao put povratka k Ocu, u Vječnu domovinu. Znao je tko je On i znao je tko smo mi, ljudi i da u ljudskom srcu ima malo ljubavi za Boga. Kad spominješ roba, upravo se Božji Sin učinio robom i sam sebe predao da nas spasi. Mislim da Njegova čudesa nisu najvažniji dokaz Njegove božanske naravi, nego ljubav koja se očitovala u cijelom Njegovom životu prema svima. Dakle, sve što je mislio, govorio i radio, sve je to bilo da ispuni Očevu volju. Zato i je govorio kao onaj koji ima vlast, a s druge strane došao je da služi.
Kako se u Njemu i Njegovoj svijesti ispreplitala božanska i ljudska narav, to samo Isus zna. Mi kršćani samo možemo zahvaljivati Bogu što nam je dao svog Sina. Druge religije to nemaju, niti Boga zovu Ocem.
Tko bi se od ljudi usudio zvati Ocem Svemogućeg Boga da nam nije dan Duh Sveti koji nas potiče da kažemo: Abba, Oče! I molitva Očenaša koju nas je Isus naučio. Tako je Bog ljubio svijet...

Moze li sada Papa ili Patrijarh da leci ljude i da ima rezultat jer iza njih stoji premoc ideoloskih glasova? Da li bi se to moglo smatrati kakvim delom ili uspehom?


Nemaju oni šta liječiti ljude, zato služe liječnici, ali jer je bolesna i duša današnjeg čovjeka, oni su dužni , kao i svi drugi crkveni poglavari, biti duhovni pastiri. To im je povjereno u zadaću i za to će pred Bogom odgovarati. Bog svoje darove daje kome hoće, pa i dare liječenja. Ima ljudi koji posjeduju i taj dar.

obrati paznju na to da je tebe u "najboljem" slucaju "zvala i primila" "crkva" a njegove saradnike je zvao(!) i primio(!) on(!).

A ne, ne. On je i mene pozvao i sve nas, naravno. Najprije, rođenjem u život, onda u milost života s Njim po krštenju. Zatim nam je povjerio zadaću: biti kršćanin! ( jer velika je razlika između biti i biti). To je važno poslanje i velika odgovornost, i uopće nije lako.

Takav je bio slucaj Ananije i njegove zene.

Ne znam, ima raznih tumačenja. Ja mislim da su imali infarkt, a pisac (sv. Luka) se slikovito izrazio.

O Isusovoj slobodi bi se dalo mnogo govoriti, ali slažem se, On je bio najslobodniji čovjek koji je živio na zemlji.

 

[tripo 41]

nisam ja pristalica nicega, mnogo zla je ta crkva uradila zato mora da se menja, danas se sve svelo na materijalnu korist i zato mora da se menja sve, a new age o kome ti pricas ce doci hteo ti ili nehteo, to je neizbezno i nema veze sa obnavljanjem crkve i vracanjem na pravi put a ne da otimaju i ovako nesrecnom narodu, a o popovima necu ni da pricam, kad vernik umre moras da platis par stotina evra da bi pop opevao opelo pokojnom verniku, jos imaju neku tarifu a ti mi pricas ovde o new age-u, ja o tome govorim a ne o obnavljanju nekog solomanovog hrama ili sta vec

Kako nisi pristalica, vidiš da si pristalica mijenjanja crkvi. A znam da će najprije doći otpad poput New age i svih koji negiraju Isusovo Božanstvo. Tu je i ekumenizam.

 

[aeris]

(Isabeleta, nije on nikada rekao da je sisao sa neba, nego da raspolaze nebeskim "vojskama" (silama), i uredjenjem ("carstvom") neba, za razliku od ljudi koji obicno vladaju samo po nekim stvarima na zemlji. Ali da bi se ne bi smo okretali u krug...)

Da rezimiram:

Ono sto pri razmisljanjima o Isusu nije primeceno, a sto je sustinski bitno to je neadekvatnost metoda pristupa licu koje koristi specifican metod rada. Kolikogod se vasa misljenja medjusobno razlikovala ona koriste najklasicniji metod razmisljanja koji koriste takodje i ateisti kada stanu na stanoviste da je Isus bio neko ko je postojao.
Sta se tu desava?
Koristite teksove koji su u fragmentarnom stanju te se mogu tumaciti na bilo koji nacin i stvarate imaginarnu sliku (bilo pod znatnim uticajem mnjenja ili samostalno) kako znate i umete o coveku ili nadcoveku, o dogadjajima u drustvu i o njenovom licnom misljenju (stavu).
Pri tome se oslanjate na iskustvo sopstvene svesti i iskustvo sa svescu ljudi oko vas, bilo po samo osecaju, bilo po strucnoj literaturi, odnosno kombinovano. Dakle stvarate viziju o coveku ili bogu koji zastupa svoje stavove, onako kako je to uobicajeno.

Medjutim, on se ponasa upravo sasvim drugacije.
On ne zastupa svoje stavove prezentujuci misao,
nego prezentuje gotove rezultate.

To je najneklasicniji ali - jedini ispravan nacin. Zasto?
- zato sto svako stvarno znanje mora za sobom povuci upotrebljiv rezultat
- taj rezultat je ujedno i potvrdna garancija njegovih stavova
- realizovanim rezultatima nije potrebno opstedrustveno prihvatanje
- oni mu obezbedjuju finsnsijsu egzistenciju, tj. slobodu od okolnog drustva
- on se ne raspravlja sa drustvenom okolinom na nacin da treba da je ubedi u ispravnost njegovih stavova. Njemu je dovoljno da joj da objasnjenje kojim je otkaci u smislu da nije povredio zakone legalno dozvoljenog ponasanja. Plus sto joj povremeno postavi koje interesantno pitanje u vezi legalnosti njenoga ponasanja. Da se malo zabavi glabanjem sopstvnih kostiju.
- i konacno! ovaj nacin je ujedno najjednostavniji garancijski sertifikat zastite kako istine o svim stvarime tako i istine o njemu.

Zasto?
On nije teoreticar (kao sto je to ogromna vecina ljudi. Pocevsi od vaseg prvog komsije Petra Petrovica pa do Aristotela i Ajnstajna) - on je prakticar.
Njegovo delo je time zasticeno od bilo kakve teorijske i ideoloske upotrebe i zloupotrebe tumacenja.

* Uzgred:
Zna li ovde neko ko je bila druga ugovorna strana novog zaveta, i sta je bila tema ovoga ugovora (?)
(Milsim, kada vec tvrdite da znate nesto o Isusu i zavetu.)

 

[infamous111]

Kako nisi pristalica, vidiš da si pristalica mijenjanja crkvi. A znam da će najprije doći otpad poput New age i svih koji negiraju Isusovo Božanstvo. Tu je i ekumenizam.

ne menjanja crkve kao crkve, nego ljudi koji vode crkvu a da bi to promenili mora da se pocisti otpad koji postoji sad, to nema veze sa new age-om, a taj new age je mozda jedna stvar o koju se hvataju ove prodane duse iz crkve, ako neko hoce promenu onda je on antihrist i podrzava djavola a prodane duse iz crkve samo pribiraju materijalnu korist i prodaju glupim ljudima price o new age-u, mi zivimo u trecem new age-u i new age ce doci hteli mi i ne hteli i on nema veze sa crkvom, mi mora da se borimo za dobro, a ja niti zelim da budem deo crkve i ako bih bio bolji od 90% ljudi sto su sad u crkvi, nemam interesa u tome ali imam interesa za obicne ljude koje oni muzu vec mnogo godina, necu pop kad odneses kolac da ti osvesta u crkvu i ti mu das 500din (nemas vise) da ti on kaze dugujes mi jos 500din i upise u njegovu svesku kao dug 500din na tvoje ime, necu kad vernik umre da mora popu da s e daje 100e 200e da bi ocitao opelo, on to verniku treba da radi za dzabe

 

[aeris]

Nije 90% ljudi u ckvi. Pomenuo sam da u svakoj knjizici koja se zove kalendar pise ko tu moze da se racuna prisutnim.
Samo nema pismenih da citaju.

 

[infamous111]

Nije 90% ljudi u ckvi. Pomenuo sam da u svakoj knjizici koja se zove kalendar pise ko tu moze da se racuna prisutnim.
Samo nema pismenih da citaju.

mislio sam na ljude sa tako zvanim titulama vladika, patrijarha,arhiepiskopa,mitropolita,egzarh itd ne na obicne ljude sto dolaze tamo

 

[aeris]

Posto si mislio na 90% koji jesu u crkvi relativno redovno, mogu reci da si ti u svakom slucaju - srecniji.
Jer oni su tamo zbog toga sto imaju globalno gledano vece zivotne nevolje od onih koji su napolju.
Ili da budem precizniji, teze izlaze na kraj sa njima. A jos preciznije: slabije vide drugo resenje.

Nego sta ti infamous mislis:
Ko je bila druga ugovorna strana novog zaveta, i sta je bila tema toga ugovora.

 

[infamous111]

to je pitanje za ove sto tvrde da znaju ko je isus, kao sto sam lom puta rekao do sad ali evo ponovicu opet "ja nem pojma ko je isus" nije mi to toliko bitno koliko neke stvari sto je radio i sto je ucio druge, ja ne znam ni koja je prva ugovorna strana novog zaveta a kamoli druga, zato sto imam potrebu da mi je to ne bitno, kao sto sam rekao moja vera je veoma prosta i stvarno mi nije jasno sto ljudi komplikuju stvari, ja opet za razliku od vas sto samo citate, ja citam i treniram i za sad sam uspeo da uradim dve neverovatne stvari, mozda jos uvek ne mogu da izlecim nekoga ko me dodirne ili da hodam po vodi ali opet mozda i to budem mogao jednog dana ali i ovo sto mogu je isto neverovatno i nisam jedini ima nas
nego ae pucaj ti da cujem sta je bila druga strana ugovora, ali prvo mi pucaj sta je bila prva strana ugovora da bih razumeo bolje
nadam se da nije bilo prolivanje krvi doduse u starom zavetu su prolivali zivotinsku krv za oprostaj greha a u novom vidim proliva se covecija krv.
dosta ljudi postavlja pitanje: kakav je to bog koji zahteva coveciju zrtu?

 

[Adrian BG]

......................................

 

[aeris]

Kao sto sam vec bio rekao, "zavet" nije ni hriscanski ni judejski pojam. To je klasicni princip ugovora izmedju strane koja vrsi milost i strane koja daje prilog ("placa" na neki nacin ono sto dobija). Dakle u zavetu moraju postojati dve strane i tacno odredjene stvari dobra ili usluge (ili kombinovano).
Predmet ("tema") staroga zaveta su bili ratna, ekonomska, zakonodavna i saznajna podrska strane koju biblija imenuje kao Jehova (u ulozi davaoca mislosti) i Izraela koji je sa svoje strane pristajao na obavezu placanja priloga za tu podrsku: ratnim dejstvima, uslgama drugih vrsta, nekim zivotnim dobrima za potrebe sistema Jehovinih predstavnika i obavezno nacinom ponasanja, gde je konstantni zahtev bio da Izrael ne prihvati nikog drugog za gospodara ili boga (odnosno da ne stupi u odnos zavisnosti prema bilo kime bez obzira da li bi taj neko bio stvaran ili fiktivni akter).
Ovde treba naglasiti cetiri stvari:
- prvo ispunjavanje ovoga ugovora (sa inace kliznim tj. promenjivim formama i milosti i priloga) je bilo ne mali broj puta prekidano od strane Izraela zbog njegovog nezadovoljstva.
- drugo Jehova kao strana u ugovoru nikada nikome nije bio sporan po pitanju postojanja, te su njegovi posrednici (svestenici sto u stvari znaci: obuceni upucenici) tu bili komunikacijski i kontrolni aparat Jehove kao nesporno zivotno prisutne strane.
- i konacno u smislu znanja oni su od njega dobili vise znanja nego sto su imali drugi narodi, ali nisu imali pravo da na stvari gledaju drugacijim stavovima od propisanih i imali su limitirani nivo znanja. Dakle ni levo ni desno ni ispod ni iznad. (Nisu uzivali slobodu misli ni veroispovesti.)
- ovo znanje nije bilo samo apstraktno, nego i konkretno, pocevsi od kovcega pa preko raznih drugih vaznih predmeta, sto u smislu orudja, sto u smislu oruzja.

U Isusovo vreme postoje prikupljaci priloga, ali ne postoji isporuka milosti. Na taj nacin Jevreji su smatrali da "zavet" i dalje traje, iako ovaj nacin funkcionisanja nije zavetni. Buduci da po zavetu uvek prvo ide milost pa potom sledi adekvatan prilog izvrsenoj milosti.
Kada je Isus stupio na drustvenu scenu, on nije istupio samo kao neko u cijoj su svojini misli, nego kao neko u cijoj su svojini dela. Dakle, bio je u stanju da ponudi neku konkretnu milost poput Jehove! Daleko manju od Jehovine, ali neku, i to samo onima koji je prihvate. Dakle druga strana je bio onaj deo drustva (u ovom slucaju nebitno koga naroda), koji je imao volju da primi milost i bio spreman da ispostuje svoj prilog (obavezu) prema njoj.

Znaci kao onaj koji ima znanje, i to znanje koje nije hipoteticko nego je stvarno dakle samim time primenljivo i zivotno bitno u raznim oblastima Isus je hteo nekome da ga preda na cuvanje i na primenu. (Zato sam stalno naglasavao da je u njegovom slucaju njegova istina bila dokaziva nezavisno od toga da li se kome svidja ili ne.)
E sada, postavlja se pitanje na koji nacin ce on drugoj ugovornoj strani naplatiti znanje i kakve obaveze ce traziti.

Zasto? Ako pogledamo Jehovu, njegovo znanje je monopolsko. On znanje daje (ili bolje reci prodaje) samo u meri u kojoj mu je to po volji. A isti slucaj je i sa svim drugim upotrebnim znanjima koja su u opticaju. Ona su uvek zatvorena u okviru neke organizacije upucenika. Onaj koji ulazi u takav krug placa ne samo troskove svoje obuke nego i svoj deo, mi bi smo danas rekli akcija, u vlasnistvu
a kada ga koristi dobija svoj deo monopolske zarade!

I sta je uradio Isus? On je nacinio zavet (ugovor) po kome primaoci ove mislosti ce imati pravo da naplacuju troskove obucavanja, i troskove za izvrsene usluge sa naknadama za svoje angazovanje, ali nece moci da naplate monopol, niti ce bilo kome uskratiti pristup ucenju znanja ili koriscenju usluga (osim naravno ako ih ne progoni, jer je to stvar bezbednosnih razloga). Te otuda one reci: "Ko nije protiv vas sa vama je."
Dakle: predao ga je svim zainteresovanim licima kao - javno dobro - !!!
(Otuda reci: "Zabadava ste dobili - zabadava i dajte.")

E, sada, u cemu je tu bio problem?
Sa jedne strane za odrzavanje znanja koje nije par teorisjih stavova neko kompleksan sistem podataka o tacnom funkcionisanju raznih principa i stvari potrebni su talenti, koji nisu bas cesta pojava u drustvu, a sa druge strane, spoljni svet, koji je fukcionisao na bazi monopola svim drustveno-politicko-kulturnim silama je nastojao da suzbije besplatnu verziju. Koja je na trzistu usluga bila em jeftinija (ako ne racunamo cene za prazna obecanja) em daleko delotvornija.
I jednoj i drugoj strani faktor vremena je postao izuzetno vazan!
Isusovim sledbenicima da sto pre dodju do novog sposobnoga lidera,
a protivnicima da sto pre uniste svaki trag ovog donatorstva pre nego sto ga oni nabave, kako bi sebi obezbedili opstanak sistema monopola.
Ko je pre stigao to znas i sam.
Ali ovde postoji nesto sto je vaznije od toga.
Naime - u bibliji - nema znanja - bez manifestovanja dejstvujuce sile pred bilo kime!

I taj neko ne moze tada da kaze - nije - nego moze samo da kaze: meni se ne svidja.
"Nemam ljubav prema njemu." U tome smislu je znanje stvar ljubavi ili ne ljubavi.
Nije Isus dosao pa pitao volite li "me".
Nego je prezentovao rezultat, pa potom pitao - da li vam se svidja.
Ako vam se svidja uzmite ga - ako vam se ne svidja nemojte.
Lako je zaljubiti se na nevidjeno, neodradjeno i neplaceno.
Treba videti, progutati, pa se odreci svega sto nije a sto bi bilo lepse, kada bi ga bilo.
To je ljubav koja ima tezinu, jer sagledava i limite, da ne kazem mane.

Buduci da i ono sto je zabadava ima cenu u drugoj valuti, u valuti realnosti.
Nije bas neka lepota. Krv, znoj i suze.
Ali je nesto - umesto niceg.
Javno dobro - otkrovljenje - nema pokrivac ni zemlje ni neba.