Član
- Učlanjen(a)
- 24.01.2010
- Poruka
- 112
(Malo kasnim, ali bice nesto...)
Pocecu od Adrijana,
jer on je teoprijski gledano u najboljem polozaju. On ima sve.
Smatra da je uzrok i faktor svemu nadprirodno svemocno svesno bice.
Ima i obavljenu funkciju spasitelja, kao i izgradjenu crkvenu zajednicu.
U ovako idealnoj situaciji kako stvari funkcionisu...? Pa, funkcionisu tako sto clanovi zajednice (vernici) se obrate svestenicima, kao licima preko kojih su u kontaktu sa bogom a on resava njihove licne ili drustvene probleme (savetom ako to oni mogu sami) a svojim dejstvom ako je to potrebno i ako smatra da je zahtev na svome mestu.
Njima ne treba nista vise. Nemaju oni nikakvu potrebu da se preganjaju sa bilo kime oko bilo cega, sem ako su to pitanja politicke prirode.
A sta je sa ostatkom sveta? Ostatak sveta posmatra realizovane rezultate ove veze te neki deo videvsi dobrobiti iz toga odnosa upita ih kako se to postize. Kakav je to bog, ko je taj Isus i kako bi i oni mogli postati clanovi ovakve organizacije.
E, sada... U cemu je problem? Problem je u tome sto u praksi ovo ne funkcionise.
To je kao kada bi neko rekao ja imam u stanu fenomenalno grejanje ali ili nece da pritisne dugme ili dugme ne radi i sedi u hladnom.
Dakle, mozda ga i ima, ali cemu kada nije ukljuceno...
A buduci da retko ko da je bas toliko (...), dolazimo do logicnoga zakljucka da: ili ne funkcionise bog (nema ga) ili ne funkcionise crkva (promasila je konekciju).
Tako dolazimo do Infamousa.
Infamous je uocio da ova konekcija ne funkcionise, a buduci da nije zeleo da izgubi mogucnost funkcionisanja boga kao svemocne sile, opredelio se za zakljucak da od crkve bas i nema neke narocite koristi. I on u stvari, ako cemo iskreno, trenutno spada u pravac koji je najzastupljeniji. Formalno je izjasnjen kao hriscanin a realno koristi svoje licno uverenje u odnosu na boga.
Crkva pak naravno ovo tolerise i onima koji su zvanicni clanovi sa placenim clanarinama i po kojim obredom, i onima koji nisu ni clanovi ali se samo tako izjasnjavaju. Jer ako bi ona izvrsila pritisak na njihove obaveze, moglo bi se desiti da oni makar instinktivno izvrse pritisak na njene, ili deo cak se pozdravi sa njome definitivno.
Infamous ima najlagodniji polozaj sto se tice zivotne prakse, ali u ideoloskoj teoriji on ne moze se osloniti ni na naukne cinjenice, ni na religijske postulate, nego iskljucivo na licna osecanja.
E sada, licna osecanja ne samo da nisu relevantna po shvatanju religijskih oraganizacija niti po nalazima naucne prakse, nego ona mogu biti neugodna i u stvarima obicnoga licnog zivota. Zato se koriste dometi, iskustva i rezultati drugih ljudi, pa cak i u slucajevima kada su stvari em proverene em slabijega kvaliteta, kao sto je to bila recimo ona situacija izmedju Isusa i Jovana.
U svakom slucaju, po pojavi Infamous cak i da postane sveopsti model, po predstavi on mora ostati samoizolovan.
Jer svaki covek ima drugacije osecanje.
O RIS-u i sebi cu nesto kasnije.
Pocecu od Adrijana,
jer on je teoprijski gledano u najboljem polozaju. On ima sve.
Smatra da je uzrok i faktor svemu nadprirodno svemocno svesno bice.
Ima i obavljenu funkciju spasitelja, kao i izgradjenu crkvenu zajednicu.
U ovako idealnoj situaciji kako stvari funkcionisu...? Pa, funkcionisu tako sto clanovi zajednice (vernici) se obrate svestenicima, kao licima preko kojih su u kontaktu sa bogom a on resava njihove licne ili drustvene probleme (savetom ako to oni mogu sami) a svojim dejstvom ako je to potrebno i ako smatra da je zahtev na svome mestu.
Njima ne treba nista vise. Nemaju oni nikakvu potrebu da se preganjaju sa bilo kime oko bilo cega, sem ako su to pitanja politicke prirode.
A sta je sa ostatkom sveta? Ostatak sveta posmatra realizovane rezultate ove veze te neki deo videvsi dobrobiti iz toga odnosa upita ih kako se to postize. Kakav je to bog, ko je taj Isus i kako bi i oni mogli postati clanovi ovakve organizacije.
E, sada... U cemu je problem? Problem je u tome sto u praksi ovo ne funkcionise.
To je kao kada bi neko rekao ja imam u stanu fenomenalno grejanje ali ili nece da pritisne dugme ili dugme ne radi i sedi u hladnom.
Dakle, mozda ga i ima, ali cemu kada nije ukljuceno...
A buduci da retko ko da je bas toliko (...), dolazimo do logicnoga zakljucka da: ili ne funkcionise bog (nema ga) ili ne funkcionise crkva (promasila je konekciju).
Tako dolazimo do Infamousa.
Infamous je uocio da ova konekcija ne funkcionise, a buduci da nije zeleo da izgubi mogucnost funkcionisanja boga kao svemocne sile, opredelio se za zakljucak da od crkve bas i nema neke narocite koristi. I on u stvari, ako cemo iskreno, trenutno spada u pravac koji je najzastupljeniji. Formalno je izjasnjen kao hriscanin a realno koristi svoje licno uverenje u odnosu na boga.
Crkva pak naravno ovo tolerise i onima koji su zvanicni clanovi sa placenim clanarinama i po kojim obredom, i onima koji nisu ni clanovi ali se samo tako izjasnjavaju. Jer ako bi ona izvrsila pritisak na njihove obaveze, moglo bi se desiti da oni makar instinktivno izvrse pritisak na njene, ili deo cak se pozdravi sa njome definitivno.
Infamous ima najlagodniji polozaj sto se tice zivotne prakse, ali u ideoloskoj teoriji on ne moze se osloniti ni na naukne cinjenice, ni na religijske postulate, nego iskljucivo na licna osecanja.
E sada, licna osecanja ne samo da nisu relevantna po shvatanju religijskih oraganizacija niti po nalazima naucne prakse, nego ona mogu biti neugodna i u stvarima obicnoga licnog zivota. Zato se koriste dometi, iskustva i rezultati drugih ljudi, pa cak i u slucajevima kada su stvari em proverene em slabijega kvaliteta, kao sto je to bila recimo ona situacija izmedju Isusa i Jovana.
U svakom slucaju, po pojavi Infamous cak i da postane sveopsti model, po predstavi on mora ostati samoizolovan.
Jer svaki covek ima drugacije osecanje.
O RIS-u i sebi cu nesto kasnije.