Naravno, kad uspem da se osamim dovoljno da mogu da se prepustim muzici da me osvoji. To nije muzika uz koju može da se radi nešto drugo, niti je sazdana od istog materijala kao zabavna muzika, niti joj je namena slična. Ona potresa dušu ili je uznosi u oblake, divimo joj se i plašimo je se, i uzvišena je i lepa, možemo da osetimo i dostojanstvo i inspiraciju, ali nikako ravnodušnost.
Bah, Mocart, Betoven, Albioni, Prokofjev, Smetana, Čajkovski, Vagner, Brams, Debisi, Orf, Ravel, Štraus, stvarno ima puno kompozitora kojima mogu da poklonim svoje vreme i pustim njihovim kompozicijama da izvuku ono najbolje iz mene.