Predsednik JSD Partizan: Nejednak tretman države 30.03.2014.
Šef stručnog štaba Partizana NIS i predsednik JSD Partizan Duško Vujošević na današnjoj konferenciji za medije izložio je probleme sa kojima se suočava kako košarkaški klub, tako i svi ostali klubovi sportskog društva, objavio i vrednosti sponzorskih ugovora KK Partizan, kao i poreske obaveze koje klub izmiruje po utvrđenom sporazumu. Postavio je i veoma važna pitanja, pre svega usmerena na nejednak tretman države kada su u pitanju SD Crvena zvezda i JSD Partizan:
„Pred utakmicu sa Budućnosti došao sam iz kluba sa dosta sumornim raspoloženjem iz razloga što se nije imalo para za put u Krasnodar i hotel. Želeo sam da se alarmira javnost, navijači Partizana, da se pomogne klub koji je institucija, koji je godinama proizvodio mlade igrače za reprezentaciju. I ovog momenta je stecište vrlo talentovanog sastava koji zbog povreda ne demonstrira u punom sjaju mogućnosti.
Ali je potencijal pokazao i stvarno ga je šteta izgubiti. A ti ljudi nisu plaćeni! Prvo Kinziju se plaća, pa dalje... Ali tačno se zna, ne krije se, ko šta ko dobija. Tepić je jednom došao i rekao mi, Dule, kada ima nešto, mene stavi poslednjeg, meni je najmanje potrebno. Morao sam da uzmem pola plate da bih imao i za lekove, kako bih mogao da stojim pred njima, pred vama, da radim posao. Nisam imao morala da uzmem celu jednu platu, iako sam neplaćen više od godinu i po.
Ovo sve pričam pre svega da bih tim momcima omogućio neku platu. Pričam i zato što Partizan propada, jednim delom i greškom ljudi koji ga vode. Ali i zbog odnosa države prema Partizanu i što ne želim da to prođe nemo, ili uz aplauze. Nemam vremena za laži i druge rečenice.
Kada pričam? Ne pred izbore, pred glasanje, ili posle. I pre izbora je bilo jasno kako će biti, da je 50 odsto glasačkog tela izašlo i da je 25 odsto za opciju koja je dobila. Ona sada ima sve u rukama. Koga je moliti nije ga kuditi, ali pričam. Ne sklanjam se u strahu od reakcije, ne biram momenat. Važnije mi je da budem u miru sa samim sobom nego sa celim svetom. Čak mi nije ni osnova poenta borba za pravdu, već da ovim momcima koji krvavo rade obezbedim da budu plaćeni.
Možda su i mogle da se očekuju reakcije kakve su usledile pre svega od ljudi iz Crvene zvezde, ali ne vidim šta njima smeta moj pokušaj da se izborim da Partizan dođe do nekih finansijskih sredstava i da igrači budu plaćeni. Košarka nije produktivna delatnost i država za sportom ima potrebe zbog elana vitala nacije, kao za kulturom i zdravstvom.
Ako smo mi potrebni, onda mora da se ima drugačiji tretman. Partizan je dugogodišnji šampion zemlje, regije, ekipa koja reprezentuje na dostojanstven način u evropskim kupovima. Ove godine među 16, bilo je među osam, čak i do fajnal-fora sa neverovatno malim budžetom, a on nije ni obezbeđen.
Dobijamo određenu pomoć od državnih preduzeća. Normalno bi bilo da šampion dobije, putem sponzora, ima veliku pomoć. Ali, mi smo svesni da je tržište takvo da se nema velika potreba za reklamom, da se sredstva ne vraćaju, da je sponzorstvo vrsta pomoći države. Svesni smo da je potrebna i blagonaklonost politike.
Pomogao nam je Vučić da NIS postane sponzor, na tri godine, prva godina je fiksirana 800 hiljada evra, osam rata. Niko to nije obezbedio ekskluzivom, već Partizan brendom, statusom, igrama, rezultatima, reputacijom. Ali, i politika se umešala i zahvalni smo.
Drugi sponzor je Telekom, čiji je prvobitni ugovor bio 45 miliona dinara na 12 rata, pa je aneksima povećan za još 11 miliona. Tu je još Komercijalna banka koja je dala 250 hiljada, od čega je 100 hiljada otišlo kao garancija Evrolige da bi moglo da se igra, jer smo bili pod blokadom.
I Grad je po pravilniku dao 76 hiljada, a uzeo šest miliona dinara što je trebalo da bude dato. Te pare je Partizan dobio od, uslovno rečeno, države.
Koliko je Zvezda dobila i na osnovu čega, ne ulazim u tu priču. Samo sam govorio da nije u redu odnos države prema klubovima SD Crvena zvezda i JSD Partizan. Pri čemu, kada već pričamo o reketiranju sponzora, najveći ugovor je napravio Telekom sa FK Crvena zvezda. A to se dešavalo nakon što su navijači Zvezde vikali Borisu Tadiću da spase Srbiju i ubije se, pa je organizovano da šutira penale na stadionu i onda je potpisan najveći sponzorski ugovor tri miliona godišnje 2011. godine, na četiri godine.
To je povećano tako što je satelit firma Telekoma, Arenasport, dala za TV prava unapred 1,2 miliona.
Ne upoređujem između košarkaških klubova, ne tražim da se KK Partizan da onoliko koliko se daje FK Crvena zvezda. Neka se da FK Partizan. Poslednje što je dato fudbalskom klubu je kada je igrao Kup šampiona 700 hiljada evra u struji od Elektrodistribucije. Od tada ništa.
Ruski Gasprom dao je FK Crvena uvezda 4 miliona godišnje, pod Škundrićem i uticajem države kada je prodavan NIS. Dunav osiguranje je raskinuo ugovor sa Partizanom zbog teške finansijske situacije, a dao je donaciju FK Crvena zvezda od 400 hiljada evra.
Kada govorimo o porezu, tada kažem da postoji politika aparthejda. Naše poreske obaveze su 149,274,836 dinara. Starog duga. Gde je osnova oko 500 hiljada evra, a ostalo su kamate.
Mi smo klupskom greškom propustili priliku da uđemo u reprogram. Zašto? Zato što nismo imali pare da platimo igrače, mislili smo da će nas gledati kao druge sportske kolektive, da će biti još načina da uđemo u reprogram. Plaćamo i kamatu na kamatu, obezbeđenje bankama 7.000 evra mesečno servisiranje garancije za stari dug. I plus ove godine.
U međuvremenu imamo situaciju da je KK Crvena zvezda UPPR poreski dug smanjila na 2,5 odsto. Prvo, prijava obaveznog poreza je smešna, a čak i nije to. U Đilasovo vreme, pošto gospodin iz Zvezde govori da nisu imali nikakvu pomoć države u momentu kada se raspala. Kako nisu kada je prihvaćen stečaj. Da poreski dug bude smešno mali, da od tog smešnog duga 2,5 odsto bude plaćano u sledeće tri godine.
Račun FK Crvena zvezda je blokiran tri poslednja meseca zbog poreskog duga od 140 miliona dinara, a po reprogramu svako ko zakasni sa plaćanjem gubi pravo za izbegavanje kamata. Zanima me da li su sada u obavezi da plate kompletan poreski dug sa kamatom, kako isplaćuju plate? Tri meseca nisu platili, da li im se ukida reprogram. Evo na šta mislim kada kažem politika aparthejda u poreskom delu.
Problem je što ja ne ćutim. Kada tražim 10-15 hiljada evra za Partizan, onda je kriza. Onda se računa koliko za te pare može penzija da se isplati i koliko beba da se izleči. Znači ima para za penzije, za bebe i za Zvezdu!
Ako je država u takvoj situaciji, nema para ni za Partizan ni za Zvezdu. A ne ovako, gde je država postala bankomat FK Crvena zvezda. Zašto? Za koje rezultate? Nisam za to da se bilo ko gasi, već da se i nama pomogne da se ne ugasimo.
Ovi ljudi ćute, pre svega imam ja uticaj na njih, vezani su, mladi su, prave karijeru. Igraće do kraja prvenstva, onda ćemo da ih prodamo, pa to odgovara svima? Mi ćemo da vratimo neke dugove, ja ću da ćutim, a Partizan neće da bude jak i to tek drugima odgovara.
Kakvo je to silovanje države i sporta? Ja sam u životu ostvario sve što sam hteo, osim da osvojim Evroligu. Nikada nisam imao želju da se bavim politikom, ona se bavi nama. Moram da iznosim određene stvari, znajući da to meni izaziva nekomotnu poziciju, stvara moćne neprijatelje. A i da se bavim politikom, ne bih nikada učestvovao u fizičkoj likvidaciji nekog protivnika, već bih imao druge metode. Ne pričam iz politike, već ljudi nemaju banke!
I ljudi koji navijaju za Partizan koriste internet, telefone, voze kola, osiguravaju se... Javna preduzeća moraju da vode računa i o navijačima Partizana“, zaključio je Vujošević.
„Pred utakmicu sa Budućnosti došao sam iz kluba sa dosta sumornim raspoloženjem iz razloga što se nije imalo para za put u Krasnodar i hotel. Želeo sam da se alarmira javnost, navijači Partizana, da se pomogne klub koji je institucija, koji je godinama proizvodio mlade igrače za reprezentaciju. I ovog momenta je stecište vrlo talentovanog sastava koji zbog povreda ne demonstrira u punom sjaju mogućnosti.
Ali je potencijal pokazao i stvarno ga je šteta izgubiti. A ti ljudi nisu plaćeni! Prvo Kinziju se plaća, pa dalje... Ali tačno se zna, ne krije se, ko šta ko dobija. Tepić je jednom došao i rekao mi, Dule, kada ima nešto, mene stavi poslednjeg, meni je najmanje potrebno. Morao sam da uzmem pola plate da bih imao i za lekove, kako bih mogao da stojim pred njima, pred vama, da radim posao. Nisam imao morala da uzmem celu jednu platu, iako sam neplaćen više od godinu i po.
Ovo sve pričam pre svega da bih tim momcima omogućio neku platu. Pričam i zato što Partizan propada, jednim delom i greškom ljudi koji ga vode. Ali i zbog odnosa države prema Partizanu i što ne želim da to prođe nemo, ili uz aplauze. Nemam vremena za laži i druge rečenice.
Kada pričam? Ne pred izbore, pred glasanje, ili posle. I pre izbora je bilo jasno kako će biti, da je 50 odsto glasačkog tela izašlo i da je 25 odsto za opciju koja je dobila. Ona sada ima sve u rukama. Koga je moliti nije ga kuditi, ali pričam. Ne sklanjam se u strahu od reakcije, ne biram momenat. Važnije mi je da budem u miru sa samim sobom nego sa celim svetom. Čak mi nije ni osnova poenta borba za pravdu, već da ovim momcima koji krvavo rade obezbedim da budu plaćeni.
Možda su i mogle da se očekuju reakcije kakve su usledile pre svega od ljudi iz Crvene zvezde, ali ne vidim šta njima smeta moj pokušaj da se izborim da Partizan dođe do nekih finansijskih sredstava i da igrači budu plaćeni. Košarka nije produktivna delatnost i država za sportom ima potrebe zbog elana vitala nacije, kao za kulturom i zdravstvom.
Ako smo mi potrebni, onda mora da se ima drugačiji tretman. Partizan je dugogodišnji šampion zemlje, regije, ekipa koja reprezentuje na dostojanstven način u evropskim kupovima. Ove godine među 16, bilo je među osam, čak i do fajnal-fora sa neverovatno malim budžetom, a on nije ni obezbeđen.
Dobijamo određenu pomoć od državnih preduzeća. Normalno bi bilo da šampion dobije, putem sponzora, ima veliku pomoć. Ali, mi smo svesni da je tržište takvo da se nema velika potreba za reklamom, da se sredstva ne vraćaju, da je sponzorstvo vrsta pomoći države. Svesni smo da je potrebna i blagonaklonost politike.
Pomogao nam je Vučić da NIS postane sponzor, na tri godine, prva godina je fiksirana 800 hiljada evra, osam rata. Niko to nije obezbedio ekskluzivom, već Partizan brendom, statusom, igrama, rezultatima, reputacijom. Ali, i politika se umešala i zahvalni smo.
Drugi sponzor je Telekom, čiji je prvobitni ugovor bio 45 miliona dinara na 12 rata, pa je aneksima povećan za još 11 miliona. Tu je još Komercijalna banka koja je dala 250 hiljada, od čega je 100 hiljada otišlo kao garancija Evrolige da bi moglo da se igra, jer smo bili pod blokadom.
I Grad je po pravilniku dao 76 hiljada, a uzeo šest miliona dinara što je trebalo da bude dato. Te pare je Partizan dobio od, uslovno rečeno, države.
Koliko je Zvezda dobila i na osnovu čega, ne ulazim u tu priču. Samo sam govorio da nije u redu odnos države prema klubovima SD Crvena zvezda i JSD Partizan. Pri čemu, kada već pričamo o reketiranju sponzora, najveći ugovor je napravio Telekom sa FK Crvena zvezda. A to se dešavalo nakon što su navijači Zvezde vikali Borisu Tadiću da spase Srbiju i ubije se, pa je organizovano da šutira penale na stadionu i onda je potpisan najveći sponzorski ugovor tri miliona godišnje 2011. godine, na četiri godine.
To je povećano tako što je satelit firma Telekoma, Arenasport, dala za TV prava unapred 1,2 miliona.
Ne upoređujem između košarkaških klubova, ne tražim da se KK Partizan da onoliko koliko se daje FK Crvena zvezda. Neka se da FK Partizan. Poslednje što je dato fudbalskom klubu je kada je igrao Kup šampiona 700 hiljada evra u struji od Elektrodistribucije. Od tada ništa.
Ruski Gasprom dao je FK Crvena uvezda 4 miliona godišnje, pod Škundrićem i uticajem države kada je prodavan NIS. Dunav osiguranje je raskinuo ugovor sa Partizanom zbog teške finansijske situacije, a dao je donaciju FK Crvena zvezda od 400 hiljada evra.
Kada govorimo o porezu, tada kažem da postoji politika aparthejda. Naše poreske obaveze su 149,274,836 dinara. Starog duga. Gde je osnova oko 500 hiljada evra, a ostalo su kamate.
Mi smo klupskom greškom propustili priliku da uđemo u reprogram. Zašto? Zato što nismo imali pare da platimo igrače, mislili smo da će nas gledati kao druge sportske kolektive, da će biti još načina da uđemo u reprogram. Plaćamo i kamatu na kamatu, obezbeđenje bankama 7.000 evra mesečno servisiranje garancije za stari dug. I plus ove godine.
U međuvremenu imamo situaciju da je KK Crvena zvezda UPPR poreski dug smanjila na 2,5 odsto. Prvo, prijava obaveznog poreza je smešna, a čak i nije to. U Đilasovo vreme, pošto gospodin iz Zvezde govori da nisu imali nikakvu pomoć države u momentu kada se raspala. Kako nisu kada je prihvaćen stečaj. Da poreski dug bude smešno mali, da od tog smešnog duga 2,5 odsto bude plaćano u sledeće tri godine.
Račun FK Crvena zvezda je blokiran tri poslednja meseca zbog poreskog duga od 140 miliona dinara, a po reprogramu svako ko zakasni sa plaćanjem gubi pravo za izbegavanje kamata. Zanima me da li su sada u obavezi da plate kompletan poreski dug sa kamatom, kako isplaćuju plate? Tri meseca nisu platili, da li im se ukida reprogram. Evo na šta mislim kada kažem politika aparthejda u poreskom delu.
Problem je što ja ne ćutim. Kada tražim 10-15 hiljada evra za Partizan, onda je kriza. Onda se računa koliko za te pare može penzija da se isplati i koliko beba da se izleči. Znači ima para za penzije, za bebe i za Zvezdu!
Ako je država u takvoj situaciji, nema para ni za Partizan ni za Zvezdu. A ne ovako, gde je država postala bankomat FK Crvena zvezda. Zašto? Za koje rezultate? Nisam za to da se bilo ko gasi, već da se i nama pomogne da se ne ugasimo.
Ovi ljudi ćute, pre svega imam ja uticaj na njih, vezani su, mladi su, prave karijeru. Igraće do kraja prvenstva, onda ćemo da ih prodamo, pa to odgovara svima? Mi ćemo da vratimo neke dugove, ja ću da ćutim, a Partizan neće da bude jak i to tek drugima odgovara.
Kakvo je to silovanje države i sporta? Ja sam u životu ostvario sve što sam hteo, osim da osvojim Evroligu. Nikada nisam imao želju da se bavim politikom, ona se bavi nama. Moram da iznosim određene stvari, znajući da to meni izaziva nekomotnu poziciju, stvara moćne neprijatelje. A i da se bavim politikom, ne bih nikada učestvovao u fizičkoj likvidaciji nekog protivnika, već bih imao druge metode. Ne pričam iz politike, već ljudi nemaju banke!
I ljudi koji navijaju za Partizan koriste internet, telefone, voze kola, osiguravaju se... Javna preduzeća moraju da vode računa i o navijačima Partizana“, zaključio je Vujošević.
