- Učlanjen(a)
- 13.11.2016
- Poruka
- 397
Deda Mraz je crveno-beli: Novogodišnja osnova za snove
Sačekali smo koji minut da se završi Zvezdin timski sastanak, a onda smo po uobičajenoj proceduri ušli u svlačionicu i uzeli izjave igrača posle velike pobede.
Izvor: KK Crvena zvezda
Trajalo je tridesetak minuta, a po izlasku su brojne kolege još stajale ispred svlačionice CSKA. Imalo se šta i čuti – iako je meč odavno bio gotov, i dalje se jasno čula “grmljavina“ Dimitrisa Itudisa. S razlogom, CSKA je samo dvaput ove sezone u Evroligi dao ispod 80 poena (po 79 Feneru i Armaniju), a Zvezda je Armiju spustila na mizernih 67. Niko ove sezone nije Itudisov tim nadigrao tako kao Crvena zvezda.
“Odbrana“ i “tim“, to su dve reči koje su najčešće u izjavama Zvezdinih igrača.
I zaista, Dejan Radonjić oformio je ekipu po svom ukusu, onu koja igra odbranu tačno onako kako je on zamislio. Moskovljani nisu znali šta ih je snašlo, Dženkins je u prvih pet minuta već imao tri ukradene lopte (na kraju ih je imao 6, isto toliko asistencija, nula izgubljenih lopti i nula “glupih“ faulova), a na semaforu je stajalo 13:0.
Čak 11 od tih 13 poena crveno-beli su postigli iz tranzicije i tako poleteli na krilima atmosfere koja je bila spektakularna – često to nije slučaj na mečevima sa tako velikim imenima jer dođu i mnogi kojima utakmica nije prioritet, ali sada se Arena istinski tresla.
Osim što su u napadu pretrčali goste predvođeni Dangubićem, u tim trenucima delovalo je kao da igrača u crveno-belom jednostavno ima brojčano više na parketu – svaka rupa zatvorena, svaka rotacija pravovremena. Takvom fanatičnom defanzivom Zvezda je i zaslužila koji promašeni zicer CSKA.
Moskovljani su se malo konsolidovali u drugom periodu, Džekson i Kurbanov na pravi način koristili su to što je fokus odbrane na Teodosiću, pa su omogućili svojoj ekipi da “prodiše“.
Bio je to jedan od dva krizna perioda Zvezde u napadu, a prebrođen je na iskustvo Marka Gudurića. Da, dobro ste pročitali, na iskustvo – u trenucima kada je napad stao, 20-godišnji Zvezdin bek je maestralno dvaput u nizu iznudio bacanja na sedam metara od koša i sigurno ih realizovao.
Ognjen Kuzmić posebna je priča – imao je tri dabl-dabla na poslednjih pet utakmica, a sada je u potpunosti iskoristio visinsku prednost u odnosu na direktne rivale. Junački je izdržao u visokom tempu ne traživši izmenu, a u trećem periodu skoro svaka lopta išla je na njega posle centralnog pika. I svaka je donela nešto dobro – koš ili faul.
Trener Radonjić nije se prilagođavao protivniku i njegovoj niskoj postavi, već je nastojao da iskoristi svoje prednosti i pustio je Kuzmića da igra više od Bjelice. Na drugoj strani jeste rival imao nekoliko lakih ulaza, ali je Kuzmić uglavnom sjajno zatvarao reket uz pomoć saigrača, dok je u napadu ubacio 16 poena, uz izvanrednih 8-8 sa linije penala.
Upravo su slobodna bacanja najilustrativniji pokazatelj Zvezdine sigurnosti i koncentracije – ne računajući Mitrovićeva dva promašaja u prvoj četvrtini, ekipa je šutirala 20-20.
Izvor: KK Crvena zvezda
Prelomni period meča dogodio se početkom poslednjeg perioda – CSKA je prišao na 64:58, a lopta skoro tri minuta nije prošla kroz obruč ni na jednoj strani. Svakome ko gleda košarku bila je jasna važnost predstojećeg koša, a dao ga je Nejt Volters – trojka “bez koske“ posle finte.
Itudis je odmah tražio tajm aut, ali nije zaustavio Voltersovu minijaturu i ulaz za +11, a onda je Simonović pogodio uz faul posle prodora (do poslednjeg minuta meča Simonović je šutnuo samo jednu trojku, sve je opasniji pri ulazu) i time je praktično meč odlučen.
Nije prvi put da Volters pogađa važne šuteve, a to što je Zvezda u trećoj od sedam pobeda u Evroligi završnicu igrala bez Stefana Jovića, svog verovatno najznačajnijeg igrača, govori o onoj drugoj najčešćoj reči, reči “tim“.
Malo šta pokazuje karakter jedne ekipe kao njena sposobnost da sačuva stečenu prednost. Zvezda je prethodnih sezona imala možda i jače ekipe, sa odličnim međuljudskim odnosima, ali nijedna nije imala hemiju nalik ovoj sadašnjoj.
Makabi, Real i CSKA – tri prvaka Evrope iz prethodne tri godine savladani su dvocifrenom razlikom, u proseku sa 16 poena razlike, a Zvezda dramu nije dozvolila ni u pobedama nad Barselonom i Armanijem.
Ono što posebno upada u oči kada se razgovara sa igračima Zvezde jeste potpuno odsustvo euforije – trener je uspeo da ih ubedi da minulog rada nema, da je svaki sledeći dan najvažniji i takvo gledanje na stvari veliki je deo sadašnjih uspeha.
Crveno-beli sada su na osmoj poziciji, plej-of još jeste daleko, ali pokazali su da osnova za snove i te kako postoji i da još ni sami nisu svesni limita svoje ekipe.
Sačekali smo koji minut da se završi Zvezdin timski sastanak, a onda smo po uobičajenoj proceduri ušli u svlačionicu i uzeli izjave igrača posle velike pobede.
Izvor: KK Crvena zvezda
Trajalo je tridesetak minuta, a po izlasku su brojne kolege još stajale ispred svlačionice CSKA. Imalo se šta i čuti – iako je meč odavno bio gotov, i dalje se jasno čula “grmljavina“ Dimitrisa Itudisa. S razlogom, CSKA je samo dvaput ove sezone u Evroligi dao ispod 80 poena (po 79 Feneru i Armaniju), a Zvezda je Armiju spustila na mizernih 67. Niko ove sezone nije Itudisov tim nadigrao tako kao Crvena zvezda.
“Odbrana“ i “tim“, to su dve reči koje su najčešće u izjavama Zvezdinih igrača.
I zaista, Dejan Radonjić oformio je ekipu po svom ukusu, onu koja igra odbranu tačno onako kako je on zamislio. Moskovljani nisu znali šta ih je snašlo, Dženkins je u prvih pet minuta već imao tri ukradene lopte (na kraju ih je imao 6, isto toliko asistencija, nula izgubljenih lopti i nula “glupih“ faulova), a na semaforu je stajalo 13:0.
Čak 11 od tih 13 poena crveno-beli su postigli iz tranzicije i tako poleteli na krilima atmosfere koja je bila spektakularna – često to nije slučaj na mečevima sa tako velikim imenima jer dođu i mnogi kojima utakmica nije prioritet, ali sada se Arena istinski tresla.
Osim što su u napadu pretrčali goste predvođeni Dangubićem, u tim trenucima delovalo je kao da igrača u crveno-belom jednostavno ima brojčano više na parketu – svaka rupa zatvorena, svaka rotacija pravovremena. Takvom fanatičnom defanzivom Zvezda je i zaslužila koji promašeni zicer CSKA.
Moskovljani su se malo konsolidovali u drugom periodu, Džekson i Kurbanov na pravi način koristili su to što je fokus odbrane na Teodosiću, pa su omogućili svojoj ekipi da “prodiše“.
Bio je to jedan od dva krizna perioda Zvezde u napadu, a prebrođen je na iskustvo Marka Gudurića. Da, dobro ste pročitali, na iskustvo – u trenucima kada je napad stao, 20-godišnji Zvezdin bek je maestralno dvaput u nizu iznudio bacanja na sedam metara od koša i sigurno ih realizovao.
Ognjen Kuzmić posebna je priča – imao je tri dabl-dabla na poslednjih pet utakmica, a sada je u potpunosti iskoristio visinsku prednost u odnosu na direktne rivale. Junački je izdržao u visokom tempu ne traživši izmenu, a u trećem periodu skoro svaka lopta išla je na njega posle centralnog pika. I svaka je donela nešto dobro – koš ili faul.
Trener Radonjić nije se prilagođavao protivniku i njegovoj niskoj postavi, već je nastojao da iskoristi svoje prednosti i pustio je Kuzmića da igra više od Bjelice. Na drugoj strani jeste rival imao nekoliko lakih ulaza, ali je Kuzmić uglavnom sjajno zatvarao reket uz pomoć saigrača, dok je u napadu ubacio 16 poena, uz izvanrednih 8-8 sa linije penala.
Upravo su slobodna bacanja najilustrativniji pokazatelj Zvezdine sigurnosti i koncentracije – ne računajući Mitrovićeva dva promašaja u prvoj četvrtini, ekipa je šutirala 20-20.
Izvor: KK Crvena zvezda
Prelomni period meča dogodio se početkom poslednjeg perioda – CSKA je prišao na 64:58, a lopta skoro tri minuta nije prošla kroz obruč ni na jednoj strani. Svakome ko gleda košarku bila je jasna važnost predstojećeg koša, a dao ga je Nejt Volters – trojka “bez koske“ posle finte.
Itudis je odmah tražio tajm aut, ali nije zaustavio Voltersovu minijaturu i ulaz za +11, a onda je Simonović pogodio uz faul posle prodora (do poslednjeg minuta meča Simonović je šutnuo samo jednu trojku, sve je opasniji pri ulazu) i time je praktično meč odlučen.
Nije prvi put da Volters pogađa važne šuteve, a to što je Zvezda u trećoj od sedam pobeda u Evroligi završnicu igrala bez Stefana Jovića, svog verovatno najznačajnijeg igrača, govori o onoj drugoj najčešćoj reči, reči “tim“.
Malo šta pokazuje karakter jedne ekipe kao njena sposobnost da sačuva stečenu prednost. Zvezda je prethodnih sezona imala možda i jače ekipe, sa odličnim međuljudskim odnosima, ali nijedna nije imala hemiju nalik ovoj sadašnjoj.
Makabi, Real i CSKA – tri prvaka Evrope iz prethodne tri godine savladani su dvocifrenom razlikom, u proseku sa 16 poena razlike, a Zvezda dramu nije dozvolila ni u pobedama nad Barselonom i Armanijem.
Ono što posebno upada u oči kada se razgovara sa igračima Zvezde jeste potpuno odsustvo euforije – trener je uspeo da ih ubedi da minulog rada nema, da je svaki sledeći dan najvažniji i takvo gledanje na stvari veliki je deo sadašnjih uspeha.
Crveno-beli sada su na osmoj poziciji, plej-of još jeste daleko, ali pokazali su da osnova za snove i te kako postoji i da još ni sami nisu svesni limita svoje ekipe.
