Kina

[sendi]

Kako osvojiti Kineski zid?

Kako osvojiti Kineski zid?


Veliki zid je prvobitno bio 6.000 km dug. Mnogih delova danas nema, nestali su zubom vremena, a pojedini delovi koji su tu i dan-danas nisu predviđeni za turiste. Šta videti za jedan dan?

Photo: .curt. / Flickr

Najednom on, Kineski zid, izbija iz blistavo zelenog brdovitog pejzaža. Upadljiv i nesvakidašnji lako se da videti gde god da se nalazite. I već počinjete da cupkate u mestu od pomisli da ćete stopalima nagaziti milione stepenika, piše Algemeen Dagblad.

Usled loše orijentacije ili taksista koji vas tek tako mogu odvesti na pogrešno mesto, može se desiti da se idealizovana slika osvajanja Velikog zida pretvori u pravi fijasko. Zato se dobro informišite kako bi se izbegao bilo kakav oblik neprijatnosti.

Najpristupačniji deo zida

Da li se osvajanje zida svodi na neprijatno guranje i probijanje kroz masu turista natovarenih rančevima i zastavicama koje im se vijore u rukama? Odgovor je 'da', sve vas to čeka ukoliko se uputite ka najposećenijem delu Kineskog zida - Ba-da-ling.

Kao lako pristupačno, na manje od sat vremena vožnje od Pekinga, ovo restauirano parče zida neverovatno je popularno.

Autobusi redovno cirkulišu u oba pravca, a kod velikog parkinga čekaju vas nesnosni brbljivi prodavci koji će na sve načine probati da vam utrape neki od svojih papreno skupih suvenira.

I tako uklješteni među gomilom majica sa natpisom I climbed the Great Wall, polako osvajate polaznu tačku Ba-da-linga, zajedno sa još nekoliko stotina drugih.

Nakon penjanja koje je podjednako naporno kao i hodanje uz beskonačno dugo stepenište, čeka vas neverovatan pogled: dokle god vam doseže vidik videćete zid koji vijuga kroz brda. A onda sledi vožnja žičarom na dole.

I kada se spustite, ponovo ulazite u bus i natrag u Peking.

Direktne autobuske linije za Ba-da-ling saobraćaju tokom čitavog dana sa autobuske stanice Dongzhimen (put traje oko sat vremena), a organizuju se i polasci ispred većine hotela i hostela u Pekingu. Ulaz prilikom posete zida plaća se 40 - 45 juana (4 - 4,5 €).

Photo: cmaccubbin / Flickr


Šetnja bez hordi turista

Možda ste ipak za opciju da lagano šetate umesto da se gurate sa gomilom drugih? Na istom odstojanju od grada, ali prilično autentičnija od Ba-da-linga je lokacija Mutianyu. Odlična destinacija naročito tokom radnih dana.

Put ka ovom prohodnom delu započinjete vožnjom u jednom od buseva koji idu ka mestu Huairou. I u početku možete ležerno da sedite, ali već nakon sat vremena lokalni taksisti započinju svoju invaziju.

I na sve strane dovikuju Great Wall, Mutianyu, i saleću vas da iz velikog busa pređete u njihovo taxi vozilo. Napravite deal da vas voze za 10 juana (1 €) i za 20 minuta eto vas na zidu.

I onda u žičaru, a pogled puca u nedogled. Zid se proteže na dve strane. Ukoliko pogledate desno, za sobom ostavljate glomaznu masu kamena i stena.

Fino restauirane osmatračnice odaju odbrambenu sliku dinastije Ming. Ovde ćete izbeći gužvu i prodavce 'diploma' za zasluge penjanja, kao najrazličitijih razlegnica. U povratku opet možete koristiti žičaru.

Od autobuske stanice Dongzhimen koristite liniju 916 ka mestu Huairou (oko 15 juana, sat vremena vožnje). Tamo presednite u jedan od brojnih minibuseva koji idu u pravcu lokacije Mutianyu (20 minuta, 10 juana). Ulaz ka zidu 40, za žičaru 50 juana.

Photo: gongfu_king / Flickr

Neotkriveno i teško za pronalaženje

Poseta neizvikanim delovima zida izgleda ovako: sedite u taxi koji će vas direktno odvesti do mirnog seoceta Huanghua u podnožju planina, odakle se zid račva na na dve strane uzdižući se visoko. I na vama je da izaberete da li ćete levo ili desno i koju ćete ribu jesti u povratku u jednom od 3 seoska hostela.

Kako bi se priroda i zid zaštitili, ovo jedinstveno parče izrezano je od strane kineskih vlasti sa liste turističkih destinacija. Zato ga je gotovo nemoguće pronaći, iako je prijatno za hodanje i uživanje.

Na ulaznoj kapiji Xishuiyu kupujete kartu za celodnevni hajking. I da bi cela akcija ispala kako treba, morate napustiti utabane staze i sami organizovati svoje rute. Opcija je da online potražite hajking rute kroz ovaj divlji, neizvikani deo.

U Pekingu ugovorite taksi za 600 juana (povratnu vožnju) ka selu Huangua, oko 2,5 sata ili od autobuske stanice Donzhimen do mesta Huairou i onda minibusom do Huanghua (ukupno oko 4 sata, za svaku vožnju po cirka 40 juana). Online hajking ture potražite na Beijing Hikers - Hiking in the hills around Beijing every weekend i Great Wall Hiking Tours, Great Wall Adventure Tour, Beijing Tour by Great Wall Adventure Club.

Photo: gongfu_king / Flickr


Surovo divljačko pentranje

Nepristupačni delovi zida privlačni su isključivo za avanturiste koji su u potrazi za nesvakidašnjim ali često i opasnim iskustvom. Jiankou, najzapušteniji deo zida koji nerestauiran izbija u visini planinskih vrhova, poslednjih godina postaje sve popularniji.

Do ovog dela zida doći će samo onaj ko uspe da navalentnog, upornog taksistu ubedi da se ipak uputio ka Jiankou, a ne ka Mutianyu . Njegov izraz lica reći će vam 'ko još tamo pa ide??'

Tabla sa natpisom this part of the great wall is not open to the public (ovaj deo zida nije predviđen za turiste), jedina je odrednica na koju ćete naići. I sve što znate je da negde morate ugledati osmatračnice, ali uzalud, jer ih ne vidite.

Tako da sledi teško hodanje kilometrima po kamenoj stazi prilično oronuloj.

Na brdu vlada mrtva tišina. I jedini znaci života su par preznojenih penjača i ptice grabljivice koje ciklično nadletaju zid. Oko dva sata traje iscrpljujuće pentranje uz pomoć i ruku i nogu, a sve u nadi da ćete osvojiti cilj.

Ali pri samom vrhu čeka vas jako opasna staza sa okomitim stenama koje zid čine u potpunosti nepristupačnim.

Druga opcija je da krenete sa iste startne tačke ali ka drugoj strani brda odakle je pogled mnogo bolji.

Prava avantura, prilično opasna predviđena je za one sa dobrom kondicijom i manjkom straha.

Od stanice Dongzhimen uzmite bus za mesto Huairou, gde ćete uzeti taksi za Jiankou (sat i po vremena, 200 juana u oba pravca) ili za 750 juana direktan taksi iz Pekinga.

Izvor: B92

 

[crvendac_011]

Čudo na kraju sveta

12. 07. 2010
PRESS

Reporter Pressa u Šangaju
Čudo na kraju sveta

Ovde je sve impresivno, samo su brojke zastrašujuće. Meštani u šali kažu da Šangaj pre 20 godina nije imao ni semafore, a danas je svetska finansijska metropola

Finansijski centar Istoka... Pudong, poslovni centar Šangaja

Tepaju mu „Pariz istoka", a on liči na sebe samog. Šangaj na kineskom mandarinskom znači „naseobina iznad mora". Grad smešten na ušću reke Jangce u Istočno kinesko more, u dubinu kontinenta doseže blizu 200 kilometara dužine i skoro osamdeset kilometara širine!
Ne morate voleti megapolise, mene istinski plaše, naročito ako imaju više od dvadeset miliona stanovnika, ali u Šangaj se bezuslovno zaljubite na prvi pogled. Zbog toga je krajnje opasno da u Šangaj doputujete noću. Pred vama će blesnuti čudesna šljašteća slika sulude igre svetlosti sa ogromnog broja nebodera i starih građevina smeštenih u sajber projekciju kosmičkog broda koji se prijateljski usidrio baš ispred vaših očiju.

Pojedu 6,5 miliona pilića dnevno
Ako dočekate zoru u nekoj od brojnih diskoteka preko puta Pudonga, videćete pravo lice grada. U poslovnoj četvrti do pred zoru svetle brojne kancelarije okupiranih 'tauera'. Ulicom tutnje vozila koja snabdevaju grad. Ako ništa drugo, valja dovesti oko 6,5 miliona pilića, koliko Šangaj potroši dnevno. O potrošnji pirinča niko nema evidenciju. Uz reku, od ponoći vuku se veliki teretni brodovi, snabdevaju grad, ali i odvoze robu do šangajske morske luke.
Međutim, ostaje nedokučiva tajna gde se to odmaraju i noći provode bogatuni, vlasnici Šangaja. O tome niko ne priča, nema ih ni na „Forbsovoj" listi.

Važan je samo novac
Danju je to sasvim deseta slika. Prostranstvo, koliko pogled doseže, zaslađeno je sa bezbroj 'tauera' koji su napali kosooko nebo. Na njihovoj skladnoj i maštovitoj arhitekturi drema začuđujuća preteća moć bogatstva koje se superiorno širi na obe obale reke Huangpu. Hongkong mu više nije mera. Bogatstvu je tesno u ovom gradu, njegova moć je obgrlila veliki deo Azije i hidra pruža pipke prema ostatku sveta. Šangaju je premalo to što je finansijski centar Kine.
Odakle toliki novac i ovolika moć? Opšta dnevna ekonomska teorija kaže da je kapital sa Zapada u Kinu stigao zbog velikog tržišta i jeftine, ali stručne radne snage. Oni upućeniji reći će da je sve to tačno, ali će dodati da su u Šangaj investirali moćnici sa Tajvana, iz Makaoa, Hongkonga i ko će znati odakle. Važan je novac, njegovo poreklo nije bitno. Taj novac je u okolini Šangaja podigao bezbroj fabrika. Priča, izgleda, nema kraja.

Neverovatno... Saobraćaj je gust, ali nema kolapsa

Ovde je sve impresivno, samo su brojke zastrašujuće. Meštani u šali kažu da Šangaj pre dvadeset godina nije imao ni semafore, a danas je svetska finansijska metropola. Intenzivni napredak ovog grada počeo je 1992. godine, kad su u Kini počele ekonomske reforme. Već desetak godina kasnije u privredi Šangaja bilo je pedeset odsto privatnog kapitala, da bi Šangaj danas učestvovao sa trideset odsto u bruto nacionalnom proizvodu Kine, a 70 odsto izvoza kineske privrede ide baš preko šangajske luke. Prva linija gradskog metroa puštena je 1995, a Šangaj danas ima najdužu gradsku metro mrežu u svetu od 420 kilometara! Pre petnaestak godina podignut je TV toranj „Perla", simbol grada visok 468 metara. Danas su ga, u borbi za nebeski prestiž, pretekli mnogi oblakoderi. Zgrada Svetskog finansijskog centra visoka je 492 metra, a u toku je gradnja Šangajskog tornja, koji će biti visok čak 632 metra...

Pariz Istoka... Šljašteći neboderi oduzimaju dah

Pre desetak dana puštena je u rad prva eolska elektrana sa 34 vetrenjače. Podignuta je 90 metara iznad mora, a nalazi se nedaleko od morskog mosta dugog 32,5 km, koji spaja Šangaj sa ostrvskom lukom Janšan. Pomenimo još voz „maglev", koji saobraća od šangajskog aerodroma do poslovnog centra grada. To liči na voz, ali je u stvari levitirajuće čudo iznad magnetnog polja koje doseže brzinu od 501 kilometar na sat!
Na ulicama nema saobraćajnog kolapsa niti loših automobila. Moguće i zbog toga što je grad ispresecan trospratnim saobraćajnicama, i što je taksista zaista mnogo i nisu skupi. Glamur i skupe automobile nećete videti na ulici. Ni noću. Čućete tek neproverenu priču da je neki stan u poslovnoj četvrti Pudong plaćen 45 miliona dolara.

Sve je veliko, samo ljudi mali
Ovde je sve veliko, i zemlja i stremljenja i brojke i procenti napretka. Samo su ljudi mali, trpeljivi, neveseli i skoro nevidljivi. Svuda, na vidnim mestima je kineska zastava. Po inerciji, iza Maove zastave tražimo čvrste i beskompromisne graditelje socijalizma, one sa sovjetskih plakata i spomenika. Nema ih. Ljudi preko dana skoro da i nema na ulicama. Ujutro, ako nisu u metrou, putuju mopedima i biciklima, sitni, vredni i uvek ljubazni. Podsećaju na male robote, sličnih naboranih lica, bezbroj ih je, kao kakva nepobediva vojska. Statistika kaže da je prosečna plata u Šangaju oko 700 dolara. Međutim, poslovođa na jednoj građevini priča da njegovi radnici zarađuju mesečno oko 150 dolara i da imaju hranu i smeštaj.

Skup provod
Noćni život u Šangaju je specifičan. Obični restorani sa prihvatljivim cenama tradicionalnog jela su prepuni i rade do 22.30. Noćni klubovi žive celu noć, uz visoke cene i raznorodnu ponudu, ali bez Kineza. Posećuju ih stranci, kojih u Šangaju ima oko 200.000, sve sa stotinak Srba. Mlade i nasmejane Kineze, simpatične parove koji se ljubakaju na šetalištu uz reku Huangpu, možete videti isključivo uveče. U tom delu grada vidljivo je parče tog glamura baš na reci Huangpu. Uveče, sve do ponoći, tu krstare čudesno dizajnirani brodovi, turistički, ali i privatni. Čak i oni maštovito sačinjeni od potpuno prozirnih materijala sa pogoskim točkom parne mašine.
I kad vas posle svega stigne umor od impresije i gladnih očiju i kad sklopite oči u nekom od brojnih urednih šangajskih hotela, uvući će vam se u memoriju grešna misao kako je iz ove šangajske perspektive sve što ste do sada videli tako sitno i beznačajno u poređenju sa ovim gradom i ovom zemljom.

Đoko Kesić

 

[Demir33]

 

[crvendac_011]

Šangaj - Pariz na istoku

Šangaj - Pariz na istoku

SveVesti 28.10.2010 09:00



Šangaj je najveći i najbogatiji kineski grad sa 18 i po miliona stanovnika, od kojih je svaki četvrti doseljenik. Prošle godine Šangaj je postao i zvanično najveća svetska luka. Nekada poznat kao "Pariz na istoku" Šangaj ponovo predstavja jednu od najbitnijih tačaka istočne Azije i primer za celu Kinu.

Smešten na Istočnom kineskom moru, neposredno ka jugu od ušća reke Jangcekjang, ime Šangaja bukvalno znači "na moru".

Na obalama Žute reke nalazi se Šangaj, glavna kineska trgovačka luka, s preko 18 miliona stanovnika, jedan od najvećih gradova ove neobične zemlje. Iako svakodnevno ugoste bezbroj stranaca, Šangajci su uvek srdačni, ali i uvek okrenuti poslovnom napretku. To je najuočljivije u Pudongu, finansijski i ekonomski najrazvijenijem delu grada, koji je smešten na istočnoj strani reke. Ovaj deo grada podseća na Njujork ili Čikago. Opčiniće vas zgrada radija i televizije, najlepše i najveće zdanje u celoj Aziji. S ove zgrade pruža se najlepši pogled na panoramu Šangaja. Turistima je na raspolaganju i kompleks hrama Longua s džinovskim kipom Nasmejanog Bude, koji će svakom uliti optimizam. U ovom delu grada treba posetiti i Istorijski muzej. Šangaj je nekada bio jedan od glavnih centara za krijumčare opijuma, avanturiste, ljubitelje hazardnih igara i izgubljene, pa je i danas sačuvao dušu metropole koja u sebi nosi mešavinu istoka i zapada.

Ovde je sve impresivno, samo su brojke zastrašujuće. Meštani u šali kažu da Šangaj pre 20 godina nije imao ni semafore, a danas je svetska finansijska metropola
Život u Šangaju neprestano buja, naročito u zoni Mitskog bunda, nekadašnjeg kolonijalnog sedišta, koje svakog turistu šarmira romantičnom promenadom duž reke. S kitnjastim zgradama i terasama prepunim cveća ovaj deo je s pravom dobio naziv Pariz istoka. Ako volite retro atmosferu, posetite hotel "Peace", gde možete uživati uz zvuke džeza, a ako krenete duž ulice Donglua, čuvene po svojim neonskim reklamama, naići ćete na bezbroj luksuznih butika, ali i hotel "Park" iz 1934. godine, koji je tada bio najviša zgrada u Šangaju.

Pariz Istoka... Šljašteći neboderi oduzimaju dah

U Starom gradu treba obići Božji hram i Vrt mandarina Ju, jezero i neobični cikcak most, kao i bazar, gde od neobičnih začina do najkvalitetnije svile i kašmira možete naći poklone za sebe i svoje prijatelje.

​

Na ulicama nema saobraćajnog kolapsa niti loših automobila. Moguće i zbog toga što je grad ispresecan trospratnim saobraćajnicama, i što je taksista zaista mnogo i nisu skupi. Glamur i skupe automobile nećete videti na ulici. Ni noću. Čućete tek neproverenu priču da je neki stan u poslovnoj četvrti Pudong plaćen 45 miliona dolara.

Sve je veliko, samo ljudi mali
Ovde je sve veliko, i zemlja i stremljenja i brojke i procenti napretka. Samo su ljudi mali, trpeljivi, neveseli i skoro nevidljivi. Svuda, na vidnim mestima je kineska zastava. Po inerciji, iza Maove zastave tražimo čvrste i beskompromisne graditelje socijalizma, one sa sovjetskih plakata i spomenika. Nema ih. Ljudi preko dana skoro da i nema na ulicama. Ujutro, ako nisu u metrou, putuju mopedima i biciklima, sitni, vredni i uvek ljubazni.

Šangaj ima vlažnu suptropsku klimu, koja mu tokom pet meseci donosi izuzetno visoku vlažnost (u junu viša nego tokom cele godine u Ćinhuangdau) i temperaturu preko 25 stepeni, a posebno su vreli jul i avgust (po 32 stepena u proseku). U takvim okolnostima česte su oluje, a povremeno nailaze i tajfuni. Zime su, nasuprot tome, hladne. Noću se temperatura često spušta ispod nule, a svake godine na grad padne i poneka pahulja.

 

[Armag]

Šangaj, magnet za novac

Šangaj, magnet za novac

3. decembar 2010 Izvor: Danas

Poseta Šangaju, kako mi izgovaramo ime ovog grada, svakako je nešto posebno, više nego uzbudljiv doživljaj. Inače, shan i ghai na narečju ove provincije znači - odlazak ka moru, a more je još 60 km dalje. Grad se nalazi na reci Huangpu, na obalama reke koja se uliva u široku deltu reke Jangce koja opet izlazi tj. uliva se u Istočno kinesko more.

Kineska civilizacija stara više od 5000 godina, imala je svoja prva staništa u delti reka koje su se ulivale u Žuto i Istočno kinesko more. Šangaj je kroz istoriju bio najpre ribarsko mesto (1000 g. p. n. e), pa potom se razvijao i uvećavao tokom vladavine dinastije Song (13. v.) a u 16. v. dobija zidine kojima se brani od pirata. U 17. veku dinastija King otvara carinarnicu i mesto postaje značajan trgovački centar za pamuk, svilu i čaj. U 19. v. grad je pod koncesijama Velike Britanije, Francuske i SAD. Sredinom tog stoleća Šangaj postaje najpoznatija luka na svetu. O tom vremenu svedoče brojna zdanja, zgrade rađene u prepoznatljivim stilovima epohe i država kolonizatora. U ovom gradu je osnovana 1921. godine KP Kine i može se posetiti zgrada od crvene cigle u Starom delu Šangaja gde je održan I kongres te partije. Pred II svetski rat Šangaj je postao utočište mnogim Jevrejima, a trpio je udarce japanske i korejske okupacije, kao i zastoj u razvoju u vreme tzv. Kulturne revolucije, ali u poslednjim decenijama XX veka doživljava velike reforme, nezapamćen razvoj, nazvan od strane lidera Deng Sjao Pinga - Zmajevom glavom delte Jangce.

Šangaj je danas tako mlad i moderan grad, uklopljen sa arhitektonskim delima drugih epoha. Veliko gradilište i jedan od najdinamičnijih svetskih centara u kome ne osećate neopisivu saobraćajnu gužvu, iako ima više od 20 miliona stanovnika. Druga uočljiva stvar koja fascinira je čistoća. Nigde papirića ni otpadaka. Naime, grad je dobio današnji izgled u poslednjih petnaest godina i liči na megalopolise treće decenije XXI veka. Na ovom mestu se desio i još uvek traje bum svetskih razmera. Moć kapitala iz celog sveta je preobrazila ovu nadaleko poznatu luku u ultramoderan grad, super bogat grad, kažu mesto - magnet za novac i mesto ostvarenih snova. Imate utisak da su se u jednom od najprestižnijih kvartova gde su ogromne zgrade banaka, osiguravajućih društava i drugih moćnih kompanija arhitekti svetskoga glasa, jer samo takve su dovodili, nadmetali u rešenjima, ludostima, novitetima, nekonvencionalnim formama i smelim konstrukcijama. Tu se nalaze najluksuzniji hoteli, restorani, kafei, butici, biroi raznih predstavništava.

Donedavno najviša zgrada na svetu (Dubai je preuzeo odnedavno primat sa još višom zgradom od preko petsto metara), Svetski finansijski centar sa 472 metra i rupom u sredini, podignuta je 2008, kada ovaj grad, u nizu od nekoliko proteklih godina, doživljava dvostruki ekonomski rast. Na stotom spratu je opservatorija sa koje možete posmatrati grad i okolinu, a na nešto nižem nivou, na vrhu pravougaone rupe je stakleni pod jednog od spratova po kome hodate dok život i saobraćaj grada pulsiraju ispod vaših nogu.. TV toranj ili Orijentalna kula, sagrađena je 1994. (kad i prostrani metro) i ima 263 sprata, kao i prsten sa staklenim podom po kome možete šetati i gledati u utrobu grada. Expo centar, otvoren u maju 2010, zapravo je ceo jedan kvart u kome srećete najneverovatnija arhitektonska zdanja, paviljone brojnih zemalja sveta sa isto toliko ambicioznim i neverovatnim prezentacijama na teme koje dominiraju: zagađenje, globalno zagrevanje, nova tehnološka dostignuća, novi oblici edukacija itd., a sve to kroz slogan koji se mogao videti na svakom mestu i brojnim panoima: Bolji grad - bolji život.

Bili biste skroz očarani da Kina nije jedan od najvećih zagađivača na svetu i da Šangaj povremeno ne gubi svoje obrise i sjaj miliona svetiljki u gustoj sumaglici smoga.

 

[crvendac_011]

Vozom kroz Kinu može biti prava avantura

Vozom kroz Kinu može biti prava avantura


Kina ima 91.000 kilometara pruga i najbrže vozove. Međutim, većina Kineza se i dalje gura u klasičnim vozovima kojih za praznike nema dovoljno.

Jedan kineski radnik, kome je dozlogrdilo čekanje u redu za voznu kartu da bi otišao na odmor kući za kinesku Novu godinu, postao je najnovija senzacija na Internetu kad mu je objavljena slika kako protestuje go, samo u džokej gaćama i čarapama.

Nezadovolstvo i frustracije Čena Veiveija dele desetine miliona Kineza koji su morali i po više sati da čekaju u redovima da bi obezbedili mesto u prenatrpanim prazničnim vozovima.

"Procvetala" Kina, koja se brzo razvija, već ima 91.000 kilometara pruga, najviše u svetu, a u nekim slučajevima i najbže vozove. U ulaganjima države da razvije žeznicu i tehnologiju brzih vozova, konkuriše samo njen svemirski program, na koji su svi Kinezi izuzetno ponosni.

Ali u prilikama masovnih "seoba" s kraja na kraj Kine, u koijma učestvuje i više od 230 miliona putnika, kao za ovu Novu godinu, dođe do raskoraka između ultramodernih brzih pruga, novih tehnologija i masovnosti potražnje u kratkom vremenskom periodu.

Slike gužvi i radnika iz siromašnijih provincija koji rade u razvijenijim delovima zemlje, kako očajno čekaju u redovima pred blagajnama na kojima piše "prodato za sve pravce", ponavljaju se i u danima nakon najvećeg praznika u Kini.

Kineska železnica zapošljava skoro 3,2 miliona ljudi, više nego što vojska ima vojnika (2,3 miliona).
Pruge se danas granaju do Himalaja, pustara u centralnim delovima do tundri Unutrašnje Mongolije i lučkih centara Šangaja, Hong Konga, Dalijana.

Desetine većih gradova povezuju brzi "metak" vozovi, koji su značajno smanjili vreme putovanja za one koji mogu to da priušte. Decembra 2010. pušten je i najbrži voz na svetu.

Kina će ove godine uložiti 106 milijardi dolara u izgradnju železnice kako bi ostvarila zacrtani plan da do kraja godine pusti u saobraćaj 13.000 kilometara brzih pruga, saopštili su zvaničnici.

Tu spada i 1.400 kilometara brze veze između glavnog grada Pekinga i finansijskog centra Šangaja, između kojih će se putovati manje od pet sati. Planirano je da prvi vozovi prugom prolete u Junu, godinu dana pre roka. Probne vožnje u decembru, na delovima izgrađene pruge, već su postavile rekorde u brzini od 486,1 kilometar na sat.

Pošto su uspešno ugradile strane tehnologije u svoja istraživanja i razvojne programe, kineske firme sada konkurišu po svetu sa svojim brzim vozovima rivalima na tom polju, kao što su kanadski Bombardije ili japanske železnice.

Kritičari, međutim, prigovaraju da većina Kineza skromnijeg imovnog stanja ove vozove može da gleda samo na televiziji, a da se i dalje vozi klasičnim vozovima, kojih u ovakvim prilikama nema dovoljno.

To je i razlog što mnogi koji ne nađu karte za jeftiniji voz, a ne troši im se ušteđevina od nadničenja ni na avion, idu autobusima.

Patrik Čovanec sa pekinškog Cinghua univerziteta kaže da je cilj vlasti bio da "ljude preusmere na brze vozove, ali da su loše procenili raspoloženje i da ljudi rađe biraju autobuse". "Ljudima je vredniji novac od vremena", kaže Čovanec.

Železnice su tako došle u situaciju da imaju najmodernije i brže vozove, ali ne i mogućnost da udovolje potrebama većine putnika u vreme praznika i velikih migracija.

Tako za većinu onih, od 1,3 milijarde Kineza, koji idu s kraja na kraj zemlje, putovanje predstavlja pravu avanturu od samog početka. Oni koji uspeju da nabave karte moraju da prođu golgotu staničnih gužvi i uđu u svoj kupe kroz nakrcane hodnike voza.

Ista priča je i u povratku, tako da mnogima trenuci uživanja s porodicom tokom Prolećnog festivala, kako se u Kini nazivaju praznici za lunarnu Novu godinu, presednu pri pomisli na voz za odlazak do mesta gde rade.

(Tanjug)

 

[zjovan29]

Samo u Kini



Ovakve stvari možete da vidite samo i isključivo samo u Kini.
Njima može svašta da padne na pamet.

izvor:iskuliraj.com
​

 

[sendi]

Zavirimo u Zabranjeni grad

Zavirimo u Zabranjeni grad


Blic


Nakon sloma Mongolske dinastije, želeći da učvrsti svoju kontrolu nad prestolom, car iz dinastije Ming, Hongvu, pomerio je kinesku prestonicu na sever (sada poznatu kao Peking), a nekadašnje palate Mongolske dinastije zapalio. Od 1406. do 1420. godine sagradio je kompleks palata i administrativnih zgrada, na površini od 178 ha. Ovde su mogli ući samo članovi carske porodice i oni koji su poslovali sa njima, zbog čega je ovaj kompleks poznat kao „Zabranjeni grad“.

Zabranjeni grad nalazi se u centru Pekinga foto: Bernt Rostad/flickr.com


Zabranjeni grad nalazi se u centru Pekinga, sastoji se od 800 zgrada i ima 9.999 prostorija. Zauzima površinu od 720.000 m2, a od 1987. godine nalazi se na UNESCO-voj listi Svetske kulturne baštine. Dizajniran je tako da bude centar drevnog utvrđenog grada Pekinga.

Bilo je potrebno 14 godina rada za izgradnju ovog kompleksa foto: Francisco Diez/flickr.com


Bilo je potrebno 14 godina rada i oko 200.000 radnika da se jedan ovako veliki kompleks završi. Kamen se donosio iz predgrađa Pekinga, a 20.000 radnika je prenosilo samo jedan kameni cilindar u zimskim mesecima. Problemi su nastajali i prilikom prenošenja drveta, jer su ogromna stabla donošena iz provincije Sečuan, a korišćena su za izgradnju glavne dvorane. Ogromnim naporom radnika nakon dugih godina rada niklo je ovo velelepno zdanje.

Ovo je jedna od popularnijih turističkih atrakcija sveta foto: nwhitford/flickr.com


Zabranjeni grad je tokom pet vekova bio sedište 24 vladara, i to 14 iz dinastije Ming i 10 iz dinastije Ćing. Politički centar Kine bio je do 1912. godine, kada je poslednji kineski car Pu Ji abdicirao. Od 1925. godine Zabranjeni grad je muzej, jedna od popularnijih turističkih atrakcija sveta.

Sve građevine su urađene u stilu drevne kineske arhitekture foto: China Travel Compass/flickr.com


Zabranjeni grad je pravougaonog oblika, gotovo da je simetrično i hijerarhijski uređen tako da sve glavne zgrade budu postavljene u pravcu sever – jug. Sve građevine urađene su u stilu drevne kineske arhitekture. To je arhitektura od drveta sa originalnim sistemom konzola na široko razmaknutim stubovima. Ovaj tip arhitekture snažno je uticao na istoriju arhitekture, pa je zaštićena kao UNESCO-va nematerijalna svetska baština.

Kompleks se sastoji od 800 zgrada i 9.999 prostorija foto: Francisco Diez/flickr.com


Zabranjeni grad okružuju 7,9 m visoki gradski zidovi, koji su služili i kao odbrambeni i kao potporni. Podeljen je na dva dela: južni ili predvorje, gde je car vršio vrhovnu vlast nad nacijom, i severni ili unutrašnji, gde je živeo sa svojom kraljevskom porodicom.

Glavna vrata nalaze se na jugu foto: d'n'c/flickr.com


U južnom delu nalaze se Palata velikog mora, Dvorana srednjeg sklada i Dvorana očuvanja harmonije. Na severnoj strani su unutrašnje palate u kojima je živeo car sa porodicom, a koje stoje u liniji od juga ka severu na centralnoj osi. Zbog verovanja u drevnu veštinu proricanja budućnosti pomoću znakova iscrtanih u zemlji ili pesku (geomancija), glavna vrata su na jugu, a severna su „zaštićena“ veštačkim brdom uglja.

Pozlaćeni lavovi čuvari simbol su snage i vlasti foto: stevecadman/flickr.com


Zabranjeni grad je kombinacija opeke i mermera sa drvenim stubovima, stepeništima, konzolama, na kojima se nalaze raskošni, šareni i zamršeno klesani i rezbareni ornamenti. Pozlaćeni lavovi čuvari simbol su snage i vlasti, a glasoviti „Zmajev zid“ najveći je ukras od olovne keramike, koja predstavlja posebnu granu keramike iz dinastije T'ang.

Pogledajte video:

 

[crvendac_011]

Cvetanje lotosa u Kini

Cvetanje lotosa u Kini

Sve sa merom. Tom antičkom poukom treba prevesti napore kineskih domaćina da objasne zašto je Kina velika. Kao kod Platona, samo što je taj trag ovde napravio i ostavio Konfučije. Zbog njega Kinezi sasvim odmereno odgovaraju na pitanje da li se osećaju delom velike nacije - "ponekad".


Kina: Zemlja koja živi vekovima

Dok hodate kroz kapije Hrama neba u Pekingu strpljivi kineski domaćini trudiće se da objasne u čemu je veličina ovog naroda i koliko je ukorenjena u tradiciji države. "Pet hiljada godina", preciziraju.

Toliko, smatraju, traje neprekinuta istorija kineske državnosti. A kao konačan odgovor pročitajte šta piše na tabli pored kapije.

Kada se car pre nekoliko stotina godina ovde molio za dobru žetvu ni on nije išao sredinom. Imperator levo, dvorski zvaničnici desno, a samo Bog neba ulazi u hram kroz ogromnu srednju kapiju. Vrata za divove nauče malog čoveka da sve radi sa merom (i da studira Konfučija).


Staklenik, pa molitva za dobar rod

Manje je više

Da je molitva o dobroj žetvi da se nahrani jedan veliki narod uslišena kako treba tek u ovo doba vidi se u Njućingu, oblasti stotinu kilometara južno od prestonice, u kojoj su u prvom delu ove godine proizveli pšenice i kukuruza, mleka, voća i povrća za 3,3 milijardi juana (dolar = 6,5 juana).

Ovde nema krize svetske ekonomije i smanjene potrošnje kao u recesijom zahvaćenim uvoznicima kineske robe. Njućing snabdeva hranom Peking i Tjenćin, nekih tridesetak miliona ljudi, ne računajući sezonske radnike.
Manje je veće tek ako je harmonično. Kao što su simboli oglednog dobra Nućin, zmaj i feniks, muški i ženski princip.

Ovde se u tankim slojevima zemlje, na bonsai način gaje smokve i banane, ljute papričice i čeri paradajz, velike tikve i tajvansko povrće lijeu, kelerabe veličine dečje glave i smokve. Još je više onih Evropljanima sasvim nepoznatih, velikih i sitnih plodova. Čovek se zasiti samo od gledanja.

"Zmaj i feniks donose uspeh", piše umesto maoističkih parola iznad plodova u staklenoj bašti. Na ulazu je bronzana skulptura orača koji hoda iza snažnog vola, u samoj bašti usredsređene žene oprašuju tučkove rascvetalih biljaka.

Ovde harmoniju donose ratarska snaga muškarca i uzgajivačka veština žene.
Nema više gladnih ni u obližnjem selu. Hui Kuo Kou je za primer najpre ostalim stanovnicima oblasti Njućing, čija uprava podstiče takav razvoj, ali i retkim evropskim posetiocima.

Ogled se ovde sasvim lepo primio i prvi čovek sela hitro iznosi podatke o plodovima: nešto manje od 2.500 seljana na poljima zaradi 210 miliona juana godišnje. Na to dodaje i trideset miliona profita triju akcionarskih društava.

Svi stanovnici sela će uskoro živeti u istovetnim vilama od 265 kvadrata čiju izgradnju, kaže, dotira uprava sela. Decu stipendiraju tokom celokupnog školovanja i velikodušno ih čekaju da se vrate. Ako se vrate. Doseljenike, hvala lepo, ne primaju. Ipak je samo malo dovoljno veliko.



Sve sa merom

Kad baš žele da se pohvale, Kinezi vode radoznale goste i u ogledne gradove. Binhaj je nova zona Tjenćina, megalopolisa od 14 miliona stanovnika, koji idealnim položajem spaja sever i jug, kopno i more Kine.

Stari trgovački grad je preko nove zone, osnovane pre nekoliko godina, otvorio portal ka svetskom tržištu i celoj centralnoj Aziji.

Transport, svetske informatičke kompanije, klasična teška industrija i ubrzano razvijanje u visinu i prema brižljivo isplaniranim granicama novog grada, Binhaju donosi godišnje 620 milijardi juana ili 95,4 milijarde dolara samo u ovoj oblasti sa 2,6 miliona stanovnika.

Treba videti razmere novog Binhaja da bi se razumela kineska umerenost i prilikom podizanja ogromnih korporacijskih i stambenih solitera i nebodera.
Šta rade u Binhaju kad baš gore od želje da se pohvale? Odvedu vas u muzej planiranja, pokažu vam trodimenzionalnu maketu oblasti i navedu vas da slušate prekrasnu nenašminkanu devojku u ravnim cipelama i svedenom crnom kostimu da vas provede kroz izložbu.

Počeli su da grade pre pet godina i ne obećavaju da će završiti, to se podrazumeva. To piše u narednom, dvanaestom petogodišnjem planu, uverena je i sama dok vodi posetioce kroz postavku Komisije za planiranje Binhaja.

I tu ima mere i već se bešumno zatvaraju vrata muzeja kao što se gotovo bešumno gradi kineska utopija planiranja i tržišta. Iz parka sa druge strane ulice, između novih zgrada dopire glasan smeh devojčice koja trči po parku sa zmajem u ruci. Čuje se vika smelog dečaka, jedinca kojeg, kako se čini, čuvaju obe bake.

Leprša jato belih golubova pored veštačkog jezerceta sa lotosima. Nema sumnje da je i to isplanirano. Možete reći šta god hoćete, ali lotos je u Binhaju procvetao na vreme.

Izvor: RTS

 

[crvendac_011]

Vodič kroz Šangaj

Vodič kroz Šangaj

Poslednjih nekoliko decenija, Šangaj predstavlja zaista uzbudljivu turističku destinaciju. Ako ste u mogućnosti, definitvno morate da posetite ovaj grad.

Luksuzni hoteli, prodavnice prestižnih brendova, fenomenalni noćni život, mnoštvo restorana glamuroznog enterijera i vrhunske kuhinje, energija stanovništva kojoj je lako prilagoditi se, ovaj grad čini posebnim.

"Kerry“ hotel, predstavlja odlično mesto za boravak u ovom raznolikom gradu. Postoje samo dva "Kerry“ hotela na svetu, drugi je "smešten" u Pekingu. Nalazi se na samo 30 minuta vožnje od "Pudong“ aerodroma. Raspolaže sa 574 soba i apartmana, a najmanja soba se prostire na 40 kvadratnih metara. Hotel poseduje saunu, mini spa, teretanu, salu za konferencije...

Restoran koji je na dobrom glasu, jeste "Din Tai Fung“, koji se nalazi preko puta "Yu Garden“-a. Restoran će vas sigurno oduševiti svojom morskom hranom. Mnogo turista dolaze da vide kuću Dr. Sun Yat-Sena, koji je priznati pronalazač moderne Kine, početkom XX veka. Ukoliko ste ljubitelj galerija, Šangaj je svakako rajsko mesto za vas. Ovde se nalazi više od 120 galerija, koji predstavljaju mnogobrojne umetnike, kao i istoriju ovog grada. 100. sprat finansijskog centra u Šangaju, pružiće vam zadivljujući pogled na grad.

Šoping u Šangaju takođe može biti interesantan. Mnogobrojni molovi, od kojih se izdvaja "IFC“, poseduje prodavnice renomiranih svetskih brendova, kao što su Marc Jacobs, Yves Saint Laurent... Ulica "nanjing“, takođe je dom mnogobrojnih prodavnica poznatih brendova.

Ukoliko tragate za restoranom koji će zadovoljiti vaše visoke kriterijume, "M on the Bund“, svakako je mesto koje biste trebali posetiti. Otvoren je 1999. godine, i od početka je imao jasnu ambiciju, da postane uzbudljivo, sofisticirano mesto... Posle večere, svratite u poznati "Long Bar“, gde se možete opustiti uz čašu vrhunskog vina, šampanjca ili prvoklasnog koktela tamošnjih barmena...

Šangaj je mesto u kome ćete uživati, bez obzira koja su vaša interesovanja...

Izvor: Lux life