Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Nakon povratka iz Kine dva najčešća pitanja o ovoj zemlji bila su: "Da li u Kini jedu pse?" i "Da li je Kina prljava?", a odgovori glase: "Ne, nije prljavo i da, izgleda da jedu pse".
Čak su pekinške vlasti zbog Olimpijskih igara naredile restoranima da tokom igara prestanu da služe pseće meso. Nama, valjda, nisu servirali pse, jer je su jela uglavnom bila prilagođena ukusima turista sa Zapada. Ali, ako su psi i bili na meniju (koji, uostalom, niko nije znao da pročita) to ne bismo osetili, jer je sva hrana veoma ljuta.
Dolazak u Peking obeležilo je sivilo. Magla je pokrivala jedan od najvećih svetskih aerodroma. Nakon gotovo 30 časova leta, jedini utisak prvog susreta sa Kinom jeste da je sve ogromno. U glavi jedina želja: ne zaraziti se svinjskim gripom!
"Nji hao" ("zdravo"), dočekuju domaćini Kinezi novinare sa Balkana, koji su u blagoj groznici zbog iscrpljenosti. Stigli smo na seminar za novinare i službenike za informisanje vlada zemalja u razvoju.
Sa punktova za kontrolu zdravstvenog stanja Kinezi, sa maskama na licu, nadgledaju putnike, radi prevencije širenja novog gripa.
Ređaju se prve slike Pekinga dok autobus vozi od aerodroma do hotela autoputem sa pet traka. Nižu se naselja, reklame, zgrade od stakla, neboderi - sve u izmaglici. Gužva je na putu. Kinezi se vraćaju sa posla. Više od 17 miliona ljudi živi u Pekingu, gde je nivo zagađenja vazduha pet puta viši od standarda bezbednosti Svjetske zdravstvene organizacije.
U Pekingu retko ko zna engleski jezik. Recimo, nijedan taksista ne zna. Taksisti uglavnom ne umiju da čitaju adrese ulica napisane na engleskom, a neki ni na kineskom. Odlični su vozači i usluge im nisu skupe. U saobraćaju su ogromne gužve, a najbrže se taksijem stiže na odrednicu. Zbog dobrih puteva, vožnje ne traju dugo i mogu da posluže za razgledanje grada.
Kinezi su veoma ljubazni, tolerantni i preduzimljivi - samo ako razumeju šta želite.
Prvo ples, pa pekinška patka, a čaj ceo dan
U Kini smo u ogromnim količinama ispijali čaj od jasmina, koji je jedan od najukusnijih i najmirisnijih. Čak i šofer autobusa ima svoju flašicu sa čajem, a uz nju imao je još jedan veći termos sa vrelom vodom koju je stalno dosipao u flašicu.
Peking je poznat i po specifičnoj hrani iz mandarinske kuhinje. Pekinška patka - najpoznatije kinesko nacionalno jelo, konzumira se tako što se komadići patke stave u palačinku zajedno sa lukom i sve to prelije sosom. Ukus je prste da oližeš.
Arhitektura u Pekingu je posebna priča. Grade se ogromne zgrade modernog stila. Poslovni deo grada liči na svaki drugi, staklenim neboderima premrežen, grad u najrazvijenijim zemljama.
Osim "fensi zgrada", u gradu je veliki broj građevina kinesko-sovjetskog stila: masivne betonske zgrade.
Kao najlepši delovi grada, često pod zaštitom Uneska, Peking krase i tradicionalne kineske građevine.
Zbog načina ishrane, Kinezi nemaju problema sa gojaznošću, a i tradicionalno se bave fizičkim vežbama. U parku "Hrama raja" na stotine Kineza u ranim jutarnjim časovima vežbaju ili plešu uz muziku. Nestvaran prizor...
Gricni bubu, poseti Zid i postani čovek
Na manje od dva sata vožnje od Pekinga proteže se Kineski zid. Širi se vrhovima planinskih masiva i uvija kao gusenica.
Zid je dugačak 7.000 kilometara, širok oko tri metra i prepun je turista. Čuju se razni jezici. Godišnje Kineski zid poseti oko deset miliona turista.
Predstavnici organizatora putovanja u Kinu - Kancelarija za informisanje Državnog saveta ove zemlje - objasnili su da čovek postaje pravi čovek tek kada dođe na Kineski zid. Kao potvrdu da smo zaista posetili Zid i postali pravi ljudi, dobili smo - sertifikat!
U Kini je, inače, čisto svuda gde mogu zaći turisti. Na Kineskom zidu nema otpadaka iako je mnogo turista. Komunalci ga čiste metlama, stepenik po stepenik.
Najveći gradski trg na svetu - Tjenanmen nalazi se, takođe, u Pekingu. Poznat je kao mesto velikih istorijskih događaja, a najpoznatiji su protesti demonstranata pre 20 godina, u kojema je učestvovalo oko milion ljudi, a koji su brutalno ugušeni posle nekoliko nedelja tako što su tenkovi otvorili vatru na civile.
Na trgu se svakodnevno smenjuje straža, podiže i spušta zastava. Inače, svuda su crvene zastave Kine sa pet žutih zvezdica. Crvena boja je simbol revolucije, dok najveća zvezda predstavlja Komunističku partiju, a ostale četiri snagu Kine: studente, radnike, poljoprivrednike i - biznismene!
U neposrednoj blizini ovog trga je i "šoping strit", kao i ulica gde se prodaje hrana i nude ražnjići sa škorpijama i raznim bubama.
Zabranjeni grad i cenkanje u smogu
Zabranjeni grad nalazi se u samom centru starog dela Pekinga. Nekada je bio carska palata kineskih dinastija, a danas je muzej koji se sastoji od 800 zgrada i ima 9.999 prostorija u koje je nekada sme da uđe samo car i njegova pratnja. Sa četiri strane okružen je zidom visokim deset metara.
Tokom pet vekova bio je sedište 24 vladara - 14 iz dinastije Ming i 10 iz dinastije Ćing. Prestao je da bude politički centar Kine 1912. godine - kada je poslednji kineski car Pu Ji abdicirao.
Osim po istorijskim znamenitostima, Peking je poznat i kao svetski centar za prodaju falsifikovane robe. U velikim šoping centrima, poput "Jašua" i "Silk marketa", kupovina se svodi na cenkanje, a prodavci će početnu cenu spustiti i deset puta!
"Lady, lady, this is my best, my last prize", čuje se sa svih strana.
Najnoviji model telefona bilo koje svetske marke, ali kineske proizvodnje, može se kupiti za 35 evra, dok original košta 350, kožna futrola košta evro i po, biserne minđuše dva, laptop 200 evra...
Na pešačkim prelazima kod tržnih centara automobili nikoga ne propuštaju. Pešaci nemaju prvenstvo prolaza. Na ulicama nema prosjaka, ali ima 'prodavaca' koji saleću strance nudeći čarape, satove, rukavice... Uporni su. Čak i u "Mek Donaldsu'" stoje iznad glava posetilaca i nude robu.
U sivom i maglovitom Peking živi 17 miliona stanovnika. Sunce se teško promalja. Za dve sedmice boravka jedva da se koji put uspelo probiti kroz maglu i gusti smog. Ali, vredelo je doći, čak i putovati 30 sati.
Do Olimpijade ima još samo 12 meseci, i sat u Pekingu je počeo da otkucava. Pogledajmo šta novo nudi kineska prestonica, i kakve je promene pretrpela.
Letnja Olimpijada 2008. je sve bliža, a stanovnici i turisti u Pekingu tek sad shvataju koliko je ona važna, ne samo za grad, već i za čitavu Kinu. Prestonica zemlje sa nekoliko hiljada godina dugom istorijom pretrpela je jednu od najozbiljnijih rekonstrukcija na svetu da bi spremna dočekala 20:08, 8. avgusta 2008. kada će na Nacionalnom stadionu biti upaljen Olimpijski plamen.
Nova sportska infrastruktura, hoteli, šoping centri, poslovni oblakoderi, putevi, i metro linije samo niču. Aerodrom je kompletno redizajniran i proširen. Istovremeno, novi restorani, barovi i klubovi doprinose nepresušnoj energiji noćnog života.
Staro i novo
Čim stigne, većina turista se odmah uputi ka trgu Tjenanmen. Ovaj ogromni javni prostor okružen je prepoznatljivim državnim zgradama: na zapadnoj strani je impozantna Velika narodna dvorana (parlament), a na istoku Nacionalni muzej Kine. Južno je Maov Mauzolej.
Ipak, centralna atrakcija nalazi se na severnoj strani. Čuveni bezizražajni Maov portret ogromnih dimenzija visi nad ulazom u Zabranjeni grad. Ova kolosalna palata, sa više od 800 zgrada, nekada je bila ekskluzivni rezervat kineskih imperatora.
Popnite se na stepenice Zabranjenog grada i lako ćete videti obrise modernističke budućnosti Pekinga. Odmah iza Velike narodne dvorane stoji kontroverzno Nacionalno pozorište u obliku jajeta koje je projektovao Paul Andreu. Zgrada odaje poseban utisak kad reflektuje sunčeve zrake.
Carska baština Pekinga najviše dolazi do izražaja u nedavno rekonstruisanoj Letnjoj palati, mestu gde se najbolje može pobeći od pekinške notorne letnje vrućine. Još jedan magnet za turiste je taoistički Hram Neba iz dinastije Ming, jedno vreme najveći hram u čitavoj Kini.
Međutim, najveća atrakcija nalazi se na dva sata vožnje ka severu: Veliki kineski zid danas je jedno od novih sedam svetskih čuda. U većini hotela postoje organizovani izleti do najbližih delova zidina, Badaling i Mutianyu. Za one koji imaju više avanturističkog duha mogu se organizovati i hajking ture 'na divlje' do nerekonstruisanih delova Zida.
Danas je drevno nasleđe Pekinga utopljeno sa modernim atrakcijama, kao što je umetnička četvrt Dashanzi. Kompleks nekadašnjih industrijskih fabrika danas je dom pekinške savremene umetničke scene koja je u neprekidnoj ekspanziji. Neki od najizražajnijih umetnika, fotografa i skulptora ovde imaju galerije i ateljee, među kojima je i 798 Art Space.
Za one kojima najviše prija miks starog i novog, Nanluo Guxiang je šarmantan šoping i restoranski distrikt. Među niskim kućama, crvenim kandelabrima, i zanimljivim kapijama, naći ćete cool dvorišne kafiće, hip barove, i prodavnice umetnina.
Olimpijski Peking
Činjenica da se olimpijske igre bliže očigledna je u svakom delu grada. Nekoliko ogromnih časovnika koji odbrojavaju sate do Olimpijskih igara postavljeno je na pekinškom aerodromu, a jedan takav gigantski sat visi i iznad Nacionalnog muzeja Kine na trgu Tjenanmen. Video bimovi sa olimpijskim sadržajima načičkani su po šoping distriktima, a čini se da su svi autobusi prelepljeni sportsko-olimpijskim reklamama.
Igre će se održati u nekim od najspektakularnijih sportskih arena na svetu. Odlazak u Olimpijski park severno od centra grada je iskustvo samo za sebe. Tu možete videti Nacionalni stadion "Ptičije gnezdo" koji ima 91,000 mesta.
Olimpijska groznica zahvatila je i prodavnice. Pekinška centralna trgovačka ulica Wangfujing može se pohvaliti sa nekoliko robnih kuća u kojima se prodaje roba sa Fuwa maskotama. Ne propustite da posetite zvanični web sajt Olimpijade u Pekingu: http://en.beijing2008.cn.
Noćni život
Pekinški noćni život je nekada bio prilično inferioran u odnosu na velikog rivala Šangaj. Ali, stvari su se promenile. Novi restorani, barovi i klubovi samo su deo onoga što Peking danas može da ponudi noću.
Najpoznatiji pekinški lounge bar je Lan - vizuelni kolaž pariskog art šika i Maove ere delo je umetnika po imenu Philipe Starck. Novi hiper fancy restoran je People 8, gde se služi pažljivo odabran miks japanske i kineske kuhinje u "akutno" stilizovanom granitno-sivom enterijeru. Dugo očekivani kompleks mondenskih barova, prodavnica i restorana u blizini Zabranjenog grada, pod nazivom "The Legation" biće otvoren početkom 2008. Između ostalog, tu će biti novi restoran čuvenog francuskog kuvara Daniela Bouluda koji se nalazi na spisku Michelin vodiča i koji je u veoma poznat u gastronomskim krugovima Njujorka u kojem živi.
Malo je gradova u svetu koji mogu da se mere sa Pekingom kada je reč o stopi otvaranja hotela sa pet zvezdica. Nedavne prinove obuhvataju Ritz-Carlton i Westin, u zapadnom finansijskom distriktu; Raffles Beijing, kod trga Tjenanmen; i The Regent, u blizini trgovačke ulice Wangfujing. Uskoro će im se pridružiti Mandarin Oriental Hotel & Spa, Aloft, Conrad, Banyan Tree, zajednički poduhvat JW Marriott-Ritz-Carlton, kao i Park Hyatt.
I butik-hoteli su u modi. Nedavno su otvoreni Kapok Hotel, u blizini Zabranjenog grada, kao i Côté Cour SL. Očekuje se otvaranje novog hotela sa 80 soba Angsana, kao i dva nova butik hotela u neposrednoj blizini najpoznatijih restorana, Face i Green T House.
Okolina
Iako široke ulice i monolitske građevine na prvi pogled deluju zastrašujuće, otkrivanje Pekinga može da bude ekstremno zabavno. Metro je jeftin, brz, i efikasan, a svake godine se otvaraju nove linije. Taksija ima na svakom ćošku – ali imajte u vidu da destinaciju morate imati napisanu na kineskom.
Posle četrdeset godina stagnacije, Šangaj danas prolazi munjevitu ekonomsku ekspanziju, do sada neviđenu u svetu. Sasvim je sigurno da će vrlo uskoro ponovo steći reputaciju vodećeg biznis centra u Istočnoj Aziji, status koji je poslednji put imao pre Drugog svetskog rata. Izvor: Independent, Wikipedia, Rough Guides
Pripremio Uroš Veličković Izvor: B92
Provozajte se brzinom svetlosti
Sletećete na međunarodni aerodrom Pudong, koji se nalazi 30 km istočno od Šangaja. Do grada ćete najbrže stići ultra brzim vozom Maglev (+86 21 2890 7777). Vozovi idu na svakih 20 minuta od 8.30 am do 5.30 pm, a karta košta Y50 (5 eur). Sa neverovatnih 430 km na sat, ovih 30 kilometara ćete preći za 7 minuta. Ipak, poslednja stanica Magleva, Longyang Lu, nalazi se u predgrađu Šangaja, tako da ćete do centra morati da sednete u metro ili uhvatite taksi.
Bacite pogled
Najviša zgrada u Kini je toranj Jin Mao Tower u Century Boulevard 88 (+86 21 5047 5101). Sa 88. sprata se pruža pogled na čitav grad, a ulaznica košta 50 juana (5 eur) Na spratu niže možete popiti koktel u hotelu Grand Hyatt (+86 21 5049 1234http://www.shanghai.grand.hyatt.com/).
Osvrnite se oko sebe
Šangaj se nalazi na zapadnoj strani reke Huangpu, a duž obale je bulevar Zhongshan, poznat i kao Bund. Zapadno je Narodni trg, ili Renmin Guangchang, koji je sa Bundom povezan glavnom trgovačkom ulicom Nanjing Lu. Najstariji deo grada je Nanshi, okružen ulicama Renmin Lu i Zhonghua Lu; ako krenete ka zapadu, naići ćete na sada već fancy kvart, nekadašnji Concession Francaise, simbol evropskog imperijalizma u Kini.
Ako preživite gužvu na ulicama, Šangaj će vam biti lak za snalaženje. Mape grada su postavljene svuda po centru, a glavne ulice su obeležene sistemom pinyin, latiničnom transkripcijom kineskih imena. Stanice metroa su takođe obeležene ovim sistemom. Postoje dve linije, a karta košta od 2 do 4 juana (0.2 do .4 eur). Najniža cena za taksi je Y10 (1 eur). Pokažite adresu napisanu na kineskom jer taksisti retko govore neki strani jezik.
Smestite se
Smeštaj u jeftinijim hotelima košta od 15 do 30 eura, a u hostelima još manje. Čekirajte Hiker Youth Hostel. Nalazi se u centru grada, u Bundu, a krevet u spavaonicama sa 4 ili 6 kreveta košta oko 6 eur.
Dobra opcija je i hostel Captain, takođe u blizini Bunda (Fuzhou Road 37). Krevet u dvokrevetnoj sobi košta 20 eur.
Jedan od najboljih većih hotela je Sofitel Hyland u ulici Nanjing 505 (+86 21 6351 5888), i nalazi se u blizini Bunda i Narodnog trga. Dvokrevetne sobe su od 200 eur, uključujući doručak.
Shanghai Metropole Hotel je takođe na dobroj poziciji, u ulici Jianxi Zhong 180 (+86 21 6321 3030). Sobe koštaju oko 70 eur; kineski "švedski" sto u ovom hotelu košta Y25 (2.5 eur).
Hotel Pudong Shangri-La u ulici Fu Cheng 33 (+86 21 6882 8888http://www.shangri-la.com/) nešto je dalji od centra, ali ima savršen pogled na reku. Siđite na metro stanici Lujiazui. Dvokrevetne sobe koštaju od 320 eur, a doručak je 20 eur.
Prošetajte se
Kod raskrsnice Renmin Lu i Dajing Lu, nalaze se preživeli ostaci gradskih zidina. Umetnički paviljon Dajingge (+86 21 6385 2443), postavljen je na samim zidinama i otvoren je svakog dana od 9 am do 4 pm; ulaznica košta Y5 (0.5 eur). Svi natpisi su na kineskom jeziku, ali i pored toga moći ćete da vidite neke zanimljive fotografije starog Šangaja.
Odatle krenite istočno duž ulice Dajing Lu, i prođite bočnim uličicama kako biste stekli utisak kako se živelo u staroj Kini. Pođite ulicom Henan Nan do Fangbang Zhonglu, gde se nalazi veliki Gradski hram; ulaznica košta Y5 (0.5 eur).
Odmah iza ugla je pijaca gde se prodaju tipični suveniri, a njen centar je vrt Yuyuan, bašta iz 16. veka iz perioda dinastije Ming, jedna od najpopularnijih atrakcija u Šangaju i idealno mesto da završite šetnju. Vrt Yuyuan je otvoren svakog dana od 8.30 am do 5.30 pm, a ulaznica košta Y30 (3 eur).
Šoping
Fancy prodavnice nalaze se oko ulice Nanjing Road West, i to u centrima kao što su Plaza 66 i CITIC. Ipak, lokalci preferiraju živopisniju ulicu Huahai.
Ako nameravate da kupite kineski svilu, idite do tekstilne pijace u ulici Donjiadu Lu, ili do Silk King u ulici Nanjing Xi 819 (+86 21 6215 3114), gde će vam krojač sašiti odeću po meri i po vašem izboru.
Aperitiv?
Najbolje je da ga popijete u distriktu Xin Tiandi, gde su dva bloka zgrada pretvorena u živopisni kvart sa barovima i restoranima. Potražite K2, Zenzi Bar, kao i Star East, koji drži filmska zvezda Jacky Chan.
Večerajte sa lokalcima
Jedan od najboljih restorana šangajske hrane je Tan Wai Lou (+86 21 6339 1188) koji se nalazi kod Bunda, u ulici Zhongshan Dong Yi 18.
U istoj zgradi nalazi se i Sens and Bund (+86 21 6323 9898http://www.resto18.com/), u kojem se služi sjajna francuska kuhinja, a cene su razumne. Hranu će vam spremiti blizanci Jacques i Laurent Pourcel, koji su u Francuskoj dobili Michelin zvezdicu, oznaku visokog kvaliteta.
Nedelja ujutro: pravac crkva
Memorijalna crkva Moore, gotska građevina od crvene cigle, nalazi se na Narodnom trgu, a izgradili su je misionari u 19. veku. Službe su na kineskom, a posetioci je mogu obići svakog dana od 9 am do 5 pm (+86 21 6322 5069).
Prošetajte se kroz park
Prvobitna namena parka Fuxing bila je šetalište za francuske građane nastanjene u Šangaju. Danas ovim parkom dominiraju ogromne statue Karla Marksa i Fridriha Engelsa.
Branč na brzinu
Na poslednjem spratu zgrade Three on the Bund nalazi se restoran New Heights (+86 21 6321 0909). Atmosfera je opuštena, a branč košta od Y95 (9-5 eur) i služi se vikednom do 6 pm.
U istoj ulici je Bar Rouge (+86 21 6339 1199). Nalazi se na sedmom spratu, a branč se služi od vikednom od 10.30 am do 3.30 pm. Meni košta od Y132 (13.2 eur).
Kulturno popodne
Posetite nekadašnju rezidenciju prvog kineskog predsednika, Dr Sun Yat Sen-a, u ulici Xiangshan 7 (+86 21 6437 2954). Otvorena je svakog dana od 9 am do 4.30 pm, a ulaznica košta Y8 (0.8 eur).
U blizini, u ulici Huangpi Road South je Memorijalna kuća (+86 21 5383 2171http://www.shcrm.com/) gde je 1921. održan prvi sastanak Kineske komunističke partije. Otvoren je svakog dana od 9 am do 5 pm, ulaznica košta Y3 (0.3 eur).
Pošaljite razglednicu
... a kupite je u Šangajskom muzeju u ulici Renmin Da Dao 201 (+86 21 6372 3500). Ovaj muzej je jedna najvećih atrakcija u Šangaju, u kojoj se čuvaju predmeti od žada, kaligrafija, kostimi, nameštaj i druga kineska umetnička dela. Muzej je otvoren svakog dana od 9 am do 4 pm, ulaznica košta Y20 (0.2 eur).
Pariz istoka, grad brzog bogaćenja, dobiti sumnjivog porekla i bogatstava izgubljenih zbog lošeg broja na ruletu; mesto gde žive avanturisti, prevaranti, kockari, dileri, tajkuni, misionari, gangsteri, i ulični makroi – Šangaj je bio tamna mrlja tokom dugih godina zaboravljanja da su komunisti došli na vlast.
Photo: YW_Yeung
Nekoliko decenija kasnije, spektakularni preokret Šangaja i alhemijska transformacija glavna su gradska tema. Nijedan grad u Kini nije uspeo da svoj pad preokrene tako pametno. Uspevši na neki način da tipizira savremenu Kinu iako je grad kakvog nema u zemlji, Šangaj je u procesu da postane sinonim za uspeh, stil, i neprekidnu izgradnju.
Mnogi turisti su razočarani jer Šangaj ne može da se meri sa epskom istorijom Pekinga ili Ksijana. Ipak, on ima sopstvenu priču kao nijedan grad u Kini – Bund, Francuska koncesija i Šangajski muzej atrakcije su svetskog glasa koje se ne smeju propustiti. U najmanju ruku, možete se ogrejati pokraj bezbrojnih neonki finansijskog kvarta Lujiazui.
Photo: monkeyking - Peter
Valuta
10 juana (Y) = 1 evro
Atrakcije
Ručajte na Bundu - na poslednjem spratu zgrade Three on the Bund nalazi se restoran New Heights. Atmosfera je opuštena, a branč košta od 95 juana (9-5 evra) i služi se vikednom do 18 časova.
Nadišite se četiri milenijuma kineske istorije u Šangajskom muzeju.
Pogledajte grad sa 370 metara nadmorske visine, sa Tornja Đinmao, ikone Pudonga i najviše zgrade u Kini.
Prošetajte se baštom Jujuan i ulicama Starog grada.
Istorija
Ko god da se prošeta kroz Bund ili zabačene ulice nekadašnje Francuske koncesije, shvatiće da je Šangaj tvorevina Zapada. S obzirom na to da se je postavljen kao kapija za reku Jangce, ovo mesto je bilo idealno za trgovinu. Kada su Britanci otvorili svoju prvu koncesiju 1842, nakon Prvog opijumskog rata, bio je tek nešto više od gradića koji živi od ribarstva i tkačnica. Britanci su sve to promenili.
Ubrzo su 1847. stigli i Francuzi, 1863. osnovana je međunarodna naseobina, a Japanci su stigli 1895. Grad je podeljen na autonomna naselja na koja se nije primenjivao kineski zakon. Do 1853. Šangaj je pretekao sve ostale kineske luke. Do 30-ih godina prošlog veka, u gradu je živelo 60.000 stranaca, i to je bila najprometnija međunarodna luka u Aziji.
Šangaj je izgrađen na trgovini opijumom, svilom, i čajem, ali je vremenom postao i mesto najvećih finansijskih kuća. Jedna od najpoznatijih trgovačkih firmi bila je Jardine Mathewson & Company. Godine 1848, firma Jardine kupila je prvi komad zemlje u Šangaju koji je bio ponuđen strancima na prodaju, i postala je jedna od najvećih firmi u gradu.
Photo: Quietude
Šangaj je postao i uzrečica za eksploataciju i porok - njegove bezbrojne pušionice opijuma, kockarnice i bordeli kojima su upravljale kriminalne grupe bili su srce šangajskog života. Sve to su obezbeđivali američki, francuski i italijanski marinci, britanski tomiji i japanski plavi koporani.
Nakon sukoba Čang Kaj Šeka sa komunistima 1927, Kuomintang je sarađivao sa stranom policijom i šangajskim gangsterima, kao i sa kineskim stranim vlasnicima fabrika, kako bi se smanjilo radničko nezadovoljstvo.
Eksploatisana na sve načine, gladna i bedna, prodata u roblje, isključena iz visokog društva i parkova koje su napravili stranci, šangajska sirotinja imala je nezasit apetit za radikalnim promenama. Kineska komunistička partija je osnovana 1921. baš u tom gradu, i nakon brojnih neuspeha, "oslobodila" ga 1949. godine.
Komunisti su uklonili ćumeze i partaje, rehabilitovali nekoliko stotina hiljada zavisnika od opijuma, i eliminisali dečji rad i ropstvo. Bili su to neverovatni uspesi. Kasnije, tokom Kulturne revolucije, grad je bio baza takozvane Četvoročlane bande.
Dugogodišnjoj bolesti Šangaja konačno je došao kraj 1990, kada je objavljen plan da se razvije Pudong, deo grada sa istočne strane reke Huangpu, a danas Šangaj ima ambiciju da postane jedan od glavnih finansijskih centara. Lujiazui, kvart sa druge strane reke, preko puta Bunda, procvetao je poslednjih godina, sa savremenim oblakoderima koji predstavljaju antipod strukturama starog sveta na Bundu.
Privreda Šangaja je u neprekidnom i ubrzanom rastu, i danas je on daleko ispred ostalih gradova u Kini. Centralnu vlast bi najviše zadovoljilo kada bi Šangaj stao na mesto Hong Konga i počeo da predvodi Kinu ka budućnosti, jer bi se tada skrenula pažnja sa bivše kolonije na uspešnu priču iz domaće radinosti.
Photo: Wang Jue
Šangaj ostaje vezan za svoju prošlost, prema kojoj je istovremeno i sumnjičav i na koju je ponosan, i niko ne može da predvidi kako će taj grad izgledati za dvadeset godina.
Ali, uprkos fanfarama, za Šangaj se teško može reći da je internacionalni grad (ko god je bio u Kuala Lumpuru, odmah će primetiti razliku), a zbog neobičnog odsustva kreativne energije Šangaj ponekad deluje provincijski.
Klima
Šangaj započinje godinu u hladnoći, kada se temperatura spušta ispod nule, sve je sivo i u izmaglici, a vlaga i mraz se uvlače u kosti. Period između aprila i maja je verovatno najbolji period za posetu, kao i jesen (od kraja septembra do sredine novembra). Leto je špic turističke sezone, ali je zbog velike vrućine i vlage prilično neprijatno, a u julu i avgustu temperatura ponekad prelazi 40 C.
Jezik
Šangajski dijalekat, koji govori 13 miliona ljudi, pripada grupi dijalekata Vu, koji je ime dobio po kraljevini Vu u današnjoj pokrajini Jangce. Za stanovnike područja u kojima se govori mandarinski ili kantonski, šangajski dijalekat deluje arhaično, i ceo tonski sistem se razlikuje.
Orijentacija
Šangajska opština obuhvata ogromnu površinu, ali sam grad je znatno skromnijih dimenzija. Najkraće rečeno, centralni Šangaj je podeljen na dve oblasti: Pudong (istočno od reke Huangpu) i Puksi (zapadno od reke Huangpu).
Istorijske zanimljivosti nalaze se u Puksiju. Tu su: Bund, turističke atrakcije, najbolje prodavnice, nekadašnje strane koncesije i najpoznatiji šangajski barovi, restorani, i noćni klubovi.
Za razliku od Pekinga, Šangaj nije grad predvidljive arhitekture, tako da navigacija može da bude iscrpljujuća. Područje oko Bunda je istorijsko srce bivše međunarodne naseobine. Odatle Istočna ulica Nanđin, najpoznatija šoping ulica u Kini, ide zapadno do Trga Renmin, gde se nalazi Tomorrow Square, jedna od najviših zgrada u gradu, Šangajski muzej, Veliko pozorište, i raskršće metro linija 1 i 2. Zapadna ulica Nanđing nastavlja zapadno, pun tržnih centara, hotela i prodavnica.
Photo: Alex and Jerry
Južno do Bunda je Stari grad, splet uskih uličica i stišnjenih kuća. Grad Šangaj počeo je da se širi odavde.
Južno od ulice Jan'an i zapadno od Starog grada, nalazi se nekadašnja Francuska koncesija, sa ulicama punim zelenila, prodavnica, barova i restorana.
Istočno od reke Huangpu je Pudong, specijalna ekonomska zona maglev vozova, mega šoping centara, banaka, šljaštećih oblakodera i rezidencijalnih kompleksa.
Smeštaj
Iz perspektive stranog turiste, Šangaj je dobro pokriven hotelima srednje klase, koji koštaju od 400 do 1000 juana za dvokrevetnu sobu, ali i i luksuznim hotelima ( od 1000 do 3000 juana). Osim toga, broj omladinskih hostela nezadrživo raste.
JEFTINI
Ming Town Hiker Youth Hostel (tel: 63297889, 450 Central Jiangxi Rd) Spavaonice su od 50 juana, a dvokrevetne sobe oko 300 juana. Hostel se nalazi na kratkoj pešačkoj distanci od Bunda. Postoji bar, besplatni filmovi, mogućnost iznajmljivanja bicikla i pristup Internetu.
Captain Hostel (tel. 6325 5055, 37 Fuzhou Rd) Spavaonice su 60 juana, a dvokrevetne sobe od 400 do 1200 juana). Spavaonice su čiste, a dvokrevetne sobe sasvim OK. Na krovu se nalazi bar do kojeg se dolazi liftom.
Pujiang Hotel / Astor House Hotel (tel: 6324 6388, 15 Huangpu Rd) Spavaonice su 70 juana, a dvokrevetne sobe od 580 1280. Hotel je jeftin, nalazi se u centru, a sobe su ogromne.
SREDNJA KATEGORIJA
East Asia Hotel (tel: 6322 3233; 680 East Nanjing Rd). Renoviran je 2005, ima dve zvezdice, i danas je jedan od popularnijih "old-tajmer" hotela. Dvokrevetne sobe su od 420 juana.
Metropole Hotel (tel: 6321 3030; 180 Central Jiangxi Rd). Ovo je bio jedan od najglamuroznijih hotela u gradu tokom 30-ih godina XX veka dvokrevetne sobe - 650 juana.
DE LUXE
Peace Hotel (tel: 6321 6888; 20 East Nanjing Rd) Dvokrevetne sobe su od 1300, a apartmani oko 3000 juana.
Prestonica Kine je mesto vrelih leta, ledenih zima, i proletnjih peščanih oluja, ali i grad domaćin Olimpijade 2008. To je kineski grad u kojem se najviše primećuje žestoki tempo transformacije celokupne nacije.
Photo: dans
Grad savršenog planiranja i arhitekture, naglašen sporadičnim autoritarnim momentima (Trg Tjenanmen, Velika narodna dvorana - kineski parlament), Peking i danas zapanjuje one koji ga prvi put posećuju, očekujući živu sliku komunističke Kine. To je ogroman grad, pun života i optimizma, ali i trgovinske vreve.
Iz kolosalnih bulevara preliva se dva miliona automobila, jer stvari koja se u Kini moraju imati (kao što su nekada bili TV ili mašina za veš) danas su VW Passat ili Buick. I pored toga, na svakom koraku se može videti kutak sa istorijskim šarmom, naročito oko kvartova hutong, spleta uskih uličica u kojima je sačuvana avlijska arhitektura Pekinga. Grad je uspeo i da održi i epsku grandioznost nekadašnjih vremena, i proglasi se titularem prava na Veliki kineski zid, Zabranjeni grad, park Nebeski hram, i Letnja palata.
Kafića i restorana ima bezbroj, a najčuvenije kinesko jelo, pekinška patka, zaista je najukusnija u inventivnom kafanskom svetu Pekinga.
Iskreni i opušteni, stanovnici Pekinga govore narečjem Neižinghuam – što je zlatni standard za mandarinski – i čude se koliko imaju sreće jer žive u centru poznatog sveta. I pored sve svoje veličine i raznolikosti, Peking je uspeo da se oslobodi tempa koji nameću Šangaj i Hong Kong, a lokalci nalaze vremena da sede na ćošku, igraju šah, i posmatraju prolaznike.
Hit maršrute
Sledite korake evnuha i careva i prošetajte se kroz Zabranjen grad.
Iznajmite bicikl i obiđite avlijske kvartove hutong.
Popnite se na Veliki zid, granicu koja Kinu odvaja od varvarskih hordi.
Beiđing – kojeg diplomate, nostalgični novinari, i setni akademici od milošte nazivaju Peking – deluje kao da je prestonica Kine od početka sveta. U stvari, Beiđing (Severna prestonica) – pozicioniran izvan kolevke Kineske civilizacije – izdigao se kao kulturna i politička sila zemlje tek u 13. veku kada su Mongoli okupirali Kinu.
Nebeski hram - Photo: Saad Akhtar
Nalazi se na ogromnoj ravnici koja se ka jugu prostire čak do udaljene Žute reke (Huang He), Peking nije blizu ni velike reke niti mora. Da nije strateški pozicioniran na granici Severne kineske ravnice, male su šanse da bi postao veliki grad, a kamoli prestonica.
Klima
Jesen (od septembra do početka novembra) je optimalan period za posetu Pekingu, jer je vreme ugodno, a u gradu ima manje turista. Kratku sezonu sunčanih dana s prijatnim povetarcem lokalci zovu tiangao qishuang (bukvalno 'nebo je visoko a vazduh svež'). Zimi je napolju ledeno i temperatura često pada na -20, dok severni vetrovi kao britva seku sve pred sobom. Proleće je suvo i manje-više OK, ako se izuzmu peščane oluje koje šibaju iz Unutrašnje Mongolije, kao i statički elektricitet koji puca na svakom koraku. Proleće je i puno maca koje se skupljaju u klupka, i lete bukvalno svuda. Od maja pa na dalje, živa često zna da skoči na preko 30 C, a leti prelazi i 40 C, dok su krajem leta česte jake kiše sa grmljavinom. S klimatske strane to možda deluje nelogično, ali leto je špic sezone, kada hoteli dižu cene, a Veliki zid je blizu kolapsa pod težinom bezbrojnih turista. Zagađenje vazduha ume da bude nepodnošljivo tokom letnjih i zimskih meseci.
Orijentacija
Sa površinom od 16,800 km2, Peking je otprilike veličine Belgije.
Sam grad može delovati preterano veliki, ali Peking je uredno urbanistički isplaniran. Zamisliste ga kao džinovsku mrežu sa Zabranjenim gradom u centru. Imena ulica mogu da unesu konfuziju. Điang-uomen-wai Dađi znači avenija (dađi) ispred (wai) Điang-uo kapije (Điang-uomen) – dok s druge strane Điang-uomen-nei Dađi znači 'avenija unutar Điang-uo kapije. Sama kapija više ne postoji, i jedino je preživelo ime.
Veliki bulevari su poznati po tome da dužinom menjaju ime. Ulice i avenije ponekad se dele u skladu sa stranama sveta: Dong Dađie (Istočna avenija), Xi Dađije (Zapadna avenija), Bei Dađie (Severna avenija), i Nan Dađie (Južna avenija). Za razliku od bezbroj drugih kineskih gradova, Peking je mesto gde nećete naći Điefan Lu (Put oslobođenja), ili Renmin Lu (Narodni put). Pet obilaznica okružuje grad, u koncentričnim krugovima.
Trg Tjenanmen - Photo: Paul Louis
Peking nije grad koji mazi i pazi svoje stanovnike. Njegova arhitektura uliva strahopoštovanje, a njegove građevine, namerno ili ne, redukuju ljudska bića na veličinu mrava u gigantskom matriksu bulevara i autoputeva.
Mnogi od humanijih delova grada, kao što su ograđene stambene kuće iz pred-komunističkih dana, srušene su. Ali njihov duh još uvek je prisutan, a oko jezera Kianhai i Hounhai i dalje se oseća aroma starog Pekinga. Starci i dalje u šetnju iznose svoje ptice u kavezima, i lagano ih njišu kroz vazduh. Zimi, stariji se kupaju u ledenom jezeru kako bi ojačali duh i telo.
Ali novi Peking polako osvaja. Barovi i restorani niču duž obale jezera. Bicikli rikše razvoze turiste po starim kvartovima uskih uličica, koji su nekada bili poznati kao hatong, i koji danas sve više postaju tematski parkovi, a sve manje oaze mira što su nekada bile.
Kolosalni zidovi drevnog Zabranjenog grada, ogromno prostranstvo Trga Tjenanmen, nepremostivi bulevar Čang'an, imaju zajednički element "zabrana" koji će urbani planeri Pekinga nametnuti posetiocima Olimpijskih igara ovog leta. Tu je i monstrumsko "jaje", kako ga zovu lokalci, što je u stvari nova gradska opera; zatim kolosalna uglasta građevina u kojoj je smeštena državna televizija, kao i aerodromski terminal koji je toliki da bi se čak i kineski imperatori isprepadali.
ATRAKCIJE
Trg Tjenanmen
Najveći javni trg na svetu, Tjenanmen jeste ogroman pustinja pločnika u srcu Pekinga, ali i gorak epitaf kineskom nesrećnom demokratskom pokretu. Možda je to jedna grandiozna, maoistička zamka za turiste, ali u svakom slučaju mesta da raširite noge ima i pregršt, a od pogleda, bez preterivanja, zastaje dah, pogotovo po lepom danu, ili po vedroj noći.
Trg je postavljen u pravcu sever-jug, na sredini se nalazi mauzolej Mao Zedonga, a sa spoljašnje severne strane je Zabranjeni grad. Dok stojite na trgu, nalazite se u simboličkom centru Kineskog univerzuma.
Mao je zamislio da trg projektuje enormnost Komunističke partije, tako da je cela atmosfera malo kim-il-sungovska. Godine 1976, na trgu se okupilo milion ljudi da bi odali poslednju poštu Mau, a 1989. tenkovi i vojska isterali su demonstrante sa trga. Iako je verovatno da na samom trgu niko nije ubijen, dokumentovano je da je u severnom kvartu Muxidi izveden pravi pokolj.
Trg Tjenanmen za vreme demonstracija 1989 - Photo: Jeff Widener (The Associated Press)
Uprkos tome što predstavlja javnu površinu, trg je više u rukama vlasti nego ljudi. Svaki pokret prate kamere, a policajci u civilu stoje na gotovs da u slučaju potrebe paralizuju prvi pokušaj neposlušnosti.
Zapadno od monolitskog Maovog mauzoleja nalazi se Veliko narodno pozorište, okruglo titanijumsko zdanje koje pre podseća na vanzemaljski svemirski brod koji je sleteo samo da napuni benzin.
Kapija nebeskog mira je moćan nacionalni simbol. Sagrađena je u 15. veku i restaurirana u 17. veku, ova kapija nekada je bila najveća od četiri kapije Carskog zida koji okružuje carsko imanje.
Sa ove kapije Mao je 1. oktobra 1949. proglasio Narodnu republiku kinu. Celom građevinom dominira gigantski portret bivšeg šefa države, sa leve strane stoji politički slogan 'Živela Narodna republika Kina', a sa desne 'Živelo jedinstvo naroda sveta'.
Maov portret čuven je i po tome što je zasut jajima tokom demonstracija 1989, a ikonoklasti su bili radnici iz Maove provincije Hunan.
Duan kapija
Ugnježdena između Kapije nebeskog mira i Meridian kapije, Duan KapijaBokserskog ustanka.
Halom danas dominiraju fotografije starog Pekinga, ali bacite pogled na plafon, koji je ostao oslikan u originalnim bojama, i nema kozmetičkih prepravki kao na tolikim drugim kineskim spomenicima.
Prednja kapija
Prednja kapija (Kian Men) praktično se sastoji od dve kapije. Severna kapija, 40m visoka Žengjang men, datira iz dinastije Ming, i bila je najveća od devet velikih kapija unutar zidina grada koje su razdvajale Unutrašnji ili Tartarski (Manču) grad od spoljašnjeg ili Kineskog grada. Kapija je delimično uništena tokom Bokserskog ustanka 1900, a sa njene obe strane ranije su stajala dva hrama, koji su u međuvremenu srušeni. S nestankom gradskih zidina, kapija se, arhitektonski gledano, nalazi van konteksta.
Velika narodna dvorana
Nalazi se na zapadnoj strani Trga Tjenanmen, i tu se sastaje kineski Nacionalni narodni kongres. Arhitektura iz 1959. je monolitna i zastrašujuća; posetiocu imaju priliku da pogledaju 29 beživotnih soba, nazvanih po provincijama koje čine kineski univerzum.
U toj zgradi je i banketna sala sa 5000 mesta gde je američki predsednik Ričard Nikson večerao 1972, kao i auditorijum sa 10.000 mesta sa poznatom čuvenom zvezdom na plafonu, okruženom galaksijom sijalica.
Tokom zasedanja Narodnog kongresa Velika narodna dvorana zatvorena je za turiste.
Mauzolej Mao Zedonga
Predsednik Mao umro je u septembru 1976, a njegov Mauzolej na južnoj strani Trga Tjenanmen ubrzo je podignut na mestu gde je nekada bila Kapija Žonghua.
Mnogi Kinezi danas pokazuju duboko poštovanje kada se fizički susretnu sa Maom, koji leži mumificiran u mauzoleju, prekriven crvenom zastavom sa srpom i čekićem.
Zgrada državne televizije - Photo: Jakob Montrasio
Spomenik narodnim herojima
Severno od Maovog mauzoleja nalazi se Spomenik narodnim herojima, sagrađen 1958. Na granitnom obelisku visokom 37.9m urađen je bareljef ključnih patriotskih i revolucionarnih događaja, kao što je Lin Zexu uništava opijum u 19. veku, ili pobuna Taiping. Tu je i Maova izjava Večna slava narodnim herojima.
Kineski nacionalni muzej
Smešten u mračnoj građevini, ovaj muzej je u prilično lošem stanju i potrebno mu je kompletno renoviranje.
Žongšang park
Ovaj prekrasni mali park nalazi se zapadno od Kapije nebeskog mira; nekada je služio kao oltar Bogu zemlje i Bogu žitarica gde je imperator prinosio žrtve. Danas je to čist, miran, i uredan mali park, osvežavajuća uvertira pred veličanstvenu carevu rezidenciju.
Radnička palata kulture
Kod jugoistočnog krila Zabranjenog grada je Radnička palata kulture, istočno od nebeskog mira, koja se nalazi na mestu nekadašnjeg Vrhovnog hrama.
Ne propustite još: Muzej carskog grada, Carske arhive, Staru opservatoriju.
Od low-cost samostalnih istraživačkih tura do luksuznih obilazaka i svega onoga što postoji između, Kina nudi ponekad zbunjujući izbor opcija za putovanja. S obzirom da je zemlja ogromna, a da su iskustva najrazličitija moguća, turisti su često prinuđeni da dobro prostudiraju mapu kako bi utvrdili šta tačno žele da vide u Kini.
Kada otići
U Kinu se može ići tokom čitave godine – proleće (mart-maj) i jesen (septembar-početak novembra) su najprijatniji, jer tada izbegavate velike letnje vrućine (jun-avgust) i vrlo hladnu zimu (novembar-februar/mart). Proleće u Pekingu je naročito prijatno, a u Hong Kongu su najbolje vremenske prilike početkom proleća, i u jesen. Leti dolazi najviše turista, a u špicu turističke sezone često je problem naći smeštaj.
Severna Kina je vrela i u glavnom suva tokom leta, naročito na severoistoku gde su poznate velike vrućine, mada i u Pekingu zna da bude vrlo vrelo. Oblast oko reke Jangce (Čang-đang) je veoma topla i vlažna, a južna Kina, sa obalom na koju nasrću tajfuni, takođe ima visoke temperature. Kiše su retko kad toliko jake da mogu da poremete putovanje, osim na južnoj obali tokom sezone tajfuna.
Zima je mrtva sezona (osim na ostrvu Hainan) i može da bude najmirniji deo godine, ali dok je Hong Kong zimi prijatno hladnjikav, severna Kina je jedno ogromno zamrznuto prostranstvo. Zimovanje u centralnim i južnim delovima pokrajine Junan je prijatno, ali je na višim nadmorskim visinama severno od te pokrajine prilično hladno. Zima u principu nije preporučljiva za obilazak velikih nadmorskih visina u celoj zemlji, mada je leti vrlo prijatno u pokrajini Ćing-hai i na Tibetu.
Za vreme glavnih državnih praznika, putovanje takođe može biti otežano, a turistička mesta su često puna kineskih turista. Manevrisanje kroz Kinu zajedno sa još 1,3 milijarde drugih ljudi za vreme Kineske nove godine može da bude maltretiranje, ali s druge strane pruža priliku da zemlju vidite u najzanimljivijem trenutku. Cene hotela skaču tokom Prvog maja (praznik traje 7 dana), i Nacionalnog dana 1. oktobra (takođe 7 dana), a do voznih karata se teško dolazi.
Cene i troškovi
Nekada jeftina, Kina je odavno postala skupa, i sve skuplja. Ali ako znate kuda i kako da putujete u skladu sa svojim budžetom, moći ćete da se uskladite.
Najskuplja mesta su Hong Kong, Makao, Peking (Beiđing), Šangaj, Guangđou, istočne priobalne pokrajine, i Specijalne ekonomske zone (SEZ). Peking i Šangaj znaju da budu neizdrživo skupi. Osvrnite se oko sebe, budite praktični, i steknite osećaj gde lokalci kupuju. Pokušajte da brzo steknete osećaj za paritete; budite razumni i oprezni u vezi sa tim gde kupujete, i šta kupujete. S obzirom da baratate nepoznatom valutom, strpljivo preračunajte šta koliko košta. Čak i Peking i Šangaj mogu da budu jeftini.
Ako spavate u sobi sa više ljudi – što je danas sveprisutna opcija – ako se krećete autobusom ili biciklom umesto taksijem, hranite se po kioscima ili malim restoranima, i uzdržavate od nepotrebne kupovine i rasipanja, možete da živite na oko US$ 25 dnevno, što je oko 200 juana ili 15 €. Najveći deo para poješće vam smeštaj, a u mestima gde ne postoje hosteli moraćete da platite od Y160 za dvokrevetnu sobu (jednokrevetne su retko na raspolaganju).
Zapadna Kina i unutrašnjost su i dalje relativno jeftini. Popularne bekpekerske destinacije, kao što su Yunnan, Sichuan, Guangxi, Gansu, Xinjiang, Qinghai, i Tibet, obiluju jeftinim smeštajem i restoranima.
Cena hrane još uvek je prihvatljiva po celoj Kini, a oni štedljivi mogu da se prehrane i za samo Y40 dnevno. Troškove transporta ćete držati na minimumu ako putujete autobusom, i ako u vozovima ne uzimate ležaj. Putovanje vozom je prihvatljivo, i obično je dvostruko jeftinije od aviona. Avion u Kini je skup, ali popusti su česti, a ako imate malo vremena za pokrivanje velikih distanci, onda je letenje pravo rešenje.
Dvokrevetne sobe u hotelima srednje kategorije su oko Y240, a u restoranima srednje klase možete jesti za oko Y40. Relativan komfor u Kini može se ostvariti za oko Y480 dnevno.
Koliko košta luksuz u Kini? Sobe u hotelima sa pet zvezdica mogu da budu i do Y2400 za noć u velikim gradovima, a u ekskluzivnim restoranima cene obroka idu i do Y800.
Kao zemlja koja istovremeno prolazi agoniju tranzicije, a opet je nekako večno ista, Kina je mesto koje obavezno treba videti. Železnica – novotarija koje su se nekada mnogi gnušali zbog negativnih posledica na feng šui i poguban uticaj na grobove predaka – danas povezuje prašnjavi Peking na samom severu Kine, sa Lasom na udaljenom Tibetu. Vozni motori se na visokim nadmorskim visinama snabdevaju kiseonikom, isto kao i putnici, koji će bez sumnje uživati u njegovom ukusu nakon što prežive notorno zagađenje u Pekingu.
Monumentalna Brana tri klanca, najveća na svetu, završena je 2006, tri godine pre roka. Kina je prvi put poslala čoveka u kosmos 2003, a zatim je to ponovila 2005. Od šangajskog aerodroma Pudong do centra grada se može stići Maglevom koji vozi 430km/h (iako vam se može desiti da u toku špica osedite čekajući da autobus pređe pola metra zagušenim pekinškim ulicama).
Kina navodno utroši pola svetskog betona i trećinu čelika, a skoro polovina celokupne tropske drvne građe odlazi na bezbrojne kvadratne metre kineskog parketa. Sex shopovi su sveprisutni od Anjanga do Đingdiđina: 70% svih seks igračaka u svetu su 'Made in China'. U zemlji vlada nestašica pilota koji bi upravljali njenom rastućom flotom komercijalnih aviona, a insajderi tvrde da je nebu Kine trenutno preko 100 stranih pilota. U bliskoj budućnosti bi troje od četiri Kineza mogli posedovati auto, a to znači da će se flota od 1.1 milijarde automobila gurati za parking mesto.
Peking
Uzbuđenje i trauma promena su sveprisutni. U ludačkoj jurnjavi da se pretvori u modernu citadelu, Peking bespovratno uništava veliki deo svoje dragocene istorije. Kako primećuje američki arhitekta IM Pei, gradski planeri je trebalo da sačuvaju veličanstvene gradske zidine, i da izvan njih podignu oblakodere. Da bi umirio savest, Peking je paradoksalno ponovo podigao velelepnu Kapiju Jongding (iako taj faksimil ne ogovara originalu u potpunosti) nakon što je srušen 1950ih.
Šangaj
Ako mislite da u Pekingu ima mnogo solitera, idite u Šangaj koji sad ima gotovo dvostruko više oblakodera nego Njujork. The only way is up, moglo bi se reći, a šangajske ulice menjaju izgled maltene preko noći. Ipak, grad još uvek nije rešio probleme kao što su žuta voda iz česme, ogromno zagađenje, i saobraćajne gužve koje su ozbiljan konkurent epskom pekinškom krkljancu.
Čuveni po egzotičnim jelima, restorani godišnje nabavljaju 45 milijardi kineskih štapića, a u Pekingu je nedavno otvoren prvi restoran specijalizovan za jela od penisa jaka, foke, i magarca. Ako to nije vaša šolja ća, probajte najnoviju ludoriju, Tujia pizza, ukusnu i aromatičnu ploču hleba sa komadima mesa koja će vas vratiti 2000 godina unazad.
Problemi
Zagađenje i dalje ostavlja pogubne posledice na zemlju. Visoki vladin zvaničnik zadužen za životnu sredinu upozorio je 2005. da bi zagađenje za 15 godina moglo da se učetvorostruči.
Ptičiji grip, izvor velike globalne panike 2005-06, zarazio je veliki broj ptica u Kini, ali srećom za sada nije uspeo da mutira u oblik u kojem bi bio prenosiv sa čoveka na čoveka. I pored toga, došlo je do navale na Tamiflu, koji se u Šangaju za kratko vreme rasprodao, a zatim pojavio na crnom tržištu po znatno višoj ceni.
Suše na severu Kine ne pokazuju znake posustajanja. Tianjin danas prema izveštajima ima manje zalihe vode po glavi stanovnika nego Saudijska Arabija.
Kineski neugodan tango sa internetom još jednom je posrnuo kada je 2002. u požaru u jednom internet kafeu poginuo veliki broj ljudi. Odgovor vlasti bio je da zatvore hiljade internet kafea u celoj zemlji. Danas postoji 30,000 cyberspace policajaca koji striktno prate sadržaj i iskorenjuju strane zagađivače, kao što su web sajtovi BBC News i Wikipedia.
Photo: DF08
Ne ide sve kao po loju ni u unutrašnjosti, jer nezadovoljstvo i tamo raste i u učestalosti i u intenzitetu. Prema zvaničnim kineskim izveštajima u 2004. godini bilo je 74000 incidentnih slučajeva, u glavnom u pobunama i ilegalnim demonstracijama.
Najnovija istorija
Kina je u 21. vek ušla kao ekonomski gigant, a naslednik Deng Sjaopinga, Đijang Zemin pohvalio se uspehom koji njegova zemlja ostvaruje na svetskoj pozornici. Tokom njegove vladavine, Hong Kong i Makao su vraćeni Kini, Peking je dobio Olimpijske igre, a Kina postala članica Svetske trgovinske organizacije (WTO). I pored toga, ekonomska slika kine je u najboljem slučaju maglovita, jer dok je Đijang sve napore ulagao u WTO, glomazni državni sektor ostao je nerešeno breme za privredu.
Pripreman za predsednika još od početka 1990ih, Hu Đintao – koji je postao predsednik 2003 – je prvi savremeni kineski lider koji je postao član komunističke zajednice nakon 1949. Međutim, nade da je Hu reformator tiho su raspršene, a predsednik se posvetio čeličnom kontrolisanju političke opozicije i protoka informacija.
Hu se obavezao da će društvo očistiti od 'liberalnih elemenata', tako da je patroliranje internetom sada još rigoroznije, a i ugašeno je više publikacija, među kojima i istaknuti Bing diǎn (Tačka smrzavanja, Freezing Point), popularni nedeljni dodatak dnevnika Zhōngguó Qīngnián Bào (Kineski omladinski dnevnik, China Youth Daily). U Pekingu je instaliran izuzetno efikasan sistem za filtriranje interneta, nazvan 'veliki kineski firewall', koji u proseku blokira oko 10% web sajtova. Zvaničan stav je da država ostaje suprotstavljena 'širenju vesti sa sadržajem koji je protiv nacionalne bezbednosti i javnog interesa'.
Svesna da bodi borbu za sopstveni opstanak, Komunistička partija sve više popušta s kontrolom kojom se sprečava sticanje privatnog bogatstva. Kao rezultat toga, Kina je postala obećana zemlja sa astronomskim privrednim rastom. To je istovremeno i zemlja polarizovana rastućim jazom između onih koji imaju i onih koji nemaju, što je veliki udarac filozofiji marksizma i Kineske komunističke partije. Najveća ironija je u tome što je upravo sila koju je komunizam nameravao da sruši (kapitalizam), dala novi život Komunističkoj partiji Kine.
Glavna linija razdvajanja leži između bogatijih južnih i jugoistočnih pokrajina sa izlaskom na more, i nazadnih provincija u unutrašnjosti, pre svega na zapadu. Da bi ispravila ovu neravnotežu, vlada je pokrenula ambicioznu kampanju Razvijamo zapad, kako bi privukla firme, investicije, i stručnjake u siromašnije zapadne delove zemlje.
Poslednjih godina je sve više protesta u ruralnim sredinama, koje izazivaju konfiskacija zemlje, zagađenje životne sredine, i visoki porezi koje prikupljaju korumpirani zvaničnici. Peking planira da u 36 gradova rasporedi specijalne policijske jedinice, sa glavnim zadatkom da rasturaju pobune i demonstracije.
Ipak, ekonomski napredak Kine poslednjih godina je sve jači, i ova zemlja danas proizvodi 30% svetskog čelika i 46% betona, a 40% svih televizora na svetu proizvedeno je u Kini. Cifre ne prestaju da zaprepašćuju, a neprekidne bojazni da se kineska privreda pregreva ili da je čeka slabljenje, nisu uspele da uzdrmaju strane investicije. Pesimisti najčešće pominju do guše dužan bankarski sektor kao izvor neizbežnog privrednog kolapsa, ali fenomen kineskog privrednog čuda nastavlja da hita napred.
Savremena Kina ima malo pravih intelektualaca (koji su ispali iz mode još od kampanje Stotinu cvetova i Kulturne revolucije), ili pravih ideologa, a Komunistička partija sve više računa da će nacionalizam ispuniti ideološku prazninu u srcu društva. U međuvremenu, sve veći interes za Hrišćanstvo takođe postaje značajna stavka u ispunjavanju duhovnog vakuma. Kontinuirano gušenje duhovnog pokreta Falun Gong koje je počelo 1999. odslikava strah Partije da će izgubiti tle pod nogama od nekomunističkih doktrina. Međunarodne organizacije regularno ističu sudbinu uhapšenih sledbenika pokreta Falun Gong kao jedan od mnogih slučajeva kršenja ljudskih prava u Kini.
Zaštita životne sredine je takođe jedan od gorućih problema. Kineski apetit za energijom raste svakodnevno: trenutno Kinezi troše 12% celokupne svetske energije, s tim što ta potrošnja raste četiri puta bržom stopom u odnosu na svetski prosek. Kina je 2004. godine prestigla Japan kao drugi uvoznik nafte na svetu, posle SAD. Kina je najveći svetski proizvođač uglja, a njeni ugljenokopi su odgovorni za hronično zagađenje i šokantan broj industrijskih nesreća (6000 poginulih tokom 2005). Oko 25 miliona stabala drveća se godišnje poseče kako bi se utolila kineska glad za štapićima za jelo.
Kina danas prolazi najveću migraciju stanovništva iz sela u grad koja je ikada viđena u svetu. Milioni ljudi se sele u gradove, u potrazi za poslom, i za sobom donose rastući pritisak na prirodnu okolinu. Ali ono što zapanjuje je da je Kina postala i treći po redu donator hrane na svetu, iako je istovremeno i uvoznik hrane.
Kina se istovremeno potrudila i da njeno prisustvo bude primećeno i na međunarodnom planu. Kina žestoko investira u Afriku, što je deo politike diverzifikacije izvora nafte kako bi zadovoljila sve veću žeđ za fosilnim gorivom, i to u trenutku kada na Bliskom istoku vlada gungula.
Međutim, sve izraženije prisustvo Kine na međunarodnoj sceni u neskladu je sa njenom politikom nemešanja. Pragmatično poslovno orijentisana, Peking ne pokazuje mnogo interesa za kršenje ljudskih prava u zemljama sa kojima sklapa poslove. Jedan od takvih slučajeva su lukrativni naftni dilovi između Kine i sudanske vlade u Kartumu koji su motivisali Kineze da se suprotstave sankcijama UN prema Sudanu zbog masakra u Darfuru. Prijatelji Kine su i nacije kao Severna Koreja, Mjanmar, i Zimbabve, zemlje koje je ostatak međunarodne zajednice mahom izbegava. Dugogodišnji prijatelj Severna Koreja naročito je zavisna od kineske dobre volje (pre svega u vidu hrane i ekonomske pomoći).
Odnosi između SAD i Kine su i dalje od primarnog strateškog značaja, naročito od kako raste regionalni i globalni značaj Kine. Optimisti ističu sve veću međuzavisnost kineskih i američkih ekonomskih veza, kao i srdačniju atmosferu saradnje od napada Al-Kaide 11. septembra. Pesimisti vide Tajvan kao razlog glavnog trvenja dve zemlje, jer je SAD izjavio da će vojno podržati to ostrvo u slučaju kineske invazije.
Kultura
Kina danas kipi od trgovinske i kreativne energije. Gde god da odete srešćete ljude pune elana koji pokušavaju da ostvare modernizaciju, a da istovremeno sačuvaju prošlost. Kina na prelasku u 21. vek pokušava da nađe svoje mesto u međunarodnoj zajednici, a da ne kompromituje svoje kulturno nasleđe.
Poniženje koje je Kina doživela u 19. i 20. veku od strane Zapada i Japana još uvek ostavlja traga kod njenih stanovnika. Kinezi su ponosni na činjenicu da su otkrili barut, štampu, i papirni novac, dok istovremeno prihvataju poslovne ideje Zapada i slobodno vreme provode po večernjim školama za učenje engleskog jezika. Postoji bojazan da Zapadne vrednosti mogu uništiti dušu tradicionalne kineske kulture, ali istovremeno je jak i nagon da se izmeni izolovanost koja je za Kinu bila karakteristična stotinama godina. Sve je više kineskih građana koji žele da bud viđeni kao progresivni učesnici globalnog sveta, otvoreni za nove ideje.
Modernizacija je za sobom donela i neke glavobolje – zagađenje, porast kriminala, i nezaposlenost, samo su neke. Novi naraštaji bogatih u Kini ostavili su milione drugih iza sebe. Procena je da jedan od osam Kineza živi u apsolutnoj bedi, a zatvaranje fabrika je ostavilo milione bez posla. Masovnom migracijom seljaka u urbane centre vrši se ogroman pritisak na gradove, i prouzrokuju nestašice vode, stambeni problemi, i zagađenje životne sredine.
Čak i pored tolikih promena, tradicionalne vrednosti i dalje opstaju. Mnoga uverenja potiču u velikoj meri iz sveprisutnog uticaja Konfučijanske filozofije na kinesku kulturu. Kinezi cene značaj porodice, moral, i samokontrolu, kao i težak rad i uspehe. Pretpostavlja se da će porodica kao celina cvetati i prosperirati ukoliko kod kuće postoji harmonija. Jake porodične veze kao i veze unutar zajednice glavna su pokretačka snaga Kineza, čak i u teškim trenucima.
Razočarenje politikom Komunističke partije učinilo je da mnogi danas glasno govore ono što misle, i traže promene. Po čitavoj zemlji niču privatne akcione grupe, i obraćaju se pre svega socijalnim slučajevima koje vlada ignoriše ili zanemaruje, kao što su invalidi, ili homoseksualci, oboleli od AIDS-a, žrtve porodičnog nasilja. Umetnici i pisci se oslobađaju od ranijih političkih stega, što rezultira u jačanju muzičke, književne, i umetničke scene koje su godinama bile gušene.
Porodica je još uvek jaka, i u proseku mnogobrojna. Roditelji zadržavaju jake veze sa svojom decom, a šira familija ima veliki značaj. Babe i dede najčešće vode računa o svojim unucima, dok deca rade i finansijski obezbeđuju svoje ostarele roditelje.
Rapidan razvoj poslednje tri decenije doveo je do toga da mnogim Kinezima skoči životni standard, naročito onima koji žive na bogatoj istočnoj obali. 'Ti si ono što imaš', postao je moto novih kineskih japija, koji auto i veliki stan vide kao simbol uspeha. Pored toga, u prvim redovima izmenjene Kine stoje kompjuterski obrazovane mlađe generacije, koji ne samo što downloaduju novu pop muziku, igre, i filmove, već na blogovima i internet četu učestvuju u žestokim debatama o svemu, od obrazovanja do seksa pre braka.
Hrana i piće
Za Kineze hrana je život, zdravlje, i sreća. Kinezi vole da jedu i kineska kuhinja je raznolika baš kao i njena geografija, kao i njeni ljudi. Gde god da odete srešćete se sa ogromnim izborom različitih kulinarskih stilova, od kojih svi odlično znaju da iskoriste sveže, lokalne sastojke i začine. Za svakog ima ponešto, od biberastog ukusa u Sečuanu, do delikatnih začina Guangdonga. Dođite sa dobrim apetitom, jer kada je reč o hrani, Kina vas neće izneveriti.
Strast za hranom oblikovala je kinesku kulturu, a kuvari do perfekcije razvijaju svoju veštinu čak i u najtežim životnim uslovima. Da bi se uštedela energija, meso i povrće se iseckaju na sitne komade kako bi kuvanje trajalo što kraće, a jela se služe zajednički kako bi svako dobio po nešto za jelo. Rezultat toga je pobedonosni miks inventivnosti, ukusa, i uštede.
U tradicionalnom kineskom jelu, žitarice uvek igraju glavnu ulogu, i služe se sa povrćem, proizvodima od soje, i, ukoliko se ima dovoljno para, mesom ili ribom. Kineski uobičajen pozdrav glasi 'Ni chi fan le ma?' (Jesi za klopu?). Fan se slobodnije može prevesti i kao žitarica, nasuprot reči kai, što znači povrće. Princip da se svako ozbiljno jelo bazira na žitaricama potiče još iz dinastije Šang (1700-1100 p.n.e.), i dan danas je ključno pravilo kineske kuhinje svuda u svetu.
Dobro pripremljeno kinesko jelo obradovaće sva čula: miris, izgled, ukus, i dodir. Uvek postoji smeša Jina i Janga, principa ravnoteže i harmonije – blagi sastojci uvek su upareni sa jakim, a hrskavi sa mekim. Dihotomija između sastojaka fan i kai takođe pokazuje kako se Jin i Jang primenjuju u svakodnevnom životu. Konkretnije – sve povrće i voće je Jin, u glavnom je vlažno i meko, a cilj mu je da proizvede osvežavajući efekat, i da zadovolji ženski aspekt naše prirode. Yang hrana – pržena i začinjena – predstavlja toplotu, i zadovoljava mušku stranu naše prirode.
Zbog geografskih i klimatskih razlika, u kombinaciji sa lokalnim kulinarskim stilovima, postoje mnogobrojni kulinarski pravci. Generalno, kulinarstvo u Kini može se svrstati u četiri šire škole – Severnu, Istočnu, Zapadnu, i Južnu školu, koje se dalje mogu deliti u uže kategorije. Kinezi svoju kuhinju jednostavno opisuju: 'južna je slatka, severna je slana; istočna je začinjena, a zapadna je kisela'.
Rasprostranjena urbanizacija, omogućena komercijalizacijom poljoprivrede i distribucijom hrane, prouzrokovala je uspon restoranske industrije, koja je zatim podstakla razvoj regionalnih kulinarskih pravaca. Poboljšane komunikacije, pre svega izgradnja Velikog kanala kojim su umreženi mnogi kineski vodeni putevi, omogućili su da se hrana dovozi i odvozi u svaki deo kraljevstva.
Najznačajniji trenutak u razvoju kineske kuhinje dogodio se za vreme dinastije Ćing (1644-1911), kada su iz novog sveta doneti novi sastojci. Kukuruz, slatki krompir, i kikiriki – koji bujaju u klimatskim uslovima u kojima pirinač ne raste – omogućio je život u oblastima koje su prethodno bile nenaseljene. Još jedna značajna namirnica doneta iz novog sveta je i čili, koji je ne samo začin, već i koncentrat vitamina A i C.
Osnovne namirnice i specijaliteti
Kinezi obično jedu slab doručak. Često je to kaša od pirinča (žou ili konđi), često sa kiselim krastavcima i joutaio (prženim štapićima od testa), ili poparenim hlepčićima, koji se služe prazni ili sa filom. Uz doručak obično piju toplo sojino mleko, slatko ili nezaslađeno. Za doručak se još jedu nudle, kuvana jaja, prženi kikiriki, i knedle.
Kinezi ručaju između 11.30 i 2 popodne, a mnogi svoj srednji obrok kupuju u malim uličnim snek barovima. Za Kineze koji su u poslovnoj žurbi, ručak se obično sastoji od pirinča ili nudli, koje jedu sa povrćem ili sa mesom.
Regionalne kuhinje
SEVERNA ŠKOLA
Na severu se češće jede pšenica, nego pirinač. Najčuvenije kinesko jelo Pekinška patka služi se uz tipično severnjačke sastojke: pšenične palačinke, mlad luk, i fermentisanu sojinu pastu. Na severu se jede dosta slatkovodne ribe i piletine, a kupus je sveprisutan.
Uticaj Mongola je najjači na severu, a dva najčuvenija kulinarska izvozna proizvoda ovog regiona su mongolski roštilj i mongolski lonac.
Photo: koe2moe
Roštilj se nekada smatrao varvarskom metodom u raznim delovima Kine, a i danas je tako na severu, gde se hrana u glavnom kuva, blanšira, peče u rerni, ili prži na vrelom ulju.
Međutim, severnjačka kuhinja važi i za nesofiticiranu i blagih ukusa.
Istočna škola
Istočni deo zemlje, blagosloven rekom Jangce i njenim pritokama, suptropskom klimom, plodnom zemljom, i morskom obalom, oduvek je bio meka za gastronome. Grad Hang-đou nalazi se na obali Zapadnog jezera koje je prepuno ribe, uključujući i visoko cenjenog belog glavaša, mesto je nastanka restoranske industrije.
Istočnjaci imaju izuzetno raznovrsnu kuhinju, a jedna od tipičnih podvrsta je crveni dunst, u kojem se meso lagano krčka u tamnom soja sosu, šećeru, i začinima. Ovde se jede dosta mesa, ali to je i područje u kojem je kineska vegetarijanska hrana dostigla vrhunac.
Zapadna škola
Zapadnjaci su najpoznatiji po tome što najviše koriste crveni čili, koji su im doneli španski trgovci za vreme rane dinastije Ćing. Dok je severnjačka kuhinja evoluirala tako da omogućava produženo zadovoljstvo i energiju na hladnoj klimi, sečuanska jela bukvalno osuše telo kroz znojenje i tako ga prilagođavaju vrlo vlažnom vremenu.
Svinjetina, živina, mahunarke, i soja se najčešće koriste, a prisutni su pečurke i bambusovi izdanci.
Južna škola
Hrana iz ovog regiona se najčešće sreće u Zapadnom svetu, jer većina kineskih emigranata potiče iz oblasti Guangdong. Klima je vlažna, a kiše česte tako da je pirinač ovde osnovna namirnica od kad su Kinezi prvu put došli u ovaj region za vreme dinastije Han /206 p.n.e. – 220 n.e.). Dva omiljena metoda kuvanja na jugu su prženje u voku i blanširanje.
PIĆE
Bezalkoholna pića
Čaj je nacionalno piće Kine, i toliko je rasprostranjeno da će vas kelner u svakom restoranu prvo pitati 'he šenme ća?' ('kakav čaj želite?'). U jeftinijim restoranima na račun kuće ćete dobiti slab čaj od jasmina, ili zeleni čaj, ali u skupljim kafanama imaćete prilike da birate kvalitetnije, ali i skuplje varijante.
Tradicionalno, Kinezi nikad ne stavljaju mleko ili šećer u čaj, ali stvari se menjaju. Danas se čaj s mlekom (nai ća) može naručiti svuda u Kini.
Kafa je u Kinu stigla sa Zapada, i to na velika zvona, i danas se kafići u zapadnom stilu sreću svuda.
Alkoholna pića
Ako je čaj najpopularnije piće u Kini, pivo je sasvim sigurno broj dva. Za jedno od najboljih važi Tsingtao, koje se pravi sa mineralnom vodom zbog koje je penušavije. To je u stvari nemačko pivo, jer je grad Ćingdao (stari naziv 'Tsingdao') u kojem se pivo pravi, nekada bio nemačka koncesija, a Kinezi su nasledili pivaru. Flaša piva obično košta od 1,5 juana do 2 u prodavnicama, i od 15 do 20 juana u pabovima.
Kina ima vinograde i proizvodi vino u proteklih 4000 godina. Reč vino se dosta slobodno prevodi, jer mnogi Kinezi pod vinom podrazumevaju žestoka pića. Vino od pirinča se najviše koristi za kuvanje, a manje kao piće. Kineska tehnika proizvodnje vina razlikuje se od zapadne utoliko što na Zapadu proizvođači pokušavaju da smanje oksidaciju na minimum, dok Kinezima prija ukus koji oksidacija proizvodi i zbog toga upražnjavaju suprotan postupak.
Sve veći broj stranaca u Pekingu doveo je do otvaranja niza visokokvalitetnih međunarodnih restorana i teško je naći klasične kineske specijalitete. Poslednjih godina su pekinški domaći delikatesi pomalo marginalizovani – izuzev, naravno, pekinške patke
Autor: Božidar Nikolić Izvor: Ekonomist
Photo: Nathalie Dulex
U pekinškim drevnim uličicama, poznatim kao hutong, komšije jedni druge pozdravljaju sa “Ni či le ma?” (Da li ste jeli?), što je podsetnik na centralnu ulogu koju hrana ima u dnevnoj konverzaciji u Narodnoj Republici Kini – i teških vremena kada je dobro jelo bilo teško nabaviti.
Veliki priliv ljudi iz čitave Kine u Peking u međuvremenu je osigurao u višemilionskom gradu iskustvo većine regionalnih i etničkih kuhinja zemlje, a da ne moraju da kroče van njega. Jedina stvar koju posetioci u Pekingu treba da znaju je gde da je traže.
Sve veći broj stranaca u Pekingu, međutim, doveo je do niza visokokvalitetnih međunarodnih restorana i teško je naći klasične kineske specijalitete. Poslednjih godina su pekinški domaći delikatesi pomalo marginalizovani – izuzev, naravno „pekinške patke“. Određeni broj sjeočija ili zakuski, zvanično označenih kao specijalni brend, opao je sa 300 na 30 od ranih 1990-ih.
Jedna od popularnijih zakuski koja preživljava priliv međunarodnih kuhinja je jangžu čuanž, ovčiji ćevapčići uvaljani u kim, poslastica koja dolazi iz zapadnog regiona Sjinđang. Ovo jelo, kao i žouđiamo, zemička u obliku pite punjena komadićima svinjetine, krastavcem i čili sosom, koja potiče iz Sjiana i postigla je slavu kao kineski odgovor na hamburger, dostupno je u pekinškim mnogobrojnim uličnim restoranima.
Takođe i sečuanski začinjeni vreli kotao malatang, čorba crvena kao rubin koja se kuva sa svakakvim ražnjićima, od lignji do lotosovog korenja. Devet kapija
Điumen Sjioči ili zakuska Devet kapija nudi brzu hranu po receptima iz dinastije Ćing (1644-1912) i tu pod jednim krovom može da se proba skoro polovina najpoznatijih pekinških specijaliteta. Kroz ceo prošli vek, ove poslastice pripremane su u posebnim restoranima u nekadašnjem drevnom srcu grada Ćjenmenu sve do kontroverznih programa renoviranja grada, ubrzanih upravo završenom Olimpijadom, koji su primorali gostioničare 2006. da se isele. Tu sladokusci mogu da uživaju u kuvanoj ovčijoj glavi (jang tou), prženim škembićima (bao du), mešanim svinjskim iznutricama i džigerici, u soja sosu i semenu anisa ili prženom golubu.
Photo: Chris Greene
Neke od zakuski koje sada proždiru mase ljudi bile su namenjene samo članovima kraljevske porodice. Takav je kolač od graškovog brašna (van du huang), koji je bio omiljeno jelo carice Dovagež Ci Sje, de fakto vladarke dinastije Ćing u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka. Dok su neka takva jela postala dostupnija, ona ekstravagantnija iz imperijalne kuhinje i dalje sa sobom nose određeni nivo ekskluzivnosti – i cenu koja uz to ide. Ovi delikatesi su rezervisani za neke od najskupljih restorana u Pekingu.
Ni Sjaopei, vlasnik Kraljevskog restorana, tražio je savet od vodećeg istoričara dinastije Ćing kako bi sastavio svoj meni, koji uključuje omiljeno jelo imperatora, „Buda koji preskače zid” i koji košta 43 dolara. Verzije ovog delikatesa mogu koštati i više od 200 dolara u restoranima izvan NR Kine.
Asocijacija koju ime ove supe izaziva je tačna, zbog nepogrešive logike kineskog jezika. Zaslužila je ime 1616. godine kada se grupa budističkih monaha popela preko zidova svog manastira u potrazi za mirisom koji je dolazio sa obližnjeg piknika koji je organizovala grupa učenjaka. Monasi su ubrzo odbacili svoje vegetarijanske zavete i pridružili se gozbi. “Svako jelo nosi sa sobom neku priču, što je veoma važno za shvatanje bogate kulture imperijalne kuhinje,” objašnjava Ni.
Photo: Martin Boulanger
Nekoliko vrhunskih kineskih kuvara ostaje verno staroj školi kuhinje ovog grada dok je u isto vreme i modernizuju, koristeći tipične pekinške sastojke u inovativnom objedinjavanju kulinarstva. Tako, Jap Po Veng, glavni kuvar u prestižnom Vampoa klubu, meša tofu sa guščijom paštetom i ulupa pikantnu tofu paštetu.
Na Japovom meniju je i duo rolnica od spanaća i kupusa zajedno sa škampima začinjenim žutim senfom i vasabi želeom. Takođe i četiri hrskave salate iz turšije.
Postoji i ponuda strogo za one koji imaju više avanturističkog duha. Daleko od finih večera, dnevna-noćna Dongamen pijaca u pekinškoj prvoklasnoj šoping zoni Vangfuđing, nudi neka neobična jela, barem za zapadnjake, kao što su pseći penis, svilene bube i zmijske kože.
Međutim, turisti iz inostranstva često pokazuju više entuzijazma i avanturističkog duha kada je u pitanju kušanje ovih poslastica. Jedna kineska penzionerka prisećala se sa užasom prizora američkog turiste koji odgriza glavu, a zatim i rep, džinovskom škorpionu na štapu. “To me plaši” rekla je ona, žvačući običan bing, suvu palačinku.
Delikatese
Upućeni smatraju da obavezno treba probati:
Nian Gao (Novogodišnji kolač), uključujući Lu Da Gun (Talasasti magarac)
Pekinžani jedu nian gao – lepljivi pirinčani kolač – tokom novogodišnjih praznika. Ime jela bukvalno prevedeno znači “Ova godina će biti bolja od prethodne”. Lu Da Gun je islamskog porekla i sastoji se od žutog pirinča punjenog švapskim sirom sa crvenim pasuljem. Nakon što se kolač iseče na blokove, uvalja se u sojino brašno, zbog čega i liči na magarca koji se valja po zemlji i diže prašinu.
Čao Gan (pržena džigerica)
Ovo jelo se pravi od skuvane svinjske iznutrice, džigerice, soja sosa, pirea od luka, skroba i anisovog semena. Sastojci se kuvaju zajedno umesto da budu prženi - naziv jela koji ne odgovara načinu pripreme potiče još od doba dinastije Ćing. Da biste ga jeli kao profesionalac, ostavite štapiće po strani, stavite šake na obe strane posude i srčite.
Điaoci (knedlice)
Meso, morski plodovi i povrće zamotani su u tanke slojeve raviola kako bi činili điaozi, koji se uvek jedu u večeri Kineske nove godine. Svinjski điaoci posloženi na obarenom bambusu mogu se naći u skoro svakoj prodavnici nudli, gde 10 komada košta manje od 50 centi. Pomodnije varijante uključuju i sveže krabe.
Tang Erduo (Slatko uvo)
Ovaj prilično nezdravi snek su inspirisali muslimani, a spravlja se od proprženog brašna posutog velikom količinom žutog šećera. Ime potiče od toga što podseća na (pomalo osakaćeno) ljudsko uho.
Pekinška patka
Najpoznatije jelo pekinške kuhinje, pekinška patka ostala je na vrhu menija u prestonici još od 19. veka dok su ostali gradski delikatesi pali u zaborav. Jelo se priprema još od dinastije Juan (1271-1368) i sada se smatra jednim od jela kineske nacionalne kuhinje. Cenjeno je zbog tanke, hrskave kožice. U stvari autentična verzija jela se servira uglavnom samo sa kožicom i malo mesa, i seče ga kuvar direktno ispred gostiju. Patke, koje se odgajaju posebno samo za jelo, nakon 65 dana se kolju i mariniraju pre nego što se peku u zatvorenoj ili visećoj peći.
Supa “Buda preskače preko zida”
Jedno od najpopularnijih jela u kineskoj imperijalnoj kuhinji, sastoji se od 20 različitih tipova hrane, uključujući skupe delikatese kao što su ajkulino peraje, morski puževi i morski krastavac, i potrebno je tri dana da bi bilo pripremljeno. U visoku cenu po činiji, se takođe plaća i raskošno okruženje imperijalnih restorana.
Vreli kotao
Postoje dve vrste vrelih kotlova: mongolski, koji se tradicionalno jede u Pekingu, i začinjeni iz Sečuana. Kuva se na kolima za ručavanje i mušterije u čorbu stavljaju tanko isečeno meso, povrće i parčad zgrušane pačije krvi. Nekoliko minuta kasnije, hrana je gotova i preliva se sosom od kikirikija i susama.
Pod svetlošću golih sijalica, trgovci na tezge iznose sve, od bizarnih eliksira zdravlja do kopija brendiranih satova. Prostitutke rade u niskim barakama, a gatare su skoncentrisane kod parkinga, piše američki nedeljnik Time
Izvor: B92
Photo: antwerpenR / Flickr
Iako mnogi Hong Kong porede sa Njujorkom ili Londonom, on najviše liči na Siciliju – Hong Kong je ostrvo, a njegovi stanovnici imaju duh žilavih pomoraca, piše Time.
Stanovnici Hong Konga su preživeli sve: kolonizaciju, revoluciju, i emigraciju. Osim toga, imaju i svoju mafiju – Trijadu. Opsednuti su ribom i plodovima mora, švercom, tajnovitošću, i štednjom.
Grad Hong Kong je možda u nekim stvarima rame uz rame sa Njujorkom i Londonom, ali to je i dalje jedna južnjačka luka na poluslanom moru.
Photo: moohaha / Flickr
Victoria Peak
Slika koja najlakše opisuje Hong Kong je panorama sa vrha Victoria Peak, a pogled koji odatle puca na jednu od najlepših luka na svetu je toliko neverovatan da Menhetn izgleda kao neka provincija. Čak i najciničnije lokalce nikad ne mrzi da se ponovo popnu ovamo i pogledaju panoramu grada.
Do vrha se može doći tramvajem Peak Tram, 120 godina starom uspinjačom koja polazi iz ulice Garden Road. Najbolje je doći pola sata pre sumraka i posmatrati kako sunce zalazi, a svetla velegrada se pale.
Photo: keepwaddling1 / Flickr
Čajdžinica Lin Heung
Proleterska klijentela se grabi za pohabane stolice, na plafonu se vrti ventilator, a prastari zidni sat pokazuje vreme, što je pomalo i besmisleno kada se ima u vidu da je u čajdžinici vreme stalo još 1962. godine. U nekoliko decenija staroj čajdžinici u honkoškom kvartu Central District nema mesta stvarima novog doba, ali nema mesta ni engleskom jeziku – tako da se pripremite na pantomimu sa ostalim gostima koji govore samo kantonski.
Ali ono što Lin Heung (Mirisni lotos) nudi je ukus starog Hong Konga. Nemojte otići a da ne probate valjuške od lotosove paste ili knedle od pirinča. Kulinarska i kulturna autentičnost ovog grada nalazi se u nekoliko preživelih mesta kao što je ovo.
Photo: Dan../ Flickr
Iznajmite džunku
Svi o Hong Kongu misle kao o gradu, a to je u stvari raštrkani arhipelag od 260 ostrva. Da biste obišli njegovu razuđenu obalu i napuštene uvale, iznajmite džunku (ovaj izraz nekada se odnosio samo na tradicionalne kineske ribarske čamce, a danas na bilo kakav motorizovani čamac). Napunite torbu sendvičima, hladnim pivom ili vinom, i krenite u obilazak.
Čamac za 8 osoba može se iznajmiti za oko 490 $ (~ 330 €) u agenciji Traway – njihov sajt je samo na kineskom, ali osoblje govori engleski tako da se rezervacija može obaviti telefonom (852-2527-2513).
Firme Jaspas (852-2792-6001) i Saffron (852-2857-1311) su skuplje, ali imaju bolje brodove, a Jaspas na borodovima ima čak i hladno piće, kelnere, i restoran.
Photo: S Baker / Flickr
Noćni buvljak bulevaru Temple Street
Ovaj haotični deo grada proteže se od raskrsnice Temple Street sa Jordan Road, završava se pet blokova severno kod raskršća sa ulicom Kansu Street, a izgleda kao san kineske četvrti svakog režisera B filmova.
Pod svetlošću golih sijalica, trgovci na tezge iznose sve, od bizarnih eliksira zdravlja do kopija brendiranih satova. Prostitutke rade u niskim barakama, gatare su uglavnom skoncentrisane kod višespratnog parkinga, a trupa propalih kineskih operskih pevačica ispred javnog wc-a baskira za nekoliko dolara. Na tezgama stoji gomile škampa, dok se starci, barabar sa džankijima, klade ko će pobediti u kineskom šahu.
Cha Chan Teng
Tokom decenija privrednog buma 1960ih i 1970ih, stanovnici Hong Konga su sve više želeli da jedu u sofisticiranim restoranima koji bi bili adekvatniji njihovim napunjenim novčanicima, i na kraju su dobili cha chan teng.
Nikli su restorani sa imenima poput The Gloucester i The Cherikoff, pokušavajući da prezentuju neki razumni simulakrum zapadnjačke kuhinje. Umesto toga nastala je jedna teška mešavina – špageti sa piletinom u soja sosu, svinjski odresci u sosu od jabuke, a sve to uz šolju jin-janga, pomešane kafe i čaja.
Mnogi od tih restorana su propali, ali neki su uspeli da prežive, i danas imaju kultni status, a najviše ih posećuju mladi koji žele da se podsete detinjstva.
Svratite u Mido Café (metro Yau Ma Tei, Kowloon) sa odlično očuvanim enterijerom iz 1960ih, kao i u večno popularni Tsui Wah (metro Central, Hong Kong Island).
Lučki Feribot
Iako danas treba samo 7-8 minuta da se pređe na drugu stranu luke, ipak se provozajte, dobro ćete se provesti.
Karta u jednom pravcu na gornjoj i udobnijoj palubi košta samo $0.28, a bagatelnu donju palubu probajte da izbegnete, osim ukoliko uživate u guranju sa znojavim telima i isparenjima brodskog dizela.
Probajte da uhvatite brod koji polazi nešto pre 8 uveče – taj uvek stane na sred luke kako bi turisti mogli da slikaju zgrade koje šljašte u mraku, honkošku simfoniju svetlosti.
Photo: Wak-kun / Flickr
Chungking Mansions
Chungking Mansions je hotelsko-turistički kompleks od pet 17-spratnih solitera sa sobama i apartmanima za izdavanje, menjačnicama, restoranima, i prodavnicama. U proseku tu uvek ima oko 5.000 ljudi, ali tokom dana se ta cifra poveća za dodatnih 10.000 multinacionalnih posetilaca, koji prodaju i kupuju sve, od polovnih mobilnih telefona do nošene garderobe.
Prema jednoj proceni, 20% mobilnih telefona koji se sada koriste u sub-saharskoj Africi prošlo je kroz ovaj oblakoderski suk.
Obavezno posetite ovaj kompleks da biste osetili međunarodnu trgovinu u svojoj najsirovijoj formi, a zatim se nagradite karijem u nekom od stotinak južnoazijskih restorana na višim spratovima. Metro: Tsim Sha Tsui.
Photo: Patrik Axelsson / Flickr
Krov tržnog centra IFC
Krovna terasa tržnog centra IFC okružena je fancy kafeima i restoranima. Ali, sofe, stolovi i fotelje ispred restorana i kafića mogu da se koriste bez obzira da li ste njihov gost ili ne.
To znači da iako bi luksuzni restorani H One i Red više voleli da potrošite tonu para na njihovo jelo i piće, vi možete sasvim legitimno da ponesete svoj snek.
Prethodno na Nivou 1 svratite u supermarket i kantinu CitySuper, uzmite neko vino od 20 $, otvarač za pampure, malo sira i maslina – a zatim se uputite ka krovu na anti-recesijsko, alfresco popodne.
Pogled od milion dolara skoro nigde nije ovako jeftin.
Siromašni seljaci preobraženi u bogate kapitaliste u toku samo jedne generacije
Izvor: Blic
Duž širokih bulevara pod drvoredima se nižu redovi identičnih belih vila sa crvenim krovovima, negovanim travnjacima i garažama za dva automobila. Svaka porodica ima kuću i bar jedan automobil – dobijen od zajednice, a imovina im u proseku vredi 150.000 dolara.
„Ako hoćete da vidite čudo, dođite u Huaksi” – odjekne svakog sata sa zvučnika na glavnom trgu lokalna himna. Selo Huaksi, ako se još uvek tako može zvati, najbogatije je selo u Kini. Imovina prosečne porodice vredna je 150.000 dolara u zemlji gde se godišnji dohodak po stanovniku inače kreće oko 2.000 dolara.
Ova preduzetnička enklava od 30.000 ljudi u osnovi je i dalje komuna u kojoj svi stanovnici rade za dobrobit svih. Vlasništvo nad zemljištem je zajedničko i dobra se dele. Prihodi sela od poslova sa čelikom, gvožđem i tekstilom bili su prošle godine 7,3 milijarde dolara. Sve delatnosti su ujedinjene u prvu komunalnu korporaciju koja je svoje akcije plasirala na kineskoj berzi.
Huaksi simbolizuje 60 godina komunističke vladavine u Kini. Pošto je prvo decenijama zatirala slobodna tržišta da bi ih zatim prigrlila, Kina je danas mešavina kapitalizma s komunističkim naznakama – sve čvrsto povezano jakom dozom praktičnosti. To je suština uspeha Huaksija pod vođstvom oseamdesetdvogodišnjeg seoskog starešine, Vua Renbaoa.
Zajednica je dobila sve pohvale Komunističke partije kao primer preobražaja siromašnih seljaka u bogate kapitaliste u toku samo jedne generacije. Stanovnici sela dobijaju osnovnu platu, ali većina zarade dolazi od podele godišnjih bonusa. Od podeljenog profita dužni su da ulože 80 odsto u akcije kompanije. Svi žitelji imaju besplatno lečenje, obrazovanje i penzije.
Ali nije uvek bilo tako. Pre šezdeset godina Kina se borila da preživi. Zemlja se oporavljala od invazije, kolapsa dinastije i brutalnog građanskog rata. Selo Huaksi bilo je kvadratni kilometar kamenjara sa jedva 1.500 stanovnika u istočnoj provinciji Điangsu. Bilo je isto kao i stotine siromašnih sela širom zemlje. Osnovano 1961, Huaksi je bio poljoprivredna komuna sastavljena od desetak manjih zaseoka. Kuće su bile primitivne, a putevi retki. Selo se našlo i usred katastrofalne gladi koju je izazvala prinudna kolektivizacija obradive zemlje. Decenijama, sećaju se seljaci, ručak s mesom je bio luksuz.
Vu, koji je od osnivanja Huaksija bio sekretar seoske KP, shvatio je da stanovnici nikad neće moći da napreduju kao seljaci. Krišom je od državnih zvaničnika osnovao malu fabriku posuđa 1969.
– Kad bi funkcioneri došli u posetu slali smo radnike nazad na rad u polja. Spolja smo kritikovali kapitalizam, a iznutra se bavili njim – kaže Vu.
Kad se Kina zvanično okrenula ka privatnom preduzetništvu krajem 70-ih, Huaksi je već daleko “odmakao”. Iskoristio je prihode svoje fabrike kao kapital za širenje i osnivanje novih kompanija. Od tih skromnih početaka, preduzimljivi seljaci Huaksija su prevazišli i svoje najsmelije snove.
Osamdeset kilometara dugo ostrvo smešteno je u estuaru reke Jangce, i do nedavno je bilo samo delimično pod uticajem ekonomskog buma u Šangaju, uprkos tome što se nalazi unutar njegove opštine, piše britanski Economist.
Photo: Jakob Montrasio / Flickr
Jedan sasušeni farmer koji prodaje šećernu trsku na keju, entiuzijastično kaže: “Život je ovde težak. Jedva čekamo da dođu turisti.” Razgovoru se pridružuje mladić na biciklu: “Ma, ovde treba investirati u nekretnine.”
Stvari se razvijaju brzo za Ćongming, najveće aluvijalno ostrvo na svetu. Osamdeset kilometara dugo ostrvo smešteno je u estuaru reke Jangce, i do nedavno je bilo samo delimično pod uticajem ekonomskog buma u Šangaju, uprkos tome što se nalazi unutar njegove opštine. Poljoprivredni život ovde su remetili samo urbani vikendaši koji ovamo čamcima dolaze do svojih vikendica.
Godine 2009. Ćongming je spojen s kopnom novim mostom i tunelom. Šangaj, taj grad superlativa, s ostrvom je povezan najdužom tunel-most vezom na svetu. Gradski zvaničnici kažu da most predstavlja ostvarenje “davnašnjeg sna” lokalaca. Neće više putnici Ćongminga stajati u magli reke Jangce, zbog koje se feriboti za preko često otkazuju.
Zvaničnici naglašavaju da će most-tunel, koji je koštao više od 12 milijardi juana ($1.8 milijardi), uticati na povećanje prihoda u Ćongmingu – najnižeg u gradu – stimulisanjem turizma i investicija. Zbog toga je Ćongming, sa svojih 600.000 stanovnika i proglašen za “ekološko ostrvo”, a sada će ovamo moći da dolazi i 20 miliona žitelja Šangaja. Do 2012. godine biće izgrađen još jedan most kojim će Ćongming biti povezan sa drugom obalom reke Jangce, čime će ostrvo postati mesto za predah na putu između glavnog šangajskog aerodroma i gradova u pokrajini Đijangcu.
Tokom prve dve nedelje od kako je most otvoren, ostrvo Ćongming posetilo je 600.000 ljudi – više od polovine godišnjeg broja turista. Lokalni mediji su izvestili da je u jednom jedinom danu 80 hiljada ljudi obišlo jedan od močvarnih rezervata. Poplašili su ptice i ostavili gomilu đubreta; zbog malog broja toaleta mnogi su urinirali pokraj puta.
Naplaćivanje ulaznica i portabl toaleti bi mogli da budu kratkoročno rešenje. Ipak, ekolozi nisu impresionirani idejom da se na močvarnom području postave zvučnici sa kojih bi se čule molbe da turisti vode računa o prirodi. U svakom slučaju, početna navala posetilaca je delom usporena zbog hladnih zimskih meseci. Ali, dok su ostali ruralni delovi Šangaja poslednjih godina progutani ubrzanim razvojem, Ćongming će sasvim sigurno nastaviti da privlači stanovnike grada koji vape malo zelenila i svežeg vazduha. Na dugi rok, ostrvo očekuje građevinski bum. Na čekanju je predloženi projekat “ekološki grad” koji će moći da primi 50.000 ljudi. S druge strane, šangajski stručnjaci za urbanizam se spremaju da na drugim delovima ostrva izgrade luksuzne hotele, vile i međunarodni kongresni centar. Tokom prvih mesec dana od kako je otvoren most-tunel, potpisani su investicioni ugovori ukupne vrednosti 8 milijardi juana.
Guverner Ćongminga Đao Ći kaže da će takvi projekti dobijati dozvole u meri u kojoj “priroda to može da izdrži”. Na ostrvu se zatvara jedan broj starih fabrika koje su bili zagađivači, ističe Ći, i sadi se još drveća. S druge strane, zvaničnici tvrde da će im nove transportne veze omogućiti da “razvijaju ekologiju ostrva”, dok Đao Ći primećuje da ekologiju “ne možemo definisati onako kako smo navikli da je shvatamo. Ćongming nije neko izolovano ostrvo sa primitivnom ekologijom i bez stanovnika.” I odista, predviđeno je da se jednom delu ostrva grade tematski parkovi. Lokalni biznismeni bi voleli da sagrade repliku zloglasnog ranča Majkla Džeksona Neverland, samo u srazmeri 1:17. Ekolozima je ostalo da se nadaju da planovi o ekološkoj budućnosti Ćongminga nisu samo prazne priče.
