muslimanstvo,ili masonstvo je samo druga svera stvarnosti. sve je to u službi sakrivanja glavnog igrača.taj drugi je antihrist.
Katolički odgovori: križarski ratovi, Inkvizicija, protestantizam..
- Začetnik teme Isabeleta
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Ништа од тога мене не може присилити да се одрекнем Сина Божијег, нити је папа са својом банком то тражио од мене. Од самог почетка су хришћани били прогоњени и убијани само што признају да је Исус Син Божији и што нису хтели да се поклоне неком другом богу. Константин је укинуо прогон и нико више није био присиљаван да се одриче Исуса, а то је најважније. Да ли је неко имао политички или било који други циљ веома је неважно. Битно је да си могао слободно да исповедаш распетог Христа, зар не?
Појавом ислама наставља се прогон хришћана и огромна, али огромна масовна убиства само што неко не жели да призна ислам (Алаха и Мухамеда). То читава историја занемарује и нико не сме ни да спомиње. Читаве територије су биле ПРИСИЛНО исламизоване, а ко је одбио - зна се. Реке крви су текле, од 7. века па све до данас. Данас нико живи не види убијање хришћана, нити ико то спомиње у том контексту.
Када се једна џамија сруши дигне се толика галама као да је смак света, а хришћанске светиње нико живи не спомиње. А џамије само ничу, где год да кренеш само видиш "пенкала". Док се Европа буде освестила, биће касно. Све се ради тактички и смишљено. Папа није реаговао све док Турци нису дошли у срце Европе јер православне земље нису хтеле да признају његов ауторитет, и да не беше пољског краља, и у Риму би била џамија. А то је и био циљ. А ми само нек се свађамо, док се ови смеју и говоре како су хришћани изгубљени, да не знају више ни у шта верују. То смо имали прилике и овде да видимо на форуму.
Упозорење: слике су ужасавајуће.
Јерменија је била прва земља на свету која је прогласила хришћанство званичном религијом око 301. године.
Геноцид над Јерменима
Из Википедије, слободне енциклопедије
Убијени Јермени
Етничка карта из 1914.
Геноцид над Јерменима (познат и као јерменски холокауст) је термин који се односи на присилну масовну депортацију и смрт преко милион Јермена током младотурске власти између 1915. и 1917. у Османском царству. И данас се воде расправе између Турске, која негира геноцид, и међународне заједнице.
Садржај
Први покољ Јермена
1890. је у Османском царству живело 2,5 милиона Јермена, од којих су већина били верници Јерменске апостолске цркве. Русија је Јермене подупирала у њиховим захтевима за аутономијом јер је жељела да ослаби Османско царство. Иако је аутономашки покрет брзо растао, Абдул Хамид II је одлучио да задржи власт над тим подручјем.
Отоманска влада је подстакла противјерменске осећаје код Курда, суседа Јермена, па су Јермени, због тога и због повишења пореза, подигли устанак. Отоманска војска и курдске паравојне снаге побиле су 1894. године на хиљаде Јермена и спалиле много села. Две године касније јерменски револуционари су заузели Отоманску банку у Цариграду да би привукли пажњу међународне јавности. Одреди претежно муслиманских Турака затим су побили 50.000 Јермена. Степен уплетености отоманске владе у те одреде није добро познат и предмет је расправе.
Други покољ Јермена
Русија и Турска су ушле у Први светски рат као непријатељи. Турци су Јермене сматрали руском петом колоном. У фебруару 1915. свих 60.000 мобилисаних јерменских војника затворено је у радне логоре и после убијено. Јермене у близини фронта (слична је судбина задесила и људе далеко од линије фронта) потерали су да пешаче према негостољубивим пустињским крајевима Сирије и Месопотамије, а 24. априла су у Цариграду и другим великим турским градовима хапшени и побијени јерменски интелектуалци.
Укупно је тако изгинуло око милион и по људи, док се преживели након рата нису могли вратити кући, па су се иселили у руски део Јерменије или западну Европу, Северну Америку и Аустралију.
Британски извори говоре о могућих милион жртава, док с друге стране, турски историчари говоре о „неколико стотина хиљада“ који су страдали „у грађанском рату у којем је било жртава на обе стране“.
Те ране нису сасвим зацелиле и још утичу на односе између Јерменије и Турске. Јерменија тврди да су ти догађаји били планирани и да се могу назвати само геноцидом. Тај став су 1985. и 1986. заузеле и УН, а годину дана касније и Европски парламент. Са друге стране, Турска и даље тврди да то није био геноцид и да су само неки заповедници „отишли мало предалеко“. Неке јерменске организације су (нпр. АСАЛА) у другој половини XX века терористичким нападима неуспешно покушале да натерају Турску да промени став.
Јасно је да је међународна заједница знала за те догађаје, а није реаговала другачије (осим америчког амбасадора) него благим протестима амбасадора. Постоји и прича о томе да је Хитлер у припремама за „коначно решење јеврејског питања“ изјавио: „Ко данас више спомиње истребљење Јермена?"
Геноцид над Јерменима данас
Орхан Памук
Ово питање је данас поново актуелно у Турској и почиње поново да заокупља европску пажњу због могућег почетка преговора са Турском о уласку у Европску унију. Питање је актуелизовао најпознатији турски писац Орхан Памук који је почетком 2005. године изјавио у једном турском недељнику да је Турска одговорна за геноцид над Јерменима у ком је побијено више милиона Јермена током последња два века. Та изјава је покренула лавину оптужби и захтева за његовим линчем у Турској, али је исто тако изазвала буру у Европској унији и поновно појачање притиска Јерменије и јерменских организација широм света за признавање постојања геноцида. Памук је због својих изјава оптужен за увреду турског имена и турске војске и изведен је на суд. Крајем децембра Памук је ослобођен оптужби за увреду турске војске, оптужбе за увреду турског имена је ослобођен 22. јануара 2006. године.
Доњи дом француског парламента је у октобру 2006. изгласао закон којим се негирање геноцида над Јерменима сматра кривичним делом.
Почетком 2007. године у Цариграду је убијен јерменски новинар Хрант Динк уредник јерменског листа „Агос“ који је јавно иступао против негирања геноцида, али и против неких настојања јерменске дијаспоре да исти искористи у политичке сврхе. Њему је више пута суђено на основу истог закона по коме је суђено и Памуку, а често се налазио на мети претњи турских националиста. Убио га је један шеснаестогодишњи турски националиста 19. јануара, а цео случај је дубоко узбуркао турску јавност и поново актуализовао причу око геноцида.
Спомен-парк у Јеревану
Кад се 1965. обележавала 50. годишњица геноцида, јавила се замисао о постављању споменика, који је по нацртима архитеката Калашјана и Мкртчјана две године касније постављен на брду Цицернакаберд над кланцем реке Храздан. Обелиск висок 44 метра симболизује препород Јермена, а 12 блокова постављених у круг представља 12 изгубљених покрајина на подручју данашње Турске. Унутар тог круга гори вечна ватра. Од споменика води парк са зидом дугим 100 метара на којем пишу имена крајева за које се зна да су се у њима вршили покољи. На крају тог парка је 1995. године отворен мали музеј с основним подацима о догађајима, као и фотографијама немачких фотографа (турских савезника у Првом светском рату) и публикација о геноциду на разним језицима. Покрај музеја је простор где страни државници саде спомен-дрвеће.
Обележавање
Јермени сваке године обележавају дан геноцида бројним манифестацијама. Годинама покушавају да наведу Турску на признавање овог догађаја. Примера ради, за 90. годишњицу 2005. године, на Јерменским ТВ каналима могло се видети како су у главном граду Јеревану стотине хиљада људи обишле меморијал и око вечне ватре поставили зид направљен од цвећа. Истовремено, у Лос Анђелесу, где живи велик број Јермена, протестовали су у колонама користећи панкарте.
Vlasnici firmi u Milanu najčešće se zovu Muhamed
ponedeljak, 09. septembar 2013 11:25
Najčešće ime vlasnika manjih i srednjih firmi u industrijsko-komercijalnoj metropoli Italije, jednoj od najvećih u Evropi, prema najnovijem istraživanju jeste Muhamed. Ovo ime koje je najčešće među muslimanima, i daje se po proroku islama, osetno je ispred svih tradicionalnih italijanskih krsnih imena. Ti, upravo objavljeni statisčki podaci, izazvali su velku diskusiju u ovoj zemlji u kojoj ubrzano poslednjih godina raste broj imigranata.
Prema studiji Privredne komore Milana, u registru vlasnika firmi figurira za prošlu godinu 1.595 Muhameda. Na drugom mestu po raširenosti (1.383) jeste ime Đuzepe (Giuseppe).
Na trećem mestu je, takođe, tradicionalno italijansko ime Marko (Marco) – firmi koje su oni osnovali u Milanu ima 1.131.
Na četvrtom mestu je ime Marija (Maria) – 1.095, sledi Ahmed – 615...
U Milanu, inače, imaju sedište 32.278 manjih i srednjih firmi, tojest oko 12 procenata svih firmi u Italiji, koje su vlasništvu stranaca. I među ostalima, sve je više vlasnika poreklom iz islamskih zemalja...
Ime Muhamed je u poslednjih desetak godina na britanskoj listi najomiljenih imena skočilo za više desetina mesta i potislo tradicionalna domaća imena kao što su Oliver, Piter (Peter) ili Džon (John). Lane je u Engleskoj i Velsu ime Muhamed dobilo 7.139 muškarčića. Harija se rodilo svega 29 više, tako da će verovatno ove godine Muhamed postati najčešće davano ime.
MOHAMED - ZA NOVORODJENE NAJČEŠĆE IME
M.Lazarević
četvrtak, 16. jul 2009 10:15
Najčešće ime koje su u Evropi daje muškoj deci, u mnogim sredinama nije ni Jean (Johan, John, Juan, Jan, Giovanni...) ni Peter (Pierre, Pedro, Petar...), ni neko drugo tradicionalno domaće ime, nego – Mohamed. Kako piše austrijski dnevnik Der Standard, ime Mohamed najčešće dobijaju novorodjeni u V.Britaniji, Briselu, mnogim mestima u Francuskoj, Oslu, Malmeu, Amsterdamu, Milanu...
Mohamed i 13 varijanti tog imena (od Muhammada do Mehmeta), u 2007. je bilo drugo najčešće ime za sve novorodjene na Ostrvu a lane je, najverovatnije bilo i najčešće mada se u statističkom izvještaju ovaj put nije pojavilo. Izgleda i samim statističarima ta činjenica nije baš previše svidela pa su se, reventivno odlučili da operišu u ovakvim izvještajima samo s domaćim imenima.
Podobna i sumnjiva imena
Bečki istoričar Michael Mitterauer izjavio je listu da je i u Austriji, posebno u Beču, sve veći broj novorodjene dece sa muslimanskim imenima. Na primer, u samom Beču, u kome tradicionalno živi veliki broj stranaca, ime Mohamed je po omiljenosti bilo 1995. godine na 86.mestu, lane je bilo na 35-om. I pri sabiranju svih raznih varijanti ovo ime, medjutim, nije ušlo medju prvih deset ali je, ipak, verovatno i dalje ispred hrišćanskog, recimo tako, ekvivalenta - imena Christian. Zasad nijednom od tradicionalnih austrijskih imena (Rudolf, Franz, Karl, Josef, Ferdinand...) ne preti da bi bude potisnuto od Mohameda.
Mitterauer nije analizirao samo statistiku u davanju imena nego je i tragao po Interenetu za razlozima koji vode muslimansko roditelje da izaberu neko ime za svoje dijete. Ranije, u prvim valima imigracije, doseljenici su svojoj djeci češće davali imena koja su „medjukulturno bolje prihvaćena“. Druga generacija, medjutim, se sve češće opredeljuje ne samo za davanje detetu imena Proroka, nego i imena njegovih rodjaka i drugih njemu bliskih ličnosti iz Kurana, ili imena iz istorije islamskih naroda. Dok su muslimanki roditelji često izloženi zbog toga sumnjama da šire islam, davanje starozavetnih imena kćerima i sinovima domaćih roditelja ne budi nikakve sumnjičavosti političkog ili sigurnosnog karaktera.
Izolacija ili spajanje tradicija
Ime, dato po nekoj velikoj ličnosti, može za dete biti i prednost u životu. Očekuje se, naime, da će zbog toga na neki način naslediti, od onoga čije ime nose, bar neke od njegovih dobrih osobina. Na drugoj strani, upravo to što je neko ime nosila neka slavna ličnost može roditelje odvratiti do toga da detetu daju to ime.
Gospodin Mohamed Ahmed, specijalista za turističke ture po libijskoj Sahari
„Mohameda ne možete tek tako da grdite ili povučete za uvo“, objašnjava jedan muslimanski otac na Internetu. I zato roditelji radije biraju neku od varijanti ovog imena, na primer, Mehmet.
Prema Mitteraueru, na priklanjanje roditelja islamskim vrednostima i tradicijama poslednjih godina uticaj su sigurno imali pojačani kulturni društveni konflikti. To ne mora, ipak, da znači da se na ovaj način muslimani izoluju i zatvaraju u sebe. To, naime, može doprineti spajanju evropskih i orijentalnih tradicija u okviru tzv mutikulturalnosti, smatra ovaj stručnjak.
Muhamed najčešće muško ime u V. Britaniji
Muhamed je najčešće muško ime dečaka rođenih u Engleskoj i Škotskoj u 2009. godini, saopštili su zvaničnici. Oliver je na čelu top liste od 10 imena koja dobijaju dečaci. Ako se uzme u obzir 12 ''verzija'' koje se razlikuju u načinu pisanja imena Muhamed, kao što su ''Mohamed'', ''Muhammad'', ''Mohammad'', ''Mohammed'', ''Mohamad'', to ime drži suvereno rang listu.
Sve više ''klinaca'' u Britaniji dobijaju ime po muslimanskom proroku
Velika Britanija, koja je uglavnom anglikanska, ima više od 2,5 miliona muslimana od ukupno 61 milion stanovnika, navodi Britansko muslimansko veće. Što se tiče devojčica, roditelji se uglavnom opredeljuju za Oliviju, Rubi, Kloi, Emili i Sofi.
Sedam devojčica rođenih 2009. godine dobilo ke ime Kvin (prevedeno sa engleskog na srpski znači ''Kraljica'', a 109 Princes (''Princeza''). 16 dečaka dobilo je ime King (''Kralj''), a 68 Princ (''Princ'').
Проблем је што запад све гледа материјалистички, никако духовно. На жалост, многи бивши православци су прихватили такав начин размишљања и нико више не гледа теолошку црту, која је главна и пресудна на основу Новог завета. Сви гледају економску моћ, а занемарује се хришћанство као духовна опредељеност и начин живота. Секуларизам изједа и назови хришћане, који то заправо нису. Јер ниси хришћанин само ако припадаш одређеном народу или си рођен међу хришћанима. То је избор и начин живота - Пут. Зато имамо проблем, да како неки кажу : биологија побеђује идеологију (пример Косова), а ја бих прецизније рекао : идеологија кроз/преко биолоију/е.
Појавом ислама наставља се прогон хришћана и огромна, али огромна масовна убиства само што неко не жели да призна ислам (Алаха и Мухамеда). То читава историја занемарује и нико не сме ни да спомиње. Читаве територије су биле ПРИСИЛНО исламизоване, а ко је одбио - зна се. Реке крви су текле, од 7. века па све до данас. Данас нико живи не види убијање хришћана, нити ико то спомиње у том контексту.
Када се једна џамија сруши дигне се толика галама као да је смак света, а хришћанске светиње нико живи не спомиње. А џамије само ничу, где год да кренеш само видиш "пенкала". Док се Европа буде освестила, биће касно. Све се ради тактички и смишљено. Папа није реаговао све док Турци нису дошли у срце Европе јер православне земље нису хтеле да признају његов ауторитет, и да не беше пољског краља, и у Риму би била џамија. А то је и био циљ. А ми само нек се свађамо, док се ови смеју и говоре како су хришћани изгубљени, да не знају више ни у шта верују. То смо имали прилике и овде да видимо на форуму.
Упозорење: слике су ужасавајуће.
Геноцид над Јерменима
Из Википедије, слободне енциклопедије
Убијени Јермени
Етничка карта из 1914.
Геноцид над Јерменима (познат и као јерменски холокауст) је термин који се односи на присилну масовну депортацију и смрт преко милион Јермена током младотурске власти између 1915. и 1917. у Османском царству. И данас се воде расправе између Турске, која негира геноцид, и међународне заједнице.
Садржај
- 1 Први покољ Јермена
- 2 Други покољ Јермена
- 3 Геноцид над Јерменима данас
- 4 Спомен-парк у Јеревану
- 5 Обележавање
- 6 Види још
- 7 Спољашње везе
Први покољ Јермена
1890. је у Османском царству живело 2,5 милиона Јермена, од којих су већина били верници Јерменске апостолске цркве. Русија је Јермене подупирала у њиховим захтевима за аутономијом јер је жељела да ослаби Османско царство. Иако је аутономашки покрет брзо растао, Абдул Хамид II је одлучио да задржи власт над тим подручјем.
Отоманска влада је подстакла противјерменске осећаје код Курда, суседа Јермена, па су Јермени, због тога и због повишења пореза, подигли устанак. Отоманска војска и курдске паравојне снаге побиле су 1894. године на хиљаде Јермена и спалиле много села. Две године касније јерменски револуционари су заузели Отоманску банку у Цариграду да би привукли пажњу међународне јавности. Одреди претежно муслиманских Турака затим су побили 50.000 Јермена. Степен уплетености отоманске владе у те одреде није добро познат и предмет је расправе.
Други покољ Јермена
Русија и Турска су ушле у Први светски рат као непријатељи. Турци су Јермене сматрали руском петом колоном. У фебруару 1915. свих 60.000 мобилисаних јерменских војника затворено је у радне логоре и после убијено. Јермене у близини фронта (слична је судбина задесила и људе далеко од линије фронта) потерали су да пешаче према негостољубивим пустињским крајевима Сирије и Месопотамије, а 24. априла су у Цариграду и другим великим турским градовима хапшени и побијени јерменски интелектуалци.
Укупно је тако изгинуло око милион и по људи, док се преживели након рата нису могли вратити кући, па су се иселили у руски део Јерменије или западну Европу, Северну Америку и Аустралију.
Британски извори говоре о могућих милион жртава, док с друге стране, турски историчари говоре о „неколико стотина хиљада“ који су страдали „у грађанском рату у којем је било жртава на обе стране“.
Те ране нису сасвим зацелиле и још утичу на односе између Јерменије и Турске. Јерменија тврди да су ти догађаји били планирани и да се могу назвати само геноцидом. Тај став су 1985. и 1986. заузеле и УН, а годину дана касније и Европски парламент. Са друге стране, Турска и даље тврди да то није био геноцид и да су само неки заповедници „отишли мало предалеко“. Неке јерменске организације су (нпр. АСАЛА) у другој половини XX века терористичким нападима неуспешно покушале да натерају Турску да промени став.
Јасно је да је међународна заједница знала за те догађаје, а није реаговала другачије (осим америчког амбасадора) него благим протестима амбасадора. Постоји и прича о томе да је Хитлер у припремама за „коначно решење јеврејског питања“ изјавио: „Ко данас више спомиње истребљење Јермена?"
Геноцид над Јерменима данас
Ово питање је данас поново актуелно у Турској и почиње поново да заокупља европску пажњу због могућег почетка преговора са Турском о уласку у Европску унију. Питање је актуелизовао најпознатији турски писац Орхан Памук који је почетком 2005. године изјавио у једном турском недељнику да је Турска одговорна за геноцид над Јерменима у ком је побијено више милиона Јермена током последња два века. Та изјава је покренула лавину оптужби и захтева за његовим линчем у Турској, али је исто тако изазвала буру у Европској унији и поновно појачање притиска Јерменије и јерменских организација широм света за признавање постојања геноцида. Памук је због својих изјава оптужен за увреду турског имена и турске војске и изведен је на суд. Крајем децембра Памук је ослобођен оптужби за увреду турске војске, оптужбе за увреду турског имена је ослобођен 22. јануара 2006. године.
Доњи дом француског парламента је у октобру 2006. изгласао закон којим се негирање геноцида над Јерменима сматра кривичним делом.
Почетком 2007. године у Цариграду је убијен јерменски новинар Хрант Динк уредник јерменског листа „Агос“ који је јавно иступао против негирања геноцида, али и против неких настојања јерменске дијаспоре да исти искористи у политичке сврхе. Њему је више пута суђено на основу истог закона по коме је суђено и Памуку, а често се налазио на мети претњи турских националиста. Убио га је један шеснаестогодишњи турски националиста 19. јануара, а цео случај је дубоко узбуркао турску јавност и поново актуализовао причу око геноцида.
Спомен-парк у Јеревану
Кад се 1965. обележавала 50. годишњица геноцида, јавила се замисао о постављању споменика, који је по нацртима архитеката Калашјана и Мкртчјана две године касније постављен на брду Цицернакаберд над кланцем реке Храздан. Обелиск висок 44 метра симболизује препород Јермена, а 12 блокова постављених у круг представља 12 изгубљених покрајина на подручју данашње Турске. Унутар тог круга гори вечна ватра. Од споменика води парк са зидом дугим 100 метара на којем пишу имена крајева за које се зна да су се у њима вршили покољи. На крају тог парка је 1995. године отворен мали музеј с основним подацима о догађајима, као и фотографијама немачких фотографа (турских савезника у Првом светском рату) и публикација о геноциду на разним језицима. Покрај музеја је простор где страни државници саде спомен-дрвеће.
Обележавање
Јермени сваке године обележавају дан геноцида бројним манифестацијама. Годинама покушавају да наведу Турску на признавање овог догађаја. Примера ради, за 90. годишњицу 2005. године, на Јерменским ТВ каналима могло се видети како су у главном граду Јеревану стотине хиљада људи обишле меморијал и око вечне ватре поставили зид направљен од цвећа. Истовремено, у Лос Анђелесу, где живи велик број Јермена, протестовали су у колонама користећи панкарте.
Vlasnici firmi u Milanu najčešće se zovu Muhamed
ponedeljak, 09. septembar 2013 11:25
Ime Muhamed širi se na sve strane i u svim pravcima u Evropi. U Engleskoj i Velsu svako drugo novorođeno dete dobija ime po proroku islama
(foto, Muhamed Ali, jedan od najpoznatijih sa ovim imenom, uzeo je ime Muhamed umesto Kasijus Klej
(foto, Muhamed Ali, jedan od najpoznatijih sa ovim imenom, uzeo je ime Muhamed umesto Kasijus Klej
Prema studiji Privredne komore Milana, u registru vlasnika firmi figurira za prošlu godinu 1.595 Muhameda. Na drugom mestu po raširenosti (1.383) jeste ime Đuzepe (Giuseppe).
Na trećem mestu je, takođe, tradicionalno italijansko ime Marko (Marco) – firmi koje su oni osnovali u Milanu ima 1.131.
Na četvrtom mestu je ime Marija (Maria) – 1.095, sledi Ahmed – 615...
U Milanu, inače, imaju sedište 32.278 manjih i srednjih firmi, tojest oko 12 procenata svih firmi u Italiji, koje su vlasništvu stranaca. I među ostalima, sve je više vlasnika poreklom iz islamskih zemalja...
Ime Muhamed je u poslednjih desetak godina na britanskoj listi najomiljenih imena skočilo za više desetina mesta i potislo tradicionalna domaća imena kao što su Oliver, Piter (Peter) ili Džon (John). Lane je u Engleskoj i Velsu ime Muhamed dobilo 7.139 muškarčića. Harija se rodilo svega 29 više, tako da će verovatno ove godine Muhamed postati najčešće davano ime.
MOHAMED - ZA NOVORODJENE NAJČEŠĆE IME
M.Lazarević
četvrtak, 16. jul 2009 10:15
Ime Mohamed najčešće dobijaju novorodjeni u V.Britaniji, Briselu, mnogim mestima u Francuskoj, Oslu, Malmeu, Amsterdamu, Milanu... (foto: Jedan od najpoznatiji Mohameda - Mohamed al Fajed, engleski bogataš čiji je sin poginuo sa britanskom princezom Dajanom)
Mohamed i 13 varijanti tog imena (od Muhammada do Mehmeta), u 2007. je bilo drugo najčešće ime za sve novorodjene na Ostrvu a lane je, najverovatnije bilo i najčešće mada se u statističkom izvještaju ovaj put nije pojavilo. Izgleda i samim statističarima ta činjenica nije baš previše svidela pa su se, reventivno odlučili da operišu u ovakvim izvještajima samo s domaćim imenima.
Podobna i sumnjiva imena
Bečki istoričar Michael Mitterauer izjavio je listu da je i u Austriji, posebno u Beču, sve veći broj novorodjene dece sa muslimanskim imenima. Na primer, u samom Beču, u kome tradicionalno živi veliki broj stranaca, ime Mohamed je po omiljenosti bilo 1995. godine na 86.mestu, lane je bilo na 35-om. I pri sabiranju svih raznih varijanti ovo ime, medjutim, nije ušlo medju prvih deset ali je, ipak, verovatno i dalje ispred hrišćanskog, recimo tako, ekvivalenta - imena Christian. Zasad nijednom od tradicionalnih austrijskih imena (Rudolf, Franz, Karl, Josef, Ferdinand...) ne preti da bi bude potisnuto od Mohameda.
Mitterauer nije analizirao samo statistiku u davanju imena nego je i tragao po Interenetu za razlozima koji vode muslimansko roditelje da izaberu neko ime za svoje dijete. Ranije, u prvim valima imigracije, doseljenici su svojoj djeci češće davali imena koja su „medjukulturno bolje prihvaćena“. Druga generacija, medjutim, se sve češće opredeljuje ne samo za davanje detetu imena Proroka, nego i imena njegovih rodjaka i drugih njemu bliskih ličnosti iz Kurana, ili imena iz istorije islamskih naroda. Dok su muslimanki roditelji često izloženi zbog toga sumnjama da šire islam, davanje starozavetnih imena kćerima i sinovima domaćih roditelja ne budi nikakve sumnjičavosti političkog ili sigurnosnog karaktera.
Izolacija ili spajanje tradicija
Ime, dato po nekoj velikoj ličnosti, može za dete biti i prednost u životu. Očekuje se, naime, da će zbog toga na neki način naslediti, od onoga čije ime nose, bar neke od njegovih dobrih osobina. Na drugoj strani, upravo to što je neko ime nosila neka slavna ličnost može roditelje odvratiti do toga da detetu daju to ime.
Gospodin Mohamed Ahmed, specijalista za turističke ture po libijskoj Sahari
„Mohameda ne možete tek tako da grdite ili povučete za uvo“, objašnjava jedan muslimanski otac na Internetu. I zato roditelji radije biraju neku od varijanti ovog imena, na primer, Mehmet.
Prema Mitteraueru, na priklanjanje roditelja islamskim vrednostima i tradicijama poslednjih godina uticaj su sigurno imali pojačani kulturni društveni konflikti. To ne mora, ipak, da znači da se na ovaj način muslimani izoluju i zatvaraju u sebe. To, naime, može doprineti spajanju evropskih i orijentalnih tradicija u okviru tzv mutikulturalnosti, smatra ovaj stručnjak.
Muhamed najčešće muško ime u V. Britaniji
Muhamed je najčešće muško ime dečaka rođenih u Engleskoj i Škotskoj u 2009. godini, saopštili su zvaničnici. Oliver je na čelu top liste od 10 imena koja dobijaju dečaci. Ako se uzme u obzir 12 ''verzija'' koje se razlikuju u načinu pisanja imena Muhamed, kao što su ''Mohamed'', ''Muhammad'', ''Mohammad'', ''Mohammed'', ''Mohamad'', to ime drži suvereno rang listu.
Sve više ''klinaca'' u Britaniji dobijaju ime po muslimanskom proroku
Velika Britanija, koja je uglavnom anglikanska, ima više od 2,5 miliona muslimana od ukupno 61 milion stanovnika, navodi Britansko muslimansko veće. Što se tiče devojčica, roditelji se uglavnom opredeljuju za Oliviju, Rubi, Kloi, Emili i Sofi.
Sedam devojčica rođenih 2009. godine dobilo ke ime Kvin (prevedeno sa engleskog na srpski znači ''Kraljica'', a 109 Princes (''Princeza''). 16 dečaka dobilo je ime King (''Kralj''), a 68 Princ (''Princ'').
Проблем је што запад све гледа материјалистички, никако духовно. На жалост, многи бивши православци су прихватили такав начин размишљања и нико више не гледа теолошку црту, која је главна и пресудна на основу Новог завета. Сви гледају економску моћ, а занемарује се хришћанство као духовна опредељеност и начин живота. Секуларизам изједа и назови хришћане, који то заправо нису. Јер ниси хришћанин само ако припадаш одређеном народу или си рођен међу хришћанима. То је избор и начин живота - Пут. Зато имамо проблем, да како неки кажу : биологија побеђује идеологију (пример Косова), а ја бих прецизније рекао : идеологија кроз/преко биолоију/е.
Poslednja izmena od urednika:
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.303
Ovo me podsjeća na Hitlerov izgovor da ga je napala Poljska, pa je onako usput pokorio pola Evrope zbog toga.
Ma da samo su štitili hodočasnike , a onako usput pobili sve živo i donijeli zlata, valjda da naplate tu zaštitu.
Mora da su hodočasnici išli i u Meksiko.
- Učlanjen(a)
- 11.02.2009
- Poruka
- 8.070
Prepručujem dobrog oftamologa, pa neka vam prepiše dioptriju. Mržnja prema Crkvi i svemu što nije EGWistička vizija "hrišćanstva" vam je zamaglila vid.
Vi i vama slični bi ste i islamske koljače, trgovce kamilama i secikese, kojima kao i Hitleru smetaju Jevreji, još i pomogli, branili ih. Možda i nije za čudo, oni imali Muhameda, vi EGW. Oni nasilni, vi "pacifisti". A cilj isti, supremacija.
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.303
Naravno mržnja prema grijehu. Opet projektuješ sebe.
Koliko ste prolili krvi da bi vam i Staljin pozavidio.
Kao išli da štite hodočasnike od zlih hordi muslimana, a ovamo ispali gori 300 x.
- Učlanjen(a)
- 11.02.2009
- Poruka
- 8.070
Vidi, vidi, sada ste i psihijatar. Nije projekcija. Ali to još niste shvatili. Navukli ste koprenu mržnje, pa ne vidite ništa dalje od toga. Uostalom. zašto bi neko sebe projektovao na minornu grupu dosadnjakovića, dobro finansiranih botova, eksponenata pseudo Hrišćanstva? Ne postoji razlog za to.
Zato vam, za vaše dobro i savetujem kamilicu, dobra je za živce, dobra za vid, a i košer je (po vašem viđenju košer-a).
Inače, o vašem pacifizmu se mogu ispredati priče, napisati romani. O čemu govori i vaš eksponent, kvazi dr. geologije, Miroljub, pod Mač bato, Petrović, pa i onaj narcisoidni mladić, što drži sajtove o "Prosvetiteljstvu"...
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.303
Za vas to nije teško biti.
Onda reci šta je, jer je ovo nivo odg. male djece.
Opet projektuješ sebe.
Kao i ovdje.
Pa ti misliš da ne projektuješ, a projektuješ.
Opet projekcija.
A čije arg. ti ne možeš da osporiš.
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.303
Pa njima je najviše potrebna, pošto su najviše znamo šta radili.
Zavisi kome, Isus je farisejima prvo govorio o zakona, a malo o Jevanđelju, onima koje zanima istina njima se govori o miru i ljubavi.