Зато је веома битно раздвојити хришћанско учење од свих тих афера које саблажњавају хришћански свет. Морамо се држати ми Христоса, а помахнитали световњаци који се крију иза свештеничких одела (као у време Исусове мисије) нека чине како им воља. На нама је велики задатак и терет: морамо исправно сведочити и борити се за неискварено Христосово јеванђеље. Кад они који треба да буду узор и ауторитет више немају додира са Богом, већ Његово име користе за своје промишљене планове богаћења и стицања моћи (3. заповест), онда остаје на "обичним" верницима да не поклекну пред искушењима која овај свет данас нуди на сваком кораку.
Ипак, морамо и раздвојити теолошку раван и материјалну. Нас треба да интересује теолошка, јер апостоли (и Господ, наравно) упозоравају саблазни у тој равни. Искушења материјалне (телесне) природе свакако су стална замка, али искривљено исповедање вере резултира губитком Спасења. То је много већи проблем на који морају хришћани (ми) да обрате пажњу. Сваки грех се може опростити, али хуле на свете истине, а пре свега на Духа Светог, се не праштају као телесни греси. Јер ми смо у телу слаби - крхки, док је дух срчан и вољан. Ако нам дух поклекне под утицајем лажних духова са саблазнима, онда ту настаје много већи проблем по човека (нас). Јер тело ако и умре, душа остаје у Божијој руци. Ако, дакле, грешимо у телу, мањи је проблем него грешити у срцу. Јер у срцу телесни греси имају корен.
Шта сам са овим хтео да кажем? Већи је проблем ако се почне са кривим исповедањем вере, него што се дешавају материјалне и корумпирашке афере. Ту је корен свега. Јер када народ гледа, чита и слуша шта се повремено дешава, одбацује речи живота јер тамо неки корумпирани свештеник (или група - институција) има разрађен програм зараде. Зато медији и наглашавају тај део приче, а нико се не бави теолошким питањима, што је јако битно за младе, поготову. Све је афера и само је скандал главна вест што слушамо сваки Божији дан. Само циркус и кловнови.
Зато морамо ревносно усмеравати ка науци Христосовој, не ка скандалима. Јер усмерити човека ка непролазном (вечном, нераспадљивом) није исто као и усмеравати ка пролазном (тренутном, распадљивом). Јер гнев је Божији (и освета) над онима који од Дома Божијег праве пијацу и берзу, видели смо Христосову реакцију на такво понашање. Ипак, Он усмерава ка Спасењу, а гнев ће у задњи Дан. Боримо се да људи прво науче науку Христосову, а онда ће и знати да препознају ко одступа од ње. Јер ми прво учимо текстове напамет, а не учимо слова (реч Божију) да постанемо "писмени".
Управо на тај начин прозападне секте наглашавају скандале и грешке свештенства, а онда тако преваром заробљавају људске душе у своју науку. Стекну поверење указујући на грехе других, а онда имплементирају своје јереси већ хипнотисаним члановима.
Ја сам такође грешио, наглашавао сам управо на грехе, уместо да прво говорим о науци. Надам се да нећу понављати више те грешке. Зато и не сатанизујем римокатоличку цркву више, јер прво гледам исповедање вере, а економски утицај стављам у други план. Зашто? Због папе и бискупа? Не! Због хришћана који припадају римокатоличкој цркви, не због материјалиста и екумениста. Јер тело Христосово су верни хришћани (Црква), а не помахнитали свештеници, без обзира која деноминација да је у питању.
